Bootstrap Framework 3.3.6

[waterlily]

Citala sam neke statistike u novinama koje rekose da je svaka sedma veza - veza na daljinu. Urgh! Ja sam pokusala da ostvarim takvo nesto, ali kada me je prosao prvi zanos novog, vreme je pocelo da naplacuje to sto sam pokusala da ga zaustavim.

Dakle, vredi li? Da li je neko imao kvalitetnu (ukoliko tu o kvalitetu mozemo govoriti) vezu na daljinu? Moze li se steci realna predstava o tome koliko jedno drugom odgovarate iz smese retkih vidjanja, bezbrojnih sms porukica, besmisleno dugih telefonskih razgovora i korespodencije putem neta? U mom slucaju ni materijalni momenat nije bio za zanemarivanje...

Posto ja nisam bila u stanju da se nosim sa svim tim, zanima me da li neko od vas jeste i u kolikoj meri ste (bili) zadovoljni/e takvim partnerskim odnosom?

Zahvaljujem.

[KiWi]

Radi ako su osobe razumne, umeju da se obuzdaju i znaju za šta se bore. Ali takve dve osobe uparene teško je prona?i .. ja poznajem jedan takav str8 par... funkcioniše idealno

[Dr. M]

Originally posted by Kiwi
Radi ako su osobe razumne, umeju da se obuzdaju i znaju za šta se bore.

Slozio bih se sa ovim, ali do jedne odredjene granice....

Iz licnog iskustva znam da moze da funkcionise, ali mislim da ne moze da traje...Sve je ok, dok ne pocnete vise da se vezujete, a onda obicno jedna strana krene da pravi probleme...
Ili iz nedostatka poverenja ili iz nedostatka samopuzdanja..ili zbog toga sto zeli cesce da vidja partnera, a ne moze, pa to ispoljava kroz konstantnu ljubomoru, napade tipa " ko zna sta ti radis po BG-u, dok sam ja ovde " i slicno...I onda pre ili kasnije puknete...

Tako sam bar ja prolazio....

[Njuskalo]

Ja super funkcionisam u vezama na daljinu, sve dok je daljina do 5 cm.

[tinkerbell]

Originally posted by waterlily

Dakle, vredi li? Da li je neko imao kvalitetnu (ukoliko tu o kvalitetu mozemo govoriti) vezu na daljinu? Moze li se steci realna predstava o tome koliko jedno drugom odgovarate iz smese retkih vidjanja, bezbrojnih sms porukica, besmisleno dugih telefonskih razgovora i korespodencije putem neta?

Vredi. Ja sam imala takvu vezu, jos uvek smo u jako dobrom odnosu (pricamo min. 4 puta nedeljno). E sad, upoznale smo se preko jednog stranog foruma u maju 2004. ... obe smo kao fan te grupe i pocele smo da se dopisujemo, prvo preko foruma a posle je dosao mail na red. Postale smo dobre 'int' drugarice, dopisivale smo se svaki dan. I tako...posle nekog vremena smo pocele da chatujemo (bukvalno svaki dan) i nekako smo se zblizile..pricale smo o svemu i svacemu..i NIJE nam nikada bilo dosadno!!! Znale smo da pricamo i po 8 sati (inace rekord nam je 10 sati - mislim na bez prekida). Znaci, ja znam SVE o njoj, kao i ona o meni .... a kako i ne bi ... e da, to prijateljstvo je nekako preslo u 'vezu' pocetkom oktobra 2004. ... toliko smo se zavolele da smo bukvalno bile opsednute jedna drugom. Onda, usledili su pokloni, zvanje telefonom (rekord 2 sata ... inace znala je da napravi preko $1000 racun zbog mene ) <btw, moje je godiste:P>. E sad, da nesto mnogo ne duzim...sve je bilo tako lepo i krasno... (e da, krajem godine je pocela da placa avionsku kartu...trebala je da dodje u Bg u avgustu ove godine ) ... dok pocetkom februara ona se malo promeni, al' ne bas skroz..... upoznala je jednu devojku...i pocele su da se druze.... Da bi mi 21. februara rekla : " sweety, I have to tell you something, and i dont know how to start" .. I to je bilo TO, znala sam da se nesto JAKO lose desava...rekla mi je da hoce da proba sa njom. Da joj se svidja i da je obostrano. I onda je pocela sa "ja vise ne mogu da cekam" pricama ... itd ... Dakle, slomila mi je srce, mislila sam da je ona prava (ustvari i dalje mislim)...narednih dva meseca sam bila izgubljena, plakala svaki dan...inace i svo to vreme smo pricale, naravno ne kao pre, ali jesmo ... i cim ja krenem sa patetikom ona me ispusava...cesto smo se svadjale. Tako da je u meni nesto puklo, i odlucim da vise ne pricam s njom...to je bio 20. april ... 'kao' prebolela sam je i mislila da sam zavrsila sa njom zauvek....ali nije tako ispalo..."izdrzala" sam tacno mesec dana i opet smo pocele da pricamo, ALI ovog puta, ja sam je stvarno (yeah right ) prebolela...tj. shvatila neke stvari, da je ona sad sa tom devojkom i kraj price, stvarno je mnogo volim (kao prijatelja prvenstveno) i zelim da ostanemo u kontaktu. I od tada...pa sve do sad.... sve je savrseno...nema nikakvih svadja (sem onih normalnih )..znaci stvarno uzivamo ... (trenutno ima ozbiljnih problema sa devojkom ..... pa opet pocinje da me muva ... ccccccc ) .... inace i dalje mi ponekad kaze da me voli, da nije upoznala bolju osobu itd...bla bla bla .... <shhhhh izgleda da sledece godine dolazi.....da ne ureknem...shhhhh > ....

