- 06 Jun 2006, 22:24
#511706
MONDIJALSKI DNEVNIK
Po?elo je, po?elo
[size=-1]Mateja Kežman[/size]
Probudio sam se s mišlju kako ?u za samo nekoliko sati biti u Nema?koj, zemlji o kojoj maštam od prvog dana kvalifikacija. Preska?em doru?ak i odmah po?injem pakovanje. Žuri mi se na poprište takmi?enja kojem sam posvetio dve poslednje godine svog profesionalnog života. Ili su to samo prvi simptomi mondijalske groznice? Na ispra?aju hotelsko osoblje i desetak lokalnih Srba, u stvari dve-tri porodice koje su sve vreme priprema u Austriji bile uz nas. Tiho je, možda i previše. Nema veze, glasno je primetio kapiten Miloševi?, "odlazimo u tišini, ali ?emo u?i u istoriju". Slažem se. Odavno imam ose?aj da ?e ova generacija uraditi veliku stvar za naš fudbal i zemlju.
Slede?a stanica je aeorodromska zgrada u Klagenfurtu. Ko se nije razbudio uz jutarnju kafu, jeste na ulazu u JAT-ov avion. Propelerac star, otprilike, tridesetak godina nije ulivao sigurnost. Meðutim, pilot je fenomenalno odradio posao, let je bio prijatan, pa smo u komadu napustili "podmornicu koja leti". I odmah upali u novinarsku "zasedu". Njih stotinak tiskalo se oko reprezentativaca i selektora, do iznemoglosti nas propituju?i o formi, o?ekivanjima, atmosferi, protivnicima, prognozama... Prija mi poštovanje s kojim nas tretiraju, vidi se da nas uzimaju za ozbiljno. Kažem to i izvešta?ima Asa i Marke, španskih sportskih novina, odnosno njihovim kolegama sa holandske državne televizije. Za to vreme, oko 1.000 naših ljudi nam, pesmom, transparentima i zastavama iskazuje dobrodošlicu. I doma?in je u?inio sve da se ose?amo kao kod ku?e. Na raspolaganje nam je dat luksuzan autobus u bojama naše zastave, sa porukom gostoprimstva na srpskom jeziku.
U Bilerbeku isti prijem, s tim što je na gradskom trgu, imam utisak, bilo mnogo više Nemaca. Valjda svi njegovi stanovnici skupili su se u centru te varošice. Gradona?elnica kaže, a njeni sugraðani, dugim aplauzom, potvrðuju da im je drago što ?emo narednih nedelja biti njihovi gosti.
Najzad stižemo u hotel. Zapravo, u fenomenalno opremljen objekat ušuškan u prelepu šumu. Mir nam je preko potreban, a njega ?emo ovde, rekao bih, imati u izobilju. Svako od nas je dobio na raspolaganje jednokrevetnu sobu, ali je ve?ina igra?a insistirala na nastavljanju cimerske prakse. Prvi Dejan Stankovi? i ja. Ne znam šta bi jedan bez drugog. Imali smo sre?e, dele nas samo jedna vrata, pa ?emo stalno biti jedan drugom na oku i usluzi.
Soba Dušana Petkovi?a ostala je prazna. Još od njegovog priklju?enja ekipi, u svemu što je radio i pri?ao ose?ao se nemir zbog negativne reakcije javnosti na Ilijinu odluku da ga povede na Mondijal. Nije izdržao pritisak, sino? je odlu?io da se povu?e. Saopštio je to selektoru i predsedniku Saveza, a onda i nama igra?ima. Uzalud smo ga odvra?ali, ostao je pri svome. Zbog svoje porodice i nas, jer nije hteo da bude uzrok, eventualno, lošoj atmosferi oko reprezentacije. Možda je i u pravu. Otišlo se predaleko. Zar da jedna selektorska odluka bude tema Piramide? U moru važnijih dogaðaja.
