Bootstrap Framework 3.3.6

[Zwezdica]

Originally posted by jovanabeograd

Originally posted by ...Sitnicava...

Originally posted by tintily
Definitivno nam nedostaje devojaka i zena koje ne razmisljaju o tome sta ce reci ljudi i ko ce ih kako pogledati kada pozele da u javnosti razmene malo neznosti.

Nedostaje, da.

Ali meni nešto nije do toga da me posmatraju kao vanzemaljca, a i nos baš ne bih volela da mi ostane bez hraskavice. Jest' da je društveno korisno to što ti predlažeš, ali meni se baš i ne igra. Ja se tako ljubila sa bivšom mi pa nas manijak pratio kroz pola Beograda.

E, vidis. Tu se negde ti i ja razilazimo, sto se tice PDA. Moj ponos i ona pravdoljubiva strana tada pobedjuju strah od prebijanja, gonjenja od strane skinsa ili neceg treceg.

Ja to ne radim samo zato sto u tom trenutku imam problem da zagrlim ili poljubim osobu sa kojom sam, vec zato sto se tada u meni rodi jedan pobunjenik i buntovnik, koji ne misli o mogucim posledicama. Postajem kurazna, nervira me ta, recimo, nepravda, i radim ono sto mi cuva ponos, a u isto vreme donosi rizik od masnica. Nije ni to pametno, ali sta cu. To sam ja, mali hrabri (i naivni) toster.

Mislim da ti nisi najpozvanija da pricas o tome, jer si imala jednu devojku u Srbiji, pritome ta veza je bila kratka, tako da si imala vrlo malo prilika da se zaista tako i ponasas i da dozivis ili ne dozivis razne neprijatnosti, pa da onda na osnovu tih dozivljenih neprijatnosti nastavis svoje takvo ponasanje ili ga korigujes.

[subversio]

Da, slažem se sa arwen_evenstar...definitivno mi fali normalnosti...skoro videh natpis na majci "Muka mi je od objašnjavanja", i toliko me je oduševila...Da makar ne moraš stalno da objašnjavaš, do detalja ekspliciraš i pokušavaš da nađe što adekvatniju reč kojom bi opisao sebe, svoj "slučaj", svoju emociju, svoje ponašanje, svoju odluku, svoj stil života, svakome i bilo kome. Stalno osećajući da dovode u pitanje legitimnost tvoje volje i tvoje ličnosti. Osećam se kao da mi kažu- ma ti nisi legitimna!, a meni dođe da im sunem u facu- Ne!, ja sam legitimna, ali jos nisam legalna!
Mislim da sva ta izolovanost, marginalizovanost, getoiziranost, da sve te osude i etikete koje će nam neko prilepiti, bivaju potpuno nevažne i osujećene jednim samosvesnim i ponosnim nošenjem sebe kao osobe...
Što se tiče društva, države- ako nam je dovoljno stalo i ako se neke stvari žele, uvek se može otići odavde. Mentalitet i socijalna filozofija naše zemlje, ali i našeg društva- što je mnogo gore, daleko je od razumevanja, pružanja i zaštite univerzalnih ljudskih prava. Kad nam se dovoljno zgadi ovaj status quo, možda se i ode...
Ko zna...valjda svaki novi dan daje neki novi izazov sa kojim se treba nositi...
Odlično je dok se mogu savladati i izdržati, uprkos svemu- sve dok ne postanu slamajući i devastirajući- tada prestaje da bude uteha i njihova obogaćujuća priroda. Ali ipak imam utisak da stvarnost u kojoj smo, na neki način, pomalo i polako otapa svoje rigidne stavove...

[Galadriel]

Originally posted by Zwezdica

Originally posted by arwen_evenstar

Originally posted by ...Sitnicava...

