Bootstrap Framework 3.3.6

[Misfit]

Nedavno me podsetio tekst istoričarke Branke Prpe na sklonost prosečnog balkanoida da zaboravlja ili izobličuje sopstvenu istoriju. Bilo da je u pitanju zanemarivanje socijalističke prošlosti Jugoslavije by naci režim devedesetih, ili skorije potiskivanje dešavanja devedesetih od strane nove garniture na vlasti. Ovakav nezdrav odnos gde se sve resetuje i počinje ispočetka, i uporno odbija obračunavanje sa sopstvenom prošlošću, izgleda da je vrzino kolo u koje stalno upadamo. Sećam se koliko jesmo, odnosno nismo učili o Jugoslaviji dok sam ja bio školarac, a neretko se dešava da kada pitaš današnju mlađariju o građanskom ratu – ne mogu da ti daju odgovor ni na najjednostavnija pitanja.

Elem, htedoh da napravim listu knjiga i dokumentaraca koji daju kol'ko-tol'ko objektivnu sliku naše šire prošlosti, i koji bi mogli biti zanimljivi kako strancima i apsolutnim početnicima, tako i ostalima radi podsećanja, da se ne zaboravi. Pošto sam ja praktično nepismen, i osuđen na moving pictures, nabrojaću nekoliko dokumentaraca, a bilo bi dobro i da se znalci jave sa pisanim, well, zapisima. Takođe, bilo bi dobro da nam upućeniji daju neke naslove koji se odnose na hrvatsku, slovenačku, itd. istoriju, respectively. Enivej, evo liste dokumentaraca, mada nisam stigao sve da ih pogledam:

Cinema Komunisto (2010) – odličan dokumentarac koji daje zanimljiv recap istorije Jugoslavije viđene kroz prizmu njene kinematografije koja je oduvek igrala važnu ulogu u društvu, posebno u održavanju socijalističkog sna, gotovo analognog sa Holivudom i pumpanjem američkog sna. Rediteljka Mila Turajlić uspela je čak da dovede i političku jegulju Batu Životinju, kao i Veljka Bulajića, ali i ličnog Titovog kinooperatera koji je za njega radio preko 30 godina. Što se tiče samog Tita, čovek je godišnje gledao preko 200-300 filmova, svako veče, a čak je i čitao scenarija, i zapisivao sopstvene komentare i sugestije za reditelje, što je zaista neverovatno. Dokumentarac pokriva period grubo od 1944. pa sve do izbijanja građanskog rata.

Belgrade Radio Warriors (2007) – sjajan britanski dokumentarac o značaju B92 u rušenju Miloševićevog režima pre nego što se Veran Matić ljigavo slio u glavni tok. Takođe govori o reakcijama urbane sredine na rat devedesetih, kako je tada bilo u Beogradu, kakva je atmosfera vladala, itd. Govore Miško Bilbija, Teofil Pančić, Uroš Đurić, Filip David, Borka fakin Pavićević, i drugi.

The Weight Of Chains – o dugoročnim srbo-hrvatskim sukobima, formiranju i raspadu Jugoslavije, građanskom ratu i ulozi stranih sila u svemu ovome, najviše u ekonomskom rasparčavanju jedne zemlje. Dokumentarac je radio Srbin koji je kao mali tokom rata sa porodicom pobegao u Kanadu. Film je najpre namenjen ne-balkanskim gledaocima kojima je naša recentna istorija više nego konfuzna, te možda nama balkanoidima može da bude pomalo dosadno ponavljanje nekih dobro poznatih stvari, ali ono što je vredno kod ovog dokumentarca jesu prilozi, audio i video zapisi koje nismo imali prilike ranije da gledamo, a koji bacaju malo više ambivalentnu sliku na čitav sukob. Takođe, intervjuisao je i dosta stranih istoričara i mudrijaša koji su se bavili našim političkim vratolomijama. Tema je izuzetno komplikovana da bi se opsežno obradila u samo jednom dokumentarcu, valjalo bi tu malo dublje zaći u problematiku - a i Malagurski previše pažnje posvećuje Srbiji na uštrb ostalih zemalja - ali The Weight of Chains služi kao interesantno podsećanje sa dosta novih džidža-bidža.

Vidimo se u čitulji – Dobro, ovo svi znaju. Gangsta 90s.

Poludeli ljudi aka Belgrade Follies (2007) – dok Gorana Markovića o studentskim protestima 96/97.

Lipanjska gibanja (1969) – uradak Želimira Žilnika o studentskim demonstracijama 1968.

Kolt 15 GAP (1971) – by Jovan Jovanović (Mlad i zdrav kao ruža, Pejzaži u magli). Odnos Jugoslavije, socijalizma i zapada, umetnost i ideologija, itd.

Zabranjeni bez zabrane (2007) – o crnom talasu jugoslovenskog filma i zabranama.

