- 24 Dec 2009, 08:48
#1732241
Heh.. Prava tema za mene.. I ja sam nedavno (pa nema ni mesec dana) raskinula vezu sa devojkom sa kojom sam bila 3 godine.. Isto tako nekako polusporazumno.. To mi je ujedno i prva veza sa devojkom i najduza veza sa devojkom, ali i ovako generalno.. Necemo se lagati, nije mi bilo svejedno.. Nimalo.. Priznajem da ni jednu suzu nisam pustila od onda, iako sam nevidjeni emotivac, rasplacem se i na najmanju sitnicu.. Nekad umem da budem prava slavina.. Ali ne i sad.. Ne znam kako, ne znam zasto.. Ali prosto, i kada sam osetila da mi se place, nisam to cinila.. A svakako jako slabo to umem da kontrolisem.. Mozes misliti kako je onda.. Ne znam koji je konkretno razlog kod tebe bio da se vasa veza zavrsi.. 6 godina uopste nije malo.. Kod nas - prosto nije funkcionisalo.. Konstantne svadje oko gluposti, netrpeljivost prema ovoj drugoj, bezrazlozno ljubomorisanje, izbegavanje razgovora, gomile sitnica i situacija zbog kojih imas osecaj da ces da prolupas, poludis.. Disfunkcionisanje u svakom pogledu, sta reci.. Cesto sam imala osecaj da ostajemo zajedno samo zato sto smo vec toliko dugo zajedno, pa kao, zasto bi to kvarili.. Sto je totalna glupost.. Ali zaista u tim momentima si ubedjen da ce se stvari promeniti, da ce biti bolje, lepse.. I bude do neke mere, ponekad, i onda se opet sve sjebe sledecom sitnicom oko koje se digne buka.. Anyways, mogu da kazem da se osecam ok posle svega, da nisam dozvolila sebi da se otudjim od prijatelja, nisam dozvolila sebi da budem skenjana i da padam u depresiju.. Kako sam to uspela, ne znam.. Valjda je to sve do stanja uma, dakle kako "naredis" sebi da se osecas, tako ces se i osecati.. Zaista sam mislila da cu biti u bedaku najvecem, ali.. Zasto se jos dodatno kazniti? Pokusavam sebi odvratiti misli stvarima koje volim - muzika, filmovi, druzenje sa dragim osobama, odlasci na svirke/koncerte.. I stvarno deluje sve to prilicno terapeutski.. Sebi se jako doimam, uslovno receno, racionalnom, i svesnom svega sto se desava i svesnom svega sto osecam.. Sama ta svesnost o tome mi ne dozvoljava da emotivno reagujem na ishod citave situacije.. Eh, opet ja puno pisem, a nista ne govorim.. Uglavnom, nije lako.. Bilo da tugu za nekim manifestujemo u velikoj meri, ili je ne manifestujemo uopste, cinjenica je da je u tu vezu (bez obzira na to koliko je ona trajala) uneseno mnogo truda, vremena, zrtvovanja, i tako kojecega, i smisleno je da nakon zavrsetka te veze to sve ume jako da te pogodi.. Ako je to tvoj nacin da se izboris sa svime sto se desilo, onda je u redu, to je TVOJ nacin i niko ti to ne moze oduzeti.. Ali, moras razmisliti koliko ti zapravo odgovara stanje u kom si.. Koliko utice na tvoj posao/skolu, kako na tvoj drustveni zivot, i tako to.. Kad skontas te neke stvari, pa sam od sebe ces poceti i drugacije da se nosis sa raskidom.. Nije smak sveta, iako se tada sve tako cini.. Ne predstavlja to ni kraj nicemu, pa imas citav zivot pred sobom, da radis stvari koje volis i koje te ispunjavaju.. U pocetku je tesko shvatiti te stvari, jer se konstantno preispitujes sta si mogao uraditi lepse, drugacije, sta si mogao da ne uradis i tako to.. A besmisleno je, proslost ne mozes da promenis, ma koliko to zeleo.. Nisam dosla ovde da solim pamet time sta treba i sta ne treba da radis i ne znam ni ja sta, pricam samo iz licnog iskustva, i to nazalost.. Koliko god vremena ti treba da prevazidjes sve, to vreme ce proci i bices kao nov, spreman za nove dogadjaje i desavanja, ljubavi, veze, vezice.. Zvuci mozda nezamislivo da sada tako razmisljas o tome.. Meni je trenutno i drzanje za ruke nezamislivo.. Da ne spominjem ostale stvari.. Ali dobro, prodje to vremenom, a proci ce i tebe.. Nemoj se prepustati emocijama previse, gledaj da ostanes sto pozitivniji nakon svega, samo tako ce ti biti lakse da prebrodis sve.. Opet, ako mislis da ce ti biti lakse da se isplaces, go for it.. Izbaci bar deo nepotrebne negatvne energije na taj nacin.. Smisli druge nacine da kanalises tu tugu.. Pisi pesme, price, pozabavi se sobom, uradi stvari koje si oduvek zeleo i za koje nikad nisi imao vremena, vidi se sa ljudima sa kojima se nisi video dugo.. Ma uvek se nadje nesto.. Pitanje je koliko to sada zapravo zelis.. U svakom slucaju, da ne odugovlacim i da ne smaram vise, zelim ti puno srece u prevazilazenju svega.. Tesko je, ali znam da ces biti ok.. Svi budemo, pre ili kasnije..
Zato Gorane, glavu gore i oslobodi dušu za "novi projekat" 