Bootstrap Framework 3.3.6

[Daliborka]

Konceptualno usklađena sa Preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (2002) i Regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN za Evropu, Strategijom za smanjenje siromaštva (2003), kao i sa Zaključcima VI gerontološkog kongresa Jugoslavije (održanog od 10. do 12. maja 2002. godine u Vrnjačkoj Banji) - donosi se Nacionalna strategija o starenju (u daljem tekstu: Strategija) za period do 2015. godine. Glavni cilj Nacionalne strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike, zasnovane na savremenim naučnim saznanjima i obavezama preuzetim iz navedenih dokumenata - koje će društvo i privredu Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), pre svega, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, tržište rada i obrazovanje, uskladiti sa demografskim promenama - kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starijih ljudi.

Strategija se donosi u uslovima vrlo složenog demografskog i socio-ekonomskog okvira starosti i starenja. Stanovništvo Republike je među najstarijim populacijama na svetu. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, više od 1.200.000 lica u Republici, od toga u Vojvodini 300.000, ima 65 i više godina, ili - relativno posmatrano - šestina ukupne populacije je starija. Proces starenja stanovništva nastaviće se i u neposrednoj budućnosti, a naročito intenzivno će biti, dalje starenje populacije starijih. Siromaštvo je rasprostranjenije među starijima, a uslovi stanovanja i struktura potrošnje lošiji u poređenju sa ostalom populacijom. Svako drugo starije lice živi u staračkom domaćinstvu. Istovremeno, postoje jasne slabosti u institucionalnom i instrumentalnom zadovoljavanju potreba starijih lica, kao i slabosti u ukupnoj društvenoj organizovanosti.

Strategija se zasniva na sledećim osnovnim principima:

- doživotnog razvoja pojedinca;

- unapređenja i zaštite svih ljudskih prava i osnovnih sloboda;

- obezbeđivanja ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti;

- omogućavanja pune integracije i participacije starijih lica u zajednicu;

- eliminacije svih oblika društvenog zanemarivanja usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnosti;

- angažovanja na ostvarivanju rodne ravnopravnosti;

- poštovanja različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starijih;

- promovisanja intergeneracijskog i intrageneracijskog transfera, solidarnosti i dijaloga;

- uspostavljanja partnerstva na svim nivoima: Vlade, nevladinog sektora, privatnog sektora i između samih starijih ljudi;

- ostvarivanja jednakih mogućnosti za sve;

- afirmisanja lične odgovornosti.

Polazeći od iznetih principa, utvrđuje se skup međusobno povezanih obaveza u različitim oblastima politike, organizovanih oko deset pravaca akcije i konkretnih mera koje iz njih slede, da bi se adekvatno odgovorilo na višestruke i isprepletene izazove i okolnosti nastale starenjem stanovništva, i tako Republika postala društvo za sve generacije i starenje u dostojanstvu.....
.....................
("Sl. glasnik RS", br. 76/2006)


Eto, pored ostalih, imamo i Nacionalnu strategiju o starenju....

[Daliborka]

2. STRATEŠKI PRAVCI

Stariji ljudi su aktivni učesnici razvoja društva

I Uvažavanje fenomena starenja u svim aspektima politike razvoja

Razvijanje društva za sve generacije podrazumeva uvažavanje fenomena starenja - kao smernice postepenog, ali temeljitog usklađivanja društvenih i privrednih tokova sa demografskim promenama. Polazeći od činjenice da smo u dosadašnjoj praksi nedovoljno pažnje posvećivali pitanjima starenja stanovništva u Republici i da pojava starenja - kao univerzalna pojava - sve bitnije utiče na sve segmente života u Republici, kao i sve generacije stanovništva i njihovu opštu dobrobit - neophodno je uvođenje prioritetnog strateškog pravca akcije, koji se odnosi na zahteve da se kvalitetno, drugačije, svestranije i angažovanije pristupa pitanjima starenja stanovništva.

Ovaj strateški pravac akcije odnosi se na sve oblasti života društva i podjednako je važan za privredu i tržište rada, kao i za razvoj demokratskih odnosa u društvu, socijalnu sigurnost građana, obrazovanje i kulturu, zdravstvo i socijalnu zaštitu.

OPŠTI CILJ 1. Afirmacija i ostvarivanje celovitog pristupa starenju kroz koordinirano funkcionisanje svih nadležnih republičkih organa i konzistentan pristup svih učesnika u predmetnoj problematici

Po usvajanju Strategije, Vlada, kao i svi učesnici će sistematski i stalno voditi računa o višestrukim i isprepletenim izazovima i okolnostima, kao i o potrebi integralnog odnosa prema procesu starenja stanovništva u Republici, kako bi se stvorio najširi okvir za efikasnu društvenu akciju u odnosu na starenje kao proces, starost kao rezultat tog procesa i starija lica kao dobnu grupu.

Aktivnosti

1.1. Nastojati da svaka projekcija razvoja u društvenoj zajednici, na svim nivoima - od lokalne zajednice do republičkog nivoa - obuhvati pojavu starenja stanovništva i odgovarajuće reagovanje na uticaje ove pojave u svim segmentima života zajednice;

1.2. U procesu implementacije Strategije za smanjenje siromaštva promovisati nove mogućnosti usmerene na povećanje efikasnosti mera za smanjenje siromaštva. U tom procesu posebno pratiti indikatore siromaštva kod starijih lica, analizirati ostvareno i unapređivati postojeće programe aktivnosti;

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Reafirmacija uloge porodice i porodične solidarnosti u unapređivanju kvaliteta života starijih lica u razvoju društvene zajednice

Aktivnosti

2.1. Programi ekonomskog, privrednog, kulturnog, socijalnog, urbanog razvoja na nivou lokalne samouprave i na republičkom nivou, moraju da obuhvate reafirmaciju uloge porodice i porodične solidarnosti kao i definisanje potreba populacije starijih lica i potreba savremene porodice, s ciljem da se unapredi njihova sveukupna socijalna, zdravstvena i kulturna dobrobit.

Nosioci aktivnosti

2.1. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti kulture i nauke, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa udruženjima koja se bave pitanjima porodice, starosti i starenja i nevladinim, humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

II Podsticanje integracije starijih lica u društvo

U nizu već usvojenih strateških dokumenata - kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija razvoja socijalne zaštite, Strategija nove zdravstvene politike, kao i ključnom dokumentu Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Evropskoj uniji - utvrđena je potreba za podsticanjem aktivnosti starijih lica i značaja radne aktivnosti i posle sticanja prava na penziju. U tom smislu je i novim zakonskim rešenjima pomerena starosna granica, kao jedan od uslova za ostvarivanje prava na penziju. Istovremeno, vrlo mali broj starijih lica ostaje radno aktivan posle ispunjavanja tog uslova, a zapošljavanje posle penzionisanja je takođe, retko.

Konstatovano je da je ukupan socioekonomski položaj starijih lica veoma nepovoljan i da su suočena sa rizikom od siromaštva, koji je veći od proseka ukupnog stanovništva (za 40% do 50%). Indeks siromaštva kod starijih je, u odnosu na 2002. godinu - kada je iznosio 14,8%, povećan na 19,2% u 2003. godini.

I uslovi stanovanja starijih lica su nepovoljniji kada se porede sa uslovima stanovanja ostalog dela stanovništva. Starija lica žive u kućama, odnosno, stanovima koji su češće nekvalitetnije ili starije gradnje i uz prisutne nedostatke elementarnog komfora, kao što su: nepostojanje kanalizacije i tekuće vode u stanu, centralnog grejanja i nedovoljne opremljenosti osnovnim kućnim aparatima. Ove činjenice ne govore samo o socijalnom položaju starijih lica u Republici, već nam ukazuju i na težinu rizika njihove marginalizacije.

OPŠTI CILJ 1. Unapređenje socijalnog, ekonomskog, političkog i kulturnog položaja i uloge starijih lica

Aktivnosti

1.1. Kroz kampanje u medijima, specijalizovane emisije, publikacije, brošure, novinske članke i živu reč obaveštavati starija lica (posebno ona starija lica koja žive u relativnoj izolaciji - u samačkim domaćinstvima ili u udaljenim seoskim sredinama) o njihovim pravima i o načinima njihovog ostvarivanja u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i drugim oblastima, a s ciljem sprečavanja svih oblika diskriminacije;

1.2. Bogaćenje školskih programa sadržajima koji će obrazovati mlade o specifičnostima starosti, resursima starijih lica i njihovim specifičnim potrebama;

1.3. Obezbeđivanje učešća starijih lica - naročito žena - u donošenju odluka kroz učešće u procesu odlučivanja u odgovarajućim organima i telima;

1.4. Promovisanje i podsticanje samoorganizovanja starijih lica sa ciljem da se kroz ove aktivnosti unapređuju različiti vidovi samopomoći, samozaštite i samopotvrđivanja u starosti.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama, udruženjima građana i medijima.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.2. Ministarstvo za prosvetu i sport, obrazovne ustanove u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.4. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Unapređivanje integracije starijih ljudi ohrabrivanjem njihovog aktivnog uključivanja u zajednicu i podsticanjem razvoja međugeneracijskih odnosa

Aktivnosti

2.1. Obezbeđivanje učešća svih starosnih struktura u kreiranju politike u lokalnoj zajednici u oblastima - rada, obrazovanja, stanovanja, transporta, zaštite životne sredine, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, slobodnog vremena;

2.2. Podsticanje organizovanja volonterskog rada, u kojem bi zajednički radili i mlađi i stariji pomažući jedni drugima, svako pružanjem doprinosa u okviru svojih mogućnosti, organizovanje edukacija i obuke u sticanju veština za samopomoć i uzajamnu međugeneracijsku pomoć.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, ustanove u oblasti obrazovanja, sporta i kulture, javna preduzeća u saradnji sa preduzetnicima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, sporta i kulture, organi teritorijalne autonomije, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama, udruženjima građana i medijima.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 3. Unapređenje i širenje pozitivne slike o starijim licima

