Bootstrap Framework 3.3.6

[Mage]

Koliko cesto vam se desava da shvatite da ste izgubili nekog starog dobrog prijatelja?

Mozda se nije desilo preko noci. Mozda su nam se staze vec duze vreme razilazile; ali u jednom trenutku sam shvatio da sam "izgubio" svog starog dobrog prijatelja sa kojim sam nekada delio sve... On se promenio, ja sam se promenio. Zivot se izmenio. Stavovi su se izmenili. Pogled na svet pogotovo... Shvatio sam da vise nemam o cemu sa njim da pricam. Da se ne osecam vise tako sigurno u njegovom prisustvu. Da se ne osecam opusteno i da moram da pazim sta pricam. Da mi je dosadan, povrsan... to vise nije on. A mozda je uvek i bio samo to nikada nisam video...

I onda se pitam da li je to to? Jesmo li zaista zavrsili? Nedostaje mi i zelim da ga nazovem, zelim da ga uhvatim snazno za ramena i tresem ko lud dok ne poodpadaju te grozne maske ispod kojih verujem da se krije on... moj stari prijatelj. A ipak ne cinim nista. Cak mu nista ni ne govorim, samo se polako udaljavam. I mislim: mozda se jednoga dana ponovo nadjemo. U nekom drugom vremenu i prostoru. Ma sranje, znam da nema nista od toga!

Still, skenj osecaj...

[Speculum Columbae]

Ne znam da li su ikada ljudi završili, mislim da nisu i da neke stvari uvek mogu ponovo da se otvore.
Poenta je da treba jako mnogo ulagati u ljudske odnose (naravno prijateljske) i nisu svi spremni, niti žele da ulažu u iste, ponajmanje u svakom trenutku (i strašno je teško prihvatiti da naši prijatelji nisu savršeni i, da: umeju da budu detinjasti, sebični, teško dostupni, ćudljivi i sve po redu).
Ljudi se odalje i to je jedna od činjenica života. Jedno je sigurno: svako je, na žalost zamenjiv.
Ja skoro više i da nemam starih prijatelja, što zbog moje selidbe, što zbog uloženog netruda sa obe strane (iako više sa njihove). Više nemam ni želju da ih vidim, iako sam sa njima doživeo neke lepe stvari,
Uostalom, ne znam što je toliki problem u životu imati više različitih prijatelja u različitim perodima i fazama.
Ne mislim da je gotovo zauvek, ali za sada svakako jeste i ne bakćem se time/melanholičnim raspoloženjima. Ja sam, ipak žena sa mnogo obaveza.
To bih preporučio i tebi; imaš, uostalom muža, pa se s njim druži. Ili, kako je to jednom rekla moja pokojna prijateljica: čitaj knjige i uz njih nikada nećeš biti usamljen.

[Madonna]

sviđa me se tema i ta neka melanholija koja se provlači pa naravno da jesam, mnogi su isto doživeli. to je sve prirodno, kao i smrt koja nas sve čeka tako da nije to tako ni važno. ništa nije :suicid:

[blenta]

to se zove odrastanje
i taj si osecaj trebao imati po zavrsetku osnovne i srednje u buntovima od po 20
sa ogromnom talasem posle svake godisnjice mature

elem bez zezanja... navici ces se
nije da si izgubio nego ste jednostavno odrasli u druge nivoe (ili sfere)
i niste vise dovoljno kompatibilni da budete toliko bliski kao ranije
sto je mozda malo tesko prvih par puta, no otvara ti vreme i misli za druge ljude
sa kojima delis slicne misli, zelje, htenja, strasti

narocito je izrazeno na nama/vama/tebi koji deo svog zivotnog puta provedes u potpuno drugoj sredini
oblikovan drugim faktorima, zaokupljen drugacijim problemima

[Speculum Columbae]

Ja sam sa prijateljima imao i jedan drugi problem (tj. imam), sa nekim prostodušnijim ljudima, sa kojima ne delim interesovanja, strasti i sl. mogu da često uspostavim lep kontakt, ali onda osećam da me ne razumeju; i suprotno: sa kolegama sa kojima delim interese, strasti, ambicije, ciljeve ne mogu da uspostavim dobar odnos jer u akademiji ljudi umeju da budu neviđeno ogavni, što ja ne umem.
Primerice, najbolja prijateljica (slučajno iz srednje), ona je primer br. 1, jedno egoistično, večito besno biće koje misli samo na svoje probleme, koja nema nikakvu ideju koji su moji ukusi, koje knjige volim, kakvu muziku slušam i sl (zapravo, nisam mogao nikada o tome da pričam sa njom, jer ona to ne kapira, ili bi često postala agresivna); sa druge strane imam koleginicu kojoj se divim i sa kojom delim toliko toga, ali se nikada ne bih usudio da joj kažem nešto lično, jer je zla ajkula koja bi me uništila time.

