Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Prijateljstvo, druženje i ostale radosti socijalizacije

Moderatori: IriS, Moderators

Korisnikov avatar
By blenta
#2283438
speedy us medical school je posebna prica
ne mnogo daleko od ovog sarlatana po strucnosti
no tu je glavni dr jovan maric
Korisnikov avatar
By speedygonsales
#2283441
Па, та школа је акредитована и, самим тим, испуњава услове за рад у смислу броја професора, простора и програма. Ако је држава одлучила да је школа испунила законске регулативе не видим зашто би им сада забрањивали одрађивање праксе у државним институцијама. Они то могу, и треба, да плате па би сви били на добитку.
Е, сад. Друга је ствар ако је у процес акредитације укључена корупција.
Korisnikov avatar
By blenta
#2283445
pfff,
akreditovana od strane drzave srbije
znaci platila akreditaciju koja je bila dobra para

posto imam bliske osobe u upravi bg medicinskog
bila je aktuaelna prica da ce zatvoriti ns medicinski
jer ne ispunjavaju uslove ni u ludilu
kao ni pola skola u srbiji

medjutim ostavise ga a razlog bese
platili su vec akreditaciju a i kako cemo zatvoriti fakultet medEcinski

posalica
Korisnikov avatar
By speedygonsales
#2283447
Чекај, ако сам добро схватио, ни новосадски медицински не испуњава услове?
Korisnikov avatar
By blenta
#2283452
bese valjda jedno 5-6 grupa uslova
jedan se odnosi na kadar
jedan na tehniku i naucna sredstva
jedan na zgrade i neophodni prostor

ns je od svih grupa ispunjavao jedino jednu
na svemu ostalom je okinuo

i onda su na u bg sastancili danima
predstavnici uprave ns med, bg, med, ministartsva i predstavnici komisije
jer ns nije zeleo da bude ugasen

pa je bg trebao satro da im pozajmi neke profesore
u formi gostujucih dok se ne snadju itd

a bgd opet vise bio zainteresovan da ns okine skroz
pa da sve ns studente posle gubitka akreditacije prime kao samofinansirajuce



na kraju pojeo vuk magarca
dale se pare i zdravo
Korisnikov avatar
By speedygonsales
#2283453
Мхм, мхм... Видиш, то нисам знао.
Каква кретенска држава. А мени се, рецимо, много више свиђа њихов програм наставе него наш. Сконцентрисанији је на битне ствари, градиво је подељено и складно распоређено по годинама... Али, видиш, није злато све што сија...
Korisnikov avatar
By blenta
#2283455
vise ti se svidja ns
ili ti se vise svidja us medical academy?

BTW IRIS ILI ENRAGE
ako mozete ovaj deo moj i spidijev da isecete u drugu temu i metnete u potfolder obrazovanje i posao bilo bi sjajno. hvala i oprost ponizno molim za oftopicarenje
Korisnikov avatar
By speedygonsales
#2283456
Ma, какав, US, новосадски :smilegrin:
За US ми је само било криво што их малтретирају ако су добили акредитацију... :)
Korisnikov avatar
By blenta
#2283460
nadjoh si raniji post da ne pisem ponovo davno bese

blenta napisao:
mimo toga moj prvi fax bese medicinski u bgd
gde se jos na prvoj godini znalo ko ce biti asistent (po rodbinskoj liniji)
a kamoli do trece, iako ne umeju da sastave dve recenice

dok su na novosadskom koji je u odnosu na bg (koji je dovoljno los)
neslana posalica jer tamo uspeju da doguraju i do profesure

imao sam priliku raditi na nekom radu sa dve gospodje koje predaju na med ns
od kojih je jedna uverena da tubekulozu izaziva neizlecivi virus
dok druga obara djake koji ne vole gospodara prstenova
jer nas gospodar prstenova uci kako je svet izgledao ranije u praistoriji

dovoljno?
:teletabisi:
Korisnikov avatar
By speedygonsales
#2283498
Хахахахахахах :)
Ја сам само одушевљен њиховим планом и програмом, кадар нисам имао прилику да упознам.
Средићемо ми корупцију када ја постанем министар :D

Ја се сада бавим мултирезистенцијом M. tuberculosis комплекса :love: :)
Korisnikov avatar
By 2kune
#2285530
Galateja napisao: A zašto nema pisama lezbi? :trep:
jerbo je važnost žena u pravoslavlju znatno opala pojavom inkubatora i kućnih pomoćnica... :deda:
Korisnikov avatar
By crni90
#2285535
castor napisao:Palma?
palma je intelektualac za njih
Korisnikov avatar
By Burak
#2285662
GSA se mora pod hitno oglasiti i reagovati povodom ovoga. Kurcoljub krši zakon, širi mežnju i diskriminaciju, a sve to traje mjesecima..
By Guion Nerville
#2286340
Jedno pismo sa drugog sajta, sastavljeno i upuceno pastiru za savet kako bi se mladi stradalnik oslobodio snaznih sentimenata koji su mu zatamnicili i opseli bice:

Поштовани оче,

обраћам Вам се јер не знам коме више да се окренем због нечега што ме мори већ предуго. Извињавам се што ћу писати мало дуже, али сада сам у таквој ситуацији да помишљам на самоубиство, и очајан сам за речју утехе и љубави.