Aktivnosti

3.1. Putem poreskih olakšica, motivisanje poslodavaca da omoguće starijim licima da shodno svojim sposobnostima aktivno učestvuju u radnom procesu, kroz obavljanje povremenih i privremenih poslova i volonterski - kroz dobrovoljni rad;

3.2. Kroz primere dobre prakse i putem medijske kampanje ukazivati na celishodnost, ekonomičnost i bogato radno i životno iskustvo starijih lica, stimulisati poslodavce i na taj način afirmisati potrebu da se starija lica radno angažuju;

3.3. Unapređivanje pozitivnog, aktivnog i razvojno orijentisanog pogleda na starenje, angažovanjem starijih lica u podizanju svesti javnosti o pozitivnim aspektima starenja - osvetljavanje mudrosti, snage, aktivnosti, doprinosa i sposobnosti starijih lica;

3.4. Isticanje mogućnosti i potencijala starijih invalidnih lica, poštovanja i afirmisanja vrednosti njihovog ranijeg doprinosa zajednici; kroz dopunske aktivnosti u osnovnim školama upoznavati mlade sa profesijama i istaknutim ličnostima u okviru tih profesija, predstavljanje znamenitih ličnosti na lokalnim i nacionalnim sredstvima javnog informisanja;

3.5. Organizovanje predavanja, radionica i sl. od strane starijih lica na kojima bi oni prenosili svoja znanja i iskustva iz raznih oblasti, umetnosti, zanatstva, hobija.

Nosioci aktivnosti

3.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i odgovarajućim udruženjima poslodavaca, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: 2007. GODINA

3.2. Ministarstvo kulture, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija u saradnji sa medijima, Privrednom komorom Srbije, udruženjima poslodavaca i strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.3. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, u saradnji sa medijima, udruženjima penzionera, sindikalnim organizacijama penzionera i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.4. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, ustanove u oblasti obrazovanja, u saradnji sa organizacijama i udruženjima invalida, nevladinim i humanitarnim organizacijama, udruženjima građana i medijima.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.5. Pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i obrazovanja u vezi sa projektom mreže Univerziteta za treće doba, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

III Promovisanje pravednog i održivog ekonomskog rasta

Najadekvatniji odgovor na pojavu starenja stanovništva je pravedan i održiv ekonomski rast društva. Starenje stanovništva u Republici, povećavaće broj izdržavanih lica u odnosu na broj zaposlenih. Ovaj trend rasta značajan je za finansijsku održivost sistema društvene zaštite, posebno penzijskog sistema. Suštinsko ekonomsko pitanje je pravedna i održiva podela resursa između zaposlenih i nezaposlenih, i svaki napor učinjen da se obezbedi da ekonomski rast i produktivnost budu održivi.

Veoma je važno imati u vidu iskustva i indikatore, da se politikom podrške zdravstvu, obrazovanju, smanjenju siromaštva i obezbeđivanjem zaštite od nepovoljnih posledica ekonomskih šokova - poboljšavaju izgledi za ekonomski rast. Sam očekivani rast neće biti dovoljan da odgovori na pitanje raspodele, koje se postavlja usled starenja stanovništva, niti zaista predstavlja garanciju da će taj rast dovesti do socijalno prihvatljivog rezultata. Zbog toga, svi nosioci politike - od republičkog do lokalnog nivoa - treba da budu svesni potrebe, za što širom, ravnopravnom raspodelom materijalnih efekata ekonomskog rasta. Rezultat rasta ne sme ni na koji način da bude štetan za pojedince ili grupe stanovništva sa jedne strane; niti da, sa druge strane, budu ugrožene dugoročne koristi i potencijali.

Socijalna i zdravstvena politika u narednim godinama mora da vodi računa o tome da postepena izgradnja koncepta integralne zdravstvene zaštite i socijalnih usluga starijim licima, kao i njihovo finansiranje, zahtevaju održiv ekonomski rast. Moramo imati u vidu saznanje da su sve oblasti života društva međusobno u tesnoj vezi, i zbog toga, kao primarni cilj politike ističemo delovanje na širokom frontu, uključujući makro-ekonomiju. Zato se navedeni strateški pravac realizuje i na republičkom i na lokalnom nivou, kroz ostvarivanje navedenog opšteg cilja.

OPŠTI CILJ 1. Ubrzavanje stope privrednog rasta kroz realizaciju procesa tranzicije, ublažavanje nepovoljnih socijalnih posledica tranzicije i uvažavanje posledica demografskog procesa starenja stanovništva

Aktivnosti

1.1. U skladu sa osnovnim strateškim dokumentom Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, koji se odnosi na ekonomski i socijalni razvoj i transformaciju, reforme i strukturne promene, ljudske resurse i socijalnu sigurnost - realizovati planirane aktivnosti u okviru pripreme za obaveze koje proizilaze iz članstva i učiniti napore da se u tim pripremama ostvari predviđena dinamika i plan aktivnosti;

1.2. Prioritetno preduzimati predviđene aktivnosti, kada su u pitanju starija lica koja žive u uslovima siromaštva i ispod utvrđene granice siromaštva; u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja socijalne zaštite, preduzimati konkretne aktivnosti u identifikaciji potreba - pre svega, na lokalnom, pa i republičkom nivou, ali i na pronalaženju konkretnih odgovora na nove izazove u zavisnosti od konkretnih uslova na terenu;

1.3. Na republičkom nivou u procesu implementacije Strategije za smanjenje siromaštva, razmatrati predlog o uvođenju instituta socijalnih penzija,1

_______________
1 Institut socijalne penzije je uveden za lica koja nisu uplaćivala doprinos za penzijsko osiguranje. Međunarodna zajednica poznaje dva vida tih penzija: univerzalne socijalne penzije su dostupne svim starijim licima bez ličnih primanja koji ispunjavaju glavni uslov - određene godine starosti; i socijalne penzije sa proverom koje su dostupne siromašnim starijim licima koji moraju da ispune više uslova koji podležu proveri (prebivalište, državljanstvo, prihodi, imovina, zarada i dr.).
Vlade država sa vrlo siromašnim resursima, koje sprovode šeme socijalnih penzija, ističu njihov izuzetan značaj. Čak i veoma niski iznosi socijalne penzije predstavljaju veliku vrednost za starije siromašne ljude. Socijalna penzija uslovljena proverom sredstava za ljude starije od 65 ili 70 godina, primenjuje se kao centralna mera za smanjenje siromaštva. Rezultati praćenja postojećih penzionih šema i istraživanja svetskih agencija uključujući i Svetsku banku, Međunarodnu organizaciju rada i međunarodne humanitarne organizacije kao Help Age Internatonal, ukazuju na pozitivne efekte socijalne penzije kao mere zaštite stanovništva ugroženog siromaštvom, ne samo za starija lica primaoce penzija već i za druge generacije, odnosno, članove njihovih porodica. U razvijenom delu sveta, socijalnu penziju vlade sprovode kao zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.

1.4. Koje bi se obezbeđivale starijim licima bez prihoda, koja ne mogu ostvariti penziju, a žive u siromaštvu i bez adekvatne podrške i sredstava za život; u ovom poduhvatu pokrenuti aktivnosti razmenom iskustava i ostvarivanjem partnerstva na međunarodnom nivou i planirati korake za njegovo ostvarivanje;

1.5. Aktivno raditi na uspostavljanju različitih vidova međunarodne saradnje, razmene iskustava i podrške i usmeravati ih na procese reforme, ublažavanje nepovoljnih posledica reforme i podsticaje za stvaranje pravednih i efikasnih mehanizama i institucija u tržišnoj ekonomiji, i stvaranje novih, demokratskih odnosa u društvu;

1.6. Radi očuvanja postignute socijalne sigurnosti penzionera i sprečavanja pojave rasta siromaštva, vraćanje duga penzionerima i redovno usklađivanje penzijskih primanja u skladu sa zakonom i postepeno uvećavanje kupovne moći penzionera; u skladu sa realnim mogućnostima nastojati da se obezbeđivanje isplate penzija vrši mesec za mesec.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, ustanove kulture, u saradnji sa privrednim društvima i preduzetnicima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo spoljnih poslova, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2007. GODINA, DALJE PREMA UTVRĐENOJ DINAMICI

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo spoljnih poslova, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo finansija, Ministarstvo spoljnih poslova, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

..........................

[Daliborka]

IV Prilagođavanje sistema socijalne zaštite socijalnim i ekonomskim posledicama starenja stanovništva

Demografska procena je da će se intenzivirati proces starenja stanovništva i da će doći do daljeg produženja prosečnog ljudskog veka, što će dovesti do značajnijeg uvećanja broja starijih lica, koja imaju 80 i više godina. Znatan broj starijih lica će zbog iznemoglosti, bolesti i invalidnosti, odnosno, bez podrške porodičnog okruženja biti upućen na korišćenje odgovarajućih usluga socijalne, zdravstvene zaštite i drugih usluga, uključujući i obezbeđivanje nekih osnovnih životnih uslova. Pomenute procene zahtevaju dalji razvoj pojedinih sistema socijalnog obezbeđenja stanovništva i ubrzano prilagođavanje specifičnostima životnih uslova i potreba koje se javljaju u starosti. Sa promenama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja neophodno je usklađivanje i u sistemima socijalne i boračke zaštite.

U usvojenom strateškom dokumentu o razvoju socijalne zaštite, već je istaknuto, da sistem socijalne zaštite treba da bude efikasniji i obuhvatniji za sve, a posebno za rizične grupacije stanovništva, među kojima je značajno učešće starijih lica; da funkcije socijalne zaštite treba da se decentralizuju i da se reafirmiše uloga lokalne zajednice u brizi o starijim licima; da posebno treba razvijati preventivne i terapijske funkcije socijalne zaštite; da u izboru usluga treba obezbeđivati mnogo veće učešće neprofitnog i privatnog sektora; da treba razvijati nove usluge i povećavati obim i kvalitet postojećih usluga.

