Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Ukrali mi loptu, ulogu u školskoj predstavi, izgubila sam sat, devojku, novčanik, draga osoba mi je umrla - ne meni kao meni, već hipotetički. Kako doživljavate gubitke? I koji gubici su vas najjače pogodili?

[bu]

Kad bi nabrajala gubitke..gde bi mi bio kraj..kako ih dozivljavam..prvo se ponasam hladno,zadrzavam sve u sebi..trudim se da ostanem pribrana i jaka..onda kad puknem zatvorim se u sobu i isplacem itd..skupim snage za dalje..najjace me pogodilo gubitak oca,druga..i sad na neki nacin gubitak majke..sve u svemu mnogo mi tesko nekad da pricam o svemu tome..sva osecanja se trudim da zadrzim u sebi..

[Orlando the Lady]

Gubitak sebe bi me najvise boleo.
Ovako- vise strahujem od toga sto ce mi neko umreti tamo nekad, nego sto osecam gubitak
Hvala Bogu, nije ih bilo u porodici toliko.. do skora...

gubitak devojke, ovo, ono- samo intenzivno prozivljavam, ali to na kraju nisu gubici, to ne mogu da racunam u gubitak. osim u jednom jedinstvenom slucaju. bolji je DOBITAK devojke

gubitak svojom krivicom je razlicit od gubitka na koji ne mozes da utices. eto, to gubljenje sata, ili novcanika. Meni odnese velike pare. Gospod daje, Gospod uzima tu ni kod mene ne vazi, uzasno se najpre posramljeno pred sobom osecam.

za loptu nemam komentar ali imam ekvivalent:
ukrali mi knjige, nisu vratili

[E.c.h.o...]

Gubitak lopte i sl. me ne dotice jer se ne vezujem za stvari. Rekapituliram sta zaista zelim i potrudim se da dodjem do toga.
Gubitak decka ne dozivljavam kao gubitak, jer ako je ziv i zdrav ne mora da znaci da sam ga izgubila, jednostavno nismo vise par. Svi meni bitni ljudi su ostali na neki nacin u mom zivotu.
Gubitak bliskih ljudi koji su umrli mi najteze pada jer mi nedostaju svakodnevno, najvise prica sa njima, to su ljudi/covek ciji mi 'duh' fali. Tad se tesim recima Mark Tvena: 'Death is the starlit strip between the companionship of yesterday and the reunion of tomorrow'.

[E.c.h.o...]

Originally posted by Orlando the Lady

Gubitak sebe bi me najvise boleo.
...

[Speculum Columbae]

Nisam u životu gubio (mnogo), posredstvom lude sreće.
Izgubio sam jednu dragu osobu, ali sam preživeo to i pomoglo mi je da postanem bolji čovek.

Kako bih reagovao na gubitke?
Ne znam, nisam optimista, ali uvek mi ispadne kako treba u životu, ma šta mi se desilo.

[Torry]

jedan strasan gubitak prezivela, sve ostalo je manje vise podnosljivo

[Mage]

Sve što mi je bilo blisko srcu je tu i ostalo. Vremena se menjaju, ljudi dolazi i odlaze, menjaju se... i sami se menjamo. Nšta nije stalno... Teši me ideja da se prošlost ne može menjati: da naši zajednički momenti, trenuci sreće, ljubav ostaju zamrznuti u vremenu... nepromenjivi.

Sve što imamo su trenuci... a ti trenuci su večnost.

[LeDeNa_]

Originally posted by Mage

Sve što mi je bilo blisko srcu je tu i ostalo. Vremena se menjaju, ljudi dolazi i odlaze, menjaju se... i sami se menjamo. Nšta nije stalno... Teši me ideja da se prošlost ne može menjati: da naši zajednički momenti, trenuci sreće, ljubav ostaju zamrznuti u vremenu... nepromenjivi.

Sve što imamo su trenuci... a ti trenuci su večnost.

Ja tebe obozavam da citam...Predivan si..

Potpisujem post.

Bravo!

[bothways]

Najvise sam se potresao kada mi je ukraden novcanik iz sopstvenog stana. Osetio sam se tako osteceno, kao da je deo mene izgubljen.

Inace obicno ne gubim stvari. Jednom sam izgubio novcanik (neki drugi) u pozoristu, ali ga je neka zena nasla i uredno vratila. Jednom sam izgubio mobilni telefon na Egzitu (tj. ispao mi je iz dzepa) i pronalazac ga je uredno vratio. Ali generalno ne gubim.

Svakako ne bih voleo da mi nestanu stvari za koje sam se vezao ili koje mi znace, bilo monetarno, bilo sentimentalno.

[Incubus]

Ako se ne vežeš za nešto ne možeš ni da ga izgubiš. Uglavnom tako funkcionišem.

[Ulix]

Originally posted by Galateja
I koji gubici su vas najjače pogodili?

Možda gubitak jednog prijatelja.

Gubici novačnika, privezaka za ključeve, prstenja i koječega za mene i nisu pravi gubici, može da mi bude žao dan - dva i onda ću da zaboravim. To su stvari koje se mogu zameniti.

[hlaefdige]

moguce je vrlo da cu da izgubim prijatelja...i to me sada boli...kada ga konacno izgubim, to ce da me prodje relativno brzo...ali sada sam tuzna unapred...tuzna sam i zbog toga sto ce mi biti svejedno....sada...

[Azdaja]

Ukrali mi loptu - smehotres + kupila bi novu loptu


ulogu u školskoj predstavi - potrudila bi se da dobijem jos bolju ulogu u sl predsavi (poznavajuci sebe to bi i ostvarila)


izgubila sam sat - isto kao i za loptu...



devojku - ko mi je ukrao devojku i loptu?! ako je oshla - srecan joj put

novčanik - nadam se da ga je uzeo neko kome bas trebaju pare, ne bi se nervirala posle 5min od kapisha da ga vise nemam...


draga osoba mi je umrla - raspadam se...



