Bootstrap Framework 3.3.6

[Tot]

Kažu da postoje dve vrste ljubavi:

1. Volim te jer si mi potreban(zbog novca , seksa, MOJE sigurnosti,da bih otklonio SVOJU prazninu, zato što mi je teško da budem sam,zato što sam inferioran i slab, zato što me samo?a ubija, zato što želim da pobegnem od sebe).

Da li stvarno mislite da druga osoba može da utaži ovu vašu bedu ili pak ulazite u vezu sa stavom:

2. Potreban si mi jer te volim(Moja ljubav je moja snaga a ne slabost. Dovoljan sam sebi i sasvim sposoban da živim autonomno ali želim ispunjenje u zajednici sa duševno srodnim bi?em. Želim da kao snažan i punovredan uzimam tek nakon što sam dao.

Da li mislite da poznajete dovoljno osobu da bi ste rekli da je volite svim svojim bi?em? Svakako se može desiti da ta osoba ne zaslužuje vašu ljubav,da budete iskoriš?eni, odba?eni, razo?arani. Da li verujete da ste našli ili da ?ete na?i svoju srodnu dušu?

Onaj ko voli na drugi pomenuti na?in u jednom trenutku ?e shvatiti da je ljubav najpre davanje a tek onda uzimanje.

[Tot]

Ako bih sada sam odgovorio na ovo pitanje mislim da se delimi?no radi o razvojnim stadijima,delimi?no o iskustvu a delimi?no je stvar uroðene prirode.

Iskreno da vam kažem ne vidim zašto bi svi morali da veruju i ljubav. Pa vi znate da se ljubavlju naziva sve i svašta i da je njeno ime ?esto pokri?e za niske strasti.

Ako poðemo od toga da ?ovek nije mnogo više od životinje vide?ete da se veliki broj ljudi zadovoljava na tom planu: daj im da dobro jedu i da se pare(u se, na se i poda se) i oni ?e biti sasvim zadovoljni.?ovek kao i životinja teži neograni?enom promiskuitetu.Ne verujem ni da je tzv. bra?na zajednica stvorena zato jer je ?oveku prijatno da se za nekoga veže. Ma kakvi, njemu je mnogo lepše da iživljava svoje nagone. Sva odba?ena deca sveta svedo?e o tome da ipak nisu bila deca ljubavi.

Mislim da ga jedino životinjski strah od smrti koja nikoga ne zaobilazi kona?no natera da se za nekog veže. To je najpodliji na?in iskoriš?avanja drugog ljudskog bi?a. Dosadno mi je da umrem sam!

Za ?oveka bi se dalje moglo re?i da je to jedno bi?e sa nešto razvijenijom korom vel. mozga. Zato je ono što ga može zadovoljiti: panem et circenses. Mislim da svi njegovi ideali propadaju u tom panem et circenses. ?ovek je dakle životinja koja voli da se zabavlja.

I kona?no za ?oveka bi se moglo re?i da je jedna komforna životinja. Paradoksalno: što više komfora to manje duše. Civilizacijom je sebi nametnuo milion i jednu potrebu i odvojio se od drugih životinjskih vrsta pre svega svime onim što potrebuje i što mu se ?ini da je neophodno.

Kao komforna životinja postao je sve više i više povredljiv, sve više onaj koji traži po svaku cenu, pa makar po cenu iskoriš?avanja drugog ljudskog bi?a.

Mislim da se cela svrha te životinje u životu svodi na traženje što više i više komfora. To je u skladu i sa teku?om borbom za opstanak.

Zato on i kao bi?e sa emotivnim potrebama potpada pod prvu kategoriju ljubavi. Volimo samo onoga koji može da nam pruži udobnost. Što više novca i što više šminke.Egoizam maskiran u neodgodivu potrebu.

Ako pak poðemo od toga da je ?ovek bi?e s dušom, onda znamo da životinja ne?im mora da bude ukro?ena, onda verujemo u ljubav za sva vremena i u srodnu dušu.