Prioritet treba da imaju mere za sprečavanje i suzbijanje siromaštva, a posebno siromaštva starijih lica i penzionera, kao i mere koje će obezbeđivati kvalitet, brži razvoj i ravnomerniji teritorijalni razmeštaj odgovarajućih kapaciteta socijalne zaštite i približavanje usluga i kapaciteta mestu stanovanja i specifičnim potrebama potencijalnih korisnika.

OPŠTI CILJ 1. Brže i efikasnije suzbijanje siromaštva

Smanjenje i sprečavanje siromaštva uopšte, među starijim licima i penzionerima mora imati apsolutni prioritet u budućem razvoju, zbog njihovog razornog dejstva na kvalitet života u starosti i očuvanje ljudskog dostojanstva starijih lica i penzionera, kao i zbog negativnog uticaja siromaštva na sveukupni ekonomski i društveni razvoj.

Aktivnosti

1.1. Razvijanje posebnih oblika dodatne materijalne zaštite korisnika penzija, čija su ukupna redovna porodična primanja po članu domaćinstva ispod utvrđenog minimuma egzistencije u starosti, radi obezbeđivanja osnovnih uslova za život, na principu solidarnosti, putem novčanih davanja;

1.2. Obezbeđivanje odgovarajućeg zakonskog osnova za korišćenje određenih vidova socijalnih pogodnosti penzionera i drugih starijih lica, (klubovi, oporavak, pomoć u rešavanju stambenog pitanja i dr.);

1.3. Aktivnosti na obezbeđivanju uslova za uvođenje prava na posebnu vrstu socijalne penzije, kao vida društvene zaštite ostarelih lica bez sredstava za život, uz druge prisutne rizike;

1.4. Postepeno uvođenje poreskih olakšica za staračka domaćinstva;

1.5. Postepeno povećanje obezbeđenja materijalne sigurnosti siromašnih porodica sa starijim članovima (stalne socijalne pomoći) do nivoa egzistencijalnog minimuma;

1.6. Podsticanje obezbeđivanja redovnih i dovoljnih finansijskih sredstava za funkcionisanje narodnih kuhinja za siromašne, uvažavanjem donatora i podržavanjem organa jedinica lokalne samouprave u aktivnostima na tom planu, kao i humanitarnih i nevladinih organizacija na svim nivoima;

1.7. Podsticanje obezbeđivanja redovnih i dovoljnih finansijskih sredstava za isplatu jednokratnih novčanih pomoći radi saniranja vanrednih kriznih životnih situacija siromašnih starijih lica (bolest, smrt i slično) u jedinicama lokalne samouprave;

1.8. Podsticanje odobravanja odgovarajućih olakšica pri plaćanju komunalnih usluga, energenata za zagrevanje stana, korišćenje gradskog i međugradskog prevoza i sl.;

1.9. Promovisanje i osnaživanje doslednijeg ostvarivanja porodične solidarnosti i efikasnije ostvarivanje porodično-pravne zaštite i zaštite naslednih prava u skladu sa važećim propisima (pravo na izdržavanje, starateljska zaštita i dr.);

1.10. Unapređivanje i obezbeđivanje dostupnosti socijalnih usluga, organizovanjem susedske i građanske solidarnosti i podrške u razvoju različitih vidova samopomoći;

1.11. Promovisanje i afirmacija štednje, životnog osiguranja, dobrovoljnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja, odgovarajućim kampanjama i drugim pogodnostima;

1.12. Podržavanje, unapređivanje i razvoj volonterskog rada, delovanja i uključivanja što većeg broja građana u aktivnosti humanitarnih organizacija, udruženja građana, fondacija, zadužbina, legata i slično.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, zavodi za socijalnu zaštitu, u saradnji sa udruženjima penzionera, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

1.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa udruženjima penzionera, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, u saradnji sa međunarodnim partnerima i ekspertskim organizacijama, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2007. GODINA

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zavodi za socijalnu zaštitu, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2009. GODINA

1.6. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zavodi za socijalnu zaštitu, u saradnji sa domaćim i međunarodnim donatorima i organizacijama, sa nevladinim i humanitarnim organizacijama, udruženjima građana i medijima.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.7. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, zavodi za socijalnu zaštitu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, centri za socijalni rad, u saradnji sa domaćim i međunarodnim donatorima i organizacijama, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2007. GODINA

1.8. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća i druga javna preduzeća, u saradnji sa privatnim preduzetnicima u komunalnoj i drugim delatnostima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.9. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.10. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa domaćim i međunarodnim donatorima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.11. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, u saradnji sa medijima, privrednim društvima i preduzetnicima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.12. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa privrednim društvima i udruženjima preduzetnika, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Prioritetno razvijanje vidova društvene podrške porodici i pomoći starijim ljudima u njihovom prirodnom životnom okruženju

Prioritet u obezbeđivanju društvene podrške, pomoći i zaštite u starosti, utvrđen Strategijom razvoja socijalne zaštite daje prednost razvijanju onih vidova podrške i oblika usluga koji omogućavaju da starija lica, ugrožena nepovoljnim životnim okolnostima ostanu u svom domaćinstvu i poznatom okruženju, po mogućnosti, do kraja života.

Aktivnosti

2.1. Kapacitete za pružanje usluga podrške starijim licima, pomoći i nege u kući i slične, kao i usluge smeštaja u hraniteljske porodice, treba obezbeđivati u svakoj opštini, uz nastojanje da se korišćenje ovih usluga omogući u svim većim opštinama, a u manjim, odnosno, udaljenim, putem delovanja odgovarajućih mobilnih ekipa zdravstvenih i socijalnih radnika javnog sektora, volontera, i davalaca usluga pomoći u kući i drugih servisnih usluga iz neprofitnog ili privatnog sektora;

2.2. U gradovima i većim opštinama obezbeđivati pružanje usluga klubova, službi dnevnog boravka, službi za dostavu hrane - tzv. "hrane na točkovima", usluga stalnog kontakta i posredovanja tzv. "tele - alarma" i drugih socijalnih i servisnih usluga za starija lica i njihove porodice;

2.3. U što većem broju opština, organizovanom sistematskom saradnjom i koordinacijom u delovanju centara za socijalni rad, patronažnih službi i humanitarnih i nevladinih organizacija i udruženja građana, obezbeđivati efikasan sistem otkrivanja starijih lica koja su ugrožena nepovoljnim životnim okolnostima (staračka iznemoglost, bolest, invalidnost, lišenost porodične brige i podrške i sl.), kao i sistematsko afirmisanje, podsticanje i usmeravanje dobrosusedske i opšte građanske solidarnosti prema nemoćnim, odraslim i starijim licima;

2.4. Podsticanje izgradnje stanova primerenih potrebama starijih i razvijanje infrastrukture u urbanim i u seoskim sredinama opština, posebno u opštinama manje razvijenih područja Republike, kako bi i starija lica koja tamo žive imala odgovarajuće uslove i pristup ustanovama zdravstvene, socijalne zaštite, kulture i rekreacije i dr.;

2.5. U skladu sa Strategijom razvoja socijalne zaštite i Strategijom reforme zdravstvene zaštite, obezbeđivati unapređenje kvaliteta svih usluga za starija lica, podsticanjem razvoja što većeg izbora usluga i veće dostupnosti usluga - koristeći sve vidove usavršavanja, edukacije i obuke za davaoce usluga (stručni nadzor, licence za rad i druge kontrole), kao i obezbeđivanje razvoja sistema zaštite prava građana u oblasti socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i drugih.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2008. GODINA

2.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2008. GODINA

2.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2009. GODINA

2.4. Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2008. GODINA

OPŠTI CILJ 3. Obezbeđivanje ravnomernijeg pristupa uslugama smeštaja

Aktivnosti

3.1. Prevazilaženje neravnomernog pristupa uslugama smeštaja u ustanove socijalne zaštite, deficitarnosti ovih kapaciteta i njihove neravnomerne teritorijalne razmeštenosti; u većim gradskim opštinama obezbeđivati formiranje domskih kapaciteta tipa gerontološkog centra, u kojima se pored usluga domskog zbrinjavanja obezbeđuju i druge usluge socijalne zaštite;

3.2. Prioritet u razvoju usluga smeštaja treba da imaju područja Republike na kojima nema domskih kapaciteta i veliki gradovi (Beograd, Novi Sad i dr.) u kojima postojeći kapaciteti ne zadovoljavaju potrebe;

3.3. U opštinama, u saradnji sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom, obezbeđivati osnivanje i pružanje domskih usluga manjih smeštajnih kapaciteta (domovi malih kapaciteta) i uvođenje drugih oblika zbrinjavanja starijih lica (pansioni za penzionere i starija lica, zajednice stanovanja, seoske kuće za penzionere i starija lica i sl.);

3.4. U udaljenim seoskim i teško pristupačnim područjima Republike, obezbeđivati organizovanje i delovanje sezonskih prihvatnih stanica za privremeni smeštaj staračkih poljoprivrednih domaćinstava za vreme zimskih meseci, kada su ona odsečena od sveta;

3.5. Podsticati ulaganja u izgradnju stambenih objekata za zaštićeno stanovanje starijih lica i penzionera, uključujući i odrasla zavisna lica, koja žive sama i koja su zavisna od korišćenja usluga pomoći i nege u kući, i sličnih usluga socijalne i zdravstvene zaštite;

3.6. Odgovarajućim olakšicama i pogodnostima na republičkom nivou i nivou lokalne samouprave podsticati, podržavati i stimulisati privatni sektor i donatore da ulažu sredstva u razvoj i funkcionisanje kapaciteta za pružanje usluga zbrinjavanja i pomoći starijim licima, kao i raznih fondacija, legata i zadužbina čiji je cilj briga o starijim licima;

3.7. Preispitati i uskladiti sa zahtevima prakse sadašnja zakonska rešenja i kriterijume na osnovu kojih se, na teret budžetskih sredstava, obezbeđuje pravo na smeštaj u domove, odnosno gerontološke centre i druge ustanove socijalne zaštite nadležne za zbrinjavanje starijih i odraslih lica.