[Mage]

[/url]to se zove odrastanje
i taj si osecaj trebao imati po zavrsetku osnovne i srednje u buntovima od po 20
sa ogromnom talasem posle svake godisnjice mature

Haha mislim da sam bio jedina osoba koja se smejala na obe mature Good riddance to those fuckers!

No, s' obzirom da sam vrlo introventan, u zivotu sam zaista imao samo jako mali broj prijatelja. Mozda 4-5 sve ukupno. Tako da mi gubitak ovog prijatelja nekako tesko pada, cak iako znam da imam nove prijatelje sa kojima sam blizak i sve to. Opet, nekako mi sve to ostavlja gorak ukus u ustima i opet mi je zao. No, ko sto svi rekose, to je prosto jedna realnost zivota. Kao sto je i smrt sto kaze MDNA. Sve je prolazno... :goth:

[KorvinOdAmbera]

Ne znam.

Ako je takva situacija da je prošlo neko vreme, pa se ja sada kao okrenem i onda se upitam, a gde je on, zašto se promenio, šta se to dogodilo sa dobrim, starim vremenima, u tom slučaju on meni više nije bitan. Po definiciji. Jer mi je prestao biti bitan dovoljno pre toga, da bih dozvolio tu distancu.

Ja ne organizujem i ne ponašam se prema svojim prijateljima na taj način da ih zaboravim ili ne komuniciram ili nam se život ispreči. Bollocks. Sa mojim prijateljima, ali prijateljima, ne drugarima, sam ostao u kontaktu, što po skajpu, što po netu, što se posećujemo naokolo, ako smo rastavljeni, što non-stop dajemo znake pažnje i budemo tu kada smo potrebni jedno drugom. Mene zaboli jedino u procesu rastavljanja kada pokušavam da održavam kontakt, a njemu je svejedno. I onda meni postane svejedno i to je to.

Ali to, da ja se sada skoncentrišem u svoj život toliko da zaboravim na bitne/manje bitne osobe oko sebe, i onda se počnemo menjati tokom udaljenosti, to mi se nikada nije dogodilo, jer sam takav tip osobe da ne postoji nikakva udaljenst sa bitnim osobama u mom životu, inače mi one ne bi bile bitne.

[Speculum Columbae]

[/url]Ne znam.
Mene zaboli jedino u procesu rastavljanja kada pokušavam da održavam kontakt, a njemu je svejedno. I onda meni postane svejedno i to je to.

a major puta for me.
umem da postavim distancu na sve u životu, osim na to.

[KorvinOdAmbera]

@midž:
Pazi, imao sam ja npr. jednu fantastičnu prijateljicu koja je meni bila jako bliska, i onda kada sam otišao na studiranje, smanjili smo kontakt i sada se gotovo uopšte ne čujemo. Može se reći da je ona meni bila dobra prijateljica. I spada pod definiciju osobe sa kojom ja danas ne mogu toliko da komuniciram i ne mogu da se zamislim da sam blizak jer smo se jaaako oboje promenili.

Ali da u bilo kom trenutku me je imalo zabolelo bleđenje bliskoće, ja bih učinio nešto da se ta bliskoća ponovo uspostavi. A meni ljudi koje volim vrlo brzo zafale, te nemaju dovoljno vremena da se promene.

Kako da kažem, imam nekoliko primera takvih kao što si naveo, ali emotivnu reakciju na to, ne. To meni dođe onda kada vidim da to počinje blediti, obično prilikom odlaska, ako i uopšte i tad.

[Srklet]

@mage: jedna od najboljih stvari u vezi zivota su svi oni ljudi koje ostavis iza sebe. (and you can quote me on that )

odrzavati besmislene odnose s prevazidjenim osobama je sentimentalni zlocin prema sebi.

[KorvinOdAmbera]

Ja imam problem da ih zovem "prevaziđene" osobe, samo zato što nisu imale priliku da dožive sve dojajne i super stvari svugde koje ja jesam i koje su me izmenile, iako bi možda to htele.