I tako...ima tu jos mnogo toga, nadam se da si zadovljna odgovorom na tvoju temu

p.s. verovatno me mnogi nece razumeti i misliti da sam ... al' .. sta vam ja tu mogu

[EYA]

tesko, jako tesko... ja licno ne mogu tako da funkcionisem, bleyanje na fonu me, uvek se na kraju ispostavi, vise smori nego ispuni... chat i net su mi sastavni deo aktivnosti, ali to mi predstavlja zabavu a ne ljubavni zivot, pa ne mogu nikako da komenzujem zagrljaje ni tim putem... pravi momenti su samo oni koji provedemo zajedno bez zica i kablova izmedju, i uvek me drzi par dana posle, a onda pocinju krize raspolozenja za koje ne nalazim neki drugi razlog sem da mi nedostaje...

i vazno je napomenuti psiholoski momenat: vecina ljudi je spremno i na takve veze jer osecaju nesto posebno prema osobi sa druge strane zice, medjutim, tako je veoma lako upasti u razne tripove, izgraditi citavu sliku o toj osobi ili toj vezi, a da zapravo nema prave osnove za to... jer jedno je pricati kako bi ziveli i funkcionisali, a sasvim drugo je to isto uraditi, uklopiti sve svoje potrebe, razlicitosti, zelje i sve one trenutke kada morate biti sami sa sobom iako je tu neko sa kim ste...

i ne kazem da je nemoguce !
postoje osobe zbog kojih vredi istrpeti, sacekati, potruditi se... ali opet sve to mora da vodi ka nekom konacnom spajanju

[switchon1234]

Originally posted by EYA
... ali opet sve to mora da vodi ka nekom konacnom spajanju

Verovala sam u vezu na daljinu pod tim uslovom da sve to vodi ka nekom konacnom spajanju - znaci treba da bude veoma jaka. Ako ne osetim da i druga strana cini sve da taj period cekanja na spajanje bude sto kraci(i kada znam da realno gledano nije moguce to isvesti)-vec znam da to nece funkcionisati, i ne ulazim u takvu vezu?
Neka mi bude blizu. da je osetim. Sta imam od te daleke veze sem muke sto ne mogu da je gledam, grlim, ljubim...I na kraju jos mozda dodje i do prevare jer fizicki nisam mogla da izdrzim sto mi nije tu..., a toliko je zelim?

[Oziris]

Ja definitivno nisam osoba koja to moze!!! Tesko mi je pala i razdaljina BG-NS dok devojka i ja nismo pocele da zivimo zajedno... Sta cu, tak'a sam...

[Franck Whitson]

Ne dugo. Bar u mom sluchaju.

[unic0rn]

Za dve emotivno i mentalno zrele osobe koje su na istim talasnim duzinama s mogucnoscu za sto skorije trajnije zblizavanje da.