Super egzistiram i ništa mi ne fali.

lepo je to za tebe, ali je iz necijeg drugog ugla totalno stoički. nekima od nas treba mnogo vise


meni fali, smeta, nedostaje:

to sto ne mogu da imam porodicu sa voljenom osobom
osecaj, pogledam je u oci i padne mi na pamet da moje dete nema nikakvu sansu da ima takve oke

sloboda ponasanja, govora, kretanja, izrazavanja emocija

nipodastavanje i nevrednovanje takvog odnosa ili ignorisanje i nepriznavanje
od strane roditelja ili drugih bliskih osoba. treba mi da dodjem kuci, dovedem devojku, a da moji pitaju gde i kako cemo ziveti sta treba da nam se pomogne.

drzava vas kao par ne priznaje

marginalizovanost

izolovanost u maloj sredini je od hiljadu negativnih stvari koje mi padaju na pamet u najmanju ruku dooosadna, monotona i u njoj je najzdravije imati sto manje ili sto povrsnije kontakte iz bezbroj razloga.

ravnopravnost u svemu mi fali

---

i nije mala stvar biti uvek dostojanstvena kad zivis u okruzenju koje te smatra bolesnim u glavu, emotivno osakacenim i mislim da se ne izrazavam


---

takodje mislim da je retko ko imao sjajan pubertet. u tom periodu smo totalno sputani


ja se osecam kao srecna osoba, ali mislim da je tako jer sam totalno preusmerena na neke druge stvari i konstantan rad na sebi. nisam zadovoljna polozajem lezbejke u ovoj sredini niti bioloskim ogranicenjima koje nosi lezbejska egzistenicija. bila sam skroz zadovoljna kad sam bila sa voljenom devojkom, tad mi nije nista smetalo... tako da kad mi se opet desi da zavolim nekog mislim da ce se sve ostalo samo namestiti, tj. zajedno cemo vec pronaci nacina kako da imamo sve.

ODLICAN POST !

i had a change of heart

nema zene zbog koje bih sve to uradila
bilo je vise nema, ne iskljucujem da mi se jos nekad u zivotu to moze desiti
ali meh
previse odricanja
nisam nikako i ni sa cim vise motivisana
ipak zelim sve
tj. porodicu u kakvoj sam odrasla

what a twist

pitam se koliko ce me dana drzati

edit: proslo me

[Galateja]

definitivno mi fali normalnosti...skoro videh natpis na majci "Muka mi je od objašnjavanja", i toliko me je oduševila...Da makar ne moraš stalno da objašnjavaš, do detalja ekspliciraš i pokušavaš da nađe što adekvatniju reč kojom bi opisao sebe, svoj "slučaj", svoju emociju, svoje ponašanje, svoju odluku, svoj stil života, svakome i bilo kome. Stalno osećajući da dovode u pitanje legitimnost tvoje volje i tvoje ličnosti. Osećam se kao da mi kažu- ma ti nisi legitimna!, a meni dođe da im sunem u facu- Ne!, ja sam legitimna, ali jos nisam legalna!

Bolno prepoznatljivo.

Interesuje me kako se osecate kao lezbejke?

Sretno i zadovoljno kada pogledam svoju devojku, frustrirano kada pogledam vesti i net diskusije.

Kako se definisete?

U kontekstu seksualne orijentacije definišem se kao lezbejka, zato što me seksualno i emotivno privlače devojke i žene. Motivisana sam da sa njima ostvarujem dublje odnose, dok to sa osobama muškog pola i roda mogu zamisliti samo na površnoj razini. Sa muškarcima emotivno gotovo da ne postoji nikakva interakcija, dok seksualno mogu da ih doživim samo kad gledam porno film, s tim što mi se čini da se tad na podsvesnom nivou identifikujem sa njima. Mislim da je to nedovoljno da se definišem kao biseks.
Queer definisanje mi nije blisko zato što u sebe uključuje i sve i ništa.
Da napomenem da je moj put samospoznaje bio postupan i dug, što bi rekao Goran Karan, dug je bio put od sebe do sebe.

Sta je za vas lezbejska egzistencija?

