Bootstrap Framework 3.3.6

[~ Le Saint X ~]

Da li ste do sada imali slucaj ili slucajeve
da Vas neko sa kime pocinjete polako da ... hmmm... idete ka tome da budete u vezi
i sa kime se sjajno slazete po svim mogucim stavkama
tj emocije su vrlo upletene sa obe strane - obostrano svidjanje/ljubav...
ili mozda bas
decko ili
devojka

namerno povrede
izgovorom / jer

ocekuju da cete Vi njega ili nju povrediti...
(iz samo njima znanih tripova u glavi)

Pa,onda, bolje ja tebe prvi, nego ti mene!

I sta mislite o takvim osobama koje Vas namerno povredjuju
da bi Vas udaljile
jer ce jednom njima tesko biti da se udalje od Vas
(tako ide neki trip u glavi)

p.s.
Ovde jos da dodam da ce obe strane biti povredjene
ali,nema veze... ja sam tebe prvi povredio, te ce tebe vise boleti, a ja cu se nekako osecati bolje zbog toga iako sam
sebe sam povredio time sto sam tebe povredio.

[horus.]

a sta podrazumevas pod pojmom "povredjivanje" u ovom slucaju?

[Mage]

Mislim da takve osobe nisu sa sobom načisto u glavi.

[horus.]

pa ne mozes tako, jer ljudi drugacije reaguju... nekoga mogu da povrede i sitnice, jer su previse "osetljivi" i sitnicari, dok drugi nesto i ne obracaju puno paznje na detalje, pa cak i ako neko zeli da ih povredi, oni ni ne skontaju...

daj primer, pa cu da ti odgovorim...

[~ Le Saint X ~]

Dodao sam p.s.
u uvodnom postu

[hlaefdige]

takva postavka stvari....naivna proracunatost u odnosu bilo kakve vrste...a da nemamo manje od 12 godinica...jako problematicno....


..uglavnom stvarno nemam sta da trazim sa ljudima (ni kao prijatelj) koji su na tom nivou da misle o sebi i drugima u opstim, naroCkim pojmovima:

"zatvorio/la sam se u sebe jer su me ljudi povredjivali"
"nekad sam bio dobar, ali sada kad vidim kako se ljudi ponasaju, necu ni ja vise da budem budala"
"bolje ja tebe da povredim nego ti mene"
i slicno
....


sva ta - koeljo, marfijevska, kosmopoliten, lepota i zdravlje - samopomoc i kvazipsihologija mi izaziva mentalne alergije i ubrzanu probavu

[~ Le Saint X ~]

Hlaef...Mage...
upravo!

[Mage]

Originally posted by hlaefdige


sva ta - koeljo, marfijevska, kosmopoliten, lepota i zdravlje - samopomoc i kvazipsihologija mi izaziva mentalne alergije i ubrzanu probavu

ahahahaha

[Heartkiller]

Originally posted by hlaefdige


..uglavnom stvarno nemam sta da trazim sa ljudima (ni kao prijatelj) koji su na tom nivou da misle o sebi i drugima u opstim, naroCkim pojmovima:

"zatvorio/la sam se u sebe jer su me ljudi povredjivali"
"nekad sam bio dobar, ali sada kad vidim kako se ljudi ponasaju, necu ni ja vise da budem budala"
"bolje ja tebe da povredim nego ti mene"
i slicno
....

Ja takve i ne vidim kao potencijalne partnere...

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Heartkiller

Originally posted by hlaefdige


..uglavnom stvarno nemam sta da trazim sa ljudima (ni kao prijatelj) koji su na tom nivou da misle o sebi i drugima u opstim, naroCkim pojmovima:

"zatvorio/la sam se u sebe jer su me ljudi povredjivali"
"nekad sam bio dobar, ali sada kad vidim kako se ljudi ponasaju, necu ni ja vise da budem budala"
"bolje ja tebe da povredim nego ti mene"
i slicno
....

Slicno razmisljamo...

Pa,svako ko je normalan u glavi tako treba da razmislja
problem jeste
sto
dok se to ne dogodi ne mozes da znas
tj,naravno da ce ljudi da kriju te svoje jadne narodske doskocice
koje cekaju da upotrebe na tebi
...

[hlaefdige]

p'nem pojma sta da kazem....u tim stvarima sam izrazito intuitivna

[~ Le Saint X ~]

Uh...blago tebi

Ne znam
ja uvek polazim od toga da ne razmisljash o stvarima koje ti ne cinish!!!!

Dakle,ja, ako ja nemam nameru da nekoga povredim, ne razmisljam da ces ti mene povrediti

ako ja nemam nameru da te varam, necu ni razmisljati da ces me ti varati

i slicno...

ocigledno,neki ljudi tako razmisljaju,pa idu unapred... ili sta vec

[Anhedonie]

Originally posted by ... AINSI SOIT - JE ...

Pa,onda, bolje ja tebe prvi, nego ti mene!

Malo je nelogicno :/

Dakle, ti njega volis i to je sigurno.

