Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Bili smo na predavanju o poliamoriji Meni nije nista novo donelo, verovatno sto sam ja dosta citala o poliamoriji a predavanje je vise za ljude koji nemaju pojma o tome, tek culi da nesto takvo postoji. Ali nam je prijalo, oraspolozilo nas, nije za neku cescu upotrebu ali onako za promenu je ok... Koncipirano je tako da prvo na gitarama sviraju i pevaju, pa onda je predavanje, pa postavljanje pitanja i onda radionica tj vezbice i na kraju se opet zavrsava pesmom. Taj deo sa predavanjem mi kazem nije doneo nista novo, pitanja su mi vec bila zanimljivija... Vezbice su slicne kao sto se rade na silva metodu a ja sam isla davnih dana na taj kurs pa inace te vezbice primenjujem, tako da mi jos neka dodatna samo prija...

[LeDeNa_]

Originally posted by EYA

Zasniva se na svesnoj posvećenosti i ostvarivanju intimnih partnerskih odnosa na drugačiji način od uobičajenog, uz više iskrenosti i veću slobodu, poverenje i opuštenost. Takva posvećenost, što je ključna reč, predstavlja manje apstraktan, isprazan zavet ’da ćemo zauvek biti zajedno’, a više konkretno prepoznavanje one/og ’druge/og’ kao individue. Ako ’poliamorija’ zvuči kao neki veštački eksperiment, to je verovatno zato što, makar u teoriji, kombinuje osobine kao što su snaga, postojanost i fleksibilnost, dok nam istovremeno povećava šanse da subotom uveče imamo ’sudar’.

U suštini, ova ideja se bazira na realnosti da izgovaranje i imenovanje sopstvenih potreba i istina u odnosima predstavlja prvi korak u življenju tih istina kako u partnerskim vezama, tako i u ostalim sferama života. Iako je to samo po sebi radikalno, za osobe koje praktikuju poliamoriju ova ideja uključuje i reorganizaciju njihovih života, radi stvaranja prostora za više od jedne/og intimne/og partnerke/a, koje/i međusobno znaju jedne/i za druge. Drugim rečima, sve je otvoreno i nema tajni.

Ovaj zadnji pasos jedini ima smisla. Naravno,samo za grupu ljudi koji vole vise osoba istovremeno,i imaju vremena da reorganizuju svoj zivot. Uzmimo za primer zaposlenu zenu,koja jos treba da kuva,sprema,ima neki hobi,prijatelje,treba da provodi kvalitetno vreme sa decom,roditeljima... Naravno,muzem. Gde je tu mogucnost reorganizacije,da bi u termine uspela ugurati jos nekog?
I kako bi ta deca to videla?

Ali,ako izostavimo postojanje dece,postavlja se pitanje,zasto tu ima vece opustenosti,poverenja,iskrenosti? Zar toga nema i u monogamnim vezama? Pretpostavka autora teksta jeste da svi mi umemo voleti vise osoba (sa cime se u sustini slazem),ali ono sto mi smeta je da je to pretstavljeno kao uzviseniji nacin volenja. Meni je dovoljno tesko da nadjem jednu jedinu osobu koju mogu voleti,naci 2... Vise sanse imam igrajuci loto.
Izuzetno je bitno razlikovati ljubav od seksa,strasti,sklonosti,zaljubljenosti,ocajanja,prijateljstva,opsesivnosti,ovisnosti,bega od sebe,bega od usamljenosti itd.

Dakle,u poliamoriji se ne zeli (potruditi) da se ostane do kraja zivota zajedno? Ali to onda nije ljubav... Prepoznavanje drugog kao "individue" nema veze sa tim zavetom,niti sa poliamorijom. Cak je nekako logicno,da sto vise vremena provedemo sa nekom osobom (gde bi treca persona bila samo teret jer bi oduzimala vreme),to imamo vise mogucnosti da ga prepoznamo i upoznamo.
Ovde se i namece pitanje poverenja. Potpuna iskrenost prema jednom i prema drugom. Time je nemoguce cuvati tajne osobe A od osobe B. To stvara zadrsku u otvaranju i prozirnosti koje u sebi sadrzi rec ljubav.