Nosioci aktivnosti

3.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zavodi za socijalnu zaštitu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2006. GODINA

3.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zavodi za socijalnu zaštitu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Rok: 2009. GODINA

3.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ustanove socijalne zaštite, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ustanove socijalne zaštite, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.6. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zavodi za socijalnu zaštitu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom u socijalnoj zaštiti.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.7. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave i zavodi za socijalnu zaštitu.

Rok: 2008 GODINA

OPŠTI CILJ 4. Unapređivanje efikasnosti boračko-invalidske zaštite

Aktivnosti

4.1. Sa ciljem poboljšanja efikasnosti boračko-invalidske zaštite ostarelih lica, kontinuirano pratiti ostvarivanja prava iz ove oblasti uključujući i podsticanje različitih vidova društvene podrške i zaštite ovih lica u prirodnoj životnoj sredini.

Nosioci aktivnosti

4.1. Vlada, Ministarstvo rad, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zavodi za socijalnu zaštitu, u saradnji sa udruženjima boraca i invalida, nevladinim i humanitarnim organizacijama koje se bave društvenom brigom o borcima i invalidima i drugim udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

[Daliborka]

V Prilagođavanje tržišta rada socijalnim i ekonomskim posledicama starenja stanovništva

Rasprostranjena shvatanja da se sa odlaskom u penziju ulazi u period pasivnosti u životu, kada se kreativnost i sposobnost pojedinca da doprinosi sebi, svojoj porodici i društvu ograničavaju, moraju se menjati tako što će se starijim licima, prilagođavanjem uslova na tržištu rada omogućiti da prelazak u ovu novu fazu života, bude postepen. To znači, što veće učešće starijih lica na tržištu rada, ali istovremeno i obezbeđivanje odgovarajućih uslova rada za starije zaposlene, kako ne bi bili podsticani da se ranije penzionišu. Posebno treba preduzimati odgovarajuće mere da starija lica ne bi bili izložena bilo kojoj vrsti diskriminacije zbog toga što su starija i što su aktivna na tržištu rada, onoliko dugo, koliko to mogu i žele. Reforme penzijskog sistema i radni aranžmani posle penzionisanja treba da olakšavaju opciju postepenog penzionisanja.

Prioritet ovog strateškog pravca akcije je jačanje svesti u društvu o koristima i prednostima uključenosti starijih lica u redove zaposlenih. Posebnu pažnju, treba posvetiti eliminisanju prepreka i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja starijih lica, najčešće žena.

Ovaj strateški pravac delovanja u najvećem delu oslanja se na usvojenu Nacionalnu strategiju zapošljavanja i nastojanje da se omogući tržištu rada da sa povećavanjem stope zapošljavanja, fleksibilno i brzo reaguje na socijalne posledice starenja stanovništva. To može biti i najefikasniji odgovor na ekonomske izazove starenja stanovništva.

OPŠTI CILJ 1. Omogućavanje fleksibilnog i postepenog penzionisanja

Aktivnosti

1.1. U skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, preduzimati široke medijske kampanje i akcije s ciljem da se menja svest u društvu o raspoloživim potencijalima i motivaciji starijih lica da doprinose opštem napretku i razvoju, da učestvuju u ekonomskim aktivnostima i u svim drugim oblastima života, kao što je volonterski rad, prenošenje znanja i iskustava i slično;

1.2. U reformama penzijskog sistema, odgovarajućim zakonskim propisima nastojati da se promene ostvaruju u pravcu podsticanja, održanja i povećanja stope zaposlenosti starijih lica (starijih od pedeset godina), uzimajući u obzir njihove psihofizičke sposobnosti i motivaciju da nastave rad, kao i konkretne uslove rada u pojedinim oblastima;

1.3. Obezbeđivati postepeno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, saglasno odgovarajućim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim kriterijumima za utvrđivanje radne sposobnosti, što podrazumeva da se, pod propisanim uslovima, uključuju i mogućnosti za ostvarivanje prava na prevremenu i delimičnu penziju;

1.4. Obezbeđivati uslove za konstituisanje dobrovoljnih i proširenih oblika penzijsko-invalidskog osiguranja, s ciljem da se smanjuje pritisak na buduće generacije zaposlenih a narednim generacijama penzionera obezbeđuje viši stepen sigurnosti, odnosno, korišćenja prava za slučaj starosti i invalidnosti u znatno većem obimu nego što je to sada.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i privatnim sektorom.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, u saradnji sa privrednim društvima, udruženjima preduzetnika i sindikalnim organizacijama.

Rok: 2010. GODINA

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, zdravstvene ustanove i fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja.

Rok: 2010. GODINA

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvene ustanove, u saradnji sa privrednim društvima, udruženjima preduzetnika i sindikalnim organizacijama.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Nastojanje da se smanjuje stopa nezaposlenosti lica starijih od 50 godina

Aktivnosti

2.1. Razrađivati i uvoditi mehanizme, zakonskim rešenjima, da bi se tržište rada efikasnije prilagodilo potrebama zapošljavanja starijih lica - posebno žena - stvaranjem mogućnosti za rad sa skraćenim vremenom ili na određeno vreme;

2.2. Uvoditi aktivnu politiku tržišta rada, kao što su konkursi za zapošljavanje, pomoć u traženju posla, obuka, profesionalno usmeravanje, savetovanje, itd.;

2.3. Normativno regulisati i unaprediti status volonterskog rada, omogućiti bolje uslove za ovaj vid angažovanja, smanjiti troškove neplaćenog volonterskog rada, i drugo;

2.4. Uvođenje takvih obrazovnih programa kojima bi se omogućila prekvalifikacija, dokvalifikacija i drugi oblici usavršavanja starijih lica čime bi se stvorili uslovi za njihovo lakše zapošljavanje;

2.5. Pojednostaviti i olakšati proceduru za započinjanje novih poslova smanjivanjem početnih visokih administrativnih troškova i drugim merama;

2.6. Podsticanje i investiranje u unapređenje i kontinuirano održavanje kvalifikacionog i obrazovnog nivoa radne snage, tj. povećavanje vrednosti ljudskog kapitala koji može da izdrži konkurenciju na tržištu rada i doprinosi većoj zaposlenosti;

2.7. Podizanje nivoa opšte društvene zaštite, podrške i pružanja usluga porodici i stvaranje mogućnosti da stariji zaposleni ostanu na tržištu rada, uz rehabilitaciju lica sa invaliditetom i njihovo uključivanje u radni proces, primenom u praksi Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i drugim merama;

2.8. Sprečavati diskriminaciju starijih žena na radu i u zapošljavanju, donošenjem zakonskih propisa i uvođenjem drugih mera, vođenjem kampanja i pokretanjem drugih, odgovarajućih aktivnosti;

2.9. Kontinuirano i aktivno podsticati radno angažovanje starijih lica oba pola, osnivanjem malih i srednjih preduzeća, uključujući porodično preduzetništvo i obukom starijih lica, posebno, u primeni informativne i komunikacione tehnologije;

2.10. Posebnim stimulativnim i preventivnim merama i programima umanjiti migracije visokokvalifikovanih, visokoobrazovanih i naučnih kadrova, koji mogu doprineti bržim i ekonomičnijim procesima razvoja društva;

2.11. Postepenim obezbeđivanjem adekvatnijih odgovora na potrebe stanovništva koje je izbeglo, odnosno, ostalo da živi u Republici, olakšati njihovu integraciju u ekonomski, socijalni i kulturni život. Razvijati mere za pomoć starijim migrantima da održe svoju ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sigurnost i uključe se u aktivnosti očuvanja svog kulturnog identiteta.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, zdravstvene ustanove, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, privrednim društvima i udruženjima preduzetnika.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba zapošljavanja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, ustanove u oblasti obrazovanja i ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2010. GODINA

2.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i ustanove u oblasti obrazovanja, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana koja se bave pružanjem socijalnih usluga i razvijanjem volonterskog rada.

Rok: 2007. GODINA

2.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalna služba za zapošljavanje, ustanove u oblasti obrazovanja, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstvene ustanove, javna preduzeća.

Rok: 2010. GODINA

2.6. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, ustanove u oblasti obrazovanja, u saradnji sa privrednim društvima i udruženjima preduzetnika, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.7. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, zavodi za socijalnu zaštitu, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u javnom sektoru koje se bave pružanjem usluga porodici, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2009. GODINA

2.8. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, sve ustanove u javnom sektoru, u saradnji sa medijima, privrednim društvima i udruženjima preduzetnika, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.9. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u oblasti obrazovanja, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa udruženjima preduzetnika i preduzećima uključujući projekat mreže Univerziteta za treće doba, nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana.

Rok: 2010. GODINA

2.10. Vlada, Ministarstvo za prosvetu i sport, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, ustanove u oblasti nauke i obrazovanja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća, u saradnji sa medijima, privrednim društvima i udruženjima preduzetnika, nevladinim organizacijama i udruženjima građana koja se bave podrškom talentima i razvojem nauke.

Rok: 2010. GODINA

2.11. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, Komesarijat za izbeglice, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, sve ustanove u javnom sektoru, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2010. GODINA

VI Podsticanje doživotnog obrazovanja

Uprkos prihvaćenoj koncepciji doživotnog obrazovanja, rezultati ostvareni u praksi pokazuju da nije postignut značajniji napredak. Interes za ekonomsku stranu obrazovanja je u centar prihvaćenog koncepta postavio samo polaznike srednjih godina i neke programe obrazovanja za deficitarna zanimanja. Zanemaruje se činjenica da u proces doživotnog obrazovanja moraju biti uključene sve generacije, od najmlađih, pa do onih najstarijih, odnosno, da permanetnog učenja i obrazovanja nema bez obrazovanja starijih lica.

