Bootstrap Framework 3.3.6

[Laika]

Sta mislite u kojoj meri je vasa spoljna manifestacija licnosti u konfliktu ili skladu sa onim sto je vas unutrasnji ego?

Da li se ''lazno'' predstavljate drugim ljudima, i ako da, da li to radite svesno i koji su motivi?
Da li to radite iz razonode ili zato sto zelite da budete neko drugi, ili zato sto se bojite da vas ne povrede, ili-ili...?

Da li vam to olaksava ili otezava komunikaciju, da li utice povoljno ili nepovoljno na vas drustveni zivot?

Da li zbog toga imate probleme, da li cesto ostajete neshvaceni ili samo odbijate ljude koji su nepozeljni ili puni predrasuda, da li ste usamljeni zbog toga, ili bas zahvaljujuci toj kamuflazi niste..?

Cini mi se da bi o ovoj temi bas na ovom forumu moglo dosta toga da se kaze.

[Morgan Le Faye]

Fenomenalna tema.
I jedna od bistrijih na ovom forumu u ovoj godini.


Zivot je gluma, a glumim jedino onda kada se osecam "ugrozeno."
Kada imam interese i planove, a okolnosti rade protiv mene.
Ali gluma je takodje i umetnichko prikazivanje istine, ono zbog chega kultura postoji, zbog razotkrivanja istine.

Par ljudi je za moje 23 godine bilo prisutno, kada sam se shiftovao. Iz jedne priche u sasvim drugu, i u sekundi unazad. Svaka osoba je jedinstvena, i prema svakome se drugachije ponasham, zbog toga gluma, zbog toga uskladjivanje onoga shto ja jesam prema nivoima drugih.
Istrpeti mene bez kochnica je iskusiti destruktivnost na svome izvoru, em shto sam onda destruktivan prema drugima kao i prema sebi. Ali smatram da je destruktivnost zajednichka svim ljudima i da je to zapisano negde u genima chitave ljudske populacije.... mada to je neka druga tema.

[gari]

Naravno da se nikada niko ne "otkriva" u potpunosti. To je jedan od odbrambenih mehanizama danas, jer nikada ne znate ko vam može naneti zlo. Otkrivanjem i predstavljanjem sebe onakvim kakav jesi postaješ ranjiv jer "neprijatelj" koristi tvoje slabosti da bi ti naneo štetu. Od stotinu ljudi koji vam kažu da vam žele dobro-99 njih laže i pretvara se tj. glumi dobrotu. Iza svake ljudske pojave stoji interes i samo interes, jer je doba takvo. Materijalisti?ko.

[Dina]

I ja mislim da je tema odlicna

Originally posted by Laika
Sta mislite u kojoj meri je vasa spoljna manifestacija licnosti u konfliktu ili skladu sa onim sto je vas unutrasnji ego?

Nekada je bila neuskladjena i to mi je u proslosti bas bio problem. Stalno sam se pitala kako da vise izrazim sebe i privucem ljude koji mi odgovaraju a da ne privlacim ljude koji mi ne odgovaraju. To mi je stvaralo konflikte jer su ljudi ocekivali nesto sto ja nisam, pa sam bila nezadovoljna ukoliko igram ono sto nisam a oni su bili nezadovoljni ukoliko budem ono sto jesam. A pomalo sam se gubila i u tome sto jesam jer ako nesto jesam a to niko ne vidi vec vidi sasvim nesto drugo, onda sam se pitala ne varam li se ja. Medjutim, vremenom se to sve izgubilo i uglavnom mi je sada ono spoljasnje i unutrasnje u skladu ili ne bas u velikom konfliktu.

Da li se ''lazno'' predstavljate drugim ljudima, i ako da, da li to radite svesno i koji su motivi?

