Bootstrap Framework 3.3.6

[CokoladnaBananica]

uh, sad vidim svoj post od prije 2 godine...

Pa, skoro isto mislim i sad. Samo sto cu ga i pamtiti po nekim konkretnijim dogadjajima - od sexa na faxu, preko raznih situacija na ispitima, rakijama, prvoj tuchi i prvoj saobracajki dok sam ja za volanom (mislim, ovo je pretjerivanje, ogrebao sam malo zadnji dio - jako je uska ulica ), autovanju..

Ima tu svasta. Mnogo ljepsi zivot nego u srednjoj skoli, svakako

[ns.happy]

Originally posted by ns.happy
uuhh.. zbog studentskog zivota sam 2 puta obnavljao... ali ne zalim ni zbog cega.. mnogo ljudi sam upoznao, neke sam i zavoleo, odrastao sam mnogo brze nego sto sam mislio, stekao sam prijatelja do kraja zivota, dosta izlazaka, previse zabave, lutanja i skitanja, pijancenja, nesto malo duvanja i smrkanja, bilo je tu i emotivnih lomova, ali sve je to pogled sa djave lecio.. volim ovaj moj novi sad...
ah da, na predavanja nikad nisam isao, nisam stizao...

kretenu, zato sad uci !

[ns.happy]

Originally posted by bananica
...rakijama...

[Dzelajza Rouz]

Imala sam dva studentska života.
Tačnije, imam još par meseci tog drugog.

Prvi je bio potpuni debakl i u akademskom i u vanakademskom smislu.
Akcenat je na pogrešnim izborima i procenama.
Da imam vremeplov, plašila bih se da u njega uđem, jer imam paranoju od mogućnosti povratka u stanje u kom sam tad bila. Grozomorno.

Mada, pamtim jedan simpatičan slučaj polaganja prvog ispita na prethodnom faksu.
Opušteno sam sela da pišem koncept i mahinalno ostavila u krilu otvorenu knjigu, što su naravno svi primetili (osim mene), pa me je profesor opomenuo i dao mi nova tri pitanja. Ha! Ta su mi još bolje legla i dobila sam 9, onako istraumirana.

Ovaj drugi studenstki život sam provela bezbrižno i lepo, kao u vrtiću.

[hlaefdige]

u tom periodu mi se bas svasta desavalo, pa mi malo tesko da odvojim studentski zivot od svih stvari koje su mi se inace desile tada, a realno, nisu imale veze sa tim sto studiram....



po tome sto sam upoznala kolorada...i po provodima sa njim...

po zajednickom zivotu sa osobom koju sam tada volela...

po uzasnom osecanju dosade koji sam oduvek imala u toj zgradi...

....cimeri ...bas razni...


ostalo je provod, i upoznavanje bitnih ljudi...ali nema veze sa faksom

[Zwezdica]

Pa, posto i dalje traje, ali evo cega cu se secati:

- prvog dana ulaska na fax i toga koliko pojma nisam imala gde sam ni sta sam,
- iskrenute noge zbog trcanja u stepenice na vezbe i dve nedelje u krevetu zbog toga,
- prvog ispita, koji ni dan danas ne znam kako sam prezivela i to kod prof. koga zovu UBICA S OSMEHOM
- vezbi i predavanja iz Rimskog prava kod prof. Zike Bujuklica, diiiiiiiiiiiivan covek, odlican psiholog, fenomenalan predavac, na njegove vezbe bih se vratila iz ovih stopa
- maskenbala u Bonafidesu i brucoshijada
- prvom i jedinim deckom sa faxa
- po prvoj osobi kojoj sam se autovala, koju sam upoznala na faxu, Daci
- obnovi druge godine i polaganju stvarnog prava 20496889x kod ukletog Hibera
- prvoj gay vezi i raskidu duge veze sa tipom
- kafenisanja u BOnafidesu
- cekanja od ponoci do 8h ujutru na promene profesora i odlaganja
- shalterima na kojima nikada nista ne moze da se odrati
- borbi sa birokratijom
- autovanju jednom profesoru i doktoru u poliklinici
- prvom radu
- osecaju kada das uslov, tada sam najpametnija na svetu.......................

Eto, ukratko..

[blabla_guy]

fax....divan period mog zivota...

a pamtim ga najvise po divnim ljudima koje sam upoznao na njemu i po putovanjima iz tog perioda

[alexandermagic]

Lijepa druženja i par neurotičnih profesora koju su kao pokušali da me "proganjaju". Period srednje škole mi jeste bio ljepši, kad se sveukupno sagleda.