Snaga,postojnost,fleksibilnost...?

Postoje mnogi argumenti koji govore za poliamoriju. Ako volimo vise ljudi u zivotu,sto ih ne bi voleli istovremeno? Ako je to nemoguce,kako je moguce voleti vise dece,oba roditelja,nekoliko prijatelja? Jedina bitna razlika je u seksualnosti... Ali opste poznato je da to bar umemo istovremeno...

[Speculum Columbae]

Pa, samo zato što ja nisam iskusio tako nešto ne znači da ne postoji.
Ne mogu, još uvek sa sigurnošću da kažem postoji li, ali ću napredovati i saznati, da se ne uvrede oni koji to možda osećaju.
Mogu, međutim da pojmim da sam još vrlo mlad i da većinu stvari u životu procenjujem iz spostvenog (često slabog) iskustva, iz straha, jer ne znam za drugačije.

[LeDeNa_]

Originally posted by EYA

slazem se da neki (mozda velika vecina) ljudi nisu spremni da ostvare pun potencijal ljubavi, i to najvise zbog sumnje u sopstvenu vrednost i pozeljnost iz koje proizilazi ljubomora i posesivnost.
uprkos tome, zamisljam drustvo u kom bi ljudi dostigli ovaj stepen razvoja i voleli se bez ogranicenja. (da li se uopste ljubavlju moze zvati nesto sto je ograniceno?)

Kontradiktorna si ovde ..ili ko god je pisao ovaj tekst ... U prvoj recenici govoris o punom (dakle ogranicenom) potencijalu,u drugoj da ljubav nema granica.

Zasto se taj "pun potencijal" ne moze ostvariti sa jednom osobom?
Kako bi izgledalo to drustvo? Postojale su komune u 70-im. I da li je nesto pametno proizislo? Ne bih rekla.
Mozemo voleti vise osoba istovremeno. Mogu nam te osobe biti i partneri. Ali familija je stub drustva. I tu poliamorija gubi svoju bezbriznost.
Ljubomora ume biti odraz nesigurnosti,losih iskustava,cak i raznih trauma i sl. Ali ljubav (u partnerskom smislu) bez ljubomore ne postoji. Ako imamo realnih razloga da pomislim da je nasa zajednica ugrozena (ne nase samopostovanje),sto pojavljivanje trece osobe garantuje,naravno da cemo osetiti strah od ostavljanja (ljubomoru).
Osim ako svi ucesnici osecaju ljubav jedni prema drugima,ne zele decu,imaju hrabrosti da se objasnjavaju,nezavisni su,i dovoljno potenti...

[Dina]

Ledena,
postavila si pitanja Eyi ali nadam se da mogu i drugi da komentarisu...

Mislim da sva tvoja pitanja imaju jednu prethodnu odluku a to je da osoba vidi sebe kao poliamornu i u poliamornoj zajednici. S obzirom da je monogamija dominantni oblik zivljenja osoba je verovatno prosla vise/niz monogamnih veza i iz njih izvukla zajednicki imenitelj tj da joj ne odgovaraju, bar ne toliko kao poliamorija.

Nasa rec za poliamoriju je viseljublje, znaci to podrazumeva vise osoba. Da li su sve u vezi ili svaki partner/ka ima druge partner(k)e koji/e nisu u medjusobnoj vezi to je vec stvar dogovora i onoga sta osobama odgovara. Ali ako im druge osobe stvaraju strahove ili ljubomoru onda ni ne treba da ulaze u poliamornu zajednicu. Moje je misljenje da poliamorija nije za osobe koje su sklone posesivnosti i ljubomori (sem ukoliko toliko zele poliamoriju da to kod sebe mogu da izmene).

