Trebalo bi da svako može biti Srbin bez obzira na religijska uverenja, boju kože i ostala "određenja" svakog čoveka.
Zašto religija na ovim prostorima ima snažan upliv u nacionalnu pripadnost je skoro pa retoričko pitanje. Naime, prateći istoriju prostora ex-Jugoslavije, počev od 14.veka, jasno je da je često bilo dovoljno promeniti religiju i spasiti sebe kojekavih beda... Tako su na prostoru Sandžaka i BiH mnogi Pravoslavaci postajali Muslimani - značajno različit narod od onih koji to nisu uradili... Neko će reći da nije bilo razlike, ali vremeplov bi itekako potvrdio da je bilo. A samo religija promenjena. Slične stvari je radila katolička crkva na prostorima vojne krajine... Bilo je dovoljno samo postati Katolik i HOP, postaneš prisvojen od strane druge nacije ( Hrvat, Austrijanac...) Ne znam za primere takve politike Pravoslavne crkve, ali verujem da ih je bilo.
Dakle, vekovima unazad, religijska uverenja ljudi su ključno određivala njihove sudbine. Društveno je to prevaziđeno već neko vreme, ali istorijski gledano, nećemo ovaj apsurd prevazići još dugo vremena. Jer sa našim sličnim (često nasilno izemenjenim jezicima po izlasku iz SFRJ) zaista ne ostaje mnogo toga po čemu ćemo se razlikovati... Hrvatski, Bosanski, Crnogorski i Srpski jezik.... Mislim da se Nemački jezik više razlikuje idući od grada do grada... To se zove nacionalnotvorna kriza. Kao što Makedonci prisvajaju Aleksandra Makedonskog
.
