Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Originally posted by J...

Originally posted by Galateja

^
Ne, već razbiti ljusku brestovskih kiša. Shvatiti ih. Tu kišu kanonada ognja, krvi i čelika.

Sve je to lepo ali u praksi, kad rec povredi, prvo se desava ovo - i onda nema vise ni postovanja dogovora, ni postovanja izmedju ljudi ni brige da li ce taj neko "da umre".

Pa ta krvava sekira dovoljno govori o površnom shvatanju r e č i. Ja ne živim u svetu krvavih i agresivnih smajlija, već u svetu Prevera, Crnjanskog i Kafke. No, svako bira mač koji paše sopstvenoj ruci. Znaš, draga J..., i Sloba, Alija i Franjo su imali lepe reči dok su ljudi ginuli. A reči su takvo prokletstvo da vezu vez. Uvreda hrani uvredu. Ne, to nisam ja, to je moja šauma.

[J...]

Originally posted by Galateja


Ja ne živim u svetu krvavih i agresivnih smajlija, već u svetu Prevera, Crnjanskog i Kafke.

I sta kazu Prever, Crnjanski i Kafka, kako posle duge veze?

[Galateja]

Originally posted by 4NY K3Y

4:02

''

Volim ovaj film!

Eto, da me neko i nasmeje.

[Mariška]

Originally posted by J...

Originally posted by Galateja


Ja ne živim u svetu krvavih i agresivnih smajlija, već u svetu Prevera, Crnjanskog i Kafke.

I sta kazu Prever, Crnjanski i Kafka, kako posle duge veze?

Prever valjda kaže: "Sjeti se, Barbara".

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=UOC50nId ... r_embedded[/youtube]

[Mariška]

Premda je meni lično zanimljivija Denijeva interpretacija Vaska Pope:


1

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

(...)

4

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

(...)

7

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

(...)

9

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

(...)

13

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje


Vasko Popa: Vrati mi moje krpice

[Galateja]

Originally posted by J...

Originally posted by Galateja


Ja ne živim u svetu krvavih i agresivnih smajlija, već u svetu Prevera, Crnjanskog i Kafke.

I sta kazu Prever, Crnjanski i Kafka, kako posle duge veze?

Prever
LJUBAV NA ROBOTSKI NAČIN
Neki čovek piše na mašini ljubavno pismo
i mašina odgovara čoveku svojeručno
i umesto primaoca
Toliko je savršena ta mašina
Mašina za prodaju čekova i ljubavnih pisama
I čovek udobno smešten u svojoj mašini za
stanovanje čita mašini za čitanje odgovor
mašine za pisanje
I u svojoj mašini za snivanje sa mašinom za
računanje kupuje mašinu za ljubav
I u svojoj mašini za ispunjavanje snova vodi
ljubav sa mašinom za pisanje s mašinom za
ljubav
I ta ga mašina vara s nečim
S nečim da pukneš od smeha.


Crnjanski - živeo doživotno sa svojom Vidom koja je umrla godinu nakon njega.

Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
(...)
mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
u drustvu maski, koje dosle su po nas.
(...)
ŽIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,
priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Samo, sve to, ti i ja, nismo nikad ni bili više,
nego neka pena, trenuci, šapat u Kini,
što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, trešnje, ni mandarin.
Niko i ništa.

Kafka - umro mlad i nije imao duže veze. A rekao je ovo:

Kada je čovjek sam, uvijek je u lošem društvu.

Ja sam u lancima. Ne diraj moje lance!

Ljubav nije problematična baš kao ni auto. Problematični su vozač, putnici i ulica.

[Ulix]

Originally posted by Galateja


Kafka - umro mlad i nije imao duže veze. A rekao je ovo:

Kada je čovjek sam, uvijek je u lošem društvu.

I zato je Kafka, da bi izbegao loše društvo, obilato posećivao javne kuće i družio se sa prostitutkama, što može u tvojoj situaciji da bude i koristan savet.

[Galateja]

^
Probala varijaciju tvog predloga u nekoliko navrata, ali to nije to.

[Mariška]

^

Da, i neku si temu na estrogenu beše otvarala, baš s tim u vezi.

[Galateja]

^
Greška. Ovo upućeno Ulixu se odnosilo na konkretnu konzumaciju na koju je aludirao.

[Mariška]

^

Ispričavam se na pogrešci.