U ostalim slucajevima ne.
I da se ljubav odrzi pored svega, to nije zivot.

[argentum_inf]

. ,

[zboO]

Originally posted by Dr. M
moze da funkcionise, ali mislim da ne moze da traje...

teshko, jako teshko...zavisi i da li su obe strane dovoljno jake, i imaju li dovoljno DOBRE volje za tako nechim.....ako neshto jako zelish onda cesh se potruditi da to i uspe....ali ako druga strana to ne zeli, ili ne oseca istu potrebu, onda su male shanse da veza uspe.

[Vega]

Moze da funkcionise. Moj primer: skoro 3 godine na relaciji USA-Srbija. Ali zahteva puno truda. Al ako osetis da je to to, da je veza s tom osobom vredna svega toga onda nema tu sta vise da se racionalizuje. Jednostavno sam osetila da je u pitanju devojka s kojom zelim da provedem ostatak zivota, a jedan okean me nece spreciti u tome. Al bez tog osecaja, na tolku daljinu sumnjam da moze da opstane.... Jedina stvar je sto onda kad se vidite je sve hiper-naglaseno, i onda se pitas kako ce sve to izgledati u nekom ekvilibrijumu, kad ste konacno definitivno zajedno...ali kako sto rekoh ako je to "to" onda ce stvari definitivno doci na svoje mesto.

[Val]

Originally posted by Kiwi
Radi ako su osobe razumne, umeju da se obuzdaju i znaju za šta se bore. Ali takve dve osobe uparene teško je prona?i .. ja poznajem jedan takav str8 par... funkcioniše idealno

Da, tesko je naci DVE osobe koje zele isto. Ako samo jedna vuce, a druga se otima i bezi, nista od toga. I jedna osoba uvek mora biti spremna, da napusti nesto "svoje" i predje kod druge osobe nakon izvesnog vremena. E sad, koja...?

Dakle, po mom to savrseno moze da funkcionise. Samo, ne znam bas , da li je lako naci TU DRUGU osobu.
Ja jednom pokusala na 1600 km i taman pomislila, sve je super, a druga osoba pobeze.
Sto rece zbunjena, DOBRA VOLJA, a Boga mi i LJUBAV su glavni faktori. (Ne, ne pricam o zaljubljenosti!)

[Ljubicasta_Suza]

Hm, tesko pitanje. Ja bih rekla i da i ne.
Onako kako si cini mi se pitala, ne.

Ne ako se radi o obicnoj, 'zemaljskoj' vezi dve osobe koje dele realan, fizicki svet bez neke metafizike. Tada veza na daljinu traje samo dok traje zaljubljenost. Suvise tu bude komplikovanja, suvise spekulacija, suvise odricanja, uskracenosti, neutazene zelje, suvise. Mucenje...

Da ako je osoba s kojom si u vezi toliko tebi specijalna da niko ne moze da je zameni. Tada daljine ne postoje.
Mislim da moras sa tom osobom da budes strahovito mentalno povezana da bi veza na daljinu opstala. Da je dobro poznajes, da vidis do srca. Da ste na takvom nivou komunikacije i razmene da vam nikada nece pasti napamet da postavite pitanje poverenja, vernosti, prevare.
Da vam se veza ne bazira na telesnim koncepcijama vec da ima mnogo dublje osnove. Ko sam ja da te u vezi takvog oblika obavezujem na prisilno apstiniranje ako ti to ne mozes?
I onda se to zove, ili se zvalo "u moje vreme", platonska veza.

Pitas o kvalitetu veze na daljinu: i kvalitet je relativna stvar, sama ga sa svojom "lepsom polovinom" odredjujes. Mislim da veza na daljinu moze da bude ili kvalitetna ili nikakva (tj. da ni ne postoji).
Pitas moze li se steci realna predstava o tome koliko jedno drugome odgovarate. Pa ne, definitivno se realna predstava po meni ne moze steci sporadicnim vidjanjem, sms porukicama, fonom, preko neta ili chata. Mora postojati ono nesto jace i vece na osnovu cega gradite i odrzavate odnos a sto najmanje zavisi od tehnologije koja vam je na raspolaganju.
Kad je sticanje realne slike o podudaranju u pitanju, ja uvek pomislim na onu izreku 'ne mozes znati dok ne podelite kilo soli'. Znaci praksa, 'in vivo'.