[Mage]

@Korvine: da, kontam sta hoces da kazes. Jbg, ne'am pojma. Mozda i nismo zapravo bili toliko bliski. mozda sam negde podsvesno i hteo da se odaljimo... Ali takodje znam da imam i tu groznu osobinu da ponekad prosto nestanem za ljude... Prosto ne mogu ni sa kim vise da pricam, svi su mi zamorni, ma i sam sebi sam zamoran. I posle se osecam ko govno jer se tako ponasam prema bliskim osobama: ne javljam se jako dugo i sve to. Ali opet nista ne cinim povodom toga! A mislim non stop o njima i nedostaju mi. Al' prosto ne mogu... Fucked up

[KorvinOdAmbera]

Pa izgubljen si u sopstvenom svetu nauke, pa te ne tangiraju ove obične smrtničke priče, inače ne bi bio tu gde jesi.

Ide ti uz opis i radnog mesta a i tipa osobe, tako da se ne moraš brinuti. Mislim, barem da se mi sada družimo, meni bi bile prirodni i očekivani dugi periodi nejavljanja i odsečenosti generalnog od spoljašnjeg sveta, tako da nemaš se šta osećati kao govno, zato što si jednostavno takav, kakav si. A i to je moje sve samo na osnovu ograničene predstave na forumu.

[blenta]

@JVA , to je vise do tipa coveka no deljenja interesovanja
@srklet
@mage, ja isto nisam people's person i umem se dugo ne javljati
ali moji drugari znaju da sam takav a da mislim na njih
i kada se vidimo sve je kao da se nismo ni rastajali

tj, postajes zreliji i imas manje razumevanja
za ljude s kojima nemas nista zajednicko
niti te ispunjavaju ni na koji nacin

i to je sasvim normalno...
vremenom ces ostati okruzen ljudima sa kojima imas vecu kompatibilnost
i/ili onima sa kojima imas uzajamno razumevanje za zajednicku nekompatibilnost

ako to uopste nekome od vas ima smisla

[Srklet]

[/url]Ja imam problem da ih zovem "prevaziđene" osobe, samo zato što nisu imale priliku da dožive sve dojajne i super stvari svugde koje ja jesam i koje su me izmenile, iako bi možda to htele.

their loss, obviously

ali, ne moraju ljudi dozivjeti iste stvari da bi se razumjeli. osobno nemam problema s uspostavljanjem doista bliskih prijateljskih odnosa s osobama vrlo razlicitim od mene, jer temelj je prijateljstva reciprocitet unutar odnosa a ne istovjetnost izvan.

[KorvinOdAmbera]

@blenta: Pa i nisi rekao nešto preterano (uopšte) nerazumljivo.

Ja prazne priče sa praznim ljudima najviše vidim kao gubljenje vremena, a što više stariš kontaš koliko malo vremena svi mi imamo, te sve manje i manje se ima razumevanje za gubljenje dragocenog vremena, kada bih možda za to vreme mogao čitati neku dobru knjigu.

@srklet: čru det

[blenta]

@KOA meni je zvucalo malo zamrseno za vreme pisanja, posle ovoga vidim da nije:

[/url]vremenom ces ostati okruzen ljudima sa kojima imas vecu kompatibilnost
i/ili onima sa kojima imas uzajamno razumevanje za zajednicku nekompatibilnost

[/url]temelj je prijateljstva reciprocitet unutar odnosa a ne istovjetnost izvan.

knjigu, igranje sa pisom, citanje necega ili dremku... dremka je uvekk super

[Srklet]

al da bude jasno, jest tuzan i nelijep trenutak kad uhvatis sebe kako zijevas iznutra na rijeci osobe koju si dotad s interesom slusao. s time se uvijek lose nosim u izvedbi - prvo se pravim da se nista nije promijenilo, a onda pak krenem u brutalno isticanje da jest. it ends badly, as it should.

[Speculum Columbae]

[/url]@JVA , to je vise do tipa coveka no deljenja interesovanja

kako misliš do tipa osobe?