Videh tamo neku tvoju temu Koliko para toliko muzike, ali me mrzelo da čitam baš sve o kakvoj se tu konkretno konzumaciji radi...

[Hys.]

Originally posted by Galateja

^
Probala varijaciju tvog predloga u nekoliko navrata, ali to nije to.

Na kakve varijacije mislis? Tesko moze da postoji "varijacija" na temu javne kuce...to su poslovne zene koje prodaju seks.

Lm, zaista, jos jednom ponavljam, verujem da ima psihologa koji bi umeli da ti adekvatno pruze podrsku.

[Galateja]

Originally posted by Hys.

Originally posted by Galateja

^
Probala varijaciju tvog predloga u nekoliko navrata, ali to nije to.

Na kakve varijacije mislis? Tesko moze da postoji "varijacija" na temu javne kuce...to su poslovne zene koje prodaju seks.

Lm, zaista, jos jednom ponavljam, verujem da ima psihologa koji bi umeli da ti adekvatno pruze podrsku.

Aman, mislila sam na to da sam probala i varijante seksa bez obaveza u nekoliko navrata posle raskida (na šta je aludirao Ulix), ali da to nije za mene.

Imam fobiju od psihologa. Stvarno mi je stresno da sve ispričam, a da on/ona klima glavom, zatim da me ispituje za prababu, pradedu, rođake, da li sam rođena na carski ili kraljevski rez, da li sam sisala palac i sl. pa da me posle opet otkači. Ne mogu više. U državne nemam poverenja, a za privatne nisam spremna da dajem 30 evra za 50 minuta. Išla sam preko Labrisa, besplatno, kod ove što me je otkačila.

[Galateja]

Hvala svim dobrim dušama koje su mi dale podršku, bilo na temi, bilo putem u2u.
Ono što mogu da kažem da nikome ne bih poželela ovo što se meni dešava.
Nije reč o tome da egzibicionišem, ali mi je svega do grla!
Ne znam da li je gore izgubiti Ljubav, veru u Ljubav ili sebe?!
Znam da na forumu ima puno tema o zaljubu, odljubu i da većina tih 'help pliz' tema prođe, što bi Šerbedžija rekao, bilo pa prošlo, novo je došlo. Međutim, moja priroda je vrlo nezgodna. Impulsivna sam, konfliktna i asocijalna a to nije poželjan obrazac. Radim na tome da to promenim, ali mi teško ide, jer je mnogo teško menjati prirodu.
Doživljavala sam je kao deo sebe (bez obzira na nerazumevanje i ironiju pojedinih) jer ta veza je za mene bila sve. Moja ex gf mi je bila i majka, i sestra, i ljubavnica, i psiholog, i suknja pod kojom sam ja obitavala sretna u toj sigurnosti. Ima jedna scena iz Almodovarovog filma Pričaj sa njom gde junak mašta da se smanjuje sve dok ne dođe do veličine palca i ulazi u vaginu devojke koja mu se dopada. Ali bukvalno. Toliko sam bila vezana za nju da kad treba da dobije ja osećam posledice pms-a. Osećam kao da mi nedostaje deo tela. Priznajem, oslanjala sam se na njenu socijalnost, društvenost, na sve ono praktično što ja nemam. Bez nje se osećam kao izgubljeno kuče bez povodca. Pored nje sam uvek bila zaštićena.
Kada smo raskinule, isprva mi se sve činilo kao neka šala, kao prvotni šok, ali kako mi od tada sve ide naopako i kako sam shvatila da potiskujem svoja osećanja zarad opšteg dobra, ja sam počela da osećam patnju vrlo intenzivno.
Posle raskida svaki korak je bio posrtaj. Sledila je greška za greškom. A ljudi mogu da greše i nehotično.
Ona je moja prva ozbiljna i duga veza. I nikada nisam imala sumnje da li je to to.
I znam da ovo što pišem nije za forum, ali mi se čini da nemam više šta da izgubim. Skoro će 3am a ja ovde ku(c)kam. Boli me ovo bezdno.


Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni,
kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi,
i Tebe, i Savu, u Tvoj Dunav trom.
Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,
to ime će biti poslednji šapat moj.