No, tu pri?u smo ostavili za sobom. Ništa više ne može i ne sme da nam skre?e pažnju sa posla kojim smo došli u Nema?ku.
http://www.danas.co.yu/20060607/sport1.html#2
Po?elo je, po?elo
[size=-1]Mateja Kežman[/size]
Probudio sam se s mišlju kako ?u za samo nekoliko sati biti u Nema?koj, zemlji o kojoj maštam od prvog dana kvalifikacija. Preska?em doru?ak i odmah po?injem pakovanje. Žuri mi se na poprište takmi?enja kojem sam posvetio dve poslednje godine svog profesionalnog života. Ili su to samo prvi simptomi mondijalske groznice? Na ispra?aju hotelsko osoblje i desetak lokalnih Srba, u stvari dve-tri porodice koje su sve vreme priprema u Austriji bile uz nas. Tiho je, možda i previše. Nema veze, glasno je primetio kapiten Miloševi?, "odlazimo u tišini, ali ?emo u?i u istoriju". Slažem se. Odavno imam ose?aj da ?e ova generacija uraditi veliku stvar za naš fudbal i zemlju.
Slede?a stanica je aeorodromska zgrada u Klagenfurtu. Ko se nije razbudio uz jutarnju kafu, jeste na ulazu u JAT-ov avion. Propelerac star, otprilike, tridesetak godina nije ulivao sigurnost. Meðutim, pilot je fenomenalno odradio posao, let je bio prijatan, pa smo u komadu napustili "podmornicu koja leti". I odmah upali u novinarsku "zasedu". Njih stotinak tiskalo se oko reprezentativaca i selektora, do iznemoglosti nas propituju?i o formi, o?ekivanjima, atmosferi, protivnicima, prognozama... Prija mi poštovanje s kojim nas tretiraju, vidi se da nas uzimaju za ozbiljno. Kažem to i izvešta?ima Asa i Marke, španskih sportskih novina, odnosno njihovim kolegama sa holandske državne televizije. Za to vreme, oko 1.000 naših ljudi nam, pesmom, transparentima i zastavama iskazuje dobrodošlicu. I doma?in je u?inio sve da se ose?amo kao kod ku?e. Na raspolaganje nam je dat luksuzan autobus u bojama naše zastave, sa porukom gostoprimstva na srpskom jeziku.
U Bilerbeku isti prijem, s tim što je na gradskom trgu, imam utisak, bilo mnogo više Nemaca. Valjda svi njegovi stanovnici skupili su se u centru te varošice. Gradona?elnica kaže, a njeni sugraðani, dugim aplauzom, potvrðuju da im je drago što ?emo narednih nedelja biti njihovi gosti.
Najzad stižemo u hotel. Zapravo, u fenomenalno opremljen objekat ušuškan u prelepu šumu. Mir nam je preko potreban, a njega ?emo ovde, rekao bih, imati u izobilju. Svako od nas je dobio na raspolaganje jednokrevetnu sobu, ali je ve?ina igra?a insistirala na nastavljanju cimerske prakse. Prvi Dejan Stankovi? i ja. Ne znam šta bi jedan bez drugog. Imali smo sre?e, dele nas samo jedna vrata, pa ?emo stalno biti jedan drugom na oku i usluzi.
Soba Dušana Petkovi?a ostala je prazna. Još od njegovog priklju?enja ekipi, u svemu što je radio i pri?ao ose?ao se nemir zbog negativne reakcije javnosti na Ilijinu odluku da ga povede na Mondijal. Nije izdržao pritisak, sino? je odlu?io da se povu?e. Saopštio je to selektoru i predsedniku Saveza, a onda i nama igra?ima. Uzalud smo ga odvra?ali, ostao je pri svome. Zbog svoje porodice i nas, jer nije hteo da bude uzrok, eventualno, lošoj atmosferi oko reprezentacije. Možda je i u pravu. Otišlo se predaleko. Zar da jedna selektorska odluka bude tema Piramide? U moru važnijih dogaðaja.
No, tu pri?u smo ostavili za sobom. Ništa više ne može i ne sme da nam skre?e pažnju sa posla kojim smo došli u Nema?ku.
http://www.danas.co.yu/20060607/sport1.html#2
... btw, uvek je WC pun iznenadjenja...tako da se nadam da ce Kostarika proci dalje 
... HRVATSKA DO FINALA!! 
... (ispod 2.00 za nas i preko 3.00 za Holandiju je preterivanje ako se ima u vidu nekoliko povreðenih iz prve holandske postave).
