- 24 Maj 2012, 22:15
#2383476
Prema istraživanju OECD-a, Danska zauzima prvo mesto po zadovoljstvu građana životom i balansu između posla i života.
Istraživanje pod nazivom "Indeks vašeg boljeg života" pokazalo je da, iako po prihodima i stanju finansija pojedinačnog domaćinstva zauzima tek 17. mesto od 36 rangiranih zemalja, danski indeks zadovoljstva životom najviši je i na skali od jedan do deset iznosi 7,8, dok je prosek zemalja OECD-a 6,7.
U Danskoj 77 odsto stanovnika ocenjuje da u životnoj svakodnevici ima više pozitivnih nego negativnih iskustava, pri čemu je taj procenat na nivou zemalja OECD-a 72 odsto.
Stanovnici te skandinavske zemlje imaju i dobru ravnotežu između posla i života, tako da 16,1 sat dnevno posvećuju sebi (kućni poslovi, lična nega, ishrana, odmor, spavanje, druženje, hobi, rekreacija), dok je prosek OECD-a za te aktivnosti 14,8 sati.
Istraživanje "Indeks vašeg boljeg života" definiše životni standard, kako se navodi, "ne samo na osnovu hladnih brojki BDP-a i ekonomskih statistika" već na osnovu kriterijuma kvaliteta života koje je OECD ocenio kao ključne.
Te kategorije životnog standarda su stanovanje, prihodi, zaposlenost, društvena zajednica, obrazovanje, životna sredina, civilni sektor, zdravstvena zaštita, zadovoljstvo životom, bezbednost i balans između posla i života.
Istraživanje pod nazivom "Indeks vašeg boljeg života" pokazalo je da, iako po prihodima i stanju finansija pojedinačnog domaćinstva zauzima tek 17. mesto od 36 rangiranih zemalja, danski indeks zadovoljstva životom najviši je i na skali od jedan do deset iznosi 7,8, dok je prosek zemalja OECD-a 6,7.
U Danskoj 77 odsto stanovnika ocenjuje da u životnoj svakodnevici ima više pozitivnih nego negativnih iskustava, pri čemu je taj procenat na nivou zemalja OECD-a 72 odsto.
Stanovnici te skandinavske zemlje imaju i dobru ravnotežu između posla i života, tako da 16,1 sat dnevno posvećuju sebi (kućni poslovi, lična nega, ishrana, odmor, spavanje, druženje, hobi, rekreacija), dok je prosek OECD-a za te aktivnosti 14,8 sati.
Istraživanje "Indeks vašeg boljeg života" definiše životni standard, kako se navodi, "ne samo na osnovu hladnih brojki BDP-a i ekonomskih statistika" već na osnovu kriterijuma kvaliteta života koje je OECD ocenio kao ključne.
Te kategorije životnog standarda su stanovanje, prihodi, zaposlenost, društvena zajednica, obrazovanje, životna sredina, civilni sektor, zdravstvena zaštita, zadovoljstvo životom, bezbednost i balans između posla i života.
tj. onaj tekst o tome kako je ljudima generalno prestalo da bude bitno ko je kakve seksualne orijentacije pa su se opet praktično povukli u ormare jer za autovanjem nema potrebe, iz danske?