(poslednja strofa Lamenta nad Beogradom Miloša Crnjanskog)

[4NY K3Y]

Originally posted by Galateja

...
Kada smo raskinule, isprva mi se sve činilo kao neka šala, kao prvotni šok, ali kako mi od tada sve ide naopako i kako sam shvatila da potiskujem svoja osećanja zarad opšteg dobra, ja sam počela da osećam patnju vrlo intenzivno.
...

a da prestanes ovo da radis?
to su ti oni saveti sa pocetka - placi ako ti se place, vristi ako ti se vristi, slomi nesto ako ti je do toga...

samo nemoj u sebi da zadrzavas bol

[Khons]

buduci da se ovo "ko izgubljeno kuce bez povoca" provlaci kroz vise tvojih postova ja ovde ne vidim problem u tome sto ste raskinule niti u tome sto je ona govorila jedno pa uradila drugo/ilistavec, nego u tome da si se ti utopila u nju, vezala u smislu da si se oslonila u potpunosti na sve sto ona jeste i nije i prepustila sve (sto je nesto sto npr ja ne vidim kao nesto pametno, sorry)

dakle nisi ti izgubila veru u ljubav jer nije ljubav ono sto te muci vec to sto je nemas vise pored sebe.
ti kakog god da si sklopa licnosti ne mozes da funkcionises jedino kad si uparena; mi ljudi jesmo socijalna bica ali ne toliko. previse si sebi dala za pravo da te neko drugi vodi a to moze da bude ogroman teret za osobu pored tebe zapravo odgovornost a to pa majka da ti je na samrti i da moras da joj budes i desna i leva ruka prosto ne moze da funkcionise. izvinjavam se na plasticnosti primera.

bila si u dugoj vezi i neosporno je da sad patis i da ne mozes da funkcionises normalno i da te sve podseca na nju i da moras da je vidjas makar u prolazu a opet kad je vidis tebi nije dobro i sve to u krug. to nam je svima jasno.
tvoji mehanizmi prevladavanja situacije nisu ti nesto pomogli cak odmazu i jedino mozda iz tog razloga ja bih rekla da se snadjes na drugi nacin. primera radi ako ne mogu shipkom da prelomim drvo ja cu da uzmem sekiru a ne da bangam sipkom dok mi se ne obije o glavu u nekom momentu.

[Galateja]

Originally posted by Khons

buduci da se ovo "ko izgubljeno kuce bez povoca" provlaci kroz vise tvojih postova ja ovde ne vidim problem u tome sto ste raskinule niti u tome sto je ona govorila jedno pa uradila drugo/ilistavec, nego u tome da si se ti utopila u nju, vezala u smislu da si se oslonila u potpunosti na sve sto ona jeste i nije i prepustila sve (sto je nesto sto npr ja ne vidim kao nesto pametno, sorry) dakle nisi ti izgubila veru u ljubav jer nije ljubav ono sto te muci vec to sto je nemas vise pored sebe.

Slažem se delimično sa tobom. Jesam ja izgubila veru u Ljubav i ljude, ali ima i toga što ti kažeš. Nije pametno, znam. Zapravo, sve znam intelektualno šta bi i kako bi trebalo povodom date situacije, ali šta sa onim emocionalnim delom ličnosti koji koči progres? Šta sa tom vezanošću?

Originally posted by Khons
ti kakog god da si sklopa licnosti ne mozes da funkcionises jedino kad si uparena; mi ljudi jesmo socijalna bica ali ne toliko. previse si sebi dala za pravo da te neko drugi vodi a to moze da bude ogroman teret za osobu pored tebe zapravo odgovornost a to pa majka da ti je na samrti i da moras da joj budes i desna i leva ruka prosto ne moze da funkcionise. izvinjavam se na plasticnosti primera.

Tu je problem sa jedne strane ekstremne asocijalnosti i neprilagođenosti okolini (što jača kako sam starija) i sa druge strane ekstremne vezanosti za ex gf. Nije ona mene vodila, samo je bila snažnija na poljima na kojima sam ja slaba. I obratno. Bila mi je most u spoljni svet, nešto između psa čuvara i anđela čuvara. I ona je znala koliko sam vezljiva. Zašto to nije uradila pre nekoliko godina ako je već uvidela moju strukturu ličnosti već sad kad sam se ja ušuškala u svoju toplu poziciju?!

Originally posted by Khonsbila si u dugoj vezi i neosporno je da sad patis i da ne mozes da funkcionises normalno i da te sve podseca na nju i da moras da je vidjas makar u prolazu a opet kad je vidis tebi nije dobro i sve to u krug. to nam je svima jasno.
tvoji mehanizmi prevladavanja situacije nisu ti nesto pomogli cak odmazu i jedino mozda iz tog razloga ja bih rekla da se snadjes na drugi nacin. primera radi ako ne mogu shipkom da prelomim drvo ja cu da uzmem sekiru a ne da bangam sipkom dok mi se ne obije o glavu u nekom momentu.