Mislim da svi mi kao mali imamo taj stav:"volim jer si mi potreban". Na neki na?in sa odlaskom nekih ?lanova moje porodice po?eo sam da se navikavam na samo?u i da sa vremenom funkcionišem sam. Mislim da je dobar deo ove porodi?ne potrebe otišao s njima. Pošto sam gay glupo mi je da samo radi dece tražim sebi ženu.

Mislim da sam nakon nekih promašenih ljubavi shvatio da niko nije dužan mene da voli, da mi poklanja svoja ose?anja. Zašto bi svi morali imati ljubav? Pa ljubav i ne bi bila tako veli?anstvena kada bi se dogaðala svima.Ovde mislim na onu pravu ljubav koja je vrlo retka. Ta iskustva te vremenom izvešte da stvarno razabireš da li te neko zaista voli ili ima neku sekundarnu potrebu, ho?e da te iskoristi. Mi usamljenici imamo njuha za to iako znamo da ispadnemo budale kao i svi ostali.Kona?no neka vrlo li?na iskustva su me nau?ila da je rizik po ose?anja veliki, ali da davanje mora biti zaista iskreno kada je u pitanju srodna duša.

I kona?no, nešto nije samo stvar razvojnih stadija i iskustva ve? uroðenih nazora. Uvek sam verovao da za svakoga postoji srodna duša, neko ko ?e sa nama biti sre?an, kome zaista možemo da damo srce i dušu za sva vremena. Jedna osoba traži upravo tebe i ti tražiš upravo tu osobu. Da li ?ete se na?i to je drugo pitanje. Mene raduje snažno verovanje da ta osoba postoji.

[Dina]

Trece... Ukoliko se radi o ranijoj srodnoj dusi. Prvi impuls mi je bio da odgovorim drugo, jer sam u to i sama verovala i uveravala i njega i druge. Ali kad razmislim verovatno je bilo i prvog samo na neki prikriven nacin, prikriven i od same sebe. Za neku buducu srodnu dusu (ukoliko bi takva postojala) bih mozda tezila ka iskrenom drugom...

Ono sto sam ti vec rekla i privatno je da ja ne verujem da mene iko trazi i da bi sa mnom mogao biti srecan. Volela bih da imam tvoje snazno verovanje u to, verujem da te to raduje, moj zivot je takodje bio lepsi dok sam imala neko takvo verovanje ... Mozda se moje izgubilo jer sam ja vec srela nekog za koga sam duboko verovala da je moja srodna dusa, da sam je definitivno nasla. Od rastanka sa njim, verujem samo da mogu da mi se dese neke tako obicne stvari, obicne ljubavi i kompromisi... Znaci ne verujem da cu naci istinski srodnu dusu i zao mi je sto ne mogu da verujem

[m..]

Uvek opcija 2 ili nista. Takodje izbegavam da budem necija opcija 1 (zaista nisam sposobna za tu varijantu, osoba koja me je odabrala kao opciju 1 ce patiti, ili cu ja patiti ili cemo obe otici u kurac).
Nego srodnu dusu jos nasla nijesam, jesa u vidu prijatelja, ali se to, izgleda, ovde ne racuna.

[Myself]

Svi bi mi hteli (ili verujemo) u opciju 2. Ziveo optimizam!

Verujem u ljubav, zato sto znam da postoji. Ja sam je dozivela.... Moja ljubav nije bila zavisna (opcija 1) nego malo izmenjena opcija 2.

Da li sam bila opcija 1 nekome? To verovatno necu nikad saznati (ili mogu samo da se "tesim" time).

Ali kako kaze moj omiljeni pesnik:"....I samo onda kad i mi trazimo, moci ce neko i nas da sretne".

[Val]

Najvecim delom:

Originally posted by Tot
2. Potreban si mi jer te volim(Moja ljubav je moja snaga a ne slabost. Dovoljan sam sebi i sasvim sposoban da živim autonomno ali želim ispunjenje u zajednici sa duševno srodnim bi?em. Želim da kao snažan i punovredan uzimam tek nakon što sam dao.

