- 08 Maj 2009, 18:07
#1468004
Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji
http://www.danas.rs/vesti/dijalog.46.html
"Devetog maja položiću venac na Spomenik sovjetskom vojniku, njegovim drugovima, jugoslovenskim saborcima koji su oslobodili Beograd i za to dali ono najvrednije - sopstveni život. Tog dana učestvovaću u memorijalnoj ceremoniji posvećenoj Neznanom junaku na Avali. Tako sam činio i pre godinu dana. Tako su činili i moji prethodnici decenijama. Tako će biti i dalje.
Pre tačno 64 godine u Evropi je okončan Drugi svetski rat. Pobedničko proleće 1945. godine postalo je proleće čitavog čovečanstva. Putevi Evrope bili su preplavljeni stotinama hiljada dojučerašnjih sužanja iz fašističkih koncentracionih logora i zatvora. Posle niza dugih godina ljudi su prvi put imali mogućnost da bez straha pogledaju u nebo. Likovanje i radost bili su sveopšti i iskreni.
Za Sovjetski Savez, koji je u ratu sa fašističkom Nemačkom izgubio desetine miliona ljudskih života, ovaj rat postao je Veliki Otadžbinski rat. Datum 9. maj zauvek će ispunjavati naša srca ponosom i bolom. Ponosom - zbog podviga višenacionalnog sovjetskog naroda koji je dobio bitku protiv fašizma. Bolom - u znak sećanja na one koji su zauvek ostali na bojnim poljima, koji su ugušeni otrovnim gasovima u Majdaneku i Osvencimu, spaljeni u pećima Treblinke i Ravensbruka. Za Rusiju veoma je važan ovaj datum koji nas nagoni da iznova razmišljamo o dimenzijama i značaju onoga što se desilo pre više od pola veka, da ocenimo od kakve globalne pretnje po čitavu civilizaciju su narodi sveta uspeli da se spasu.
Rat je doneo nebrojene nesreće i lišavanja, i zato me obuzima veće uzbuđenje kada pomislim da je glavna prepreka na putu širenja „smeđe kuge“ bila moja, nekada jedinstvena Otadžbina, Sovjetski Savez.
Zahvalni smo za prijateljsku ruku koju su nam saveznici pružili u najtežim godinama rata - 1941-1942. Ne treba misliti da se mi sećamo nečega, a nešto smo zaboravili. Pamtimo heroizam američkih i engleskih mornara koji su dovozili vojni tovar u severne luke SSSR-a, divimo se podvizima britanskih pilota koji su sačuvali nebo nad Murmanskom, poštujemo pilote puka „Normandija - Neman“. Poštujemo uspomenu na heroje - Amerikance, Engleze, Kanađane koji su juna 1944. otvorili Drugi front u Normandiji i doneli slobodu državama Zapadne Evrope. Nismo zaboravili da su zajedno sa sovjetskim vojnicima na Berlin jurišali i vojnici Poljske armije. Nikada se neće zaboraviti podvig naroda Jugoslavije, države antifašističke koalicije, koja je odigrala značajnu ulogu u oslobađanju Balkana i koja je u ratu dala više od milion života svojih građana. U istoriji naših odnosa rat je zapisao jednu od, verovatno, najvažnijih i najnezaboravnijih stranica sa mnoštvom primera istinskog heroizma i samopožrtvovanja naših naroda u cilju postizanja zajedničke Pobede.
Sećamo se Slovaka, Mađara, Rumuna, Bugara koji su se borili u sastavu antifašističke koalicije. Dubok naklon i hvala onima koji su na svojim plećima izneli stravično breme rata.
Međutim, nisu svi bili u stanju da sačuvaju sećanje zahvalnosti na ruske vojnike. Ruše se, premeštaju i skrnave spomenici onih čijom su se krvlju zagrcnuli fašisti. Dovodi se u sumnju istorijska uloga ruskih Ivana koji su došli sa svoje razorene zemlje, sa svojom tragičnom sudbinom da spasavaju Evropu od istrebljenja. Podigli su glavu oni koji su im pucali u leđa.
Upravo zbog toga, zbog očuvanja uspomene i radi pravednosti, Rusija se konstantno bori i boriće se protiv pokušaja da se falsifikuju ishodi Drugog svetskog rata. Osnovni pravni izvor i temelj ruske pozicije jesu rezultati rada Nirnberškog suda, koji je proglasio, između ostalih, i organizaciju SS, kao i sve njene sastavne delove, uključujući i „Vafen SS“, za zločinačke i odgovorne za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U februaru 2009. godine Generalna skupština UN još jednom je donela rezoluciju u kojoj se izražava zabrinutost zbog činjenice da se slavi nacistička prošlost, kao i zbog težnje da se oni koji su se borili protiv antifašističke koalicije predstave kao učesnici narodnooslobodilačkih pokreta.
U pozadini parada legionara jedinica SS u Estoniji ili hitlerovskih poslušnika u Ukrajini jeste namera da se „očisti“ i opravda kolaboracionizam koji je narodima Evrope donela gotovo isto onoliko patnje koliko i sam nacizam.