[m..]

Originally posted by Swanheart
po cemu pamtite ili cete pamtiti studentski zivot osim po frci za vreme ispitnih rokova?

po blejanju, druzenju i radjenju svih drugih stvari i pred kraj sljaci. doduse secam se i kako sam ustajala u 6 da stignem na vezbe, kobasica od po par neprospavanih noci zaredom, radova koji su se radili u grupama, zajebancije po hodnicima faxa, groznicavog rada za bodove i slicnog, ali ipak sam se pretezno ladila, iako sam bila (i jos sam) na jednom od najnapornijih faxova.

danas treba da prijavim diplomski, ako bog da, tako da meni studentski dani nisu bas sasvim odbrojani, ali u studentske dane ionako ubrajam sve ono do trenutka kad sam apsolvirala, posle je dosao posao i jedno besmisleno razvlacenje stvari.

[Crazy_Bee]

eh, ti dani za mene jos nisu gotovi

pamticu pogotovo po tome koliko su ljudi spremni da idu, da ti zabodu noz u ledja, pa makar samo se pomerili za jedno mesto u studentskoj sluzbi pri overi semestrs. (bilo je i mnooooooooogoooooo gorih stvari)
sa PMF-ovcima nemam kontakta, niti zelim, a sad ovde...ma nije toliko bas lose .
a one lepse stvari ...eeeeh ...
pamticu najvise po prvim izgubljenim pus pauzama,razviijanju teorije o smokiju:smeh:, smisljanje strategija za prepisivanje , odpadanju u stedenjaku, po odbrani prvog seminarskog i ujednoj prvoj dvocifrenooj oceni , po zurkama, po kafi od 25 din , po kolektivnom kafenisanju petkom posle poslovnog prada ..ah ima tako tu toga...

u prvih 3 meseca studiranja naucila sam neke od meni sad najbitnijih zivotnih lekcija

[J...]

Originally posted by pčelica
Mhm.
Po samodisciplini.

+ upoznavanju novih ljudi, zanimljivim predavanjima (bar u 1. god. ), osamostaljivanju, konstantnoj borbi i dokazivanju.

Ne bih se vratila u taj period zivota. Mnogo mi je lepse od kad sam zavrsila faks.

[sofia]

Po demonstracijama,studentskim protestima,rok koncertima i svirkama u znak protesta.(jeste,tako sam matora)
Po Kalisu,Knez Mihajlovoj i M&M-u,gde smo se u pauzama izmedju predavanja igrali filozofa.
Po sedeljkama i crnom vinu u kom smo trazili istinu.
Po prebogatom nadahnucu i zivljenju u umetnosti.

...

[mirth]

Originally posted by J...

Originally posted by pčelica
Mhm.
Po samodisciplini.

+ upoznavanju novih ljudi, zanimljivim predavanjima (bar u 1. god. ), osamostaljivanju, konstantnoj borbi i dokazivanju.

Ne bih se vratila u taj period zivota. Mnogo mi je lepse od kad sam zavrsila faks.

Mnogo cimanja u nezgodna vremena, sa puno neizvesnosti da li ce se ikada isplatiti... Ne bih se vracala, ali bih svakako volela da imam tu kolicinu energije kao tada. Nakon posla 1, faksa i posla 2 otici u grad i ostati do zore, pa posle par sati obrnuti ceo krug - sad mi uopste ne zvuci privlacno, ali bih volela da sam bar u stanju..


Malo paradoksalno, ali zivot mi je s godinama sve opusteniji i bezbrizniji...

[J...]

Originally posted by mirth

Malo paradoksalno, ali zivot mi je s godinama sve opusteniji i bezbrizniji...

Postajem ravnodusna.

[mirth]

E bas to.

[Hans]

Jednog dana cu znati tacno, fax jos uvek traje, negde sam na polovini, ali evo nekih kracih crta...
- upoznao sam osobu koja mi je postala prijatelj za ceo zhivot trece nedelje faxa, outovao joj se, mnogo toga naucio od nje i ne kajem se ni zbog chega u vezi sa njom...
- shvatio mnoge stvari u vezi sa zhivotom i mnoge koje postoje a moracu da ih naucim i savladam
- oslobodio se provincije, postao ono sto jesam koliko-toliko...
- zurke, izlasci, pozorista...
- momci, veze, pokushaji, jedno pravo zaljubljivanje, sada na 3.
- jako se fizicki promenio...jako, jako...smrsao, izmenio nacin ishrane i navike...

