Bootstrap Framework 3.3.6

[Dark Walker]

Kad razradimo planove i shvatimo kako bi trebala da izgleda idealna (ili najbolja moguća) verzija budućih uspeha, prepuštamo se mukotrpnom radu i u isto vreme “odozgo” posmatramo sopstveno kretanje na pažljivo nacrtanoj i komplikovanoj mapi. Posle delikatnog puta dolazimo do odredišta sa (manje ili više) osvojenih poena.
Pošto veliki podvizi zahtevaju velike uloge, nekad se i nakon vrlo uspešnih avantura osećamo kao prazan balon koji se izduvao u letu i koji treba ponovo naduvati.
Da li vas nakon nekih dela ponekad obuzme osećanje praznine čak iako ste uspeli da stvorite sve što ste poželeli?
Baš zato što sam od nekih ljudi čuo da se čak i nakon uspešnih akcija osećaju iscrpljeno i bezvoljno, voleo bih da čujem da li ste i vi morali da se borite sa ovakvim problemima?

[Urbana_Seljanka]

Ne...


Poznati su mi slucajevi da su ljudi prolazili mali pakao u svojoj glavi dok nisu dobili neku konacnu pozitivnu odluku, dugo ocekivanu, na koju nisu mogli utjecati. Te se nakon toga osicali prazni.

[gossip]

Uvek jurim nesto i pre nego sto stignem do toga vec krenem da jurim za jos necim....tako da ne nije,mi poznat taj osecaj,uvek budem zadovoljan i ispunjen. To nezadovoljstvo moze da bude znak neke depresije eventualno.

[Dark Walker]

Ljudski um često pokušava da obuhvati i konačno odredište i startnu poziciju iako se nalazi tek na sredini puta tj. na vetrometini koja upravo tu stvara najveći emocionalni pritisak. Tada zbunjeno preispituje te dve tačke zato što ne zna da li da ih posmatra kao sukobljene strane ili da ih izjednači.
Ako ih posmatra kao dve sukobljene strane, moraće da prođe kroz krizni period kad ga neka prepreka natera da se vrati na start.
S druge strane, ako ih izjednači umanjuje lično zadovoljstvo koje treba da ga oblije kad stigne na konačno odredište.

[Maximus_]

Pa, ne bas, osecam eventualno iscrpljenost, ali i zadovoljstvo ako postignem nesto sto sam hteo. Sem ako je u pitanju "Pirova pobeda".

[antibiotic]

Zadovoljstvo osecam najvise kada sam u procesu stvaranja,
a kada berem plodove svog rada osecaji mogu biti razliciti.
Kod mene su ti procesi spojeni kao epizode, tako kada se zavrsi jedan posao, to znaci da sledeci moze da pocne. U medjuvremenu, moram sebe, ponekad, da nateram da osetim to zadovoljstvo i sebe castim.
Zavisi kako nabildujes svoj mozak da funkcionise. Pred kraj seksa volim da svrsim.

[*deni*]

^
Eto ti ga sad.
Ja volim prijatno zatisje posle znacajnog dela.

[ZlatnaPtica]

To je možda i jedna od glavnih odlika depresije - nema tog endorfinskog kika i osećaja zadovoljstva ili ponosa kad završiš neko značajno delo. Jer je i sam taj zadatak uglavnom završen ne zbog neke unutrašnje, istinske motivacije, nego zato što je postao deo tog konstantnog crnog oblaka brige koji ti po ceo dan kruži oko glave; pa je thought process uglavnom umesto 'svaka mi čast, koji sam ja kralj' - 'eto, skinuh ovu jednu muku s vrata'.

wah-waaaaaaaahhhhh

[Dark Walker]

Svako zatišje stvara napetost zato što posle zatišja nastupa neizvesnost koja kod čoveka stvara osećaj neprilagođenosti i dezorijentisanosti.
Posle svakog zatišja pred nas se prostiru naše neostvarene ambicije kao prazni papiri koji očekuju da napišemo ono što ti isti papiri žele da bude napisano.
Vlast hrani nestrpljivost građana koju (kad je dovede do tačke pucanja) polako i “savesno” gasi vrlo skromnim pohvalama, a te pohvale imaju razne oblike i jednu zajedničku crtu: teraju čoveka koji instinktivno korača ka liniji koja razdvaja vredne stvari od bezvrednih da gleda u pod koji predstavljaju kao plafon zato što izvrnut sistem vrednosti uvek zakopava tog istog čoveka.
Ali čovek može da prevari ljude koji vrše pritisak na njega i da tu vrstu ugnjetavanja pretvori u izranjanje posle kog sledi dubok udah, a taj osećaj pojačava užitak koji zatišje povezuje sa novim početkom. Tad novi početak tiho kombinuje stare, proverene i dobre stvari sa idealnom slikom prošlosti.

[Sixto]

Jebote...

[stardust81]

^+1
Darkisha, definitivno si polozio filozofiju... priznaj!
This is some heavy shit!