Sto se organizacije vremena tice - bar kod mene vreme nije prost zbir onoga sto radim. Bilo je perioda kad nisam radila nista posebno a imala sam malo energije i onih vremena kad radim sve i svasta i opet mi odnekle pristize energija te mogu jos... Takodje zavisi da li se vidjam sa energetskim vampirima (to daleko bilo izbegavam sem kad bas moram) ili sa ljudima koji mi ulepsavaju zivot i vracaju energiju. Ali se slazem da je vreme sa sve dodatnom energijom ipak ograniceno na nekom nivou... Zato osoba ako je dobro organizovana pravi prioritete a neke stvari mora da smanji/izbaci. Npr manje ce se baviti hobijem zbog provodjenja vremena sa partnerima, ali procenila je da to vise zeli. Sto se kucnih poslova tice, valjda se oni dele i nisu samo na jednoj osobi. Ne vidim sto bi se ravnopravno partnerstvo zavrsavalo kad se dodje do kucnih poslova.

Ako ima dece tu opet sto se fizickog postizanja tice, valjda su vise osoba u prednosti nad jednom osobom koja je npr samohrani roditelj u smislu da mogu na smenu da paze dete/decu i da vise vremena ostaje za odmor. Tu opet ostaje pitanje kako je zajednica organizovana, da li su sve osobe u vezi tj da li su onda vise osoba u zajednici sa decom ili su partneri negde sa strane a deca su briga bioloskih roditelja, da li oni zele kontakt sa detetom/decom ili ne zele. Mislim da deca svakako moraju biti upoznata sa poliamornom zajednicom u kojoj zive, takodje cak i ako nemaju neke veze sa partnerima roditelja, mogu nekad u nekoj prilici da ih susretnu, tj mislim da je to bolje, te osobe nisu nikakvi duhovi ni tajne osobe. Problem moze da nastane onda kad dete vidi da njegovi drugari ne zive u takvim porodicama ali zato se pretpostavljam prica sa detetom, ono se pripremi na potencijalno takvu situaciju...

[Dina]

Originally posted by Dante

Pa, samo zato što ja nisam iskusio tako nešto ne znači da ne postoji.
.....

Mislim da je ovo vrlo vazna recenica... Ljudi cesto kazu da nesto ne postoji a tacnije bi bilo da za njih ne postoji, oni to nisu iskusili ili ne zele, sto ne mora da znaci da nigde ne postoji, i da ono sto vazi za njih vazi i za druge. Kad bi se uvek tako razdvojilo i ne bi uopstavalo mislim da bi se ljudi puno bolje razumeli

[Mariška]

Originally posted by Dina

Originally posted by Dante

Pa, samo zato što ja nisam iskusio tako nešto ne znači da ne postoji.
.....

Mislim da je ovo vrlo vazna recenica... Ljudi cesto kazu da nesto ne postoji a tacnije bi bilo da za njih ne postoji, oni to nisu iskusili ili ne zele, sto ne mora da znaci da nigde ne postoji, i da ono sto vazi za njih vazi i za druge. Kad bi se uvek tako razdvojilo i ne bi uopstavalo mislim da bi se ljudi puno bolje razumeli

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

Originally posted by EYA

Zasniva se na svesnoj posvećenosti i ostvarivanju intimnih partnerskih odnosa na drugačiji način od uobičajenog, uz više iskrenosti i veću slobodu, poverenje i opuštenost. Takva posvećenost, što je ključna reč, predstavlja manje apstraktan, isprazan zavet ’da ćemo zauvek biti zajedno’, a više konkretno prepoznavanje one/og ’druge/og’ kao individue. Ako ’poliamorija’ zvuči kao neki veštački eksperiment, to je verovatno zato što, makar u teoriji, kombinuje osobine kao što su snaga, postojanost i fleksibilnost, dok nam istovremeno povećava šanse da subotom uveče imamo ’sudar’.