Na poslu, fakultetu - donekle... Ukoliko na fakultetu polazem nesto pa treba da izgledam da znam vise nego sto znam ili u poslu po potrebi izgledam naivnije ili odgovornije itd, vec prema situaciji. To je svesno i da bih bolje postigla cilj koji tu imam. Takodje ukoliko se radi o nekom poznaniku, nebitnom za moj zivot a i licnosti koju procenjujem da je puna predrasuda cesto se ne upustam u neki dublji razgovor, tako da nije da se lazno predstavljam a nije ni da sam iskrena, vise precutkivanje. Ukoliko bas dodje do toga da iskazujem sopstveno misljenje onda uvek govorim onako kako mislim. U licnim odnosima uglavnom ne predstavljam lazno, bar ne svesno a i ako nesvesno mislim da se to odnosi na neki utisak koji pojacava ili smanjuje nesto a ne na samu sustinu. Ali i to sam ja, Seaman se cesto zali da su mi i postovi previse dramaticni, a vec kad me cuje... Ali mislim da ja prosto tako razmisljam tako da to nije neiskreno

Da li vam to olaksava ili otezava komunikaciju, da li utice povoljno ili nepovoljno na vas drustveni zivot?

Ranije mi je otezavalo zivot - dok sam se trudila da izrazim sebe a ljudi to nisu shvatali. Sada imam ljude koji me prihvataju onakvu kakva jesam i divno je kad sa nekim mogu da pricam skoro u originalu kao sa samom sobom. To nekada nisam imala i zato znam koliko vredi

Da li zbog toga imate probleme, da li cesto ostajete neshvaceni ili samo odbijate ljude koji su nepozeljni ili puni predrasuda, da li ste usamljeni zbog toga, ili bas zahvaljujuci toj kamuflazi niste..?

I opet - sada sam mnogo manje usamljena nego pre. Secam se nekih situacija kada nisam imala kome da se obratim kao da su juce bile. Ne zato sto nisu bili ljudi oko mene, naprotiv bilo ih je mnogo vise nego sad ali nisam mogla ocekivati pravo razumevanje za moje situacije, niti pomoc, vec samo osudu a to mi bas nije bilo potrebno. I tada su mi u nekim situacijama pomogli ljudi koji mi nisu bili prijatelji, pre bi se reklo neprijatelji tako da kada se toga setim uvek mi se vrati vera u ljude, ali se i preplasim koliko sam morala biti usamljena kad sam se obracala nekom ko mi svakako nije bio prijatelj. Sada sam mnogo manje usamljena, ponekad mozda. A sto se povrsnih odnosa tice taj mozda donekle pogresan utisak mi pribavlja vise ljudi, mada bi mozda bili tu i da je pravi... a mozda jedan broj njih ima i pravi utisak...

[Khons]

ne predstavljam se lazno, ali dozvoljavam da ljudi imaju lazno misljenje o meni.
kod mene je sve stvar momenta. u razlicitim situacijama razlicito reagujem. prema razlicitim ljudima se razlicito ponasam.
ne bih rekla da izgledom pokusavam da kamufliram svoje pravo ja. jednostavno, umem da se prilagodim okruzenju i isto trazim zauzvrat. oni koji misle da sam ovakva ili onakva na osnovu mog spoljasnjeg izgleda nemaju sta da rade u mojoj blizini.
i to mi nikada nije otezvalo zivot, cak mi je i u neku ruku olaksavao-uvek sam znala da ljudi meni bliski nisu uz mene jer misle o meni da nisam nesto sto jesam, ili obrnuto, vec da me dobro poznaju i kao takvu prihvataju.

[Hybrid]

Originally posted by gari
Naravno da se nikada niko ne "otkriva" u potpunosti. To je jedan od odbrambenih mehanizama danas, jer nikada ne znate ko vam može naneti zlo. Otkrivanjem i predstavljanjem sebe onakvim kakav jesi postaješ ranjiv jer "neprijatelj" koristi tvoje slabosti da bi ti naneo štetu. Od stotinu ljudi koji vam kažu da vam žele dobro - 50 njih laže i pretvara se tj. glumi dobrotu. Iza svake ljudske pojave stoji interes i samo interes, jer je doba takvo. Materijalisti?ko.

Da, moze biti. Pretvaranje je samo sredstvo u nizu sredstava za ostvarivanje ambicija. Naravno da moze goditi i da nije u konfliktu s tim ko smo jer te stvari cinimo za svoje dobro i napredak. To ne mora biti pretvaranje vec i samo prikrivanje ranjivosti, sto rece Gari. I to je deo nase licnosti, makar taj deo bio neznatan tu ga isticemo u prvi plan i forsiramo kao svoju bitnu odliku. Izgubio sam se... Opet, to je jedna od prica, i to ona "za ulicu".
S druge strane su prijatelji s kojima je najbolje ne pretvarati se uopste i biti ono sto jesi u sirovom obliku. Jer iskren odnos je najzdraviji, kakav god bio, i potreban je da bismo ocuvali zdravu psihu u danasnjem materijalistickom brzom svetu.