A sve ostalo ce doci...realan da budem, studentski zivot daje onu slobodu da ucis kad zelis, ne ucis kad zelis, mnogo vremena koje moze da se trosi...ucenje jeste sastavan deo svega toga, ali sto sam vise u materiji, to vise znam da cu posle faxa tek krenuti da ucim..Ovo je samo priprema otrpilike.

[LittleRed]

Po jednoj, jos uvek mi dragoj osobi,za koju sam mislila da ce zauvek biti deo mog zivota...a vise nije...
Po casovima filozofije i logike na prvoj godini, studentskim protestima, povremenim vikend opijanjima i najstrasnijoj kolicini ispusenih cigareta za vreme pripremanja ispita...i nekim zanimljivim ljudima koji su uglavnom samo prosli kroz moj zivot...ili ja kroz njihov...

[tamanoir]

U sustini, studentski zivot mi jos traje, ali naravno da vec sad mogu da navedem sta cu uvek pamtiti iz ovog perioda.. Dakle:
-po preterano dobrim prijateljima (naslusala sam se prica kad ljudi spominju svoje prijatelje sa fakulteta sa kojima su se fenomenalno druzili i sa kojima su ostajali dugo dugo u dobrim odnosima i sa kojima se i dan danas druze, i sa kojima ce se uvek druziti.. imala sam srece da ih i sama nadjem)
-po neverovatnom gradu u kom studiram, Novom Sadu..
-po desavanjima, svirkama, koncertima, kaficima, kafanama..
-po setnjama do Dunavskog i natrag u momentima kad mi nije bas lako, i instant dobrom raspolozenju nakon tih setnji..
-po tome sto je polazak na fax ujedno znacio i pocetak jedne veoma znacajne veze koja i dan danas traje..

[Markiza]

Po odličnom društvu i druženju...i večitom čekanju ili trčanju za busom,guranju u istom,stajanju u redu u menzi u podne kad svi imaju pauze a ja medj zadnjima tamo negde na stepenicama,na ulici čak par metara od menze svezanih creva u čvor...ali zato linija nikad bolja.

[HalfJack]

Po čemu pamtim? Glavno da smo mi svi obilazili i više smo provodili vremena po obližnim kavanama nego na predavanjima.

[Mars]

Po smehu, ljubavi, slobodi, osecaju pripadnosti...

Tako, tim glupostima.



Strajkovima, takodje...protestima...Slobi i Miri i beznadju koje je uz njihova mila lica islo...

Mobilne su imali samo Karici, fejsbuk nije postojao...

Imali smo u stvari fejsbuk UZIVO...svaki dan, ceo dan...flat...

Jednom recju: milina.

Po tome kako smo kasnije uz MNOGO krem bananica koje smo imali pred sobom - bezuspesno pokusavali da prizovemo slast one jedne koju smo delili na pola (cemu je prethodila diskusija: KAKO je podeliti, onako nepravilnu, gde preseci, a da polovine budu jednake...again: milina)

Po uzviku: "HAJDE DA NE SPAVAMO!" (sto bi moja drugarica rekla: "Da je makar bar jedno od nas dvoje normalno...") i onda...ili spremanje neke teske, komplikovane hrane tako u sred noci...ili odlazak ("shipchenje") na drugi kraj grada...iz nekog razloga...i sve uz onaj smeh sa pocetka koji je bojio sve.

[bern]

odličnom druženju. lošim predavanjima.

depresiji. pokušaju seksa sa ženom. prvom seksu sa muškarcem.

slatkišima, alkoholu, travi, masnoj hrani.

[gnossienne]

Bila sam zaljubljena u jednu asistentkinju.

[*deni*]

I po tome što me je užasno smarala i iritirala starmala, uštogljena ekipa sa Pravnog faksa, pa sam mozgao i mozgao kako da sebi olakšam muke i učinim si studentski život zanimljivijim. Posle kraćeg razmišljanja, izmozgao sam da će najbolje biti da se zaprimim na nekoj tv stanici i postanem medijska starleta. Rečeno - učinjeno. Počeo sam da se javljam na audicije i uskoro je moje tada mlado lice zablistalo na malim ekranima.... u Informativnom programu, doduše. Nisam mogao da biram, bilo je - ili Informativni, ili ništa. Pa daj šta daš, samo da ne moram vreme da provodim sa dosadnom ekipom sa Pravnog faksa. I tako, od tada sam na faks išao samo na obavezne aktivnosti koje nisam mogao da izbegnem, a gro vremena sam provodio ukrašavajući se za tv nastupe. ( u Informativnom programu, doduše... )..