U suštini, ova ideja se bazira na realnosti da izgovaranje i imenovanje sopstvenih potreba i istina u odnosima predstavlja prvi korak u življenju tih istina kako u partnerskim vezama, tako i u ostalim sferama života. Iako je to samo po sebi radikalno, za osobe koje praktikuju poliamoriju ova ideja uključuje i reorganizaciju njihovih života, radi stvaranja prostora za više od jedne/og intimne/og partnerke/a, koje/i međusobno znaju jedne/i za druge. Drugim rečima, sve je otvoreno i nema tajni.

Ovaj zadnji pasos jedini ima smisla. Naravno,samo za grupu ljudi koji vole vise osoba istovremeno,i imaju vremena da reorganizuju svoj zivot. Uzmimo za primer zaposlenu zenu,koja jos treba da kuva,sprema,ima neki hobi,prijatelje,treba da provodi kvalitetno vreme sa decom,roditeljima... Naravno,muzem. Gde je tu mogucnost reorganizacije,da bi u termine uspela ugurati jos nekog?
I kako bi ta deca to videla?

Ali,ako izostavimo postojanje dece,postavlja se pitanje,zasto tu ima vece opustenosti,poverenja,iskrenosti? Zar toga nema i u monogamnim vezama? Pretpostavka autora teksta jeste da svi mi umemo voleti vise osoba (sa cime se u sustini slazem),ali ono sto mi smeta je da je to pretstavljeno kao uzviseniji nacin volenja. Meni je dovoljno tesko da nadjem jednu jedinu osobu koju mogu voleti,naci 2... Vise sanse imam igrajuci loto.
Izuzetno je bitno razlikovati ljubav od seksa,strasti,sklonosti,zaljubljenosti,ocajanja,prijateljstva,opsesivnosti,ovisnosti,bega od sebe,bega od usamljenosti itd.

Dakle,u poliamoriji se ne zeli (potruditi) da se ostane do kraja zivota zajedno? Ali to onda nije ljubav...

A zašto to nije ljubav?

[Tungi]

Potpuno mi neprihvatljivo...Ili sto bi rekao Sutekh "neko bi nekog tu morao da sutne."Kakvo je to umnozavanje ljubavi?

Znamo valjda svi sta je ljubav ili bar sta nazivamo ljubavlju.Ovo se zove nepostojanost.

[J...]

Originally posted by tramp

ja sam recimo poli-hijerarhicna odnosno ... ok mi je da moja partnerka ima neku drugu osobu ako sam ja primarni partner i ok mi je da ne budem nekome primarni partner

poliamorija u praksi

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

Postojale su komune u 70-im. I da li je nesto pametno proizislo? Ne bih rekla.
Mozemo voleti vise osoba istovremeno. Mogu nam te osobe biti i partneri. Ali familija je stub drustva. I tu poliamorija gubi svoju bezbriznost.

Mit o romantičnoj ljubavi vs poliamorija

U poliamoriji je osoba u ljubavnom odnosu sa više intimnih partnera, koji svi znaju jedni za druge. Osnovna ideja poliamorije mogla bi se izraziti rečima: „Ljubav nije nešto što kad nekom daš - više nemaš, već upravo suprotno; ljubav se daje i zatim vraća umnožena“.

Suprotnost poliamoriji je tzv. mit o romantičnoj ljubavi, po kojem su dve osobe „stvorene jedna za drugu“, pa prema tome nisu namenjene nikom drugom. Mit tako propisuje ekskluzivnost ljubavnih odnosa, naročito seksualnih. Ovaj mit je, na sebi svojstven humorističan način, izložio Aristofan u svojoj besedi u Platonovoj „Gozbi“.

