- 22 Sep 2010, 18:39
#1985343
Zoran Milenković, otac devojke koja je poginula u Varvarinu, ne žali NATO pilota
„Stigla ga je božja kazna!“
Porodice civila koji su poginuli kao „kolateralna šteta“ u NATO bombardovanju 1999. nije pogodila vest da se američki pilot Harold Majers ubio zbog zločina koji je počinio nad nedužnim Srbima.
Samoubistva pilota, koje je na kraju ubila savest, prihvataju mirno, poput božanske ili kosmičke pravde.
Jedan od onih čije je dete, ni krivo ni dužno, postalo „kolateralna šteta“, jeste i predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković. Njegova petnaestogodišnja ćerka Sanja bila je matematički genije. Imala je sve petice i taman je upisala Matematičku gimnaziju u Beogradu. Tog kobnog 30. maja 1999, na krsnu slavu Varvarina Svetu Trojicu, bila je među desetoro ljudi koji su nastradali na varvarinskom mostu, koji je gađan iz vazduha s četiri projektila. Pored Sanje, poginuli su Dragoslav Terzić, Tola Apostolović, Zoran Marinković, Stojan Ristić, Milivoje Ćirić, Ružica Simonović, Ratobor Simonović, Milan Savić i Vojkan Stanković.
- Imala je sve petice i pred njom je bila velika i sjajna budućnost, ali... - priča za „Alo!“ Sanjin otac Zoran. Kako kaže, ta rana nikada neće zarasti. - Taj nedostatak ne može nikako da se nadoknadi. Moja ćerka je bila žrtva bez trunke krivice, a sa njom i ja... - kaže Milenković, koji samoubistva Majersa i drugih NATO vojnika koji su učestvovali u bombardovanju naše zemlje doživljava kao neku vrstu pravde.
- Svako ko ubije nekoga mora to da oseti na svojoj savesti. Samoubistva pilota, koji su ubijali decu i nemoćne, sigurno potiču baš zbog toga što im je proradila savest. Ako ih već nije stigla zemaljska, stigla ih je božja kazna - smatra Milenković.
Slično mišljenje ima i Vladimir Veliki iz Sremske Mitrovice, čija je supruga Ljiljana jedina civilna žrtva u Sremu. Poginula je od gelera u dvorištu svoje kuće prilikom bombardovanja kasarne „Boško Palkovljević Pinki“. Vladimir kaže da godine prolaze, ali da rane ostaju...
- Razumem da piloti samo izvršavaju naređenja, ali nije mi ih žao kada se ubiju! I neka se ubijaju što više! Za mene je sve to i dalje veoma bolno... Ćerka i ja smo videli kada je Ljiljana poginula, kada je taj neki pilot, kao neki bog, sejao smrt... Mi smo, posle 11 godina, i dalje ranjeni... I zato ne žalim kada podignu ruku na sebe, jer to bi moglo da se nazove božjom ili kosmičkom pravdom - smatra Vladimir.
Harold Majers je, kako su rekli njegovi prijatelji, pre nego što je ispalio sebi hitac u slepoočnicu godinama imao noćne more. Sanjao je mrtvu decu, žene, starce, izgorela i raskomadana tela...
U SRJ je od oko 3.500 civilnih žrtava Majersa i njegovih kolega bilo i 79 dece. Kakve su more imali, i kakve još imaju, roditelji male Milice Rakić (3) iz Batajnice, Bojane Tošović (11 meseci) iz Merdara, Branimira Stijanovića (6) iz Aleksinca, kao i druge nevine dece, znaju samo oni. Njima, za razliku od NATO zvaničnika i pilota, oni nikada neće biti „kolateralna šteta“.
Najkrvaviji zločini „Milosrdnog anđela“
Tokom 78 dana NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, poznatog i kao operacija „Milosrdni anđeo“, poginulo je oko 3.500 civila, a povređeno je više od 12.500 ljudi.
Najveću medijsku pažnju u svetskim razmerama dobio je napad na Ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu 8. maja, kada su poginula trojica kineskih državljana.
Najviše civilnih žrtava bilo je u napadima na:
- putnički voz kod Grdelice 12. aprila (11 mrtvih)
- kolonu albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila (75)
- zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila (16)
- Surdulicu 28. aprila (16)
- putnički autobus kod mesta Lužani 1. maja (23)
- Niš, koji je zasut kasetnim bombama 7. maja (20)
- drugu kolonu albanskih izbeglica kod Prizrena 14. maja (87)
- most u Varvarinu 30. maja (10)
) , sprinterom, burak-BL-om itd....
