- 14 Okt 2011, 14:25
#2296836
Meni je sva ta priča o aktivizmu postala prilično otužna. Aktivizam nije zanimanje, to bi valjda trebalo da bude dobra volja i bunt za boljitak. Ne mislim da su aktivisti keširani direktno za svoj rad, ali aktivizam im daje određene društvene pozicije sa kojih mogu pristojno da srede svoj život.
Boris je drug član parlamentarne stranke. Da li je on u glavnom odboru zato što je dobar političar?! Lazar je, takođe, u politici, samo sa stanovišta NVO. Sem toga, jasno nam je da su Dizzy Queers i Loud & Quur žurke sa sve obaveznim plaćanjem ulaza, plaćanjem čuvanja garderobe i sl. odličan poslovni potez, a taj potez ti je omogućen ako si društveno pozicioniran. A homoseksualci željni vlastitog prostora za ašikovanje i dernečenje ne razmišljaju da je sve što dobiju goli prostor i zidovi koji ih štite od strejt očiju. I ta privatnost se skupo plaća. Boban ima medijskog prostora kao bloger na posećenijim sajtovima kao što su B92 i Peščanik, rame uz rame sa nekim velikim umovima i ne zato što to dobro radi, već zato što je gej. Da se ne lažemo. Da je Boban strejt sa onim njegovim pismenim zadacima iz osnovne, vratili bi ga nazad u klupu. Azdejković je estradni gej. Pomogao je zajednici tako što je mahao lepezom sa duginim bojama i bojio političare u fotošopu. A uz sve to se igrao visoke politike i mlatarao tupim perom o Kosovu i Srebrenici umesto da što bolje osmisli aktivističku strategiju. Goran Miletić gradi političku karijeru, doduše imao ju je i pre, prajd je još jedan dodatak CV-u. Kad se sutra bude opet kandidovao za Poverenika za ravnopravnost građana imaće još jedan adut da bude ovoga puta prihvaćen. Do tada će Jovanka Todorović da prima platu u Labrisu za 'lobiranje i zagovaranje' kako joj se vodi zvanična pozicija u toj NVO, Majda će nam mahati iz Amerike gde je razume se otišla kao slepi putnik u potpalublju jednog broda, a Marija Savić i Dragana Vučković će nam se priviđati, jer eto, mi smo umislili da one postoje. Milica Đorđević je u biti ili ne biti došla do zaključka da je korisnije pozabaviti se svratištem nego gej aktivizmom.
Svima njima je zajedničko da su overili dat im medijski prostor u udarnim terminima (a znamo kolika je cena sekunde na televiziji!) da kažu koju o ubogoj sudbi lgbt zajednice i da im je aktivizam bio sredstvo za vanaktivističke ciljeve. I dok su oni bili Domanovićev slepi vođa lgbt populacija je poslužila kao topovsko meso vabljeno na Prajd ne zbog samog Prajda već da bi se videlo koliko oni stado imaju iza sebe. Zbog lošeg aktivizma smo još više omraženi i ubogi dok jaz sa razumevanjem čak i onih dobronamernih postaje sve veći. Prosto je, imaš medijski prostor, imaš reč i ti to ne koristiš.
Tako da, problem srpskog gej aktivizma je što on nije samom sebi cilj kao takav već je izvesni purgatorijum po kojem se šetaju pojedinci dok ne dođe čamac koji će ih prevesti do željene obale.
Da se razumemo, ja jesam za Prajd, jesam za aktivizam, volim da posetim gej klub, autovana sam velikom broju ljudi, ali mislim da se sve navedeno može organizovati sa malo više stila i veštine.
Sad nam ostaje da se međusobno gložemo na GS forumu i da glumimo generale posle bitke, citiramo jedni druge, repliciramo na repliku i dobijamo opomene i banove sakriveni iza avatara i nikova do nekog novog aktivizma, novih aktivista i nekog novog Prajda.