Ne sme se dozvoliti iskrivljavanje ljudskog sećanja. I upravo taj čovekov dar, sećanje, daje nam mogućnost da ispravno i pravedno ocenimo mnoge današnje događaje. Sećanje nam ne dozvoljava da zaboravimo, a to jeste garant da se tragedija neće ponoviti. Previše su nesreća i iskušenja doneli rasni eksperimenti, koji su rezultirali genocidom i pokušajem totalnog uništenja čitavih naroda."
http://www.danas.rs/vesti/dijalog.46.html
"Devetog maja položiću venac na Spomenik sovjetskom vojniku, njegovim drugovima, jugoslovenskim saborcima koji su oslobodili Beograd i za to dali ono najvrednije - sopstveni život. Tog dana učestvovaću u memorijalnoj ceremoniji posvećenoj Neznanom junaku na Avali. Tako sam činio i pre godinu dana. Tako su činili i moji prethodnici decenijama. Tako će biti i dalje.
Pre tačno 64 godine u Evropi je okončan Drugi svetski rat. Pobedničko proleće 1945. godine postalo je proleće čitavog čovečanstva. Putevi Evrope bili su preplavljeni stotinama hiljada dojučerašnjih sužanja iz fašističkih koncentracionih logora i zatvora. Posle niza dugih godina ljudi su prvi put imali mogućnost da bez straha pogledaju u nebo. Likovanje i radost bili su sveopšti i iskreni.
Za Sovjetski Savez, koji je u ratu sa fašističkom Nemačkom izgubio desetine miliona ljudskih života, ovaj rat postao je Veliki Otadžbinski rat. Datum 9. maj zauvek će ispunjavati naša srca ponosom i bolom. Ponosom - zbog podviga višenacionalnog sovjetskog naroda koji je dobio bitku protiv fašizma. Bolom - u znak sećanja na one koji su zauvek ostali na bojnim poljima, koji su ugušeni otrovnim gasovima u Majdaneku i Osvencimu, spaljeni u pećima Treblinke i Ravensbruka. Za Rusiju veoma je važan ovaj datum koji nas nagoni da iznova razmišljamo o dimenzijama i značaju onoga što se desilo pre više od pola veka, da ocenimo od kakve globalne pretnje po čitavu civilizaciju su narodi sveta uspeli da se spasu.
Rat je doneo nebrojene nesreće i lišavanja, i zato me obuzima veće uzbuđenje kada pomislim da je glavna prepreka na putu širenja „smeđe kuge“ bila moja, nekada jedinstvena Otadžbina, Sovjetski Savez.
Zahvalni smo za prijateljsku ruku koju su nam saveznici pružili u najtežim godinama rata - 1941-1942. Ne treba misliti da se mi sećamo nečega, a nešto smo zaboravili. Pamtimo heroizam američkih i engleskih mornara koji su dovozili vojni tovar u severne luke SSSR-a, divimo se podvizima britanskih pilota koji su sačuvali nebo nad Murmanskom, poštujemo pilote puka „Normandija - Neman“. Poštujemo uspomenu na heroje - Amerikance, Engleze, Kanađane koji su juna 1944. otvorili Drugi front u Normandiji i doneli slobodu državama Zapadne Evrope. Nismo zaboravili da su zajedno sa sovjetskim vojnicima na Berlin jurišali i vojnici Poljske armije. Nikada se neće zaboraviti podvig naroda Jugoslavije, države antifašističke koalicije, koja je odigrala značajnu ulogu u oslobađanju Balkana i koja je u ratu dala više od milion života svojih građana. U istoriji naših odnosa rat je zapisao jednu od, verovatno, najvažnijih i najnezaboravnijih stranica sa mnoštvom primera istinskog heroizma i samopožrtvovanja naših naroda u cilju postizanja zajedničke Pobede.
Sećamo se Slovaka, Mađara, Rumuna, Bugara koji su se borili u sastavu antifašističke koalicije. Dubok naklon i hvala onima koji su na svojim plećima izneli stravično breme rata.
Međutim, nisu svi bili u stanju da sačuvaju sećanje zahvalnosti na ruske vojnike. Ruše se, premeštaju i skrnave spomenici onih čijom su se krvlju zagrcnuli fašisti. Dovodi se u sumnju istorijska uloga ruskih Ivana koji su došli sa svoje razorene zemlje, sa svojom tragičnom sudbinom da spasavaju Evropu od istrebljenja. Podigli su glavu oni koji su im pucali u leđa.
Upravo zbog toga, zbog očuvanja uspomene i radi pravednosti, Rusija se konstantno bori i boriće se protiv pokušaja da se falsifikuju ishodi Drugog svetskog rata. Osnovni pravni izvor i temelj ruske pozicije jesu rezultati rada Nirnberškog suda, koji je proglasio, između ostalih, i organizaciju SS, kao i sve njene sastavne delove, uključujući i „Vafen SS“, za zločinačke i odgovorne za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U februaru 2009. godine Generalna skupština UN još jednom je donela rezoluciju u kojoj se izražava zabrinutost zbog činjenice da se slavi nacistička prošlost, kao i zbog težnje da se oni koji su se borili protiv antifašističke koalicije predstave kao učesnici narodnooslobodilačkih pokreta.
U pozadini parada legionara jedinica SS u Estoniji ili hitlerovskih poslušnika u Ukrajini jeste namera da se „očisti“ i opravda kolaboracionizam koji je narodima Evrope donela gotovo isto onoliko patnje koliko i sam nacizam.
Ne sme se dozvoliti iskrivljavanje ljudskog sećanja. I upravo taj čovekov dar, sećanje, daje nam mogućnost da ispravno i pravedno ocenimo mnoge današnje događaje. Sećanje nam ne dozvoljava da zaboravimo, a to jeste garant da se tragedija neće ponoviti. Previše su nesreća i iskušenja doneli rasni eksperimenti, koji su rezultirali genocidom i pokušajem totalnog uništenja čitavih naroda."