Sad, ako on tebe ne voli i ako te povredjuje namerno da i ti njega ne bi voleo onda moguce da:
1 retard i jako zla i bezobrazna osoba, a takav ti u zivotu ne treba, a cim si ga zavoleo onda pretpostavljam da nije...
2 se plasi vezivanja. Zeli da ostane slobodan, a ako naprosto raskine a ti ga i dalje volis onda nije potpuno slobodan, i dalje ce se osecati kao da ti je nesto "duzan". Da ovo postoji mogu da ti potvrdim na licnom primeru (mada nije ova vrsta ljubavi i nisam nikoga zbog toga povredio i niti cu).

A, ako te voli i povredjuje to je jos besmislenije, pa pobogu volite se, cemu rusenje toga, znaci psihicki je labilan.

Naravno, nije sve ovako crno-belo i to sto je nelogicno ne znaci da ljudi ne primenjuju to

[hlaefdige]

ma to je jedna od onih situacija kada svi "na papiru" to nikada ne rade i ne misle, a upravo se tako ponasaju...

sindrom: normalan za normalnog

[Anhedonie]

Ja pomislim, ali ne radim. Jesam li normalan?

[~ Le Saint X ~]

Okej... ja jesam postavio neki primer u uvodnom postu,ali pitao da li su imali i drugi takve ili slicne situacije...

Hlef... svi mi imamo to, manje vishe, kada raskidamo ili nesto

sada cu da ti pokazem sa kakvom boljom ribom mogu d a budem / boljim frajerom
kao neki znak tog ... hmmm... sindroma da zelimo nekako da se osvetimo/ povredimo bivseg/ bivsu ili sta vec...
ali,ovo...

malo je vise bolesno da iko stvarno zdravorazuman to uradi

[Anhedonie]

To za crno-belo se odnosi na moje objasnjenje

Tvoje pitanje je ok

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Vetur úlfur

To za crno-belo se odnosi na moje objasnjenje

Tvoje pitanje je ok

Hvala ti mico

[Wilhelmina]

Iz licnog iskustva, to su ljudi kojima nisu sve daske na mestu.

Normalno je da ponekad reagujemo instinktvno i nepromisljeno, ali potreba da nekome svesno nanosis psihicki bol je jednostavno receno - kukavicki sadizam.
To 'sticenje sebe' je samo bedan izgovor.

[Morgan Le Faye]

U jednoj viziji sam video Anubisa kako mi izjeda srce. Prvo nisam znao šta to znači. Zašto bi božanstvo koje poštujem učinilo tako nešto meni, pogotovo što je scena bila brutalna i van mogućnosti detaljnog opisa rečima za koje znam.
A onda sam shvatio da nešto što sam smatrao sobom, ogroman deo moga ega nestao, bio je uništen, izjeden...

Što je dovelo do toga da nema stvari koje me plaše u vezama....jednostavno moji strahovi su nestali. Više nisu imali smisla, i kada sam se rešio strahova, a pogotovo straha od bola i povređivanja tek tada sam postao biće koje je zrelo za vezu.

Na moju nesreću niko drugi nije, na nekim ljudima mogu namirisati strah, bol, tugu...želju da povrede i da se zaštite od mogućnosti bola. Shvatam kako im je, jer sam bio u njihovim cipelama i uživao sam da povređujem "nevine krznene životinjice" - moje mladiće. A onda je došlo otkrivenje da nije moguće da dostignem večnu sreću za kojom težim tako što ću povrediti drugoga.
Onda je došlo doba kajanja, jer sam povredio likove koji to nisu zaslužili, i tek posle dugih meseci introspekcije i meditacije sam smogao snage da oprostim sebi za bol koji sam naneo.

Niko koga sam ikada upoznao, video, osetio nije pobedio strah od bola. A sve dok ljudi dozvoljavaju da budu vodjeni strahovima, neće moći naći sreću, pa i sreću u vezi. A najgori su oni koji nisu svesni da povređuju, nisu svesni svojih akcija...mada neću da ih krivim.
Ma kako ova istina bila jednostavna, čak i meni je bila potrebna pomoć boga da bih je shvatio.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Morgan Le Faye


Onda je došlo doba kajanja, jer sam povredio likove koji to nisu zaslužili, i tek posle dugih meseci introspekcije i meditacije sam smogao snage da oprostim sebi za bol koji sam naneo.

A da li si trazio od njih oprost? Ili bar razumevanje zbog spoznaje do koje si dosao?

[Morgan Le Faye]

Originally posted by ... AINSI SOIT - JE ...

Originally posted by Morgan Le Faye


Onda je došlo doba kajanja, jer sam povredio likove koji to nisu zaslužili, i tek posle dugih meseci introspekcije i meditacije sam smogao snage da oprostim sebi za bol koji sam naneo.

A da li si trazio od njih oprost? Ili bar razumevanje zbog spoznaje do koje si dosao?

Od nekih nekada dragih osoba da. Ali to me nije zadovoljilo, falio mi je komadić koji sam pronašao kada sam oprostio sebi...deluje mnogo lakše to reći nego učiniti...naravno ako želiš biti iskren prema sebi.