Aktivnosti i mere, koje se sprovode na polju obrazovanja starijih lica mogu se podeliti na dva područja: programi koji se realizuju u okviru javnog sektora, u ustanovama za obrazovanje odraslih, zdravstvenim i socijalnim ustanovama, i programi koje organizuju nevladine organizacije. Obrazovni sistem nije koncipiran tako da starijim licima ponudi programe koji su u skladu sa njihovim obrazovnim potrebama i zbog toga je učešće starijih lica u različitim oblicima obrazovanja odraslih gotovo zanemarljivo.

Primer pozitivne prakse, koji treba podržati i razvijati u oblasti obrazovanja starijih kod nas, predstavlja projekat Univerziteta za treće doba. Mreža univerziteta za treće doba, za sada, funkcioniše samo u okviru četiri organizacije u Beogradu (NU "Braća Stamenković", NU "Božidar Adžija", KOC Čukarica, i "Đuro Salaj" AD), u Novosadskom otvorenom univerzitetu i Gerontološkom centru u Vršcu. Broj zainteresovanih starijih lica koja žele da se uključe u te programe ubrzano raste.

OPŠTI CILJ 1. Olakšavanje i podsticanje doživotnog učenja

Aktivnosti

1.1. Reformom obrazovnog sistema omogućiti da se menja tradicionalni poredak obrazovanja, rada i penzionisanja, koji više ne odgovara realnosti i zahtevima savremenog društva. Obrazovni sistem otvarati, kako bi svima pružio jednake mogućnosti za učenje, tokom čitavog života i bio prilagodljiv na brze društvene, ekonomske i demografske promene;

1.2. Kao preduslov za stvaranje mogućnosti da se i starija lica uključuju u proces obrazovanja, treba širiti mrežu Univerziteta za treće doba kao obrazovnu mrežu uz značajno bogaćenje različitim obrazovnim programima i obuhvatiti celo područje Republike;

1.3. Organizovati obuku kadrova za rad sa starijim licima, kao i njihovo kontinuirano osposobljavanje kroz obuke multidisciplinarne prirode tako da budu dostupne što širem krugu polaznika i za različite vrste usluga i aktivnosti u radu sa starijima i bez ograničavanja samo na visoke nivoe specijalizacije;

1.4. Organizovati programe pripreme za penzionisanje i život u starosti, koji bi starijima pomogli da se blagovremeno prilagode na promene u načinu života i ponuditi veći izbor mogućnosti za pronalaženje novih interesovanja i zanimanja;

1.5. Organizovati programe obuke volontera, odnosno, svih onih koji žele da u starijem dobu svojim znanjem sposobnostima i bogatim životnim iskustvom doprinesu razvoju sredine u kojoj žive;

1.6. Kod mladih svih uzrasta, posebnu pažnju posvetiti izgradnji svesti o značaju i mogućnostima profesionalnih izbora, kratkoročnim i dugoročnim posledicama na način života i izglede za karijeru; olakšavati prilagođavanja na promene u profesionalnom životu koje zahtevaju fleksibilnost i veštine, a poseban naglasak stavljati na strategiju životnog izbora;

1.7. Inicirati naučna istraživanja o mogućnostima i najefikasnijim tehnikama učenja u starijem životnom dobu, kao i o pozitivnim efektima koje obrazovanje ima na sprečavanje involutivnih procesa i održavanje sposobnosti kod čoveka;

1.8. Promovisati postignute rezultate u obrazovanju i napredovanju polaznika starijeg uzrasta i rušiti predrasude koje postoje u tom pogledu, ne samo kod mladih, već i kod pripadnika starije generacije;

1.9. Preduzimati mere na podizanju nivoa i zadovoljavanju kulturnih, zabavnih i rekreativnih potreba starijih lica, uz puno uvažavanje njihovih ličnih opredeljenja i afiniteta; unapređivati i obogaćivati postojeću ponudu u toj oblasti i inicirati i razvijati nove oblike i sadržaje aktivnosti prilagođene potrebama starijih ljudi;

1.10. Podsticati i pomagati širenje mreže amaterskih, kulturno-umetničkih društava penzionera, sekcija veterana pri sportskim društvima, i penzionerskih odmarališta, odnosno, paket aranžmana;

1.11. Obezbeđivati odgovarajuću edukaciju i zaštitu starijih lica kao potrošača, uz odgovarajuće pogodnosti i u pogledu kućne dostave neophodnih životnih namirnica i drugih roba.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.2. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, ustanove socijalne zaštite, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstvene ustanove, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, Nacionalna služba za zapošljavanje, ustanove u oblasti obrazovanja i nauke, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, naučne ustanove, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa medijima, privrednim društvima i udruženjima poslodavaca, strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, ustanove u oblasti obrazovanja i projekat mreže Univerziteta za treće doba, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.6. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje, ustanove u oblasti obrazovanja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa medijima, udruženjima mladih - kulturno-umetničkim i sportskim, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.7. Vlada, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, ustanove u oblasti nauke i obrazovanja, u saradnji sa strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.8. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, ustanove u oblasti obrazovanja, ustanove socijalne zaštite, projekat mreže Univerziteta za treće doba, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa medijima, strukovnim udruženjima, udruženjima penzionera i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.9. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, ustanove socijalne zaštite, odmarališta i banjska lečilišta, projekat mreže Univerziteta za treće doba, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa amaterskim, kulturno-umetničkim penzionerskim društvima i sekcijama veterana pri sportskim organizacijama, medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.10. Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, sportske organizacije, ustanove u oblasti kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno, udruženjima starijih lica i penzionera.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.11. Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno, udruženjima starijih lica i penzionera.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Obezbeđivanje uslova za sticanje znanja koja su u funkciji većih mogućnosti za zapošljavanje

Aktivnosti

2.1. Preduzimati aktivnosti na uspostavljanju bližih veza između obrazovnih ustanova i poslodavaca, i podsticati ih da zaposlenima omoguće različite vidove obuke na poslu; preduzimati promotivne akcije, kako bi se, u okviru koncepcije doživotnog učenja, povećala sposobnost za zapošljavanje starijih lica, održavanje i dalje razvijanje specifičnih znanja i veština;

2.2. Preduzimati mera za podsticanje redovnog učešća u procesu obrazovanja, kako bi se povećao stepen zadržavanja znanja i ograničili propusti u njegovom sticanju; razvijati posebne, specijalne programe za one koji su rano napustili formalni obrazovni sistem, kako bi se olakšala njihova integracija, odnosno, reintegracija na tržište rada;

2.3. Unapređivati načine za ukidanje funkcionalne nepismenosti i poboljšavati nivoe osnovnog obrazovanja starijih lica, uključujući starije izbeglice i pripadnike manjinskih grupa. Posebnu pažnju posvetiti ravnopravnosti polova u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i menjanja stereotipnih uloga i aktivno uključivanje u međunarodnu saradnju na ovom pitanju.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za kapitalne investicije, Nacionalna služba za zapošljavanje, ustanove u oblasti obrazovanja, mediji, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa privrednim društvima i udruženjima poslodavaca, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.2. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje, obrazovne ustanove, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa udruženjima poslodavaca, nevladinim i humanitarnim organizacijama, strukovnim udruženjima i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.3. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Komesarijat za izbeglice, mediji, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

Za bolji kvalitet života i unapređivanje zdravlja starijih ljudi

VII Obezbeđivanje uslova za kvalitetan život i održanje nezavisnog načina življenja

Reforma zdravstvenog sistema u Republici odvija se u skladu sa strateškim dokumentima iz oblasti zdravstvene zaštite: "Zdravstvena politika Republike Srbije" (2002), "Vizija razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji" (2002), "Strategija za smanjenje siromaštva" (2002). Usvojeni su sistemski zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, a "Strategija i akcioni plan reforme zdravstvenog sistema u Republici Srbiji" (2003) i Strategija unapređenja mentalnog zdravlja (2005) su u pripremi.

U svim navedenim strateškim dokumentima istaknute su ugrožene grupacije stanovništva, kao i osnovni pravci aktivnosti usmereni ka unapređenju zdravlja i kvaliteta života. U vezi sa pojavom starenja stanovništva, briga o zdravlju i kvalitetu života osoba starijih od 65 godina života zauzima posebno mesto.

Iskazani i potvrđeni efekti dobre prakse u zdravstvenoj i socijalnoj brizi o starijim ljudima mogu se izraziti i kroz nekoliko značajnih principa u postupanju, u odgovarajućim oblastima aktivnosti:

- uključivanje starijih lica u sve oblike odlučivanja o njihovoj bolesti i budućoj brizi o zdravlju,

- promovisanje dobrog zdravlja i zdravih životnih navika u trećem dobu,

- preduzimanje aktivnosti u prevenciji bolesti,

- redukovanje smanjene funkcionalne sposobnosti,

- podsticanje i maksimalizovanje životne nezavisnosti,

- podrška starijim licima u njihovim domovima,

- očuvanje dostojanstva, autonomije i odnosa poštovanja prema starijim licima.

Da bismo postigli uklanjanje starosne diskriminacije u oblasti zdravstvene zaštite neophodno je:

- starija lica uključiti u donošenje odluka i planiranje zdravstvenih kapaciteta na nivou lokalne zajednice,

- da rukovodioci ustanova koje pružaju usluge starijim licima, imaju specijalizovana znanja o starosti,

- da se preporuke i uputstva, kao "vodiči dobre prakse" u lečenju, periodično proveravaju sa stanovišta mogućeg prisustva starosne diskriminacije,

- da svi zaposleni u ustanovama namenjenim starijim licima, imaju proverene i pozitivne stavove prema specifičnim potrebama u starosti.

