- 24 Feb 2009, 22:17
#1393919
Članak u časopisu Indside Sport
February 22, 2009 /
Jedan od najopsežnijih čalanaka koji su ikada napisani o Ani izašao je u januarskom izdanju Inside Sport Magazina u Australiji. Zahvaljujući ljubaznoj saglasnosti časopisa i autora Suzi Petkovski, sledi prevod članka:
Anina ofanziva
Previše slatka da bi vladala ženskim tenisom? Previše dobra? Previše lepa? Ne ova Ana Ivanović.
Autor SUZI PETKOVSKI
Kada su Novaka Đokovića pitali zašto su Srbi toliko uspešni u tenisu, on je rekao da ima nešto u vodi za piće. Slatka Ana Ivanović sa srneđim očima je sa razoružavajućim osmehom rekla “Jedemo dosta mesa”. I to je mlada žena za koju su rekli da je “previše fina” da bi vladala ženskim tenisom?
Srdačna, kao da je dete Von Trapp-a, sa tečnim očima i muzikalnim glasom, 21-godišnjakinja koja je rođena u Beogradu nastavlja da radi stvari za koje njeni kritičari smatraju da joj nedostaje ubilački instinkt. Kao što je uništavanje Marie Sharapove sa 6-2, 6-1 u polu-finalu French Opena 2007. godine, i ulazak u istoriju kao prva teniserka iz Srbije koja je učestovala u finalu nekog Grand Slam turnira. Na French Openu 2008. godine Ivanovićeva je napravila dvostruku čaroliju kada je osvojila prvi Grand Slam i postala prva teniserka sveta, ponovo krčeći put, kao prva Srpkinja na vrhu svetske rang liste. Ali, čak i kada se popela na vrh, refren posle Pariza je bio: Da li je previše fina da ostane tamo? Vladavina, kako se ispostavilo, je trajala kratkih 12 nedelja, ali više zbog povrede koja je došla u pogrešno vreme, nego zbog ljudske dobrote Ivanovićeve.
“Jednom kada ste na terenu … mnogo je lakše reći nego uraditi, ali morate da budete ubica,” rekla je Ivanovićeva posle svoje pobede u Parizu, gde je jednu protivnicu porazila sa 6-0, 6-0 i sa 6-4, 6-3 okončala nalet Dinare Safine kojoj je to bilo prvo Grand Slam finale. “Morate da ih pritisnite i da im pokažete da ste tu.” Izgubivši samo jedan set na putu do titule, pokazala je da je dovoljno jaka.
Ali Ivanovićeva je tako dobra devojka. Ona je završila školu za odnose sa javnošću Kim Clijsters: beskrajno draga i ljubazna, sa zadovoljstvom prihvata šalu. Omiljeni citat joj je: “Osmeh je linija koja može da ispravi mnoge probleme.” Najbolji prijatelj joj je njena majka.
“Žurke i ispijanje pića nikada nisu bili moj izbor,” rekla je Ivanovićeva za The Observer, kada je govorila o tome šta je propustila iz “normalnog” života tinejdžera. I dalje nisu. Dok je cela Srbija njenu pobedu u Parizu slavila uz šljivovicu, Ivanovićeva je bila potpuno trezna. “Nikada nisam bila pijana,” priznala je. “Ja sam osoba koja voli da ima kontrolu. Par puta sam bila malo zagrejana, ali ja ne mogu da pijem. Nisam tip za žurke.” Najviše što možete da vidite od nje je uzvikivanje “Ajde!” i stiskanje pesnice.
U Parizu je, kada je izlazila ne teren uoči finala, htela da pomogne skupljaču loptica koji je imao problema sa težinom njenog buketa. Jednom je odbila da se potpiše na čelo jednog navijača, zabrinuta za njegovo dostojanstvo. “Bilo mi je žao da hoda okolo sa potpisom [na glavi]. Rekla sam, ‘mogu da ti se potpišem na loptu ili na majicu, ali ne na čelo’”. Ivanovićeva bi lako mogla da bude Šavjcarski proizvod. Sve u vezi sa njom je neuvredljivo.