[~ Le Saint X ~]

Hvala na odgovoru

samo...da sam sebi razjasnim

hipoteticki
kada bi on mene pitao da mu oprostim

da li bi mu to pomoglo da spozna svoje postupke
i
mozda jednog dana ne ponovi istu okrutnost prema nekom drugom?

[Morgan Le Faye]

Ako traži oprost, to znači da je već spoznao svoju grešku. Da li će ga tvoj oproštaj učiniti boljim ili ne, to zavisi od njega...u ovakvim situacijama je najbolje slušati srce a ne mozak.

[*deni*]

Huh, lepa, ali teška tema, pogodna za preispitivanje svojih postupaka i priznavanje svojih i tuđih grešaka...
Šta ja znam, imao sam praksu da mnogo pružam osobama do kojih mi je stalo, do granica preterivanja i onda da očekujem ista, pre svega emotivna ulaganja i sa druge strane.
Ako bi to izostalo, odnosno - ako ne bih dobio isto koliko pružam, umeo bih da se razbesnim i u nastupu te jarosti da učinim mnoge neprijatne stvari.
Kako ranije, tako i dani danas, u ovim godinama.
Džabe literatura i misli velikana da je sreća u davanju, bez očekivanja bilo čega za uzvrat i da upravo to donosi spokoj i nirvanu, jednostavno - kad me obuzmu bes i jarost zbog izneverenih očekivanja i povređene duše, plačem, derem se, pijem, kunem, vređam, pretim, šamaram itd.
To nekako mora da se prevaziđe.... Što kaže čika psihijator - Živci nisu jeftini konci da se kidaju zbog svakog.

[Morgan Le Faye]

Originally posted by *deni*

Ako bi to izostalo, odnosno - ako ne bih dobio isto koliko pružam, umeo bih da se razbesnim i u nastupu te jarosti da učinim mnoge neprijatne stvari.
Kako ranije, tako i dani danas, u ovim godinama.

Quoted for future reference.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by *deni*

Huh, lepa, ali teška tema, pogodna za preispitivanje svojih postupaka i priznavanje svojih i tuđih grešaka...
Šta ja znam, imao sam praksu da mnogo pružam osobama do kojih mi je stalo, do granica preterivanja i onda da očekujem ista, pre svega emotivna ulaganja i sa druge strane.
Ako bi to izostalo, odnosno - ako ne bih dobio isto koliko pružam, umeo bih da se razbesnim i u nastupu te jarosti da učinim mnoge neprijatne stvari.
Kako ranije, tako i dani danas, u ovim godinama.
Džabe literatura i misli velikana da je sreća u davanju, bez očekivanja bilo čega za uzvrat i da upravo to donosi spokoj i nirvanu, jednostavno - kad me obuzmu bes i jarost zbog izneverenih očekivanja i povređene duše, plačem, derem se, pijem, kunem, vređam, pretim, šamaram itd.

Ali,ta praksa plakanja,dranja,samaranja,vredjanja... mislim d aipak olaksa dusu
ja ,pa, totalno drukacije reagujem
totalnim odsustvom reakcije... kao kada si toliko shokiran,te ne mozesh da reagujesh,niti da pricash...

kasnije se kajem sto nisam nesto rekao - mada, nikada moj stil nije bio da vredjam ili slicno
mada sve to sublimiram kroz pisanje i pesme...

[Mage]

Morgane mislim da nijedna osoba ne može u potpunosti da se oslobodi straha. Strah nam je u usađen duboko u podsvest, to je ono što nas jednim delom tera kroz život i u najtežim situacijama nam omogućava da preživimo.

Svi se mi plašimo bola, samo je pitanje da li će neko dozvoliti da taj strah upravlja njegovim životom ili će ga držati pod izvesnom kontrolom.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Mage

Svi se mi plašimo bola

Naravno, tacno je

ali,opet,meni nije jasno, ako se plasis bola...

a trenutno se nalazis u trenutku kada ti je prelepo sa drugom osobom
zasto ODJEDNOM
niotkuda
totalno suludo
pocinjesh da razmisljash o buducnosti (tj buducem bolu)
za koji se mozda nikad nece desiti????!!!!
i zbog neke neracionalne mozgalice
odbacujesh prelepu sadasnjost i sve ono predivno sto se moze dogoditi???

[Mage]

To je malo komplikovano objasniti... Recimo da razumem kako njihov mozak funkcioniše, iako nikada nisam radio tako nešto.

Recimo da neki ljudi vole strašno da kalkulišu. Kalkulišu ceo svoj život i na osnovu tih svojih kalkulacija donose odluke koje samo njima imaju smisla. Problem sa kalkulisanjem je naravno taj što je život isuviše nepredvidiv da realno možeš predvideti i šta će sutra biti, a kamo li u nekoj daljoj budućnosti. Međutim, kada te strah od bola toliko jako drma (bio on racionalan ili ne), postaješ opsednut kontrolom. Želiš da imaš kontrolu nad svim, pa i nad svojim osećanjima. Sama pomisao gubitka kontrole ti je nepodnošljiva i onda činiš najdebilnije stvari kako bi "povratio" kontrolu.

Ironija je naravno u činjenici da je kontrola samo iluzija percepcije...