Jedina veza na daljinu koja moze da funkcionise je po meni ona u kojoj ste obe/oboje u stanju da kazete: 'Drago mi je sto postojis, svet je zbog tebe lepse mesto. Samim tim sto znam da negde mrdas, dises, udises, smejes se - DOBRO SAM, i to mi je dovoljno.'

Ali to su retke veze i ljubavi. No to po meni ko nije osetio, nije ljubio.
Uglavnom smo upleteni (i dopustamo da budemo upleteni) u male, sitne vezice i ljubavi neoperisane od ego-tripova, posesivnosti, strahova, ljubomore, zavisti, rekla-kazala momenata, laziranja i maski.

Pa iako mozda mislis da Ljubicasta sanjari, od sveg srca ti zelim da to jednom i sama dozivis i osetis, te da sanjaris i ti.

[*deni*]

Moja deviza po ovom pitanju je:

"Nemoj da mi bacas u oci prasinu
ne verujem ja u ljubav na daljinu.
Bez burme od zlata ne vracaj se meni
Ili putuj dalje
ili me ozeni"

[tramp]

radi

[*deni*]

A sada ozbiljno:

Ako vezu na daljinu shvatimo na pravi nacin, ako se ispravno postavimo prema njoj i dozivimo je kao kvalitativno i kvantitativno sasvim razlicitu od drugih vrsta veza, te je kao takvu prihvatimo i gajimo je, onda ona moze sasvim lepo da funkcionise.
Evo kako to kod mene izgleda:
Upoznao sam na jednoj od letosnjih zurki u Beogradu jednog zrelog, pametnog i slatkog decka. Jako smo se zgotivili i , ono sto je pocelo i izgledalo kao kontakt za jedno vece, spontano se pretvorilo u jednu simpaticnu vezicu preko sms poruka i povremenih i kratkih telefonskih razgovora. Izrazena je obostrana zelja za sto je moguce cescim susretima, tako da je on ubrzo dosao kod mene na vikend, zatim sam ja isao kod njega, a dogurali smo i do situacije u kojoj sam ga poveo na svadbu jedne moje bliske rodjake.
Jako nam je lepo i prijatno dok smo zajedno i to su zaista trenuci uzivanja i srece. Medjutim,kada svako ode svojoj kuci, misljenja sam da je sasvim bespotrebno opterecivati i sebe i drugu stranu maratonskim telefonskim razgovorima, brojanjem dana do sledeceg susreta, zaklinjanjima na vernost, te kovanjem nekakvih isforsiranih planova za buducnost. Ja sam taj stav jasno izneo ovom decku i on se sa mnom slozio. Specificna moja karakteristika je da sam uzasno alergican na duge telefonske razgovore, jer ne volim da nadugacko razglabam sa osobom koju ne vidim ispred sebe. Telefon smatram spravom koja sluzi za takoreci telegrafsku komunikaciju putem koje se ostvaruju pre svega prakticni dogovori, a nikako za price o tome ko je sta radio od kako je jutros ustao, pa da li nekog boli stomak, ili ga muci gorusica. Isto tako smatram suvisnim trosenje sati i sati na razmenu informacija o tome ko je kada i da li je uopste prelezao ovcije boginje, koja je kome omiljena boja, ko voli da jede boraniju, a ko grasak i sl. Za takve stvari ce biti vremena kada se penzionisemo i kada s nekim udvoje budemo delili duge staracke dane.No, ako vec postoji potreba za dugackim izvestavanjima o svakodnevnim desavanjima, predlazem stara dobra pisma, pisana rukom i poslana postom. Ipak mislim da je sada je potrebnije uzivati i postici sto je moguci vishi stepen erotskog ushicenja.Pri tom, biti svestan da svako od nas ima svoj zivot, koji nije poceo sa nasim vezama, vec je postojao i ranije. Ako imate naviku da izgovarate sentence kao sto su: "Ne mogu da zivim bez tebe" , "Ubicu se, ako me ostavis", "Sto me cesce ne zoves?" i sl., budite uvereni da ce to ubrzo biti dozivljeno kao smaranje, atak na licnost i pokusaj besenja o vrat, a posle toga - sledeca faza je neminovna : Eskiviranje, distanca i na kraju prekid.
Summa - summarum - Svaka veza je specificna i najbolje je te specificnosti realno sagledati i ne dozvoliti da se veza pretvori u mucenje, jer onda ona puca po svim safovima.