Moja devojka, kafe Planet, latentno tračarenje sa lez drugaricama, uviđanje bitnosti informacije da je ta i ta umetnica ili sportistkinja lezbejka, mnoštvo nebuloznih pitanja od strane heteroseksualne populacije i moji odgovori, bolna tišina od strane istih, GS forum, strepljenje da gledam treš filmove samo zato što imaju lez tematiku, opsesija ženskim grudima...

Koliko ste emancipovane za druge "inverznosti" i imate li neku licnu politiku emancipovanja vase okoline?

Trudim se. Na žalost, osećam se kao neka LP ploča koja je u poziciji da stalno objašnjava isto, svedeno na sledeću poentu: lezbejka sam, normalna sam i postojim. Volela bih da pređemo na savremenu tehnologiju. Mislim da je vreme.

I na kraju, sta je to sto vam se dopada i sta vam to nedostaje na nasoj lezbejskoj sceni?

Dopada mi se solidarnost u smislu da ako dotaknem devojku neću biti pogrešno shvaćena i neće mi pred očima mlatarati nečiji erektivni prst sa zvučnom pratnjom 'no, no, ovde'.

Što se tiče nedostataka citirala bih Jovanu

Originally posted by jovanabeograd
glavna falinka nase scene je nedostatak rasnih Svedjanki, Norvezanki, Holandjanki i Dankinja.

[Wilhelmina]

Originally posted by subversio

Interesuje me kako se osecate kao lezbejke? Kako se definisete?

Pa, ako moram, definisem se kao biseksualka, ali ne volim generalizacije i etikete. Ili kazem da nista ljudsko nije mi strano, pa ostavljam drugima na tumacenje zasto i kako.

Sta je za vas lezbejska egzistencija?

Auh, nemam pojma kako bih to shvatila. U smislu, ne egzistiram kao lezbejka, nego kao osoba kojoj je seksualna orijentacija jedna od osobina.

Koliko ste emancipovane za druge "inverznosti" i imate li neku licnu politiku emancipovanja vase okoline?

Pa, sto se okoline tice - kapitulirala sam odavno. Nemam vise ni vremena ni zivaca da dokazujem da lezbejke nisu sumske zene koje gaje dlacurine, da nismo zapravo frigidne, da me niko nije zlostavljao kad sam bila mala i da ne 'eksperimentisem'. Ne znam, radim na tome da moja seksualnost bude deo moje privatnosti, a ne javnog delovanja.

I na kraju, sta je to sto vam se dopada i sta vam to nedostaje na nasoj lezbejskoj sceni?

Pa, meni smeta sto lezbejska scena takoreci ni ne postoji. Cak i ono sto postoji, precutno je rezervisano za unapred oformljen tim medjusobno isprepletanih lezbejki, za njihovo druzenje i zezanje. Tu ne obuhvatam gay klub koji imamo, ali ne bih mesala jedno LGBT mesto sa konkretno zenskim prostorom. U sustini, iako ne izlazim cesto, ja nadjem nacine i da upoznam ljude i da pronadjem neku vezicu. Tako da ne mogu da kazem da mi sad nesto fali, i jos manje ocekujem da to neko drugi stvori i organizuje.

[Galadriel]

[/url]

Super egzistiram i ništa mi ne fali.

jeste kad ti imaš neku in-house kombinaciju

[heksagon123]

Osjećam se super..ali se pitam, naime postoji forum za lezbijke femice ,da li tamo smijemo doc I mi koji to nismo...takodjer mislim da bi bilo lijepo imat čisti lezbijski forum bez tih podjela već ovako samo samo za žene.

[Sixto]

[/url]Osjećam se super..ali se pitam, naime postoji forum za lezbijke femice ,da li tamo smijemo doc I mi koji to nismo...takodjer mislim da bi bilo lijepo imat čisti lezbijski forum bez tih podjela već ovako samo samo za žene.

Kako je tebi tesko...