Ali ne mislim, da osobu s kojom zivim i koju volim, poznajem u potpunosti. Na svu srecu.

[gagakg]

Ljubav je zaista davanje ne trazeci nista za uzvrat/Mada...je ponekad samo jedan osmeh,jedan pogled dovoljan da osetimo da nam je sve vraceno.

[Tot]

Originally posted by Dina
Ono sto sam ti vec rekla i privatno je da ja ne verujem da mene iko trazi i da bi sa mnom mogao biti srecan. Volela bih da imam tvoje snazno verovanje u to, verujem da te to raduje, moj zivot je takodje bio lepsi dok sam imala neko takvo verovanje ... Mozda se moje izgubilo jer sam ja vec srela nekog za koga sam duboko verovala da je moja srodna dusa, da sam je definitivno nasla. Od rastanka sa njim, verujem samo da mogu da mi se dese neke tako obicne stvari, obicne ljubavi i kompromisi... Znaci ne verujem da cu naci istinski srodnu dusu i zao mi je sto ne mogu da verujem

Kao što je m... rekla 2, sve ili ništa. Naime to nije toliko snažno verovanje koliko stav o tome kakve bi stvari trebalo da budu. Mislim da svi mi tragamo za autenti?nom ljubavlju a sve ono drugo nas ne zadovoljava. Dakle nije katastrofa re?i ja ne znam kada ?u upoznati svoju srodnu dušu ili mislim da je ne?u nikada upoznati ve? pre u?i u promašen tip veze. Tvoj stoicizam je ok i tu smo sli?ni. Ipak ne znamo, možda nas i po tom pitanju o?ekuje sre?a.

Moja srodna duša u najboljem smislu te re?i je bila još u obdaništu, pa ipak ne odustajem od toga da ?u je jednog dana na?i.

Kada su upitanju kompromisi tipa: ne mogu da naðem srodnu dušu ali ipak bih sa nekim podelila život, to može biti ok ako se ljudi uzajamno dobro poznaju i ne treba i?i na rðeve kompromise. Ne znam koliko sam jasan, ali nekada pomisliš: polude?u bez nekoga i uðeš u promašenu vezu. Dakle to ti ne bih poželeo.

Sre?nu ljubav bih ti poželeo u svakom slu?aju.

Hvala i Val i Myself

Originally posted by gagakg
Ljubav je zaista davanje ne trazeci nista za uzvrat/Mada...je ponekad samo jedan osmeh,jedan pogled dovoljan da osetimo da nam je sve vraceno.

Da slažem se; to je doživljaj ve?nosti.

)

[Dina]

Originally posted by Tot

Originally posted by Dina
Ono sto sam ti vec rekla i privatno je da ja ne verujem da mene iko trazi i da bi sa mnom mogao biti srecan. Volela bih da imam tvoje snazno verovanje u to, verujem da te to raduje, moj zivot je takodje bio lepsi dok sam imala neko takvo verovanje ... Mozda se moje izgubilo jer sam ja vec srela nekog za koga sam duboko verovala da je moja srodna dusa, da sam je definitivno nasla. Od rastanka sa njim, verujem samo da mogu da mi se dese neke tako obicne stvari, obicne ljubavi i kompromisi... Znaci ne verujem da cu naci istinski srodnu dusu i zao mi je sto ne mogu da verujem

Kao što je m... rekla 2, sve ili ništa. Naime to nije toliko snažno verovanje koliko stav o tome kakve bi stvari trebalo da budu. Mislim da svi mi tragamo za autenti?nom ljubavlju a sve ono drugo nas ne zadovoljava. Dakle nije katastrofa re?i ja ne znam kada ?u upoznati svoju srodnu dušu ili mislim da je ne?u nikada upoznati ve? pre u?i u promašen tip veze. Tvoj stoicizam je ok i tu smo sli?ni. Ipak ne znamo, možda nas i po tom pitanju o?ekuje sre?a.

Moja srodna duša u najboljem smislu te re?i je bila još u obdaništu, pa ipak ne odustajem od toga da ?u je jednog dana na?i.