[ms-dynamite]

Veza na daljinu je samo kategorizacija prostora. Danas se taj prostor da prevazici, moze se pricati, mozemo koristiti web cam..Naravno sve ovo ima smisla dok se pokusava da se prevazidjee ta daljina..nekad su osnovna prepreka JEBENI papiri i jos gora USRANA britanska administracija..ali i to se da prevazici pa cak i po cenu da se obe opet bakcu samo sa srpskom homofobijom..

Inner Smile i ja vec godinu da na zivimo zajedno na chatu telefonu i sa dva vidjanja od po mesec dana od cega je polovinu vremena mene kidnapovala moja porodica, ali radimo na njenom dolasku. Ima uspona i padova, ali na kraju naci cemo nekog kolegu pedera da je zeni ako nista drugo ne uspe.

Znaci veze na daljinu uspevaju i ne samo da uspevaju nego prezive neke gluposti i teske trenutke, a ljubav se...ljubav samo postane jos lepsa i cistija i jasnija.

[marvuk]

Nisam nikada imao tu situaciju, do skoro, jedino beskrajno mnogo simpatija koje su uvek morale da budu van mog podruchja ali simpatija nije isto, pa tako da nemam puno iskustva ali imam mishljenje:

Ako medju vama ima sparks shto se vidi odmah i josh vremenom se pokazse da ste po mentalnom sklopu isti, da ste jako tolerantni jedno prema drugom, da ste pre svega prijatelj jedno drugom onda je to ZA. Ako se oboje josh i borite da se vidjate shto chesce i to je ZA.

Pri tom moram da napomenem da tu ne sme Telekom Srbija od samog pochetka da vas opstruishe i neke tako zsivotne dogodovshtine (ko razume, shvatice)

[HARP]

NE...

[spark]

po ko zna koji put u proteklih par godina pokrece se jedna te ista tema i raspravlja o jednoj te istoj stvari.

jos jednom apelujem da se prilikom redovnog brisanja tema sa foruma pazljivije sacini spisak tema koje treba brisati, a koje treba cuvati.

opet smo dosli u situaciju da nekih "vecnih tema i dilema" nema, a da neke totalno svakodnevne ili nebitne teme (masa stvari u kaficu ili politici, npr.) ostaju...

[waterlily]

Originally posted by spark
po ko zna koji put u proteklih par godina pokrece se jedna te ista tema i raspravlja o jednoj te istoj stvari.

jos jednom apelujem da se prilikom redovnog brisanja tema sa foruma pazljivije sacini spisak tema koje treba brisati, a koje treba cuvati.

opet smo dosli u situaciju da nekih "vecnih tema i dilema" nema, a da neke totalno svakodnevne ili nebitne teme (masa stvari u kaficu ili politici, npr.) ostaju...

Izvinjavam se na pokretanju vec pokrenute teme. Ne znadoh da vec postoji...

[starsailor]

radi. bila sam u vezi 5 god. sa devojkom iz Bg. relacija je inace bila bg-mkd. sada sam opet u takvoj vezi mkd-vojvodina. sta cu kad padam na srpkinjke

[victoria]

ne verujem u tako nesto...znam tj skoro sam 100% sigurna da ja ne bih mogla ostvariti takvu vezu...meni treba neko ko je tu za mene 100% i fizicki i psihicki...
dakle sve zavisi od osobe...kakve su potrebe/zelje i sl...

[Inner-Smile]

Ako znash shta zelish nishta nije teshko, samo je ponekad bolno.

[*deni*]

A i ne treba, brate, toliko ozbiljno shvatati ljubav.
Najbolje je istrazivati, sticati iskustvo, potruditi se da se "svaki dan racuna", sto bi rekao Leonardo di Caprio ( Dzek) u TITANIKU.
Ja sam ponosan na vecinu momaka s kojima sam bio u vezi ( sto na blizinu, sto na daljinu ) i drago mi je sto smo makar i najmanji deo zivota proveli zajedno.
Sve su to lepe uspomene, zabelezena na fotografijama, u pismima....
Idemo dalje.....

