- 24 Okt 2011, 14:25
#2302688
Mladi Leskovčanin uprkos gubitku vida postao izuzetno uspešan sportista
LESKOVAC - Iako je bez vida ostao sa 16 godina, Milan Petrović (24) iz leskovačkog naselja Ančiki osvojio je prvo mesto na državnom prvenstvu u drumskom tandem biciklizmu u Kraljevu, a njegove vitrine odranije krase i pehari i medalje sa mnogih nacionalnih i evropskih takmičenja. Učesnik je i dva svetska prvenstva, a naredne godine će braniti boje Srbije na Paraolimpijskim igrama. Uspešno trenira i druge sportove.
Svestrani sportista: Milan PetrovićMilan nije dozvolio da mu mrak poremeti život, pa se okrenuo sportu i uz pomoć prijatelja i roditelja vodi normalan život.
- Kao mali sam bio zvrk, vozio bicikl kao i sva deca, a u profesionalce sam otišao na nagovor Gorana Nikolića iz Kragujevca, gde sam i danas član kluba „Radnički“ - priča Petrović.
Druga i treća mesta osvajao je na mnogim maratonima i na stazama od po nekoliko stotina kilometara, kao i na nekoliko evropskih prvenstava. Visoki plasman nije izostao ni na planiskim takmičenjima, gde se biciklistički tandemi ne pojavljuju.
- Na Jastrebački mauntin bajk otišao sam iz zezanja i među mnogobrojnim biciklistima sa vidom osvojio treće mesto - hvali se.
Na Beogradskom maratonu bio je jedini učesnik bez vida i plasirao se među prvih 100. U Zemunu, gde je završio Višu školu za manadžment, trenirao je global, vrstu fudbala za slepe i slabovide, a sa 20 godina je sa leskovačkim trenerom Ivanom Cvetanovićem prvi put savladao plivačke tehnike. Skakao je i u bazen sa visine od 10 metara, a u međuvremenu je postao i trener u planinskom biciklizmu.
- Sport je moj život, ali ne i jedino pribežište jer imam veliki krug prijatelja koje pomalo nerviram jer nisu u stanje da me pobede ni na jednoj rekreacinoj trci u Leskovcu. Moj život je ispunjen, pa kada čujem da se mladi žale na dosadu, dođe mi da vrištim - priča Milan.
Njegov „pilot“ i trener je Goran Šmelcerović iz Leskovca, a spisak sportista i kolega iz Kragujevca i Beograda koji su mu pomogli da savlada sve veštine i osvoja nagrade dugačak je.
Omiljena disciplina: Tandem biciklizam
U Srbiji postoji samo desetak biciklističkih takmičarskih tandema. Jedini je koji pred očima vidi samo mrak. Najveći problem za sve je sopstveni bicikl koji košta oko 3.000 evra.
- Kada sam ostao bez klupskog bicikla zbog kvara, rešio sam da dođem do svog. Nešto je izdvojio otac, podigao sam manji kredit, deo sume pozajmio, a deo su sakupili moji drugovi biciklisti iz Leskovca, što me iznenadilo i ganulo - objašnjava svestrani sportista.
Dnevno trenira po nekoliko sati, a kada sklopi bicikl, nastavi na sobnom. Opušta se uz kompjuter i bubnjeve.
- Da nisam izgubio vid, bio bih kamiondžija kao moj otac Slavoljub - kaže i dodaje da svoju budućnost ne može da zamisli u zatvorenom prostoru.
Ceneći uspehe Milana Petrovića na domaćim i međunarodnim takmičenjima, čelnici Leskovca su ga za Dan grada nagradili sa 100.000 dinara. Vratio je dugove, častio drugove, a nešto ostavio za predstojeća takmičenja.
Vidi ušima i prstima
Milan je sa 11 godina počeo da gubi vid, a ni leskovački ni beogradski lekati , kao ni stručnjaci u Americi i Italiji nisu ustanovili ni uzrok ni lek. Vidi, kaže, ušima i prstima, a njegovo gipko kretanje neupućene dovodi u zabludu.