Ivanovićeva je, kao nežna osoba koja se izborila za vrh svetske rang liste, u dobrom društvu. Rod Laver, Chris Evert, Evonne Goolagong, Stefan Edberg, Pat Rafter, Roger Federer? Da ne spominjemo teniserku sa najviše osvojenih Grand Slam titula, Margaret Court. Dugačka lista genijalnih šampiona naglašava sposobnost najboljih da odvoje one koji su se slučajno našli u teniskom kampu od takmičara koji kidaju. “Ja sam agresivnija,” kaže Ivanovićeva o svojoj ličnosti na terenu. “To mora da se desi, jer ako ste previše meki, izgubićete. Van terena sam jako opuštena, ali kada sam na terenu, zaista želim da pobedim.”
Stvarno, za nekoga koga smatraju “previše finom”, za prljave teniske tuče, Ivanovićeva je dobila dosta mečeva iz ružnih pozicija. U svom prvom meču na Centralnom trerenu Wimbledona, nadoknadila je gubitak jednog seta i jednog brejka, spasila tri meč lopte u trećem setu protiv Nicole Vaidisove koja ima slične snažne udarce, i pobedila u tom meču četvrtine finala sa 7-5 u trećem setu.
U polufinalu Australian Opena 2008. godine je gubila protiv Daniele Hantuchove sa 6-0, 2-0, pre nego što se povratila paljbom iz forhenda i as servisima, i uzvicima Ajde! Pri rezultatu 4-4 u trećem setu, Ivanovićeva je imala brejk loptu na servis svoje protivnice, kada je zaustavila igru, verujući da je lopta bila van terena. Hawk-Eye je potvrdio da je lopta bila dobra. Sudija je rekao da se poen ponavlja, i Ivanovićeva se nije trudila da istakne kako je trebalo da izgubi poen. Niti je to dozvolila. Hantuchova je poslala forhend volej u mrežu, i osvojila je još samo jedan poen u meču. Slovakinja se posle toga žalila na škripanje patika Ivanovićeve, za šta je tvrdila da je nesportsko ponašanje. (“Škripeće patike” su najkontraveznija epizoda u karijeri Ivanovićeve.)
Uoštrom polufinalu protiv Jelene Janković na French Openu, Ivanovićeva se suočila ne samo sa snažnim udarcima svoje sunarodnice, već se Jankovićeva u napetom trećem setu otvreno rugala Aninom stiskanju pesnice. Ivanovićeva ga je dobila sa 6-4 i tako broj svojih pobeda nad skoro tri godine starijom zemljakinjom povećala na 6-1. Jankovićeva je odlično znala koliko je Ana opasna kada je saterana u čošak. Godinu dana pre toga je u Los Angelesu Ivanovićeva svoju bolje rangiranu protivnicu pobedila u polufinalu iako je gubila sa 4-1 u trećem setu, i nakon toga je osvojila i titulu.
Teniska javnost voli da takmičarski žar Ane Ivanović i ostalih Srba dovodi u vezu sa ratnim vihorom u kom su bili. “Svi mi iz Srbije smo veliki borci,” slaže se, ali naglašava, “Teško je to globalizoavti,” misleći na generalizovanje. David Taylor, kapiten Fed Kup reprezentacije Australije i trener Ivanovićeve skoro godinu dana, od sredine 2006. godine, veruje da je teška pozadina preforsirani faktor u priči o srpskom uspehu. “Imali su pristup dobrim mestima za treniranje,” on komnetariše o Ivanovićevoj i njenim sunarodnicima. “Ana je od svoje 14 godine u Švajcarskoj imala sjajne trenere i treninge.”
Za Taylor-a se situacija Srba ne razlikuje od situacije mnogih igrača iz istočnih zemalja, koji svoju igru razvijaju u inostranstvu, pogotovo Rusa – Marat Safin i Svetlana Kuznetsova u Španiji, Maria Sharapova i Dmitri Tursunov u Americi. Čak se i Roger Federer kao tinejdžer preselio u francusko govorno područje Švajcarkse. Period teniskog egzila je veliko iskustvo, smatra Taylor, a ne stanje nečije domovine. “Moguće da je odsustvo od kuće, koje je teško za svu decu – kao dete u internatu – to što ih čini čvršćim i gladnim da pokažu da su njihove i žrtve njihovih roditelja nagrađene.”