Увек сам поштовао Божије заповести, и имао Исуса у срцу. Радије бих себе повредио него неког другог. Имам друга из детињства са којим сам се дружио годинама, још као мали. Као дечак сам био увек слабашан и болешљив, а он снажан и спретан, и бранио ме је увек у друштву, проводили смо пуно времена заједно, играли спортове, ишли у исту школу, отворено причали о свему. Увек нам је било довољно и да се само погледамо да знамо о чему размишљамо, и како се осећамо, један другом смо упознали душу. Увек смо се поштовали, желео сам му добро као и себи самом. Пре око годину и по дана када смо прошетали увече, рекао ми је да не зна шта би без мене у животу, и чврсто ме је загрлио, и заплакао. Онда ме је погледао у очи, и рекао да мисли да је заљубљен у мене, и пољубио ме у уста. Ја сам га одбио, и питао откуд то: признао ми је да то осећа према мени већ дуго, не памти од кад, али да није желео да квари наше пријатењство. Оно што ме је још више заболело, оче, у свему томе, је што је и мени пријало његово друштво, када причамо, па макар глупости, и смејемо се, па макар неким ситницама, и када га видим сам често био усхићен и срећан, или само ако ме некад чврсто загрли, осећао сам се сигурно, али и слободно, попут птице у недрима неба. Починио сам грех и ја сам њега пољубио. Заборавио сам и потиснуо оно што ми је Црква причала о тој врсти љубави. То осећање које је потајно тињало међу нама годинама, се одједном ослободило, и заборавио сам на све забране према таквој љубави. Ја никада нисам имао девојку, искрено, нису ме никад привлачиле чулно,а трудио сам се из све снаге, јер сам знао да је то једини исправан Пут према Цркви којој сам био посвећен одувек. Чак сам помишљао и да се замонашим, и потпуно се посветим љубави према Богу, да ме избави од тога што ме упркос свом мом труду жене нису никада у мени изазвале икакву чулну жудњу. Упркос свему, покушао сам са пар девојака да се вежем, и да покушам да остварим љубав која је више од пријатељске, али то нисам успео, и не знам да ли да се кајем што сам им на неки начин давао наду, иако сам негде дубоко у себи знао да нећемо моћи отићи даље од дубоке пријатељске наклоности. А након поњупца мог најбољег пријатеља, мог заштитника од раног детињства, мог дружбеника у разним недаћама, мени се помутио ум и избрисао сам све што ми је Црква причала грешности те љубави, њеној неприродности, блуду. Мене је друг убедио да одем код психијатра, да видим да заправо нема ништа лоше у томе. Ја сам то и учинио, и психијатар ми је рекао да хомосексуалност није никаква болест, нити ништа неморално, да треба себе да прихватим какав јесам са љубављу. Ја сам му споменуо шта Црква мисли о томе, али он ми је поновио да чињеница да хомосексуалност није болест, да то каже наука. И ја сам тада осећао, знао сам, да наша љубав никога не угрожава. Мислио сам, поред толико мржње и зла у свету, шта је лоше у томе да се нас двојица волимо. Тиме никога не повређујемо, само желимо један у другом да пробудимо оно најбоље, да један другог чинимо срећним и бољим људима, да одговоримо на она најтананија осећања привржености која су током година прерасла у нешто много више, значајниј е, нешто што ми је потпуно преокренуло живот, и у једном трену