Geto (1996) – Beograd 90tih kroz oči bubnjara Električnog orgazma, Gorana Čavajde.

SFRJ za početnike iz 2011. – iz 16 epizoda, self-explanatory.

Rockovnik – istorija rok muzike i scene u SFRJ, 40 polučasovnih epizoda. (Da ovde uglavim Rok dezertere iz 1990.)

Robna kuća (2009) – još jednom o jugoslovenskoj kinematografiji.

Jugoslavija u ratu 1941-1945. – RTSov dokumentarac, self-explanatory.

I tako.

[Simor]

Iako zaboravljanje zna da ima blagotvorno dejstvo

- npr., zaboraviti da vam je Boris Tadić ikada bio predsednik -

preporučujem jedan dobar zbornik: "Srpska strana rata - Trauma i katarza u istorijskom pamćenju".

Knjiga koja je meni svojevremeno u velikoj meri pomogla da bolje razumem neke stvari.

[Tot]

POGLED U PROŠLOST

Kako je rušena Jugoslavija


Autor: Izabela Kisić


http://www.helsinki.org.rs/serbian/multimedia_t01.html

[Misfit]

nego, zanima me ima li kakvih dobrih hrvatskih/bosanskih/itd. dokumentaraca o Jugoslaviji, raspadu ili ratu? to bih želeo da pogledam.

[olga_diktator]

Misfit, sve je to super, ali pliz nemoj da upadaš u zamku pa da kažeš da su ovi dokumentarci od gore (koji su svi mahom zanimjivi za gledanje, bar ovi koje znam, iz ovog ili onog razloga) čak ni "kol'ko - tol'ko" objektivni. Evo npr, "Zabranjeni bez zabrane" je klasično desničarenje Dinka Tucakovića i ekipe koji predstavljaju državnu represiju za vreme crnog talasa maltene ko kulturni genocid. Pa Čavketov "Geto" je najsubjektivnije moguće viđenje Beograda devedesetih, sve sa poređenjem "šabana" sa životinjama u zoo vrtu. I tako dalje, i tako dalje, pipav je mnogo taj termin "objektivno", posebno ako pričamo o filmovima

[Misfit]

Olga, slažem se da je veoma pipav termin, a ovo moje kolko-tolko je vrlo rastegljiva kategorija, pošto bi gotovo svakom od naslova moglo nešto da se zameri, u većoj ili manjom meri, zbog ovoga ili onoga.

Geto sam više ubacio kao kuriozitet koji daje određenu ličnu sliku stvari. Zabranjene još nisam stigao da pogledam, ali mi se kao i u slučaju još nekih naslova koji čekaju na svoj red učinio zanimljivim, prevashodno zbog talking heads koje su uspeli da okupe.

Ja uostalom i nisam preterano upućen, te ovo više sebično koristim da pokupim kajmak od stručnijih. Pogotovo po pitanju produkcija drugih ex-yu zemalja koje nisam imao prilike da gledam.

[Laerem]

Meni je odlican "Smrt Jugoslavije" od BBC-a. Najbolje je kako svi protagonisti pricaju potpuno samouvjereno i bez zadrske, kao da ce ih povijest iskupiti.

[Speculum Columbae]

[/url]Nedavno me podsetio tekst istoričarke Branke Prpe na sklonost prosečnog balkanoida da zaboravlja ili izobličuje sopstvenu istoriju.

Rekao bih da su ljudi sa ovih prostora generalno u večitom stanju kognitivne disonance kada je reč o pitanjima morala i odgovornosti za sopstvene postupke.
Stoga sledi da je izobličavanje informacionog jezgra neke poruke namerno.

[/url]

neretko se dešava da kada pitaš današnju mlađariju o građanskom ratu – ne mogu da ti daju odgovor ni na najjednostavnija pitanja.

Razumem da pričaš o konkretnom problemu ovde, ali moraću da ga proširim - dumam da to sa mlađarijom nije vezano samo za građanski rat. Ono što ja susrećem "mlađarijom" zbilja ne zna odgovor na najjednostavnija pitanja period.

[/url]

Belgrade Radio Warriors (2007) – sjajan britanski dokumentarac o značaju B92 u rušenju Miloševićevog režima pre nego što se Veran Matić ljigavo slio u glavni tok. Takođe govori o reakcijama urbane sredine na rat devedesetih, kako je tada bilo u Beogradu, kakva je atmosfera vladala, itd. Govore Miško Bilbija, Teofil Pančić, Uroš Đurić, Filip David, Borka fakin Pavićević, i drugi.

Žao mi je što je Filip David kao intelektualac i pisatelj skrajnuta vrednost domaće kulture. Nalazim ga vrlo prijatnim.

[/url]

Lipanjska gibanja (1969) – uradak Želimira Žilnika o studentskim demonstracijama 1968.

divno je. on takođe ostaje unparalleled u ovom trenutku među svojom vrstom.