Da.
Na koji način da se izborim sa postojećim mehanizmima?

[Blond Brat]

Kako je ovo tuzno.
Znam da u ovom momentu mislis kako niko ne pati vise od tebe, ali pati, koliko ima bolesnih ljudi koji se bore za zivot, nemaju krov nad glavom, nista... Moras nekako da se suocis sa tim da nje vise nema pored tebe na isti nacin kao pre, placi, lomi...radi nesto da se izboris sa tim. Kreni da se bavis sa nekom fizickom aktivnoscu, to dosta pomaze. Shvatam da si mislila da ces sa njom ostati do kraja zivota, bila ti je ne samo devojka vec i najbolji prijatelj...nemoj da dozvolis da te tuga i nemoc savladaju, budi jaca od toga. Zaokupiraj se, nadji nesto dodatno da radis, pokusaj da budes izvan stana sto vise...samo da ne mislis na nju.
Smatram da si taj eksperiment sa neobaveznim seksom mogla izbeci, to nije trebalo.
Znam da je nama lako da pricamo posto nismo u tvojoj kozi i ko zna kako bi se ponasali, ali eto, savet i uteha dobro dodju.

[Blady]

Originally posted by Khons

previse si sebi dala za pravo da te neko drugi vodi a to moze da bude ogroman teret za osobu pored tebe zapravo odgovornost a to pa majka da ti je na samrti i da moras da joj budes i desna i leva ruka prosto ne moze da funkcionise. izvinjavam se na plasticnosti primera.

bila si u dugoj vezi i neosporno je da sad patis i da ne mozes da funkcionises normalno i da te sve podseca na nju i da moras da je vidjas makar u prolazu a opet kad je vidis tebi nije dobro i sve to u krug. to nam je svima jasno.
tvoji mehanizmi prevladavanja situacije nisu ti nesto pomogli cak odmazu i jedino mozda iz tog razloga ja bih rekla da se snadjes na drugi nacin. primera radi ako ne mogu shipkom da prelomim drvo ja cu da uzmem sekiru a ne da bangam sipkom dok mi se ne obije o glavu u nekom momentu.

[LittleRed]

Hoću ja nešto ne baš mnogo pametno da kažem.
Mnogo mi je tužno sve ovo kroz šta prolaziš...verujem da si na racionalnom nivou i sama uglavnom svesna svih zamki u koje si upala i onoga što je možda trebalo menjati...
Ali to ne mora da ima puno veze sa emocijama i načinom na koji ti izlaziš na kraj sa situacijom...
Treba mnogo snage za to, a treba i puno snage da svoje emocije ogoliš na forumu...meni je lično puno značilo da pročitam tvoje iskustvo, možda ponajviše zbog iskrenosti i autentičnosti koja je sveprisutna i sa kojim baš zato i mogu da se povežem.

Želim ti da agonija traje što kraće

[m..]

Originally posted by Galateja

Hvala svim dobrim dušama koje su mi dale podršku, bilo na temi, bilo putem u2u.
Ono što mogu da kažem da nikome ne bih poželela ovo što se meni dešava.
Nije reč o tome da egzibicionišem, ali mi je svega do grla!
Ne znam da li je gore izgubiti Ljubav, veru u Ljubav ili sebe?!
Znam da na forumu ima puno tema o zaljubu, odljubu i da većina tih 'help pliz' tema prođe, što bi Šerbedžija rekao, bilo pa prošlo, novo je došlo. Međutim, moja priroda je vrlo nezgodna. Impulsivna sam, konfliktna i asocijalna a to nije poželjan obrazac. Radim na tome da to promenim, ali mi teško ide, jer je mnogo teško menjati prirodu.
Doživljavala sam je kao deo sebe (bez obzira na nerazumevanje i ironiju pojedinih) jer ta veza je za mene bila sve. Moja ex gf mi je bila i majka, i sestra, i ljubavnica, i psiholog, i suknja pod kojom sam ja obitavala sretna u toj sigurnosti. Ima jedna scena iz Almodovarovog filma Pričaj sa njom gde junak mašta da se smanjuje sve dok ne dođe do veličine palca i ulazi u vaginu devojke koja mu se dopada. Ali bukvalno. Toliko sam bila vezana za nju da kad treba da dobije ja osećam posledice pms-a. Osećam kao da mi nedostaje deo tela. Priznajem, oslanjala sam se na njenu socijalnost, društvenost, na sve ono praktično što ja nemam. Bez nje se osećam kao izgubljeno kuče bez povodca. Pored nje sam uvek bila zaštićena.
Kada smo raskinule, isprva mi se sve činilo kao neka šala, kao prvotni šok, ali kako mi od tada sve ide naopako i kako sam shvatila da potiskujem svoja osećanja zarad opšteg dobra, ja sam počela da osećam patnju vrlo intenzivno.
Posle raskida svaki korak je bio posrtaj. Sledila je greška za greškom. A ljudi mogu da greše i nehotično.
Ona je moja prva ozbiljna i duga veza. I nikada nisam imala sumnje da li je to to.
I znam da ovo što pišem nije za forum, ali mi se čini da nemam više šta da izgubim. Skoro će 3am a ja ovde ku(c)kam. Boli me ovo bezdno.