[blenta]

to kakav odnos imas sa conceded drugaricom sa kojom se osecas lagodno
i ovom drugom kojoj nista ne bi rekao iz bojazni da bi bilo zloupotrebljeno

mislim da je to do njihova karaktera a ne zajednickih interesovanja/ ili izostanka istih

[Speculum Columbae]

zapravo ne znam, možda i nije vezano za njihove ličnosti; sebi sam stalno govorio da nije bitno što sa nekim ne delim interesovanja i ukuse, a da je bitan "reciprocitet unutar odnosa ", ali onda sam se u jednom trenutku zapitao, dokle više tako; dokle stalno da ono do čega je meni stalo bude nevažno, prevaziđeno, nerazumljivo etc.

[Srklet]

pa gdje je tu onda reciprocitet?

[Katengl]

Bas skoro sam prosao kroz ovo sa jednom bliskom prijateljicom i jednim drugom iz osnovne, koji su mi cinili 40% najblizeg kruga ljudi. I koliko god da mi je jasno da se ljudi menjaju, da se ja menjam, da se zbog toga desi da je nekom od nas potrebno korigovanje odnosa i da nije garantovano da ce ovaj drugi to da prihvati, uvek mi to jako tesko pada. Ali valjda je normalno da prodjes kroz period zalosti, da sagledas to sto je proslo kako bi mogao da produzis dalje bez ikakvih iluzija.

[/url]
odrzavati besmislene odnose s prevazidjenim osobama je sentimentalni zlocin prema sebi.

Susta istina. Nepostovanje i sebe i njih.

[gossip]

trenutno mi se tako nesto desava sa jednom osobom
druzili smo se aktivno 13 godina
sad smo samo poznanici
sto je u principu jako tuzno
ponekad uhvatim sebe da razmisljam zasto je do toga doslo...verovatno drugaciji zivotni ciljevi

[Sanja Steppenwolfin]

za sve bivse
http://www.youtube.com/watch?v=LyV1BTelPhY" target="_blank

[Anhedonie]

cesto ih setim, skoro na redovnoj bazi, i uhvati me nostalgija i nedostaju mi.

[*deni*]

Uopšte mi ne nedostaju, jer to više nisu ti ljudi koje sam voleo i sa kojima sam bio blizak. Većina mojih bivših drugarica i drugova su sada već porodični ljudi sa potpuno novim, meni stranim preokupacijama i pošto sam primetio da je, prilikom nekoliko poslednjih susreta, njima bilo interesantno sa mnom, ali meni ni najmanje nije bilo interesantno sa njima, shvatio sam da mi ni ti krajnje proređeni susreti nisu potrebni, pa ih izbegavam maksimalno.
Dosadni su mi. Ne isključujem mogućnost da je ta smrtonosna dosada kojom zrače deo prirodnog, spontanog procesa, koji neki zovu - sazrevanje -, ali verujem da se dobar deo njih tako ponaša samo zato što se to od njih očekuje. I sve bi to bilo u redu kada bi u tim susretima pustili svoju pravu prirodu da makar na kratko izađe na slobodu, pa i ja želim mene neko da zabavi, zaboga. A da samo ja budem besplatno pozorište za zabavu tim sada ozbiljnim, porodičnim ljudima, pa baš i nisam raspoložen.

[Mage]

@deni: da, kad neko postane jebeno nesnosljivo dosadan. Nema vise smisla za humor, upada u neke predefinisane, DOSADNE, uloge. Ma... grozno!

[RetributioN]

Kaže neko skorašnje istraživanje da svakih sedam godina promenimo/izgubimo otprilike polovinu prijatelja.
Mislim da je to što ti se dešava sasvim normalna pojava i pošto te vežu neke lepe uspomene na to prijateljstvo logično je da budeš tužan, ali kao što rekoše ostali nema svrhe kidati se za nečim što je propalo.
Dešavalo se i meni. Nekad se više potresem, nekad manje, ali neminovno je da nam ljudi dolaze i odlaze iz života.

[EnMademoiselle]

nisam u stanju trenutno da odgovorim na temu, raspadnem se i od samog naslova.

samo što me jako zanima to kad kažete "nema poente cimati se oko toga" kako uspevate to da kontrolišete?

mislim fazon okej kontam svi se menjamo, menjamo mesta, manje se družimo, sa nekima se i skroz raziđeš do kraja, okej normalno je to, sve je to život i to, ali ono, kako ti možeš da kontrolišeš da li će ti naspram svega toga što znaš te osobe nedostajati ili neće, tj. to da batališ ta osećanja? ozbiljno pitam, nikad to nisam mogla, baš me zanima na koji način to postižete