Razlika između poliamorije (koja ohrabruje sveopštu ljubav) i mita o romantičnoj ljubavi (koji propisuje ekskluzivnost ljubavnih odnosa) odgovara razlici između tzv. matrijarhalne kulture sa jedne, i patrijarhalne kulture, sa druge strane, kao što je to primetio Bahofen u svome kapitalnom delu „Materinsko pravo“: „Ljubav koja potiče iz materinstva obuhvata ne samo intimni krug nego i opšte i šire krugove (...) Kao što je u očinskom principu sadržano ograničenje tako je u majčinskom principu sadržana opštost. Kao što očinski princip nosi sa sobom ograničavanje na uži krug, materinski princip, poput prirodnog života, ne poznaje nikakvih ograda. Iz majčinstva potiče sveopšte bratstvo svih ljudi, o kojem spoznaja i svest slabe jačanjem očinstva. Porodica utemeljena na patrijarhatu ograničava se na jedan individualni organizam, dok matrijarhalna porodica ima tipično opšti karakter kojim počinje svaki razvitak (...) Utroba svake žene, smrtna slika zemljine majke Demetre, daće braću i sestre deci svake druge žene i biće domovinom koja poznaje samo braću i sestre tako dugo dok razvitak očinstva ne razbije jedinstvenost masa i princip razdvajanja ne pobedi nerazlikovanje. Matrijarhalne kulture mnogostruko izražavaju pa čak i pravno formulišu spoznaju ovog aspekta matrijarhata. Na njemu počiva princip opšte slobode i jednakosti“

[EYA]

Originally posted by LeDeNa_

Originally posted by EYA

slazem se da neki (mozda velika vecina) ljudi nisu spremni da ostvare pun potencijal ljubavi, i to najvise zbog sumnje u sopstvenu vrednost i pozeljnost iz koje proizilazi ljubomora i posesivnost.
uprkos tome, zamisljam drustvo u kom bi ljudi dostigli ovaj stepen razvoja i voleli se bez ogranicenja. (da li se uopste ljubavlju moze zvati nesto sto je ograniceno?)

Kontradiktorna si ovde ..ili ko god je pisao ovaj tekst ... U prvoj recenici govoris o punom (dakle ogranicenom) potencijalu,u drugoj da ljubav nema granica.

ako mi objasnis kako si izraz PUN zamenila sa OGRANICEN, onda mozemo dalje o ovome...

Originally posted by LeDeNa_
Zasto se taj "pun potencijal" ne moze ostvariti sa jednom osobom?
Kako bi izgledalo to drustvo? Postojale su komune u 70-im. I da li je nesto pametno proizislo? Ne bih rekla.
Mozemo voleti vise osoba istovremeno. Mogu nam te osobe biti i partneri. Ali familija je stub drustva. I tu poliamorija gubi svoju bezbriznost.
Ljubomora ume biti odraz nesigurnosti,losih iskustava,cak i raznih trauma i sl. Ali ljubav (u partnerskom smislu) bez ljubomore ne postoji. Ako imamo realnih razloga da pomislim da je nasa zajednica ugrozena (ne nase samopostovanje),sto pojavljivanje trece osobe garantuje,naravno da cemo osetiti strah od ostavljanja (ljubomoru).
Osim ako svi ucesnici osecaju ljubav jedni prema drugima,ne zele decu,imaju hrabrosti da se objasnjavaju,nezavisni su,i dovoljno potenti...

poliamorija ne iskljucuje mogucnost da ti jedna osoba bude sve, ali govori o tome da ti ta osoba nece biti nista manje bitna ni ako se pojavi jos neka osoba koja ti je takodje sve, jer sve nikad nije sve vec je uvek nesto, a nesto moze biti komplementarno sa necim, pa nesto plus nesto plus nesto daju vise svega.
naravno, to sve zvuci sasavo dok covek ne iskusi.

o stubovima drustva (u kakvom zivimo) ne zelim da raspravljam, radije bih ih srusila.

ako imamo realnih razloga da pomislimo da je nasa zajednica ugrozena , sto pojavljivanje trece osobe nikako NE garantuje, onda cemo se realno pozabaviti tim razlozima. jer kad osetimo *strah od ostavljanja tj ljubomoru* to samo znaci da reagujemo iz ega, a ne da volimo.

za decu i jos ponesto je dina sve lepo objasnila

[Sunce]

Meni to treba da se desi. Jer "u meni toliko ljubavi ima" da bih mogao da ne presusim. Vazno je da je "amorija".