учинило да све добије један другачији, хуманији и дубљи смисао. И ја сам отишао својим родитељима и признао да сам заљубен у свог друга, и да сам хомосексуалац. Требао сам знати како ће њима то теко пасти, ја сам њихов син јединац, али та огромна љубав која се скупљала у мени попут надошле воде је разбила све бране, сав разум и речи отаца. Не бих да препричавам све мучне речи које су изречене, мој отац ме је избацио из куће и рекао да не жели више никада да ме види у животу, да више нема сина. Моја мајка је само прећутно прихватила његову одлуку. Прешао сам код једне другарице привремено да живим. Потпуно изгубљен у свему што ме је нашло, решио сам да се окренем Богу, и молио сам се данима за спас своје душе, и одлучио да се више не виђам са својим другом, да га за сва времена избацим из живота, јер једино тако могу да угушим ту љубав коју осећам према њему годинама, а за коју знам да Црква каже да је страшно грешна. Он је покушавао више пута да ме зове, контактира, али ја сам га сваки пут одбио. Отишао сам код родитења и молио за опрост, да ме опет приме у кућу, рекао да немам више ништа са мојим другом, да је све готово и да се више никад неће то поновити, да ћу вредно учити, и све их слушати. Отац је пристао на то да живим у кући, али са њим готово и да не говорим, и увек када му се обратим погледа ме очима пуним презира и разочарања, који ме пробадају попут ужареног жезла у срце. Ја сада знам да више његову љубав више никада нећу задобити. Моја мајка само понекад, када отац није кући, тихо поприча са мном, пита како сам, ако ми нешто треба, али да отац то не сазна. Понекад је чујем увече, када мисли да спавам, како јеца, у кухињи или на тераси. Ја знам да је то због мене. Мени се живот своди на то да идем само из куће на факултет и назад, учим по цео дан, не желим да размишљам ни о чему другом. Увече се најпонизније молим Богу, и скрећем мисли, и размишљам како је Исус страдао за све нас, и да морам да угушим ту љубав коју сам, признајем, годинама негде, свесно или не, гајио према свом пријатељу. Али, иако дани пролазе, и стално су ми молитве у мислима, лик мог пријатеља ми се опет јави понекад у осами, када таман помислим да сам побегао од свега. Опет предамном искрсне онај пољубац, и топлина његових руку, и сећања на све што смо прошли. Преплави ме бескрајна туга, без почетка и краја, и руши моје последње одбране, и помишљам на најгоре. Онда се скрушено бацим у мисли о Богу, и са речима молитве на уснама чекам да то све прође, да ту љубав оставим да искрвари. И данас, иако се не чујемо, ако бих знао да му се нека страхота десила, ја знам да бих дао и свој живот за његов. И што сам дуже без њега, схватам колико је он чинио моје радости, мој живот, мој свет. И захвалан сам за сваки тренутак који издржим без њега. Али не усуђујем се рећи још колико дуго.
Korisnikov avatar
By castor
#2286344
Ma koja drama queen pise vise te nebuloze?
Korisnikov avatar
By Blady
#2286345
Meni nije jasno kako je moguce da ovaj sajt postoji..? :nerd:
Korisnikov avatar
By Burak
#2286447
Banana napisao:Jedno pismo sa drugog sajta, sastavljeno i upuceno pastiru za savet kako bi se mladi stradalnik oslobodio snaznih sentimenata koji su mu zatamnicili i opseli bice:

