- 18 Nov 2006, 17:14
#627133
Tekst je veoma informativan; meni je bio naročito zanimljiv odnos između tržišta i gay solidarnosti. Najpre zaključimo da tržište diktira sve pa i način gay života. Otuda se vraćam na tezu koju sam jednom izrekao da gay populacija načinom svojeg egzistiranja na zapadu ničim ne dovodi u pitanje postojeći sistem vrednosti tržišne kulture. Možete reći, gayevi su dostigli jedan nivo emancipacije, jednu oponentnu i buntovnu kulturu ali je korisno videti da je društveni sistem vrednosti u ovim zajednicama sasvim inkorporiran. Bilo bi stvar naprednije svesti da jednom zakljuce kako uprkos svemu tome njihova sloboda ostaje u getu a izlasci iz geta su praćeni visokim stepenom laži prema samima sebi, prema ljudima u svojoj grupi i prema strejterima. Sloboda je ono za šta se oni bore i što moraju svakodnevno kupovati zbog čega društvo očekuje da im budu zahvalni. Ipak, valja zaključiti da to nije sloboda za sve, da taj užasan napor koji gayevi ulažu da bi svojim usponom na socijalnoj lestvici omogućili sebi nešto malo užitka ne dovodi do oslobađanja cele jedne grupe koja ostaje u getu.
Ova diktatura tržišta koja iscrpljuje svu energiju građana u gay populaciji je praćena jednim dodatnim poniženjem da su u svojim odnosima sasvim pod dejstvom tržišnih vrednovanja i rezona. I tako pitanje grupne solidarnosti ostaje nedostižan ideal.
Sam Pollak jasno kaže:
U prvo vreme je komercijalizacija homoseksualnosti doprinela da se uveća njena društvena vidljivost i, indirektno, grupna kohezija. Međutim, vremenom, ona će doprineti da se pojave društvene podele koje prožimaju homoseksualnu sredinu, diferencirajući na primer tokove seksualne razmene i užitka, zavisno od društvenog statusa i ekonomskog nivoa. Osećanje zajedničke sudbine koja ujedinjuje homoseksualce iznad barijera koje dele društvene klase, ima tendenciju iščezavanja.
Mogli bi se pitati zašto je to tako. Kada From govori o umeću ljubavi kao nečemu čime treba ovladati, osvrće se na tržišnu kulturu:
...Zašto ljudi u našem društvu tako retko pokušavaju savladati umijeće ljubavi, čak uprkos svojim očitim neuspjesima? Unatoč gotovo ukorenjenoj žudnji za ljubavlju, gotovo se sve drugo smatra važnijim od ljubavi: uspjeh, prestiž, novac, vlast- gotovo svu svoju energiju upotrebljavamo da saznamo kako da postignemo te ciljeve...
Dostizanje tih ciljeva je diktatura tržišta. Gotovo da se ne radi o tome da li pojedinac to želi, već o kuturnom obrascu koji mu je nametnut. Taj obrazac nije namenjen ostvarenju visokih ciljeva uzajamnog pomaganja i jednakosti.
