- 22 Mar 2008, 17:56
#1076402
U principu me privlace druzeljubive, otvorene, pricljive i spontane osobe.
Inteligencija i humor. Radoznalost. Slobodoumnost. Kreativnost. I kad vidis da je neko svoj i da se oseca udobno u tome.
Prosto treba mi neko ko je u stanju da me isprati u mojim akcijama i ko se nece osecati ugrozeno zato sto znam pola grada i druzeljubiva sam i imam neki svoj svet. Neko koga necu stalno ja zabavljati, nego nekog ko ce mi biti zabavan. Neko koga necu vuci.
Ne volim zatvorenost, satro misterioznost, preteranu racionalnost.
Ne volim ni iskljucivost, laznu principijelnost, te neke zadrte zbirove pravila koji se neko drzi ko pijan plota, narcisoidnost, bilo kakvu rigoroznost. Ne volim kad me neko odmah u startu optereti kojekakvim ocekivanjima. Ne volim ljude koji robuju pravilima, to mi je najveci turnoff, ne volim ljude koji su zrtve sopstvenih strahova.
Isto kad je neko manipulativan, tracara, kad pokusava da se plete u nesto gde mu nije mesto, ljude koji ocekuju da se menjas i da im se prilagodjavas, podilazis njihovim bagovima i slicno. Ne volim ljude koji osudjuju, tek tako, a nikad se nisu nasli ni u priblizo slicnoj situaciji.
I ljubomoru ne mogu da smislim. Najgore mi je kad neko ocekuje zrtve i kad pokusava da me ima samo za sebe, nisam ptica koja ce da peva u kavezu. Licemerje. I samozivost, bahatost, emocionalnu beslovesnost, nedostatak empatije, aroganciju. ne mogu ljude koje drugi ugrozavaju samim svojim postojanjem.
Ali naj naj najmanje mogu da podnesem nevaspitanost, bezobrazluk, glupost, bahatost.
Inteligencija i humor. Radoznalost. Slobodoumnost. Kreativnost. I kad vidis da je neko svoj i da se oseca udobno u tome.
Prosto treba mi neko ko je u stanju da me isprati u mojim akcijama i ko se nece osecati ugrozeno zato sto znam pola grada i druzeljubiva sam i imam neki svoj svet. Neko koga necu stalno ja zabavljati, nego nekog ko ce mi biti zabavan. Neko koga necu vuci.
Ne volim zatvorenost, satro misterioznost, preteranu racionalnost.
Ne volim ni iskljucivost, laznu principijelnost, te neke zadrte zbirove pravila koji se neko drzi ko pijan plota, narcisoidnost, bilo kakvu rigoroznost. Ne volim kad me neko odmah u startu optereti kojekakvim ocekivanjima. Ne volim ljude koji robuju pravilima, to mi je najveci turnoff, ne volim ljude koji su zrtve sopstvenih strahova.
Isto kad je neko manipulativan, tracara, kad pokusava da se plete u nesto gde mu nije mesto, ljude koji ocekuju da se menjas i da im se prilagodjavas, podilazis njihovim bagovima i slicno. Ne volim ljude koji osudjuju, tek tako, a nikad se nisu nasli ni u priblizo slicnoj situaciji.
I ljubomoru ne mogu da smislim. Najgore mi je kad neko ocekuje zrtve i kad pokusava da me ima samo za sebe, nisam ptica koja ce da peva u kavezu. Licemerje. I samozivost, bahatost, emocionalnu beslovesnost, nedostatak empatije, aroganciju. ne mogu ljude koje drugi ugrozavaju samim svojim postojanjem.
Ali naj naj najmanje mogu da podnesem nevaspitanost, bezobrazluk, glupost, bahatost.
svakako!