Međutim, svi vodeći srpski igrači– Novak Đoković, Jelena Janković, Ivanovićeva, Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić – su rođeni u Beogradu, gradu koji je 40 puta podizan iz kamena, u poređenju sa čim “trijumf i katastrofa” Wimbledona deluju kao piknik. Svi su kao deca iskusili raspadanje stare Jugoslavije i NATO bomabardovanje velikih gradova 1999. godine. “To nikada neću zaboraviti – najveći šok u mom životu,”, kaže Ivanovićeva o bombardovanju. “Moji roditelji su se trudili da to sakriju od nas; nisu govorili o tome, niti su puštali vesti. Ali škole su bile zatvorene, niko nije išao na posao, sve je stalo. Bilo je malo strašno, ali ljudi su se stvarno držali zajedno i štitili jedni druge.”
Priča Ivanovićeve o treniranju sa drugom decom u isušenom bazenu dovela je do Ivanovećeve koja je pre svog 16. rođendana postala profesionalac i za godinu dana je ušla u prvih 100. Anegdota o prvoj teniserki sveta. Kao indikacija njenog novog statusa – ona je nacionalni UNICEF ambasador za Srbiju – Ivanovićevu je jedan od konzularnih tipova koji je prisutan na njenim mečevima širom sveta pitao da prestane da priča tu priču, pošto ona stvara lošu sliku o Srbiji. To je diskutabilno, ali sigurno je priznanje koje Ivanovićeva i ostali imaju za svoju zemlju. “Tamo sam odrasla i znam da je to sjajna zemlja, da imamo veliki potencijal,” rekla je Ivanovićeva na US Open-u 2007. godine. “Ali bilo je teško, pošto smo bili u ratu. Mislim da je tenis, ono što mi pokazujemo svetu, druga strana naše zemlje. To je velika čast za nas.”
Ivanovićevu je inspirisala Jugoslovenka Monika Seleš, koja je u finalu French Opena 1992. godine pobedila Steffi Graf kada je Ivanovićeva imala četiri godine. Ana je za svoj peti rođendan dobila teniski reket i insistirala je da je odvedu u klub da igra. “Bila sam toliko opsednuta,” rekla je Adrian Deevoy-u za The Observer. “Nisam bila luda za kačenjem postera filmskih zvezda ili pevača. Volela sam samo Moniku Seleš.” Niko u njenoj porodici nije imao ništa sa tenisom. Njeni roditelji – otac Miroslav koji je ekonomista, i majka Dragana koja je pravnik – su bili iznenađeni teniskom opsesijom svoje ćerke, “pošto sam bila trapavo dete,” kaže Ivanovićeva. “Nisam mogla da potrčim a da nešto ne oborim.”
Talenat sa kojim je Ivanovićeva udarala lopticu je bio očigledan na njenom prvom treningu sa pet godina; ona još uvek ima taj video snimak. Sa 11 godina, u vreme NATO bombardovanja, Ivanovićeva i njena grupa su trenirali samo rano ujutru, kada je bilo najbezbednije. “Trenirali smo od sedam do devet, onda možda radili malo na kondiciji i vraćali se kući,” rekla je. “Od podneva je tokom celog dana i cele noći bilo opasno, pa smo vreme provodili sa porodicom i prijateljima po kućama i trudili se da se malo zabavimo.” Sa 12 ili 13, “shvatili smo da imam šansu da postanem profesionalac,” napisala je na svom sajtu. Njena menadžement kompanija ju je poslala u Bazel u Švajcarsku, ali je ubrzo bankrotirala i ona je imala problema da dođe do kvalitetnih treninga i takmičenja koji su joj bili potrebni kako bi napredovala. Đoković, njen drug iz detinjstva se preselio u Nemačku; stariji Zimonjić i Jankovićeva su bili na Floridi.
Ali ova teniska pepeljuga je svog vilinskog kuma našla u Dan Holzmann-u, švajcarskom biznismenu i klupskom igraču koji je za njenu sitaciju saznao od srpskog trenera u svom klubu u Bazelu 2001. godine. Holzmann, čija je kompanija Juice Plus sponzorisala vozača Formule 1 Nick Heidfeld-a i skakača na skijama Sven Hannawald-a, je pristao da pogleda Ivanovićevu i posle samo par sati je odlučio (i posle komentara člana Nemačke Dejvis Kup reprezentacije Carl-Uwe Steeb) da je taj novac siguran kao da je u banci. Nastavio je da finasira Ivanovićevu i njenu majku do iznosa od 500.000 dolara. Ako to nije bio tim napravljen na nebu, bio je sledeća najbolja stvar: teniski klub u Bazelu (gde trenira i lokalni momak Federer) se zove “Raj”.