[m..]

Jebote, napisah post - roman i nestade dok se druga strana loadovala... Uh - rekonstrukcija.

Originally posted by Laika
Sta mislite u kojoj meri je vasa spoljna manifestacija licnosti u konfliktu ili skladu sa onim sto je vas unutrasnji ego?

I jedno i drugo. Cesto se u nekom trenutku osecam ovako ili onako i ponasam se u skladu sa tim, i ne obracam paznju kakav utisak odajem (ne zato sto mi nije stalo do sagovornika, nego takva sam, sta cu). Dasavalo mi se da mi ljudi kazu da sam im kad su me prvi put videli delovala kao totalni hejter, hiperaktivna, snob, mrgud, ludak, detinjasta, pa su se slino iznenadili kad su me videli sledeci put, pa onda posle... Ne znam, ponasam se onako kako se osecam, tako da me ljudi cesto skopcaju kao neku moju krajnost. Ali u svakom slucaju to sam 100% ja u datoj situaciji.

Originally posted by Laika
Da li se ''lazno'' predstavljate drugim ljudima, i ako da, da li to radite svesno i koji su motivi?
Da li to radite iz razonode ili zato sto zelite da budete neko drugi, ili zato sto se bojite da vas ne povrede, ili-ili...?

Ne predstavljam se ljudima nikako, oni me prosto kapiraju onako kako me kapiraju, mislim zaista mi pored sve neshvacenost treba jos ljudi koji imaju neku iskrivljenu sliku o meni, to bi me smorilo totalno.
Jedini izuzetak su ljudi pred kojima nisam autovana, tu onda prosto precutim celu tu dimenziju (a i nije da se na tom planu nesto preterano interesantno dogadja), nije da glumim homofoba ili nesto, nego jednostavno o tome ne pricam, a ako se vec pokrene tema, onda pricam ono sto mislim.

Originally posted by Laika
Da li vam to olaksava ili otezava komunikaciju, da li utice povoljno ili nepovoljno na vas drustveni zivot?

Pa, nekad otezava, nekad olaksava. Desava se da mi ljudi (tacnije - poznanici, oni koji me dovoljno cesto vidjaju da bi to bilo tako, a nedovoljno cesto da bi se moglo reci da me poznaju) dodele neku ulogu (tipa zabavljac, savetnik i slicno) i ocekuju da se ponasam u skladu s tim, onda negde nesvesno i ja igram tu ulogu, zato sto sam razgovor i situacija idu u tom pravcu, nekad mi je lakse da iz vidjanja u vidjanje ilim small talk sa nekim ili pricam o jednoj odredjenoj stvari ili se salim na svoj racun, nego da rushim tu sliku koju imaju o meni i prebacujem loptu na drugi kraj igralista. Kad mi je do nekog stalo ili mi je interesantan, onda se naravno trudim da tu sliku prosirim, izadjem iz te jednodimenzionalne uloge i da me ta osoba bolje upozna kao i ja nju.

Originally posted by Laika
Da li zbog toga imate probleme, da li cesto ostajete neshvaceni ili samo odbijate ljude koji su nepozeljni ili puni predrasuda, da li ste usamljeni zbog toga, ili bas zahvaljujuci toj kamuflazi niste..?

Imam par prijatelja koji me dobro poznaju i vole, tako da moj drustveni zivot ne pati u elikoj meri. Desavalo se medjutim milion puta da mi neko od prijatelja kaze kako me ovaj ili onaj hejtuje zato sto sam hejter, snob, dosadna, glupa, freak, derishte i slicno. U vecini slucajeva se ispostavilo da ni ne znam ko je taj sto me hejta (po svemu sudeci neko krajnje neinteresantan ko me je nekad negde video), ili da s tom osobom nikad zapravo nisam ni razgovarala i da je stekla neki povrsan utisak na osnovu toga sto me je negde videla, ili da sam mozda jednom natuknula po koju rec. Isto tako ima neko brdo ljudi koji me gotive bez ikakvog ociglednog razloga.