OPŠTI CILJ 1. Očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja i kvaliteta života starijih lica obezbeđivanjem zdravstvenih usluga odgovarajućeg obima, sadržaja i kvaliteta

Adekvatan odgovor zdravstvenog sistema na izazove starenja stanovništva, uključujući i najstarije osobe sa invaliditetom, zasniva se na aktivnostima usmerenim ka unapređenju zdravlja, sprečavanju bolesti, fizičkoj i mentalnoj rehabilitaciji i palijativnom zbrinjavanju. Imajući u vidu da je unapređenje i održavanje zdravlja stanovništva zasnovano na intersektorskom pristupu, svi sektori imaju određenu odgovornost za zdravstvene posledice svojih razvojnih politika.

Aktivnosti

1.1. Obezbeđivanje efikasne zdravstvene zaštite, u kojoj je uloga primarne zdravstvene zaštite od presudnog značaja. Starijim licima, kao i drugim građanima, usluge primarne zdravstvene zaštite obezbeđivaće izabrani lekar sa svojim timom, u saradnji sa službama doma zdravlja. S ciljem ostvarivanja stalne i aktivne brige o zdravlju starijih lica, članovi tima primarne zdravstvene zaštite obezbeđivaće i pružanje zdravstvenih usluga u kućnim uslovima i posredovaće u ostvarivanju zdravstvene zaštite na sekundarnom i tercijarnom nivou. Takođe, predviđa se i funkcionisanje polivalentne patronažne službe, čije će težište aktivnosti biti u oblasti edukacije o zdravlju starijih lica i članova njihovih porodica, posebno u pogledu promovisanja zdravog načina života. Određenim kategorijama starijih lica zavisno od vrste oboljenja, njihovog porodičnog i materijalnog stanja, obezbediti korišćenje zdravstvenih usluga i nabavke lekova pod povlašćenim uslovima, bez obavezne novčane participacije;

1.2. Odgovarajući doprinos i posebnu stimulaciju za sveobuhvatniju, efikasniju i kvalitetniju primarnu zdravstvenu zaštitu starijih lica daće primena obaveznog zdravstvenog osiguranja, obezbeđujući plaćanje izabranog lekara po modelu kapitacije (na osnovu broja opredeljenih pacijenata);

1.3. Za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja i, uopšte, položaja starijih lica, posebno je značajno da službe zdravstvenog i socijalnog sektora - kako u državnom, tako i u neprofitnom i u privatnom sektoru - budu što bolje integrisane i koordinisane. U gradovima i većim opštinama, treba obezbeđivati razvoj, odnosno, osnivanje gerijatrijskih bolničkih odeljenja. U narednom periodu, predvideti i posebne ustanove za dugotrajnu negu i palijativno zbrinjavanje - sestrinske domove;

1.4. U domovima za stara lica, zdravstvenu zaštitu organizovati zajedno sa nadležnom ustanovom primarnog nivoa zdravstvene zaštite - domom zdravlja. Bliži uslovi, u pogledu ostvarivanja ove saradnje, propisaće se i odgovarajućim aktima dva nadležna ministarstva - Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike;

1.5. Reorganizovanje zdravstvenog sistema na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, što podrazumeva: obezbeđivanje uslova za zbrinjavanje starijih lica sa akutnim oboljenjima, produženu negu i lečenje. U slučaju potrebe, produženi tretman od strane osoblja u stacionarnim ustanovama treba da se odvija u dnevnim bolnicama;

1.6. Obezbeđivanje službi za sveobuhvatnu zaštitu mentalnog zdravlja, sa posebnim naglaskom na psihosocijalnu podršku i pomoć članovima porodice koji se staraju o starijem licu sa poremećajima mentalnog zdravlja;

1.7. Uvođenje nastavnih sadržaja iz oblasti gerontologije i gerijatrije u nastavne programe na svim nivoima stručnog obrazovanja, uključujući i ranu detekciju mentalnih poremećaja;

1.8. Uspostavljanje efikasne saradnje ustanova socijalne zaštite i zdravstvenih ustanova koje se bave zbrinjavanjem starijih lica: osnivanje i obezbeđivanje ustanova za dugotrajnu negu, održiv model finansiranja, uspostavljanje standarda i kriterijuma za početak rada i nadzor nad stručnim radom u svim ustanovama u kojima se pored socijalnih, pružaju i zdravstvene usluge i drugo.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2007. GODINA, DALJE, KONTINUIRANO

1.2. Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, zdravstvene ustanove.

Rok: 2007. GODINA, DALJE, KONTINUIRANO

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa privatnim sektorom u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

1.4. Vlada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite.

Rok: 2008. GODINA

1.5. Vlada, Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.6. Vlada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa medijima, privatnim sektorom u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.7. Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa strukovnim udruženjima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.8. Vlada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo finansija, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa privatnim sektorom u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

VIII Unapređivanje ravnopravnosti polova

Briga o posledicama demografskih promena sa aspekta veće ravnopravnosti, posebno poboljšanjem životne situacije žena i starijih žena, od suštinskog je značaja za razvoj humanijih odnosa između polova. Stepen demokratičnosti u svakom društvu ogleda se, pored mogućnosti ostvarenja ljudskih i građanskih prava, i u postizanju ravnopravnosti polova u svim oblastima javnog i privatnog života, bez obzira na uzrast.

Neravnopravnost polova u našem društvu je očigledna pojava. Ona se iskazuje - kako kroz objektivne pokazatelje u oblastima javnog, političkog i privatnog domena - tako i kroz subjektivne iskaze ženskog dela stanovništva, čije rezultate vidimo i u okviru realizovanih istraživanja o položaju žena i u svakodnevnom životu.

Sa političkom transformacijom društva dešavaju se i značajne promene u Republici, vezane za procese unapređenja rodne ravnopravnosti i načela jednakih mogućnosti, koje su usmerene ka usklađivanju sa evropskim standardima, i to kroz realizaciju serije edukacija i kampanja i promenu zakona i drugih propisa. Težnja je, da se ovim dokumentom istakne značaj unapređenja i negovanja rodne ravnopravnosti u starijem životnom dobu.

OPŠTI CILJ 1. Unapređivanje i negovanje ravnopravnosti polova

Osetljivost za pitanje ravnopravnosti polova u različitim domenima, kao i princip jednakih mogućnosti obuhvata, pre svega, odnose žena i muškaraca, ali ujedno predstavlja i garanciju za postizanje ravnopravnog statusa drugih ranjivih grupacija stanovništva, posebno starijih ljudi.

Aktivnosti

1.1. Obezbediti normativnu osnovu rodne ravnopravnosti usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova;

1.2. Paritetno i planski uključivati oba pola, bez obzira na godine starosti, u političke strukture na svim nivoima odlučivanja i u svim oblastima društvenog života;

1.3. Preduzimati mere za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca u njihovom doprinosu ekonomiji, pristupu ekonomskim resursima, vrednovanju rada, zaštiti od diskriminacije po osnovu pola;

1.4. Unapređivati podelu odgovornosti žena i muškaraca u porodici i staranju o njenim članovima u pravcu ukupne ravnomerne raspodele odgovornosti, razvijanjem odgovarajuće podrške i usluga potrebnih porodici i vođenjem odgovarajućih kampanja;

1.5. Osigurati ravnopravnost polova u sistemima socijalnog osiguranja i socijalnoj zaštiti, uzimajući u obzir položaj i potrebe starijih žena, odnosno, muškaraca u tranziciji i reformskim promenama sistema, i planskim razvijanjem kapaciteta za pružanje usluga socijalne zaštite i drugih usluga;

1.6. Sprečavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava - od republičkog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo pravde, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2006. GODINA

1.2. Vlada, Ministarstvo rada zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.3. Vlada, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne, politike, Ministarstvo pravde, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana,

Dinamika: KONTINUIRANO

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo kulture, u saradnji sa medijima, privatnim sektorom u oblasti socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.5. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, organi teritorijalne autonomije, Zavod i fondovi socijalnog osiguranja, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa nevladinim humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2009 GODINA

1.6. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i organi unutrašnjih poslova, mediji, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

IX Obezbeđivanje podrške porodicama sa starijim članovima i unapređivanje solidarnosti

Demografske projekcije o starenju stanovništva i ograničeni resursi društvene zaštite nameću potrebu za novim pristupom u praksi, kojim će se vratiti prvobitna, suštinska uloga i značaj porodice u podršci njenim starijim članovima. Pojava iščezavanja tradicionalnih obrazaca ponašanja i moralne odgovornosti porodica u odnosu na brigu o starijim članovima sve se više javlja sa usvajanjem novih vrednosti, kojima se afirmiše individualizam, borba za prestižom i sticanje materijalnog bogatstva. Pored toga, sa razvojem usluga socijalne i zdravstvene zaštite javile su se i tendencije pomeranja odgovornosti za brigu o starijima sa porodice na zajednicu. Uz to, ekonomske migracije dovode i do intenzivnijeg starenja porodica, posebno u ruralnim oblastima, ali i u pojedinim širim, ekonomski manje razvijenim područjima Republike. Staračka domaćinstva postaju ranjiva grupa, koja iziskuje više pažnje u kreiranju programa podrške porodici i poštovanje značajnih razlika ekonomske prirode, ali i kulturoloških, etničkih i drugih specifičnosti.

Duži životni vek utiče i na masovniju pojavu višegeneracijskih porodica. Kvalitet života starijih zavisi od odnosa između generacija, a međugeneracijska različitost postaje veoma osetljivo pitanje. Društvena previranja poslednjih decenija učinila su da pripadnici različitih generacija imaju potpuno različita životna iskustva i različite vrednosti, što je često izvor sukoba i netrpeljivosti. Iz ovih razloga mora se mnogo aktivnije negovati tolerancija za različita socijalna iskustva generacija i međugeneracijska solidarnost.