Ivanovićeva je postala profesionalac pre svog 16. rođendana i za godinu dana je ušla u prvih 100. U Januaru 2005. godine, sa tek napunjenih 17 godina, je kao kvalifikantkinja osvojila svoj prvi profesionalni turnir u Canberr-i. Nekoliko nedelja kasnije je u Majamiju zabeležila svoju prvu pobedu nad tensierkom iz prvih 10, Kuznetsovom, aktuelnom šampionkom US Open-a. Ivanovićeva je pobedila sa 7-5 u trećem setu nakon što je gubila sa 3-5. Njen cilj za 2005. godinu je bio da uđe u prvih 50 – ambiciozno za 17-godišnjakinju. Godinu je završila kao 16. na svetu i otplatila je dug Holzmann-u, koji je i dalje njen menadžer.
Za Anu Ivanović je boravak na 1. mestu svetske rang liste bio sladak i gorak. Njeno leto nezadovoljstva je verovatno najgori niz koj je ikada imala 1. teniserka sveta, izgubila je u trećem kolu Wimbledon-a od Jie Zheng, 133. na svetskoj rang listi, i, što je bio još veći šok, u drugom kolu US Opena od Francuske teniserke iz kvalifikacija, Juli Coin, koja je bila 188. na svetskoj rang listi, što je bilo najveće iznenađenje u istoriji US Open-a. Posle Pariza je osvojila još samo jedan turnir, u Linzu u Ausrtiji, i dobila je 11 od 20 odigranih mečeva. Njene neverovatne pobednice uključuju i Tamiru Paszek, Zheng (ponovo), Nadiu Petrovu i Dominiku Cibulkovu. Ivanovićeva je ostala bez pobede do završnog turnira sezone u Dohi, gde je uoči svog poslednjeg meča odustala od učešća zbog virusa, i godinu je završila kao 5. teniserka sveta.
Iako su cifre osuđujuće, treba sačuvati osude, pošto njen neslavni niz ima dosta veze sa povredom palca, zbog koje je morala da odustane od učešća na Olimpijadi u Pekingu, i za čiju dijagnoizu je bilo potrebno nekoliko nedelja. Idenje širom sveta zbog dijagnoze, uključujući i put u Australiju, nije pomoglo. “Bilo je teško, ali dobra lekcija,” rekla je veteranu koji ju je intervjuisao u Zurichu, Barry Wood-u. “Proteklih par meseci sam mnogo naučila o svojoj igri, o sebi kao osobi, o tome kako je sve lako lomljivo.”
Ivanovićeva je mogla da vidi pritisak koji je vršila na sebe. “Posle Wimbledon sam htela naporno da treniram, još da napredujem i da ostanem na vrhu, a preterala sam sa treninzimaa i povredila sam se. Onda sam bila previše skoncentrisana na ‘danas hoću da igram,’ pošto sam to jako želela. To je stvorilo dodatni stres, nisam prihvatila da sam povređena i nisam se opustila. Svakog dana, u kom nisam trenirala, bila sam u mislima i previše analizirala sve. Bila sam malo nestrpljiva. Možda je trebalo da napravim totalnu pauzu od dve, tri nedelje, i da ne razmišljam o turnirima.”
Ivanovićeva nije bila jedina koja je patila od bolesti visokog položaja u vrhu ženskog tenisa; pet teniserki je tokom 2008. godine zauzimalo prvu poziciju. Nakon abdiciranja Justine Henin u maju, čak ni iskusnije teniserke kao što su Maria Sharapova (koja je na 1. mestu provela 3 nedelje, ali se povredila) i Serena Williams (četiri nedelje), nisu mogle sebe da nametnu više od novajlije.
“Ana verovatno ima najbolju igru od pet teniserki koje su bile na prvoj poziciji,” smatra David Taylor, koji je nadgledao napredak Ivanovićeve sa 24. na 13. poziciju rang liste. “Kada bi Ana mogla da razvije kompletniji Plan B i ako joj se poboljša psihička stabilnost, ona bi mogla da dominira ženskim tenisom.”