[dharmox]

Ko voli, neka se brčka u tome.
Ne vidim ni čemu novo ruho? To se oduvek zvalo promiskuitet.

[dukkehjem]

@dharmox

bre

[Dina]

Dharmox,
u promiskuitetu nema nista lose pa da bi se skrivao iza nekih drugih imena. Ali poliamorija nema veze sa tim. Ja sam npr izrazito nezaljubljiva a u slobodnom sam braku, koji bi se mogao podvesti pod poliamoriju. U transrodnom forumu smo raspravljali o aseksualnosti i poliamoriji pre neku godinu, pa koliko se secam smo zakljucili da se to ne mora iskljucivati tj da i aseksualna osoba moze biti poliamoricna. Mislim da iza svega stoji duh, tj da li osobi odgovara nekonvencijalniji pristup vezama ili se vise nalazi u klasicnoj postavci stvari. Mozda ce se za poliamoriju cesce odlucivati zaljubljive osobe ali eto ja sam dokaz da nije uslov

[dukkehjem]

ja nisam nesto zaljubljiv ali poliamorija mi je skroz ok...
ne podnosim konvencionalne veze npr., ne bih mogao da funkcionisem u zatvorenoj vezi najverovatnije.

[dharmox]

Originally posted by Dina

Dharmox,
u promiskuitetu nema nista lose pa da bi se skrivao iza nekih drugih imena. Ali poliamorija nema veze sa tim. Ja sam npr izrazito nezaljubljiva a u slobodnom sam braku, koji bi se mogao podvesti pod poliamoriju. U transrodnom forumu smo raspravljali o aseksualnosti i poliamoriji pre neku godinu, pa koliko se secam smo zakljucili da se to ne mora iskljucivati tj da i aseksualna osoba moze biti poliamoricna. Mislim da iza svega stoji duh, tj da li osobi odgovara nekonvencijalniji pristup vezama ili se vise nalazi u klasicnoj postavci stvari. Mozda ce se za poliamoriju cesce odlucivati zaljubljive osobe ali eto ja sam dokaz da nije uslov

Iz svega gore napisanog meni poliamorija izgleda kao promiskuitet. Sad vidim da se i rakun uvredio (što mi nije bila namera).

Nisam ja promiskuitet proglasio za loš, ali svakodnevno (u umetnosti, politici, životu, najzad) srećeš jedne iste, poznate stvari koje se nazivaju drugim, novim imenima. Na poliamoriju gledam kao na izmišljotinu ne zato što sam nisam takav nego što zapravo ne vidim razliku.

[Dina]

Mozda je problem u definiciji promiskuiteta... bar to je bilo u jednoj temi o lezbejkama. Ja nikako ne mogu da zamislim grupu, bilo koju grupu zena, koje su promiskuitetne i rezultati te ankete su me jako cudili jer je dosta ljudi glasalo za. Na kraju je M.. pokrenula pitanje sta ljudima znaci promiskuitet pa je to mozda bilo objasnjenje za te glasove. Poliamorija je imanje dve ili mozda tri trajne veze naporedo i po meni to nikako ne moze da bude promiskuitetno ponasanje. Jedan je razlog sto je to mali broj partnera ili partnerki da bi se nazvalo promiskuitetom a drugo zato sto te veze ukljucuju sve dimenzije partnerstva a ne samo seksualnu. Sa druge strane (za mene) je promiskuitet mnogo veci broj partnera ili partnerki, nema nekog konacnog broja, ali recimo vise partnera za dan ili jedan dnevno ili jedan na par dana... ali da je to neko konstantno uvodjenje novih osoba u zivot i da se ceo odnos zasniva na seksu.