[Mage]

Faks mi je ostao zapamcen kao period ogromne transformacije licnosti... mnogo lepih, ali i mnogo uzasnih stvari.

[Srklet]

it was mostly a good period in my life.

[Misfit]

from womb to tomb...

[*deni*]

Primećujem da često spominjete ovde tu famoznu veću slobodu, koju ste stekli statusom studenata i koja je verovatno sama po sebi već bila dovoljno atraktivna i privlačna.
Moram da priznam da sam se i ja uoči početka studija radovao toj nekoj slobodi, misleći da će mi doneti bogznašta, a onda kad sam počeo da studiram, shvatio sam da sa tom novom slobodom uopšte ne znam šta ću, niti da želim da radim nešto što nisam mogao, ili smeo u okrilju porodičnog doma. Da li nisam nabasao na adekvatno društvo sa kojim bih mogao da na nevaljali način realizujem tu slobodu, ili ja nisam bio dovoljno agilan da tražim mogućnosti za to, tek - studentska sloboda u mom slučaju nije donala nikakvu atrakciju.

[Mali-Princ19]

Pamtim ga po
-drustvu koje je naucilo znacenje reci tolerancija
-predavanjima i vezbama, lepim i manje lepim
-pijancenju noc pred ispite, koji su nekad isli dan za danom
-putovanju za Bg zbog, do sada, moje najduze veze
-svakojakim provalama
-Walter Wolf cigaretama i pocetku pusackog staza
-ucestalim razmisljanjima o akademskoj karijeri i smislu zivota
-meni dragim kolegama, koji su homofobiju okarakterisali kao zlo ekvivalentno fasizmu.

[Markiza]

Pamtim po raspalim, vlažnim kućercima u kojima sam stanovala, obraslim travom i gljivama, po nemaštini, studentskim redovima po menzama, i sličnim patnjama.
ALI najviše pamtim po baba Mili, aka Mila Zozovača koja nam je bila u neku ruku docimerka u jednom povećem kućerku. Baba Mila je bila pretekla jedva živa iz one afere (oni stariji se sećaju, bilo je to krajem devedesetih) Zozovača kada je od te rakije umrlo oko 40 ljudi. E, ova baba je bila u komi dugo ali je pretekla onako sva iskrivljena, jedno oko veće, drugo manje, kao iz filma Živka Nikolića da je ispala, umrli joj sin i muž od te rakije, inače svi bili alkoholičari, pa je o njoj brinuo neki ludi pastorak koji nije bio sasvim svoj, luda kuća. Baba nije bila loša duša ali me stalno saletala da pijemo pivo, rakiju, a bogami kad joj ponestane alkohola dolazila je da nam traži imamo li šta god da se popije. Vazda lepila tako glavu na staklo vrata sobe, bila starinska ona vrata, i trazila meni, mom rođaku, i drugu, svi smo tad zajedno stanovali.
Elem, odem ja kući za vikend, njih dvojica ostanu u Nišu, imali obaveze. Vraćam se ja u nedelju uveče, ulazim u stan tj. kuću, njih dvojica leže u krevetima, pokrili se do ušiju. Inače, zvali su me cimerka. Cimerka, sahranili danas baba Milu. Ispostavilo se da je baba nastavila da pije, visok pritisak, ušla u kupatilo, zaključala se I da se umije nad kadom umre tako povijena u kadi na pola. Cimeri moji lupali, udarali, na kraju razvalili vrata I toliko. Što je najgore, oni su tog dana rešili da idu kući a ja morala ostanem ravno 10 dana da pred bitan ispit za uslov za cetvrtu godinu utvrdim gradivo u miru I tišini.
I tako sam ja ostala tu sama imala sam prastari tv sa naopakom slikom koji radio non stop tako sa okrenutom slikom. Nikad više nisam učila nego tada – jer sam bila i non stop budna. WC je bio tik pored babine sobe i trebalo proći 2,3 prostorije do njega, kako sam često piškila to su sva svetla bila popaljena, život mi se skratio tih 10 dana za nekoliko godina.