Društvena zajednica se u meri postojećih resursa i prakse angažuje u podršci porodici posredno - kroz različite oblike obezbeđivanja usluga starijim licima, materijalne, odnosno, druge prirode. Zaštićena su prava starijih lica, koja nisu u stanju da obezbede sebi uslove za život, odnosno, nemaju srodnike koji su u obavezi da se o njima staraju. Međutim, nije dovoljno istaknuta, definisana, a ni razvijena, podrška porodicama koje brinu o svojim starijim, a posebno, zavisnim članovima.

OPŠTI CILJ 1. Procenjivanje aktuelnih i budućih potreba porodica starijih lica za uslugama zaštite

Aktivnosti

1.1. Analizirati demografsku situaciju, projekcije starenja stanovništva i ekonomske, socijalne i kulturološke osobenosti populacije starijih, posebno porodičnih domaćinstava starijih lica u urbanim i ruralnim područjima, kao i raspoložive resurse na lokalnom i republičkom nivou;

1.2. Analizirati i pratiti epidemiološke trendove, uključujući osobenosti morbiditeta i mortaliteta populacije lica starijih od 65 godina, na lokalnom i republičkom nivou;

1.3. Identifikovati i pratiti socio-ekonomske i kulturološke osobenosti populacije starijih lica i njihovih porodičnih domaćinstava, koje mogu uticati na aktivnosti s ciljem unapređivanja organizacije života u porodici, podršku i pomoć starijim, zavisnim licima.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, zavodi za socijalnu zaštitu, zavodi za zdravstvenu zaštitu, organi teritorijalne autonomije, ustanove socijalne zaštite, ustanove zdravstvene zaštite, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA

1.2. Vlada, Ministarstvo zdravlja, zavodi za zdravstvenu zaštitu, organi teritorijalne autonomije, zdravstvene ustanove u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i ustanove u oblasti kulture, u saradnji sa privatnim sektorom, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Promovisanje i podržavanje međugeneracijske i intergeneracijske solidarnosti

Aktivnosti

2.1. Organizovanje različitih aktivnosti i mera u okviru sistema obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike i akcija kojima će biti cilj promovisanje vrednosti uzajamnog poštovanja, razumevanja i tolerancije za različite potrebe generacija, kao i poštovanje i pozitivno vrednovanje doprinosa starijih generacija u ukupnom razvoju i funkcionisanju zajednice;

2.2. Angažovanje u prevenciji različitih oblika porodičnog nasilja (posebno latentnih zloupotreba ostarelih članova porodice, kao što su finansijska ili psihološka zloupotreba, zanemarivanje egzistencijalnih potreba i sl.), kroz jasnije definisanje i upoznavanje stanovništva sa oblicima i karakteristikama ovih ponašanja, efikasnijom primenom postojećih i uvođenjem novih zakonskih mera; obezbeđivanje što efikasnijeg funkcionisanja mreže podrške potencijalnim žrtvama, i drugim aktivnostima.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, zdravstvene ustanove, ustanove zdravstvene zaštite, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, pravosudni organi, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 3. Obezbeđivanje posebne podrške porodicama koje brinu o ostarelim i zavisnim članovima

Aktivnosti

3.1. Obezbeđivati intenzivniji i brži razvoj mreže servisa i usluga socijalne i zdravstvene zaštite na lokalnom nivou uz unapređivanje kvaliteta pruženih usluga, veću dostupnost usluga porodicama koje brinu o ostarelim i zavisnim članovima, kao i starijim licima koja žive sama (staračka i samačka domaćinstva); razvijati mrežu usluga kućnog lečenja i nege, različite usluge socijalne zaštite, a posebno usluge dnevnog boravka i pomoći u kući;

3.2. Obezbediti koordinaciju i intenzivniju saradnju između različitih sistema zaštite u javnom sektoru, usluga neprofitnog sektora, usluga privatnog sektora, porodice, odnosno, srodnika, prijatelja, suseda, u organizovanju i pružanju usluga starijim i obolelim starijim licima; podsticati razvoj neprofitnog i privatnog sektora u umnožavanju davalaca usluga;

3.3. Promovisati sistem podrške starijim licima od strane srodnika, prijatelja, suseda, kao i drugih zainteresovanih, kampanjama i akcijama, posebno podrške obolelim starijim licima - obezbeđivanjem većeg učešća porodice u planiranju, organizovanju i pružanju usluga (lečenje, nega, rehabilitacija, psihosocijalna podrška i sl.);

3.4. Obezbeđivati različite vrste pomoći i podrške porodicama koje brinu o svojim ostarelim članovima, uključujući različite mere finansijske i druge materijalne prirode, kao što su fleksibilno radno vreme za članove porodice ili srodnike - davaoce nege, pomoć za prilagođavanje stambenog prostora i fizičkog okruženja i različiti vidovi podrške za porodična domaćinstva sa većim brojem članova starijih od 65 godina;

3.5. Obezbeđivati podršku članovima porodice koji brinu o teško obolelim, odraslim i starijim licima kroz različite vrste obuke i edukacije za negu, savetovanja, potrebne informacije o drugim izvorima podrške i pomoći, i organizovanu psihosocijalnu podršku davaocima nege;

3.6. Posebne mere obezbeđivati kao odgovor na posebne potrebe (ekonomske, socijalne i psihološke prirode) članova porodice koje učestvuju u dugotrajnoj nezi teško obolelih, zavisnih odraslih i starijih lica (hronično obolelih, mentalno obolelih, starijih lica u terminalnoj fazi bolesti, nepokretnih i sl);

3.7. Zakonskim i drugim merama ekonomske, socijalne i zdravstvene politike obezbeđivati zaštitu žena koje svakodnevno odgovaraju zahtevima tradicionalnih i savremenih uloga i predstavljaju najčešće davaoce nege obolelim starijim članovima porodice.

Nosioci aktivnosti

3.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, u saradnji sa privatnim sektorom i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana koja se bave pružanjem usluga porodici.

Rok: 2008. GODINA, DALJE, KONTINUIRANO

3.2. Vlada, Ministarstvo rada zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite i zdravstvene ustanove, u saradnji sa privatnim sektorom koji se bavi pružanjem odgovarajućih usluga porodici i starijim licima, i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2008. GODINA, DALJE, KONTINUIRANO

3.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u oblasti obrazovanja, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, Nacionalna služba za zapošljavanje, u saradnji sa privrednim društvima i udruženjima preduzetnika, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.5. Vlada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, u saradnji sa privatnim sektorom i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.6. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, u saradnji sa privatnim sektorom i nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.7. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Nacionalna služba za zapošljavanje, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, u saradnji sa medijima, udruženjima poslodavaca, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Rok: 2010. GODINA

Saradnja i udruživanje su osnovni instrumenti u ostvarivanju plana akcije

X Praćenje i primena nacionalne strategije o starenju

Sprovođenje Strategije, odnosno, ostvarivanje svih navedenih ciljeva zahteva da Vlada, zajedno sa svim učesnicima u njenom ostvarivanju - uključujući i neposredno, starije građane Republike na svim nivoima i neprekidno vodi akciju:

- za smanjenje siromaštva i unapređenje kvaliteta života starijih lica;

- za unapređenje reagovanja na demografske promene;

- za afirmaciju i korišćenje veština i energije samih starijih lica.2

___________________
2 Relevanti učesnici u procesu praćenja i ostvarivanja Nacionalne strategije o starenju, su: Narodna Skupština, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo pravde, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstvo kulture, Ministarstvo inostranih poslova, organi teritorijalne autonomije, skupštine opština i gradova, Stalna konferencija gradova i opština, ustanove socijalne zaštite, ustanove iz drugih sistema - u nadležnosti pomenutih ministarstava u saradnji sa međunarodnim telima i organizacijama, organizacije i tela drugih zainteresovanih država i vlada, međunarodne i strane nevladine organizacije, domaće nevladine organizacije, fondovi, fondacije i verske zajednice, privredna društva i preduzetnici, visokoškolske ustanove i instituti i građani svih uzrasta.

Da bi se ciljevi ove strategije ostvarili, neophodno je:

- da se donesu komplementarne strategije o starenju na lokalnom nivou;

- promovisati aktivan, novi odnos u praćenju, ostvarivanju i evaluaciji akcije u okviru Strategije i periodičnu godišnju proveru realizacije aktivnosti.

Vlada je formirala povremeno radno telo - Savet za pitanja starenja i starosti - kao savetodavno telo Vlade, odgovorno za praćenje i i kontinuiranu evaluaciju implementacije Strategije o starenju. Prema odluci Vlade stručne, administrativne i tehničke poslove za Savet obavlja Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Osnovna pretpostavka za implementaciju Nacionalne strategije o starenju je kontinuirano i sistematsko iniciranje, praćenje i vrednovanje aktivnosti na svim nivoima, uz korišćenje postojećih i razvijanje međunarodno priznatih indikatora, sopstvenih pozitivnih iskustava i širenje znanja o dobrim primerima iz naše prakse, kao i prakse iz drugih sredina.

Temelj procesa praćenja, primene i evaluacije Strategije je sistematsko unapređenje naučnog i istraživačkog pristupa pojavi starenja, a posebno primenjenih i evaluativnih istraživanja, koja bi bila u funkciji unapređivanja životnih uslova starijih lica i poboljšanja efikasnosti mera i aktivnosti na svim nivoima.

Osnovni instrumenti kojima se postižu predviđeni ciljevi Strategije su: saradnja republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, saradnja između resora, i udruživanje na bazi partnerskih odnosa.

Uspeh u procesu praćenja i kvalitetnijeg i efikasnijeg ostvarivanja Strategije neposredno zavisi i od bržeg razvoja, afirmisanja i uključivanja u aktivnosti organa teritorijalne autonomije, nevladinih i humanitarnih organizacija i udruženja građana i privatnog sektora, uključujući i učešće starijih lica kao ravnopravnih partnera u aktivnostima koje su predviđene u praćenju i implementaciji Strategije.