[dharmox]

Ti tvrdiš da promiskuitet uglavnom znači (samo) vrtoglav broj seksualnih partnera, a poliamorija podrazumeva (donekle) trajnu i kompletnu vezu?
Ako je tako, slažem se.

Ne mogu da nađem tu staru temu o promiskuitetu, to je valjda bilo pre mog dolaska.

[Dina]

Otprilike tako

Ta tema o kojoj sam pricala je na sledecem linku:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=33741

[EYA]

evo sta kaze viki:

Promiskuitet je oblik seksualnog ponašanja kod kojeg je prisutna promena seksualnog (ili seksualnih) partnera, odnosno neodrživost zadovoljenja seksualnih potreba u vezi sa jednim stalnim partnerom.


Polyamory (from Greek πολυ [poly, meaning many or several] and Latin amor [love]) is the practice, desire, or acceptance of having more than one intimate relationship at a time with the knowledge and consent of everyone involved.

[Madonna]

Originally posted by EYA

evo sta kaze viki:

Promiskuitet je oblik seksualnog ponašanja kod kojeg je prisutna promena seksualnog (ili seksualnih) partnera, odnosno neodrživost zadovoljenja seksualnih potreba u vezi sa jednim stalnim partnerom.


Polyamory (from Greek πολυ [poly, meaning many or several] and Latin amor [love]) is the practice, desire, or acceptance of having more than one intimate relationship at a time with the knowledge and consent of everyone involved.

e ko je morao ovo da pročita da bi sfatio, mož' da se besi

[Dear Lucy]

o ovome gledah neku meksičku seriju, las aparicio... tako nešto. koje ludilo i zanimljivo je skroz kako su se Meksikanci brzo prešaltali na kvir sapunice.

[willow_in_dawn]

this is hopefull

[Dina]

Loni mi je poslao tekst o Simon de Bovoar i Sartru Cesto mu pricam o njima i njihovom odnosu koji je bio neverovatan za ono vreme. A za mnoge ljude nedostizan je i danas. Tako da me je Loni bas obradovao tekstom o njima, a tekst je vezan i za danasnje vreme, mislim da se uklapa u ovu temu pa cu ga podeliti sa vama...

Ljubav i individualna sloboda

Sartr i Simon, simboli seksualne slobode

28.09.2010., Sanja Rešćanski, fotografija: Tijana Janković

Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr, oboje književnici i filozofi 20. veka, iako su bili u ljubavnoj vezi do kraja života, uživeli su u individualnoj slobodi...

Ljubav i individualna sloboda

Egzistencijalna filozofija jeste naziv za niz filozofskih pravaca, ali zajedničko za sve jeste način ljudskog postojanja. Središte ove filozofije jeste čovek, njegovo postojanje, njegova lična sloboda i samoostvarenje. Filozofijom egzistencije se vodio upravo ovaj ljubavni par.

Čak i danas nam je, pored svih revolucionarnih otkrića i napretka, teško da prihvatimo mogućnost, da naš partner ima odnos sa još nekom osobom, a da nam to uopšte ne smeta. Međutim, u poslednje vreme, veoma je popularan pojam otvorena veza, koja nam dolazi nekako prirodno i spontano i bez velikog filozofskog znanja.