Btw, uhvatih sebe na refractu u petak (bila sam nesto nerasplozena, dosla prerano i tako), brdo nekih ljudi mi je prislo totalno happy sto su me videli, a ja sam bila totalno nesto ko izduvan balon i jedva da sam bila u stanju da im se javim (bio je jedan od onih dana kad gde god da me postavis ja se osecam bezveze i nije mi dobro) i sad mi je bas zao zbog toga, cak sam u jednom trenutku pogubljenosti nekoj devojci uvalila praznu limenku od piva dok sam ulazila u toi toi (posle sam htela da se izvinim, al je nisam nashla), nije bilo u redu da tako kuliram ljude, a onda sam se napila pa sam izigravala ludilo, i bezveze...

[m..]

Originally posted by gari
Naravno da se nikada niko ne "otkriva" u potpunosti. To je jedan od odbrambenih mehanizama danas, jer nikada ne znate ko vam može naneti zlo. Otkrivanjem i predstavljanjem sebe onakvim kakav jesi postaješ ranjiv jer "neprijatelj" koristi tvoje slabosti da bi ti naneo štetu. Od stotinu ljudi koji vam kažu da vam žele dobro-99 njih laže i pretvara se tj. glumi dobrotu. Iza svake ljudske pojave stoji interes i samo interes, jer je doba takvo. Materijalisti?ko.

Nisam primetila da imam neprijatelje, a nosim srce na rukavu, nekad neke stvari precutim jer ne mogu da ih delim, ali mi se cini da sam znatno srecnija od raznih nafarbanih...

[Delete]

Odlicna tema, jedna od retih zbog kojih sam bas morala da se zamislim i da razmislim da li uopste zelim i da odgovorim, ali, ajde!

Originally posted by Laika
Sta mislite u kojoj meri je vasa spoljna manifestacija licnosti u konfliktu ili skladu sa onim sto je vas unutrasnji ego?

U velikoj meri, jer vrlo cesto, skoro uvek moram da foliram, ne dopustam ljudima da prodru ispod spoljasnje maske, nekada se sama sebi cudim kako mi sve to polazi za rukom.

Originally posted by Laika
Da li se ''lazno'' predstavljate drugim ljudima, i ako da, da li to radite svesno i koji su motivi?

Da. I radim to svesno, i sto je najgore, radim to jako cesto. Najvise na poslu, na fakultetu, medju ljudima kojih se na neki nacin plasim. Mislim da je kljuc uspeha u foliranju i pretvaranju da jesi ono sto nisi.

Originally posted by Laika
Da li to radite iz razonode ili zato sto zelite da budete neko drugi, ili zato sto se bojite da vas ne povrede, ili-ili...?

Nekada to radim iz razonode, kada zezam i provociram nekog ko mi nije nimalo drag. Nkada moram da se pretvaram da sam neko drugi, a sve to jer se plasim da odredjene osobe nece moci da prihvate i shvate mene takvu kakva jesam, i da ce iz tog razloga doci do nepotrebnih komplikacija. Najvec konflikt u mojoj licnosti je odnos moj posao-moja licnost. Na poslu sam jedno, a van posla sam potpuna suprotnost onome sto moj posao nalaze. U jednom trenutku sam policajac, u drgom mali kriminalac koji mrzi policiju i sve sto je vezano za cuvare reda i mira. U jednom trenutku sam u drustvu policije, u drugom sa kriminalcima, i ni u jednom od ta dva slucaja se ne osecam lose, cak sta vise, jako mi je prijatno i u jednoj i u drugoj ulozi.

Originally posted by Laika
Da li vam to olaksava ili otezava komunikaciju, da li utice povoljno ili nepovoljno na vas drustveni zivot?
Da li zbog toga imate probleme, da li cesto ostajete neshvaceni ili samo odbijate ljude koji su nepozeljni ili puni predrasuda, da li ste usamljeni zbog toga, ili bas zahvaljujuci toj kamuflazi niste..?

