Originally posted by Wilhelmina
A da, ja sam picka.
Pri tom mislim da se uvek spetljam kada treba da se obratim nepoznatoj osobi, izbegavam je ako je u vecem drustvu i smisljam strategiju dok se ne smorim i neka od nas ne nestane.
E ja sam još veća ... hm ... znate već šta.
Ne samo da već godinama nisam nikome prišao, već čak i kada meni priđe devojka, koja mi se sviđa, što znači da je lepa i pametna, ja budem totalno rezervisan, ne želim nikakav kontakt, ni prijateljstvo, a ne daj Bože vezu. Ponekad čak bukvalno pobegnem.
I posle skapiram koliko mi je po mnogo čemu slična, da je jedva malo manje nesigurnija od mene, da sam je svojim postupkom učinio još nesigurnijom. Nepoverljivijom. Da sam je povredio.
I bude mi žao. I kažem sebi: "Nemoj to više raditi."
I onda isto to uradim ponovo, samo što bude u pitanju neka druga devojka... I još uvek to radim...
A da, ne znam da li sam rekao, u međuvremenu sam se i zaljubio. U jednu lezbejku. Tako sam se i našao na ovom forumu...
I rekoh pre neki dan sam sebi: "Ako te je neko na ovom forumu dočekao prijateljski, predivnim, toplim rečima podrške, budi i ti prijatelj. Nemoj, na prvi nagoveštaj da bi mogao biti povređen, odmah pobeći. Nemoj pobaciti to tek začeto 'virtuelno prijateljstvo'. Dozvoli mu da se rodi. Jeste, istina je, svako rođenje, svako rađanje, boli, boli... Prijateljstvo u tom pogledu ne predstavlja izuzetak. Ali ta bol je znak da nije u pitanju neko površno poznanstvo nego istinsko prijateljstvo, ono koje zagrebe ispod površine, koje te dovede bliže samome sebi. A istinskom prijateljstvu zaista treba dati šansu da se rodi..."
I tako sam odoleo iskušenju da pobacim moje "virtuelno prijateljstvo". Nadam se da ću izneti do kraja ovu moju "trudnoću".
Nadam se da neću, kao ko zna koliko puta do sada, ponovo ispasti ... hm ... pa ... znate već šta.
) i pritom prezgodni tipovi u USA
)
,