Žan Pol Sartr i Simon de Bovoar, inače simboli seksualne slobode, imali su otvorenu vezu. Ovakva veza je podrazumevala seksualne i ljubavne odnose i sa drugim ljudima. Katkad su razmenjivali ljubavnike i ljubavnice. I jedan i drugi su, do kraja života, bili u ljubavnoj vezi sa jednom prelepom Ruskinjom, o kojoj su oboje mislili, da sem fizičke lepote, ne poseduje druge vrednosti. Nije ovakva veza bila laka ni za Simon, niti za Sartra. Najteže je bilo otarasiti se ljubomore. I kada su živeli razdvojeno, ili sa drugim ljudima, imali su komunikaciju i osećali jaku duhovnu povezanost. Simon je bila veoma privržena Sartru. Za razliku od njega, ona je imala mnogo manje ljubavnih afera. Njena pisma, upućena Sartru, bila su puna ljubavi, ali i najintimnijih erotskih reči. Simon je smatrala da je svaki muškarac neveran i da bi žena trebalo da postane svesna te činjenice. Verovala je, da je otvorena veza, ne samo odnos muškarca i žene, već dvoje ravnopravnih. Jednima se, ovakva ljubav, činila razumnom, dok su drugi, čak i njihovi najbliži prijatelji, bili protiv ovakvog shvatanja..

Sticanje individualne slobode danas, postalo je veoma bitno, kao i dostizanje ličnog ostvarenja i zadovoljstva. Do pre samo nekoliko godina, ljudi su stupali u brak, iz manje više, ekonomskih razloga. Veoma mladi, zajedno su gradili svoju budućnost i sreću za dvoje. Čak i muškarca, Balkanca, onog kojem se žena divi, a u isto vreme od njega i strahuje, skoro da više i nema. Teorija da žena više mašta o ljubavniku, nego što je spremna da to i ostvari, polako pada u vodu. Međutim, danas, ljudi koji su u otvorenoj vezi, u većini slučajeva, nemaju svest o individualnoj slobodi. Njihova suština nije oslobađanje voljenog bića, niti njegovo ostvarenje kao samostalne ličnosti. Ovakve veze su, u najvećem broju "otvorene", zbog nedostatka emocije, ili razumevanja.

Ono što ovaj par čini drugačijim od mnogih otvorenih veza današnjice, jeste veliko međusobno poštovanje, razumevanje, podrška... Oni su bili najnekonvencionalniji intelektualni par 20.veka, koji je živeo egzistencijalnu filozofiju i pravu individualnu slobodu. Misli se, da samo retki mogu da pobede sebe, izdignu se iznad zemaljskih osećaja poput ljubomore i dožive sreću. Cilj ovakve veze bio je davanje potpune slobode voljenoj osobi da ostvari svoje potrebe.

Da li je moguća da se odreknemo svih onih osećaja koji prate ljubav, a koji tako snažno navijaju za monogamiju? Da li je ovakav vid veze uživanje u apsolutnoj ljubavi, ili možda konstantna borba sa prirodnim osećanjima?

http://www.lookerweekly.com/sr/article/ ... loboda/142

[Blady]

Originally posted by EYA




poliamorija ne iskljucuje mogucnost da ti jedna osoba bude sve, ali govori o tome da ti ta osoba nece biti nista manje bitna ni ako se pojavi jos neka osoba koja ti je takodje sve, jer sve nikad nije sve vec je uvek nesto, a nesto moze biti komplementarno sa necim, pa nesto plus nesto plus nesto daju vise svega.

za ovaj deo, znam iz iskustva...

[Lepa Krepa]

[Bombina]

Krepa sta je ovo na skici,oces da mi prevedes?Kakvo je to finalno potencijalni ljubavne rizike,usmeravanje odluke aktivnosti o seksualnsoti i nije meni da budu ono sto meni logicno misljenje moju zivu glavu si definisala tabelama i komponente seme,dobro (mora da si dobila pms)
Izgledas da si potencijalna realna nemoguca :shock:

[EYA]

Originally posted by EYA

Originally posted by IriS

Originally posted by EYA
ja iskreno tako mislim

misliti i cveće brati...

braces ti sa mnom "cvece" jednog dana sa sarene poliamorske livade...
a dotle se slobodno smej, Ljubavi moja najveca