evo zasto se ne treba merge-ovati. (niti ulaziti u duge veze jako mlad i neformiran, sto ovde nije slucaj a i jeste na neki nacin)

zeno, get a life of your own. trebaju ti tvoji prijatelji, tvoja interesovanja, tvoja sigurnost, tvoj prostor, tvoj dnevni ritam i obaveze...

uhvati pa gledaj filmove, pocni od klasika.

[Gollum]

Evo da napisem nesto o mom slucaju.

Bili smo u vezi oko 9 meseci ! Sve je bilo tako lepo i divno.. moja najduza i jedina ozbiljna veza ! Promenio sam se, promenio svoje navike.. ne da bih se prilagodio, nego jednostavno me je promenilo to sto pored sebe imam osobu koju volim, koja mene voli...
Pokazivao mi je ljubav na razne nacine... govorio mi je kako je presrecan samnom, kako sam mu promenio zivot, kako sam ja sve njegovo...
A onda je sve nekako krenulo nizbrdo.. Od pocetka sam bio svestan da smo u nekim stvarima razliciti, ali te razlike nisu bile toliko bitne jer nam je bilo lepo dok smo zajedno..
U poslednje vreme, osecao sam kako njemu vise nije toliko lepo samnom.. I dalje sam pokazivao svoju paznju, ljubav, ali on je postao hladniji, nezainteresovaniji...
nekoliko dana se nismo culi, zvao sam ga ali se nije javljao a onda mi je saopstio da je ovo kraj.. telefonom !

Ne znam gde cu, ne znam sta sa sobom ! Previse sam se vezao za njega.. jedino sto mi je bilo vazno bio je on ! Moja greska je sto sam za vreme trajanja veze zanemarivao porodicu, prijatelje.. ali nista drugo mi nije ni bilo vazno ni bitno ! Sada sam sam i ne znam sta cu sa sobom...
Nisam previse drustvena osoba, imam nekoliko prijatelja kojima ne zelim i necu da se nakacim na vrat i kukam im non stop, ali tu su da me posavetuju da budu uz mene, da mi kazu kako ce proci, kako su i oni patili itd... Imam i podrsku dela porodice ( mame )...
Jedina osoba koja bi me istinski utesila je on, koji nece jos uvek da se vidi samnom...
Pokusavam da idem dalje, da se ne predajem depresiji, ali tu su uspomene, secanja... legnem i razmisljam o lepim trenucima sa njim, o nasim planovima za prolece, leto,... za buducnost!
Sve me to potpuno ugusi i samo placem i kada svane nisam nizasta... Jos uvek je sve sveze ( bilo pre par dana )... Ne zelim da ulazim u nove veze ( niti mogu jer mi se niko ne svidja i volim njega ), ne zelim da upoznajem nove ljude jer ne zelim da se sve svede na moje kukanje nad ovim sto se desilo..
A samom mi je neopisivo tesko ! Svane jutro a nema njegove poruke da me pozdravi.. idem u krevet a nema njega da mi pozeli laku noc.... jedno potpuno beznadje i stanje depresije iz koje ne znam kako dalje... bio mi je i najbolji prijatelj i osoba sa kojom sam mogao o svemu da pricam.. ne zelim da ga izgubim kao prijatelja ali bojim se da bi vidjanje s njim nakon svega samo podgrevalo moja osecanja...