LESKOVAC - Iako je bez vida ostao sa 16 godina, Milan Petrović (24) iz leskovačkog naselja Ančiki osvojio je prvo mesto na državnom prvenstvu u drumskom tandem biciklizmu u Kraljevu, a njegove vitrine odranije krase i pehari i medalje sa mnogih nacionalnih i evropskih takmičenja. Učesnik je i dva svetska prvenstva, a naredne godine će braniti boje Srbije na Paraolimpijskim igrama. Uspešno trenira i druge sportove.
Svestrani sportista: Milan PetrovićMilan nije dozvolio da mu mrak poremeti život, pa se okrenuo sportu i uz pomoć prijatelja i roditelja vodi normalan život.
- Kao mali sam bio zvrk, vozio bicikl kao i sva deca, a u profesionalce sam otišao na nagovor Gorana Nikolića iz Kragujevca, gde sam i danas član kluba „Radnički“ - priča Petrović.
Druga i treća mesta osvajao je na mnogim maratonima i na stazama od po nekoliko stotina kilometara, kao i na nekoliko evropskih prvenstava. Visoki plasman nije izostao ni na planiskim takmičenjima, gde se biciklistički tandemi ne pojavljuju.
- Na Jastrebački mauntin bajk otišao sam iz zezanja i među mnogobrojnim biciklistima sa vidom osvojio treće mesto - hvali se.
Na Beogradskom maratonu bio je jedini učesnik bez vida i plasirao se među prvih 100. U Zemunu, gde je završio Višu školu za manadžment, trenirao je global, vrstu fudbala za slepe i slabovide, a sa 20 godina je sa leskovačkim trenerom Ivanom Cvetanovićem prvi put savladao plivačke tehnike. Skakao je i u bazen sa visine od 10 metara, a u međuvremenu je postao i trener u planinskom biciklizmu.
- Sport je moj život, ali ne i jedino pribežište jer imam veliki krug prijatelja koje pomalo nerviram jer nisu u stanje da me pobede ni na jednoj rekreacinoj trci u Leskovcu. Moj život je ispunjen, pa kada čujem da se mladi žale na dosadu, dođe mi da vrištim - priča Milan.
Njegov „pilot“ i trener je Goran Šmelcerović iz Leskovca, a spisak sportista i kolega iz Kragujevca i Beograda koji su mu pomogli da savlada sve veštine i osvoja nagrade dugačak je.
Omiljena disciplina: Tandem biciklizam
U Srbiji postoji samo desetak biciklističkih takmičarskih tandema. Jedini je koji pred očima vidi samo mrak. Najveći problem za sve je sopstveni bicikl koji košta oko 3.000 evra.
- Kada sam ostao bez klupskog bicikla zbog kvara, rešio sam da dođem do svog. Nešto je izdvojio otac, podigao sam manji kredit, deo sume pozajmio, a deo su sakupili moji drugovi biciklisti iz Leskovca, što me iznenadilo i ganulo - objašnjava svestrani sportista.
Dnevno trenira po nekoliko sati, a kada sklopi bicikl, nastavi na sobnom. Opušta se uz kompjuter i bubnjeve.
- Da nisam izgubio vid, bio bih kamiondžija kao moj otac Slavoljub - kaže i dodaje da svoju budućnost ne može da zamisli u zatvorenom prostoru.
Ceneći uspehe Milana Petrovića na domaćim i međunarodnim takmičenjima, čelnici Leskovca su ga za Dan grada nagradili sa 100.000 dinara. Vratio je dugove, častio drugove, a nešto ostavio za predstojeća takmičenja.
Vidi ušima i prstima
Milan je sa 11 godina počeo da gubi vid, a ni leskovački ni beogradski lekati , kao ni stručnjaci u Americi i Italiji nisu ustanovili ni uzrok ni lek. Vidi, kaže, ušima i prstima, a njegovo gipko kretanje neupućene dovodi u zabludu.
