- 14 Mar 2010, 23:52
#1805164
Posto me vecina od vas ne poznaje (necu slagati ako kazem, da me skoro niko od vas ne poznaje a poznaje me lol), resih da vas malo upoznam sa mnom. Citav moj zivotni put bio je kamara kompromisa. Necu pricati o kompromisima jer sam cesto ovde davila s tim (kako sam stalno nesto nezadovoljna, kako nikad nije kako zamislim u poslu, kako uvek pravim ustupke, bla bla bla...jel vam dosta?).
Tema je ˝promasena˝ karijera.
Citav zivot (to je zadnjih deset godina, jer sam pre toga cedila bubuljice i najvise ...ali ˝iz glave˝, a ne gledajuci u slike, jer mastovita sam ja
), dakle, citav zivot mi govore da sam promasila karijeru:
-Ledena, trebala si biti glumica(niko ne zna bolje praviti budalu od sebe nego ti...al' jebi ga, masi to smesno);
-Ledena, trebala si biti kuvarica (istina, kad nesto spremim ljudi se vrate...da me biju jer su ih tek pustili iz urgentnog)
-Ledena, trebala si biti lekar (sva sam ˝lekovita˝, istina aham
Moj san je bila medicina.Jebi ga....
Pobegnem na ovaj nacin od problema, kad malo pisem u sitne sate. Inace samo uzdisem ko Julija dok je cekala Romea khm (nigde ne pise da mu je u sebi jebala sve po spisku jer se salto sa njenom rodicom...znam ja). Onda u toj prici i zezanju navratim nekad na chat. Tu pokusam pronaci malo razonode i dok cekam da se onaj ˝prozor˝ otvori, razmisljam da li sam stavila vate u usi da me ne ubije promaja. Ma ne, razmisljam...ko li ce od ljudi sa kojima se znam (uslovno receno,) biti na chatu. Tako tece razgovor, bas kao sinoc. Raspricah se sa jednom poznanicom. Pricam joj neke moje dogodovstine, pricam joj sta i kako osecam. Ona me slusa, ponekad nesto prokomentarise. Pricom pokusavam da joj skrenem misli sa stvarnih problema. Koliko god da mogu biti neozbiljna, mogu osetiti kada je momenat za ozbiljnost. Nije lako osetiti osobu sa druge strane zice, ali osecas da joj je neko potreban, neko sa kim bi se ispricala. Ponekad, iako znamo mnogo ljudi u RL, jednostavno nemamo u datom trenutku s kim da pricamo. Ne govori mi mnogo, a kao da mi je roman ispisala pred ocima. U tom trenutku sam pozelila da se mogu stvoriti pored nje. U tom trenutku sam zelela da je mogu zagrliti i reci joj:
˝Ti si divna osoba jagnje moje belo. Ti imas dusu koja je jako velika. Shvatam sta te muci, shvatam da veliki teret nosis na dusi. Shvatam da ti nije lako. Znam da ne mogu mnogo da ti pomognem i to me rastuzuje jer osecam da si dobra osoba. Sretan je onaj ko te poznaje, pa da ne znam koliko mana imas.˝
Sve je to ostalo neizgovoreno. Otisla je na pocinak jer rano ustaje. Nadam se da ce kada dodje na forum, otvoriti ovaj post i pronaci poruku. Nadam se da ce joj ovih nekoliko iskrenih reci makar malo ulepsati dan.
Eto...
..................
Tema je ˝promasena˝ karijera.
Citav zivot (to je zadnjih deset godina, jer sam pre toga cedila bubuljice i najvise ...ali ˝iz glave˝, a ne gledajuci u slike, jer mastovita sam ja
), dakle, citav zivot mi govore da sam promasila karijeru:-Ledena, trebala si biti glumica(niko ne zna bolje praviti budalu od sebe nego ti...al' jebi ga, masi to smesno);
-Ledena, trebala si biti kuvarica (istina, kad nesto spremim ljudi se vrate...da me biju jer su ih tek pustili iz urgentnog)
-Ledena, trebala si biti lekar (sva sam ˝lekovita˝, istina aham
Moj san je bila medicina.Jebi ga....
Pobegnem na ovaj nacin od problema, kad malo pisem u sitne sate. Inace samo uzdisem ko Julija dok je cekala Romea khm (nigde ne pise da mu je u sebi jebala sve po spisku jer se salto sa njenom rodicom...znam ja). Onda u toj prici i zezanju navratim nekad na chat. Tu pokusam pronaci malo razonode i dok cekam da se onaj ˝prozor˝ otvori, razmisljam da li sam stavila vate u usi da me ne ubije promaja. Ma ne, razmisljam...ko li ce od ljudi sa kojima se znam (uslovno receno,) biti na chatu. Tako tece razgovor, bas kao sinoc. Raspricah se sa jednom poznanicom. Pricam joj neke moje dogodovstine, pricam joj sta i kako osecam. Ona me slusa, ponekad nesto prokomentarise. Pricom pokusavam da joj skrenem misli sa stvarnih problema. Koliko god da mogu biti neozbiljna, mogu osetiti kada je momenat za ozbiljnost. Nije lako osetiti osobu sa druge strane zice, ali osecas da joj je neko potreban, neko sa kim bi se ispricala. Ponekad, iako znamo mnogo ljudi u RL, jednostavno nemamo u datom trenutku s kim da pricamo. Ne govori mi mnogo, a kao da mi je roman ispisala pred ocima. U tom trenutku sam pozelila da se mogu stvoriti pored nje. U tom trenutku sam zelela da je mogu zagrliti i reci joj:
˝Ti si divna osoba jagnje moje belo. Ti imas dusu koja je jako velika. Shvatam sta te muci, shvatam da veliki teret nosis na dusi. Shvatam da ti nije lako. Znam da ne mogu mnogo da ti pomognem i to me rastuzuje jer osecam da si dobra osoba. Sretan je onaj ko te poznaje, pa da ne znam koliko mana imas.˝
Sve je to ostalo neizgovoreno. Otisla je na pocinak jer rano ustaje. Nadam se da ce kada dodje na forum, otvoriti ovaj post i pronaci poruku. Nadam se da ce joj ovih nekoliko iskrenih reci makar malo ulepsati dan.
Eto...
..................
)
i kako kazes 