[nikita]

Veza na daljinu je jaaako moguca, ali neophodno je biti opremeljen.
Prvo i osnovno; potrebna vam je dobra tastatura.... Neee... ne govorim o nabudzenoj MS ergonomskoj svemirskoj sofistikejtid varijanti. Naprotiv, potrebna vam je robusna, matora dasketina koja je popila bar dva piva i makar jednom zalepila par kljucnih samoglasnika prosutom koka-kolom.... Ovaj "suptilni" saradnik je neophodan za one trenutke kada vam osoba s pogresne strane okeana pominje one besmislice... ljubav, zelju, tugu...

Ja sam ponosni vlasnik jedne takve daske... i rado bih je preporucila, samo kad bih negde na njoj videla naziv proizvodjaca.... Ja sam i ponosni ucesnik jedne veze na daljinu. Sad... vezu mogu definisati godinama, ili hiljadama kilometara.... sve jedno .. strasno zvuci!! Ali moja tastatura bi to mogla definisati samo bezbrojnim zverskim udarcima po njoj. Ima tu raznih stilova... otvorenim dlanom jedne ili obe sake.. stisnutom pesnicom... glavom... (poslednji stil se ne preporucjuje neobucenima, jer pajser moze da vam se zaglavi izmedju tipki... to je dosta bolno. Provereno. ) Ali sve stilove "krasi" ista stvar. Inicijator. Uvek je to nemoc da se u datom momentu ucini ista vise.. od...? Dabome - lupanja neduzne tastature.

Ukratko... tastatura jos nije pukla.
Meni se cinilo mnogo puta da cu JA puci... ali gorepomenuta persona s pogresne strane okeana se uvek nekako doseti da u pravom momentu pita: "kako si sreco?"
Pa slusaj.... da te nije, imala bih odlicnu i ocuvanu tasturu... I nista vise.

Da sumiramo.... tastatura je neophodna za zivot. Makar i sva slupana.
Ali potreban je i neko vredan snova. I sve funkcionise.

[superfly]

o da!

[Inner-Smile]

Originally posted by nikita
Veza na daljinu je jaaako moguca, ali neophodno je biti opremeljen.
Prvo i osnovno; potrebna vam je dobra tastatura.... Neee... ne govorim o nabudzenoj MS ergonomskoj svemirskoj sofistikejtid varijanti. Naprotiv, potrebna vam je robusna, matora dasketina koja je popila bar dva piva i makar jednom zalepila par kljucnih samoglasnika prosutom koka-kolom.... Ovaj "suptilni" saradnik je neophodan za one trenutke kada vam osoba s pogresne strane okeana pominje one besmislice... ljubav, zelju, tugu...

Ja sam ponosni vlasnik jedne takve daske... i rado bih je preporucila, samo kad bih negde na njoj videla naziv proizvodjaca.... Ja sam i ponosni ucesnik jedne veze na daljinu. Sad... vezu mogu definisati godinama, ili hiljadama kilometara.... sve jedno .. strasno zvuci!! Ali moja tastatura bi to mogla definisati samo bezbrojnim zverskim udarcima po njoj. Ima tu raznih stilova... otvorenim dlanom jedne ili obe sake.. stisnutom pesnicom... glavom... (poslednji stil se ne preporucjuje neobucenima, jer pajser moze da vam se zaglavi izmedju tipki... to je dosta bolno. Provereno. ) Ali sve stilove "krasi" ista stvar. Inicijator. Uvek je to nemoc da se u datom momentu ucini ista vise.. od...? Dabome - lupanja neduzne tastature.

Ukratko... tastatura jos nije pukla.
Meni se cinilo mnogo puta da cu JA puci... ali gorepomenuta persona s pogresne strane okeana se uvek nekako doseti da u pravom momentu pita: "kako si sreco?"


Kod mene strada monitor povremeno a najvolem voice kad nece da radi pa ponavljam kao papagaj
Pa slusaj.... da te nije, imala bih odlicnu i ocuvanu tasturu... I nista vise.

Da sumiramo.... tastatura je neophodna za zivot. Makar i sva slupana.
Ali potreban je i neko vredan snova. I sve funkcionise.