I koji gubici su vas najjače pogodili? 27. oktobar 2010 me je samleo i srusio mi ceo svet, gubitak voljene osobe...od tada se trudim da sagradim sve polako jovo nanovo

[Galateja]

Da se razumemo, te lopte, satovi i novčanici - hipotetički navodim.

[Sunce]

U jednom periodu sam izgubio sebe.

[Galateja]

I ja.

[Wilhelmina]

Lose podnosim gubitke. Cak i kada sam svesna da necega moram da se odreknem i da je to odricanje na moju korist, ja to teskom mukom radim.
Svoje veze detaljno oplacem i propatim, dok ne skontam da se proslost nece vratiti. I da je to zapravo dobro.
A gubim sitnice stalno. Izgubila sam nekoliko kisobrana i kapa. Nista od posebne vrednosti.
A ukrali su mi narukvicu koju sam dobila kao poklon za diplomiranje. Nije neka neprocenjiva materijalna vrednost, ali je uticalo da jos manje imam razumevanja za ljude u okolini. I da im verujem jos manje nego pre. Ako je to ikako moguce.

[ultraviolet]

do sada je sve (relativno) stabilno bilo. and that freaks me out.

[Kragi]

Originally posted by Wilhelmina

Lose podnosim gubitke. Cak i kada sam svesna da necega moram da se odreknem i da je to odricanje na moju korist, ja to teskom mukom radim.
Svoje veze detaljno oplacem i propatim, dok ne skontam da se proslost nece vratiti. I da je to zapravo dobro.

Tako nesto, s tim da ja umem da se vezem i za stvari ali i da ih cuvam. Sitnice ne gubim

[Enzo]

Moj potpis govori kako se osjećam po pitanju gubitka.

[Azdaja]

Originally posted by Galateja

Da se razumemo, te lopte, satovi i novčanici - hipotetički navodim.

znam... bilo mi je fani da odgovorim na sve ponaosob...

[alexandermagic]

Svaki "gubitak" se može transformirati u dobitak, osim kad premine netko blizak i drag.

Najgori bi mi bio gubitak sebe, u smislu da sebe sputavam zbog bilo koga ili čega, gubitak najboljeg frenda i mog psa.

[Anhedonie]

mislim da bi mi najgore bilo nepovratni gubitak nekog cula.

ili bilo kakvi gubitci svoje slobode izazvani nekim spoljasnjim uticajima.

[Azdaja]

Originally posted by Anhedonie

mislim da bi mi najgore bilo nepovratni gubitak nekog cula.

kad bi mogla da biram (evo sad) da je nekako vratim ali da izgubim, vid, sluh, pokretnost...pristala bi na to da se vrati..

eto toliko zna da ti fali voljena osoba, da jednostavno ne mozes uporediti psiho i fizicku bol - nikakooo...a za vracanje voljene osobe nije ti bitno ni da izgubis neko culo...


tako nekako ja razmisljam/osecam/mislim...

[antibiotic]

Gubljenje prilika,

Gubljenje vremena.

[Tungi]

Originally posted by bothways

Najvise sam se potresao kada mi je ukraden novcanik iz sopstvenog stana.

Oh...Mene je najvise potresao gubitak kljuceva od stana pre dva dana.Ocito ukradenih,dok sam spavao.Legao da spavam,video ih na stolu,kad sam ustao,kljucevi dobili noge.Dementan toliko bas nisam da ne znam gde sam ih ostavio i gde imam obicaj da ih spustim.Sve pretrazio,cak i tamo gde znam zasigurno da nisu i nista:sigh:

Ostali gubici...Hm.Odbolujem ih nekako stoicki.Decko me je nazvao herojem,znajuci koliko mi je tesko i koliko tu cesto nema mesta raspolozenju,vedrom duhu i smehu,ali se ja ipak smejem.I sam sebe iznenadim u trenucima kad mi je najteze,koliko znam da se izdignem iznad situacije,da kontrolisem,da zaturam po folderima mozga,da nikada ne pokleknem na duze staze i da ne znam da se oporavim.Od cvrstog sam kova,reklo bi se.Potrebna mi je podrska i ljudi oko mene.Oni su me uvek lecili.

[Anhedonie]

Originally posted by Azdaja

Originally posted by Anhedonie

mislim da bi mi najgore bilo nepovratni gubitak nekog cula.

kad bi mogla da biram (evo sad) da je nekako vratim ali da izgubim, vid, sluh, pokretnost...pristala bi na to da se vrati..

eto toliko zna da ti fali voljena osoba, da jednostavno ne mozes uporediti psiho i fizicku bol - nikakooo...a za vracanje voljene osobe nije ti bitno ni da izgubis neko culo...


tako nekako ja razmisljam/osecam/mislim...

nisam ja bio do sada u nekoj ogromnoj ljubavi, tako da je moj odgovor u mojim granicama. ne mogu reci da mogu nekoga vise da volim od cula vida jer ne znam da li bih to ja mogao, vreme ce pokazati

a inace i ja mislim na psihicku bol, na samu nemogucnost koriscenja tog cula nego na suvu fizicku. slazem se da je psihicka bol mnogo jaca nego sto fizicka ikad moze biti.

[Anhedonie]

jao smislio sam goru stvar za mene - postati biljka. gledati kako zivot prolazi i... to je to.

[Azdaja]

meni bi pre 6-7 meseci i to bilo ok, kad bi bio moguc povratak sa onog sveta...

ljubav je cudna stvar...