Поштовани оче,

обраћам Вам се јер не знам коме више да се окренем због нечега што ме мори већ предуго. Извињавам се што ћу писати мало дуже, али сада сам у таквој ситуацији да помишљам на самоубиство, и очајан сам за речју утехе и љубави.

Увек сам поштовао Божије заповести, и имао Исуса у срцу. Радије бих себе повредио него неког другог. Имам друга из детињства са којим сам се дружио годинама, још као мали. Као дечак сам био увек слабашан и болешљив, а он снажан и спретан, и бранио ме је увек у друштву, проводили смо пуно времена заједно, играли спортове, ишли у исту школу, отворено причали о свему. Увек нам је било довољно и да се само погледамо да знамо о чему размишљамо, и како се осећамо, један другом смо упознали душу. Увек смо се поштовали, желео сам му добро као и себи самом. Пре око годину и по дана када смо прошетали увече, рекао ми је да не зна шта би без мене у животу, и чврсто ме је загрлио, и заплакао. Онда ме је погледао у очи, и рекао да мисли да је заљубљен у мене, и пољубио ме у уста. Ја сам га одбио, и питао откуд то: признао ми је да то осећа према мени већ дуго, не памти од кад, али да није желео да квари наше пријатењство. Оно што ме је још више заболело, оче, у свему томе, је што је и мени пријало његово друштво, када причамо, па макар глупости, и смејемо се, па макар неким ситницама, и када га видим сам често био усхићен и срећан, или само ако ме некад чврсто загрли, осећао сам се сигурно, али и слободно, попут птице у недрима неба. Починио сам грех и ја сам њега пољубио. Заборавио сам и потиснуо оно што ми је Црква причала о тој врсти љубави. То осећање које је потајно тињало међу нама годинама, се одједном ослободило, и заборавио сам на све забране према таквој љубави. Ја никада нисам имао девојку, искрено, нису ме никад привлачиле чулно,а трудио сам се из све снаге, јер сам знао да је то једини исправан Пут према Цркви којој сам био посвећен одувек. Чак сам помишљао и да се замонашим, и потпуно се посветим љубави према Богу, да ме избави од тога што ме упркос свом мом труду жене нису никада у мени изазвале икакву чулну жудњу. Упркос свему, покушао сам са пар девојака да се вежем, и да покушам да остварим љубав која је више од пријатељске, али то нисам успео, и не знам да ли да се кајем што сам им на неки начин давао наду, иако сам негде дубоко у себи знао да нећемо моћи отићи даље од дубоке пријатељске наклоности. А након поњупца мог најбољег пријатеља, мог заштитника од раног детињства, мог дружбеника у разним недаћама, мени се помутио ум и избрисао сам све што ми је Црква причала грешности те љубави, њеној неприродности, блуду. Мене је друг убедио да одем код психијатра, да видим да заправо нема ништа лоше у томе. Ја сам то и учинио, и психијатар ми је рекао да хомосексуалност није никаква болест, нити ништа неморално, да треба себе да прихватим какав јесам са љубављу. Ја сам му споменуо шта Црква мисли о томе, али он ми је поновио да чињеница да хомосексуалност није болест, да то каже наука. И ја сам тада осећао, знао сам, да наша љубав никога не угрожава. Мислио сам, поред толико мржње и зла у свету, шта је лоше у томе да се нас двојица волимо. Тиме никога не повређујемо, само желимо један у другом да пробудимо оно најбоље, да један другог чинимо срећним и бољим људима, да одговоримо на она најтананија осећања привржености која су током година прерасла у нешто много више, значајниј е, нешто што ми је потпуно преокренуло живот, и у једном трену учинило да све добије један другачији, хуманији и дубљи смисао. И ја сам отишао својим родитељима и признао да сам заљубен у свог друга, и да сам хомосексуалац. Требао сам знати како ће њима то теко пасти, ја сам њихов син јединац, али та огромна љубав која се скупљала у мени попут надошле воде је разбила све бране, сав разум и речи отаца. Не бих да препричавам све мучне речи које су изречене, мој отац ме је избацио из куће и рекао да не жели више никада да ме види у животу, да више нема сина. Моја мајка је само прећутно прихватила његову одлуку. Прешао сам код једне другарице привремено да живим. Потпуно изгубљен у свему што ме је нашло, решио сам да се окренем Богу, и молио сам се данима за спас своје душе, и одлучио да се више не виђам са својим другом, да га за сва времена избацим из живота, јер једино тако могу да угушим ту љубав коју осећам према њему годинама, а за коју знам да Црква каже да је страшно грешна. Он је покушавао више пута да ме зове, контактира, али ја сам га сваки пут одбио. Отишао сам код родитења и молио за опрост, да ме опет приме у кућу, рекао да немам више ништа са мојим другом, да је све готово и да се више никад неће то поновити, да ћу вредно учити, и све их слушати. Отац је пристао на то да живим у кући, али са њим готово и да не говорим, и увек када му се обратим погледа ме очима пуним презира и разочарања, који ме пробадају попут ужареног жезла у срце. Ја сада знам да више његову љубав више никада нећу задобити. Моја мајка само понекад, када отац није кући, тихо поприча са мном, пита како сам, ако ми нешто треба, али да отац то не сазна. Понекад је чујем увече, када мисли да спавам, како јеца, у кухињи или на тераси. Ја знам да је то због мене. Мени се живот своди на то да идем само из куће на факултет и назад, учим по цео дан, не желим да размишљам ни о чему другом. Увече се најпонизније молим Богу, и скрећем мисли, и размишљам како је Исус страдао за све нас, и да морам да угушим ту љубав коју сам, признајем, годинама негде, свесно или не, гајио према свом пријатељу. Али, иако дани пролазе, и стално су ми молитве у мислима, лик мог пријатеља ми се опет јави понекад у осами, када таман помислим да сам побегао од свега. Опет предамном искрсне онај пољубац, и топлина његових руку, и сећања на све што смо прошли. Преплави ме бескрајна туга, без почетка и краја, и руши моје последње одбране, и помишљам на најгоре. Онда се скрушено бацим у мисли о Богу, и са речима молитве на уснама чекам да то све прође, да ту љубав оставим да искрвари. И данас, иако се не чујемо, ако бих знао да му се нека страхота десила, ја знам да бих дао и свој живот за његов. И што сам дуже без њега, схватам колико је он чинио моје радости, мој живот, мој свет. И захвалан сам за сваки тренутак који издржим без њега. Али не усуђујем се рећи још колико дуго.
Ovo idealno štivo za one novine tipa Moja ljubav, Moja tajna, Ljubavne priče, Istinite priče.. :lol:
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!