Nekada je uticalo, a sada sam postala ravnodusna prema svemu tome, postoji jako mali krug ljudi koji znaju ko sam i sta sam ja zapravo i bez obzira na moju spoljasnju masku, znaju i sta mislim i sta cu uraditi u datom trenutku, a svi ostali su tu da me prihvate, ili ne prihvate, zavisno od toga kako im se svidi ono sto im prezentujem, i do tih ostalih mi je jako malo stalo, tako da se ne osecam povredjeno, ili usamljeno bez prisustva tih osoba. Ali, prizajem, zna biti jako gadno kada u trenucima pijanstva kazem nesto, a kada se otreznim moram sve to da poricem, da bih ocuvala sliku ledene kraljice u ocima nekih osoba. I ne mislim da sam ikada usamljena, jer znam na koga mogu da se oslonim u bilo kom trenutku.

[Egon]

Originally posted by Laika
Sta mislite u kojoj meri je vasa spoljna manifestacija licnosti u konfliktu ili skladu sa onim sto je vas unutrasnji ego?

Da li se ''lazno'' predstavljate drugim ljudima, i ako da, da li to radite svesno i koji su motivi?
Da li to radite iz razonode ili zato sto zelite da budete neko drugi, ili zato sto se bojite da vas ne povrede, ili-ili...?

Da li vam to olaksava ili otezava komunikaciju, da li utice povoljno ili nepovoljno na vas drustveni zivot?

Da li zbog toga imate probleme, da li cesto ostajete neshvaceni ili samo odbijate ljude koji su nepozeljni ili puni predrasuda, da li ste usamljeni zbog toga, ili bas zahvaljujuci toj kamuflazi niste..?

Cini mi se da bi o ovoj temi bas na ovom forumu moglo dosta toga da se kaze.

ceo ovaj post je moj kardinalan problem


vecji je od slona

ustvari kad razmislim malo .....













ajde mogao bih josh malo .....


































i josh malo .........



















dakle.... nakon shto sam razmislio to je stvar
koja me prilichno cima inache u zhivotu.

ja na poslu ne mogu biti JA
a posao je oko 70% mene jer mi uzima 70% vremena
po ceo dan moram biti nasmejan i komunikativan i dobro raspolozhen
i sve-je-super-samo-daj-nam-pare filozofija
a unutra hocju da poludim ....


a u principu sam prilichno povuchen i introvertan .....

ne znam aj malo josh da porazmislim o ovome.

[Dzelajza Rouz]

Nemam obicaj da se lazno predstavljam, premda mi se desilo nekoliko puta da iskoristim cinjenicu da me ljudi olako prihvataju kao izuzetno odgovornu licnost (kao, tako im izgledam).

I desavalo mi se, mozda u trenucima pripitosti, da komuniciram sa ljudima agresivnije i drukcije nego sto bih inace, ali to opet nema veze sa laznim predstavljanjem.

[Val]

Biraj koji od ovih da budem...

Niti farbam niti volim da me farbaju. Znaci, ne krijem ko sam i shta sam, niti mi odeca sluzi za "skrivanje". Sve sam to samo ja...

E sad, koliko sam to ja na ovom forumu, to je vec druga prica...

[spf 3000]

moram da primetim da ljudi uzasno vole da se nose mislju da su im predstave maestralne i da su nedokucivi ostatku sveta
i have yet to meet the one ciji mi masterpiece nece biti semi do potpuno transparentan

[Laika]

Hmmm...
Ja bih bas imala podosta teksta da bacim na (svoju) temu
-KO GOD- me malo bolje upozna mi u nekom trenutku kaze da je imao totalno drugacije misljenje o meni.
Mogu romane da napisem o pogresnim procenama, i jashta da cu napisati, samo malo kasnije jer sad moram da

[nEne]

i ja mislim da je tema odlicna, mada me mrzi da bilo sta pisem... takodje, mrzim kada je ispred mene jos milion postova... tako da, pohvale za temu i cao

[gari]

Originally posted by demian
i ja mislim da je tema odlicna, mada me mrzi da bilo sta pisem... takodje, mrzim kada je ispred mene jos milion postova... tako da, pohvale za temu i cao

Pametan de?ko-što da se mu?i da piše kad može da ?ita.

[Galadriel]

ovo je odlična tema, ali je previše shrinky i zato ne verujem da bi neko javno pisao iskreno.

[Srklet]

ne predstavljam se lažno, ali se ne predstavljam ni iskreno. predstavljam se.