OPŠTI CILJ 1. Ostvarivanje dinamike strateškog planiranja

Aktivnosti

1.1. Usvajanje Nacionalne strategije o starenju je prva u nizu akcija. Nakon nje treba da uslede aktivnosti na sačinjavanju i usvajanju strategija o starenju na nivoima lokalne samouprave;

1.2. Uvođenje mehanizama koji će obezbeđivati odvijanje procesa praćenja i ostvarivanja strategije o starenju na nivou lokalne zajednice - formiranje funkcija ili tela, pri organima jedinica lokalne samouprave koja će biti odgovorna za praćenje i implementaciju Strategije;

1.3. Obezbeđivanje uslova (materijalnih, kadrovskih i tehnoloških) za formiranje stručne osnove i formiranje jedinstvene baze podataka, koja će biti u funkciji praćenja indikatora relevantnih za aktivnosti iz Strategije na republičkom nivou (i na drugim nivoima); organizacija i povezivanje sa odgovarajućim službama, odnosno, organizacijama, i udruženjima građana koje u okviru svoje redovne delatnosti imaju evidenciju neophodnu za praćenje indikatora, korišćenje podataka iz praćenja usvojenih srodnih, strateških dokumenata;

1.4. Uspostavljanje nacionalne i međunarodne saradnje i partnerstva u procesu praćenja i ostvarivanja Strategije, uz promociju i afirmisanje uloge pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, nevladinih i humanitarnih organizacija i udruženja građana i privatnog sektora, ističući starija lica kao ravnopravne partnere u ostvarivanju Strategije i neposrednoj pripremi izveštaja.

Nosioci aktivnosti

1.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove javnog sektora, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, privatnim sektorom i svim zainteresovanim učesnicima u strateškom planiranju.

Rok: TRI MESECA OD DANA DONOŠENJA NACIONALNE STRATEGIJE O STARENJU

1.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove javnog sektora, u saradnji sa privatnim sektorom, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i svim zainteresovanim učesnicima u praćenju i implementaciji Strategije.

Rok: TRI MESECA OD DANA DONOŠENJA NACIONALNE STRATEGIJE O STARENJU

1.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, zavodi za socijalnu zaštitu i zdravstvene ustanove, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, zavodi za statistiku, ustanove u oblasti nauke, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, privatnim sektorom, i svim zainteresovanim učesnicima u praćenju i ostvarivanju Strategije.

Rok: 2006. GODINA

1.4. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u javnom sektoru, u saradnji sa medijima, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, privatnim sektorom, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno starijih lica.

Dinamika: 2007. GODINA, DALJE KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 2. Unapređivanje naučnog rada

Aktivnost

2.1. S ciljem relevantnog sagledavanja ukupnog profila starenja u Republici, kao osnove praćenja i implementacije Strategije, ostvarivanje naučnog uvida realizacijom više istraživačkih projekata o nedovoljno istraženim problemima: a) o oblicima diskriminacije, zanemarivanja i porodičnog nasilja u populaciji starijih lica; b) o pitanjima socijalne uključenosti, odnosno, specifičnostima života starijih lica, posebno ranjivih grupacija - siromašnim porodicama starijih lica, starijim ženama, starijim invalidnim licima, starijim pripadnicima etničkih manjina, uključujući i specifičnosti života starijih lica u određenim područjima Republike - veliki gradovi, seoska, planinska, nerazvijena područja i slično;

2.2. Uspostavljanje kontinuiteta naučnih i stručnih aktivnosti praćenjem i evaluativnim istraživanjima, s ciljem vrednovanja mera nacionalne i lokalne politike kroz ostvarivanje Strategije o starenju, ispitivanja nivoa i efekata primene određenih zakonskih propisa, odnosno, efekata preduzetih mera u pojedinim određenim delatnostima javnog, nevladinog i neprofitnog i privatnog sektora; u tom kontekstu, uspostavljanje kontinuirane saradnje, podrške i razmene iskustava sa referentnim međunarodnim organizacijama i institucijama u sistemu Ujedinjenih Nacija, naučnim i drugim međunarodnim organizacijama i državama;

2.3. Promocija, podrška i podržavanje naučnog i stručnog pristupa kao odgovora na izazove starenja; specijalizacije, edukacije zaposlenih i obuke namenjene starijim licima, s ciljem da se popularisanjem znanja i promenom negativnih stavova o starenju i starosti obezbedi adekvatan doprinos u ostvarivanju ciljeva Strategije; u tom kontekstu, uspostavljanje kontinuirane saradnje, podrške i razmene iskustava sa referentnim međunarodnim organizacijama i institucijama u sistemu Ujedinjenih Nacija, naučnim i drugim međunarodnim organizacijama i državama.

Nosioci aktivnosti

2.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove u oblasti obrazovanja i nauke, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, u saradnji sa medijima, međunarodnim i domaćim nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno, sa udruženjima starijih lica, privatnim sektorom Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, inostranim partnerima i donatorima.

Rok: 2007. GODINA, DALJE, KONTINUIRANO

2.2. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinica lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno starijih lica, privatnim sektorom, Ujedinjenim nacijama, međunarodnim nevladinim organizacijama, drugim međunarodnim organizacijama, odnosno, inostranim partnerima i donatorima.

Dinamika: KONTINUIRANO

2.3. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, organi teritorijalne autonomije, nadležne naučne i druge ustanove u javnom sektoru, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno starijih lica, privatnim sektorom, i međunarodnim organizacijama u sistemu Ujedinjenih nacija, međunarodnim nevladinim organizacijama, naučnim i drugim međunarodnim organizacijama, odnosno, inostranim partnerima i donatorima.

Dinamika: KONTINUIRANO

OPŠTI CILJ 3. Podrška formiranju i uključivanju nevladinih i, volonterskih organizacija i udruženja samih starijih lica

Aktivnosti

3.1. Podsticanje dinamičnijeg razvoja nevladinog sektora, putem njihovog uključivanja u praćenje, ostvarivanje i evaluaciju Strategije, čije međusobno povezivanje u mreže saradnje i partnerstvo sa javnim sektorom, povezivanje nevladinih i humanitarnih, neprofitnih organizacija sa ustanovama javnog sektora, povezivanje i uključivanje nevladinog sektora u mreže međunarodne saradnje u procesu praćenja i primene Strategije, kao sastavnog dela Evropske strategije u ostvarivanju Međunarodnog plana akcije o starenju;

3.2. Unapređivanje, podrška i popularisanje volonterskog rada, podsticanje uključivanja sve većeg broja volontera u aktivnosti predviđene Strategijom, a posebno podsticanje saradnje starijih volontera u procesu praćenja i evaluacije ostvarivanja Strategije, na svim nivoima društvene organizovanosti;

3.3. Afirmacija lične odgovornosti i promovisanje aktivnog starenja i mogućnosti svakog pojedinca, učesnika u procesu ostvarivanja ciljeva Strategije bez obzira na uzrast, ekonomske, socijalne, kulturne, etničke, religijske i druge različitosti, da ostvari lični doprinos, odnosno, učestvuje u aktivnostima praćenja i evaluacije u okviru Strategije.

Nosioci aktivnosti

3.1. Vlada, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu; ustanove javnog sektora, u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, Ujedinjenim nacijama, međunarodnim nevladinim i humanitarnim organizacijama koje su zadužene za praćenje i ostvarivanje Madridskog međunarodnog plana akcije.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.2. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa medijima, nevladinim, humanitarnim organizacijama i udruženjima građana i organizacijama koje imaju potrebu i obezbeđuju uslove za angažovanje volontera, odnosno, edukuju volontere.

Dinamika: KONTINUIRANO

3.3. Svi nosioci aktivnosti, u skladu sa nivoom neophodnog angažovanja u praćenju i ostvarivanju Strategije, ustanove u javnom sektoru, u saradnji sa medijima, nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana, posebno starijih lica, Ujedinjenim nacijama i međunarodnim nevladinim i humanitarnim organizacijama, odnosno, inostranim partnerima i donatorima.

Dinamika: KONTINUIRANO

[Daliborka]

Kakav je vaš stav o ovoj strategiji ?

[Marvin]

O majko mila!!




Prispavalo mi se samo od skrolovanja... mogu zamisliti udubiti se u ovo

[Daliborka]

E pa, Marvine, ovo i nije za tebe, već za starije korisnike, da pročitaju i da znaju svoja prava...
Ja sam humana, svima pod nos stavljam ono što mu sleduje, a ko će šta da čita i da se informiše, njegova je stvar.
Nisam kriva za tuđ nemar.

[Mikili73]

Svaka čast tetka Daco, pravi ste humanista i vidi se da vodite računa o starijem svetu.

[Daliborka]

[*deni*]

Originally posted by Mikili73
Svaka čast tetka Daco, pravi ste humanista i vidi se da vodite računa o starijem svetu.

Pa i sama je matora, tako da brine prvenstveno o sebi i svojim pravima.
Pametna i proračunata žena.

[Delete]

OPŠTI CILJ 1., medj` strateskim pravcima mi se cini kao tesko izvodljiv, ali...nacionalna strategija, kao takva, mi se dopada.

[Wilhelmina]

Pa, tvrtko prvi.
Prvo bih sve kalashture prosvetarske od po preko 65 poslala u penziju, pa tek onda brinula o 'strategiji'.
Mozda sam neosetljiva jer sam do sada vecinom sretala babuskere, po pravilu udovice, koje ili zive sa svojom decom i decom svoje dece ili ako zive same sasvim lepo i lagodno zive od izdavanja svojih spajzeva i suvisnih soba.
E, kada blebnu porez na drzanje podstanara i kada budu kaznjavali za neprijavljivanje stanara, onda da vidimo tu strategiju.