Sigurno da je verovatnije da će dominirati neko snažnih udaraca kao Ivanovićeva, nego neko ko igra odbrambeno, kao što je Jelena Janković, koja je 2008. godinu završila kao 1. teniserka sveta. Forhend Ivanovićeve je jedno od najvećih oružja u igri. Ona udara jako snažno sa obe strane, a prelazak na Yonex reket ove godine je doprineo njenom bekendu. Toje igra kojoj odgovaraju sve podloge, i ima dosta prostora za napredak. Njena posvećenost nikada nije dovođena u pitanje. Taylor-ovo sećanje na njegovo vreme sa Ivanovićevom je, “Tenis je njena apsolutna ljubav. Ona je toliko strastvena u vezi sa takmičenjem i igranjem, i prikazuje skoro dečje uživanje u svom tenisu.”
Ivanovićeva je naporno radila na svom servisu, kako bi maksimalizovala snagu svoje amazonske građe – 186cm i 70kg. To još uvek nije servis kao što imaju Serena ili Sharapova (pre povrede ramena) ali je dodala spin, konstantnost i raznolikost.
Ivanovićeva mnogo bolje vraća loptice od kako je povećala mišićnu masu i pokretljivost radeći sa fitnes trenerom Scott Byrnes-om, rođenim u Sydney-u, koji ju je prošle godine vodio na surfovanje, kao vid dodatnog treninga. Ivanovićeva ne uživa u 24-7 odnosu igrača i trenera, ali pravi izuzetak kada je u pitanju Byrnes, koga opisuje kao opuštenu osobu sa kojom je lako biti u društvu.” Njen tehnički trener je Holanđanin Sven Groeneveld, koji je prisutan a velikim turniruma, ali je zaposlen kod njenog sponzora za garderobu Adidasa, što dovodi do bizarnih situacija u kojima on mora da bude izuzet kao trener ako ona igra protiv druge teniserke koja nosi tri pruge (kao što je bilo u finalu French Open-a protiv Dinare Safine).
Australijske veze Ivanoviećeve ne završavaju se sa Taylor-om i Byrnes-om; ima rođake sa očeve strane koji žive blizu Melbourne-a i u decembru provodi mnogo vremena u Australiji, gde stiže oko mesec dana ranije od većine igrača.Verovatno je pomoglo to što je svoju prvu profesionalnu titulu osvojila u Canberr-i, ali Australija je već duže vreme njena omiljena zemlja.
Sve to ovomesečni Australian Open čini savršenim mestom da ponovo potvrdi da zaslužuje 1. poziciju na svetskoj rang listi. Osim toga što je prošle godine na putu do finala izgubila samo jedan set, zabeležila je još jednu prekretnicu kada je prvi put za pet susreta zabeležila emotivnu pobedu nad Venus Williams. Tvrda podloga joj je verovatno omiljena, i nijedna od vrhunskih teniserki ne podnosi bolje od nje australijske uslove. Ivanovićeva je popularna gde god da igra, ali čini se da su njeni najveći i najglasniji navijači u Australiji.
Sa tamnom pletenicom, kožom boje masline, dimno-plavim očima i usnama kao Angelina, Ivanovićeva je jedna od najlepših žena koje su ulepšale tenis, što delimično objašnjava zašto je njen sajt, sa glamuroznim fotografijama, najposećeniji među svim profesionalnim sportiskinjama. Njen menadžer je rekao da je sklopio ugovor sa Adidas-om predstavivši je kao rivala Nike-ove plave bombe Sharapove (gde je Ivanovićeva Megan Gale, naspram Jennifer Hawkins Sharapove, ako hoćete), Ivanovićeva sa prezirom odbija takmičenje u lepoti. “Kao kod svih žena, ni jedna žena ne voli da je porede sa nekom drugom.”
Čak pokazuje i malu iritiranost etiketom “glamurozne devojke”: “Ne vidim sebe kao takvu. Ljudi me znaju po tome kako igram tenis. Jednom, kada ste na terenu, nije važno kako izgledate. To vam ne pomaže pri osvajanju poena. Meni je važno da postignem dobre rezultate u onome što radim, da postignem ciljeve koje sam sebi postavila. To je definitivno tenis.”
A sva ta modna snimanja? “Nikada ne bih zamenila trening za snimanje.” Niti se bavi modom kao Serena ili Sharapova. “Izgubite koncentraciju ako mislite da vam pada šorc.”
Za ovu tenisku lepoticu, transformacija na terenu u zver mesoždera je najlepše što može biti.
?
Al aj ako joj nije odgovarao...pa neka menja samo neka nadje novog...