Kada su upitanju kompromisi tipa: ne mogu da naðem srodnu dušu ali ipak bih sa nekim podelila život, to može biti ok ako se ljudi uzajamno dobro poznaju i ne treba i?i na rðeve kompromise. Ne znam koliko sam jasan, ali nekada pomisliš: polude?u bez nekoga i uðeš u promašenu vezu. Dakle to ti ne bih poželeo.

Sre?nu ljubav bih ti poželeo u svakom slu?aju.

Hvala i ja bih sebi to pozelela A i tebi!

Ja sam isto sklona da tragam za tim "svim" ali bojim se ponekad da kad jednom budem sumirala zivot ne ispadne "nista" Pricala sam ti da sam se ovih dana cula sa nekim prijateljicama koje su napravile (cini mi se) velike kompromise sa sobom da bi bile sa nekim... U trenutku kad se sve to desavalo ja sam mislila da sam jako pametna sto mi tako nesto ne pada na pamet, savetovala ih da se preispituju i sl. Ali sad mi deluju naravno ne srecno, ali relativno zadovoljno. Daleko je to od nasih tinejdzerskih snova, ali kad pogledam ni moj zivot svejedno ne lici na njih, iako sam napravila mnogo manje kompromisa... Ne kazem da cu radi toga uci u promasenu vezu, da cu cak napraviti bilo kakav kompromis, samo razmisljam... Nadam se da ce dok ja tako razmisljam i ne verujem itd srodna dusa ipak usetati u moj zivot... bile bi mi resene sve dileme kako i sta

[Franck Whitson]

Poznajem ga dovoljno da mogu da kazem da ga volim onakvog kakav je. Ima stvari koje tesko prihvatam ili me ostave bez teksta, ali je sva draz u tome, u iznenadjenju, nepotpunoj predvidivosti.

Definitivno stav pod brojem 2.

[EYA]

UA kompromisi

VIVA la LJUBAV !

ne mislim da se u vezi ne treba prilagodjavati, ali to nikako ne sme biti na silu trazeno od nas, vec je ljubav ta koja daje snagu i zelju za prilagodjavanjem. u tom slucaju necemo skoro ni biti svesni da smo se prilagodili, uradicemo to iz ljubavi, sa radoscu, a ne uz zrtvu i osecaj odricanja. necemo ni stici da razmisljamo da li da damo, a jos manje sta cemo zauzvrat dobiti!

verovatno postoji ta jedna srodna dusha za svakog od nas, mada mislim da ta teorija potice od nekog mita da smo nekad davno svi bili hermafroditi pa nas je neko rastavio na pola, na zenu i muskarca, te iz toga sledi da svako treba da trazi svoju izgubljenu polovinu.
posto smo mi ovde svi! homosexualci, ta teorija je malo glupa jer i homosexualci imaju pravo na svoju srodnu dushu.
ja licno mislim da postoji bezbroj srodnih dusha, samo je pitanje stepena zrelosti na kojoj se trenutno pojedino dushe nalaze, a samim tim i poklapanja njihove zelje za razvojem.

tezim drugoj opciji i rado bih verovala da umem apsolutno cisto da volim, medjutim svesna sam veceg dela svojih sebicnih motiva i ne krijem ih. radim na njima. zadovoljavam svoje potrebe kao organizma/zivotinje. ali zadovoljavam i svoje potrebe kao licnosti, gladnog duha. pokusavam da balansiram. odricanjem necu postici nista drugo sem neutazene gladi koja ce me muciti zauvek i pokazivati se kroz moje frustarcije. neke zelje vremenom zamenim novim. dopustajuci sebi da istrazujem, dopustam i da se menjam. probajuci nesto novo, spoznam da mi to donosi vece zadovoljstvo nego nesto u cemu sam prethodno uzivala. otvorena sam za zivot, samim tim i zivot za mene otvara nova vrata, nove puteve, nove uspone, ali i nove padove. prihvatajuci svoju sebicnost, morala sam prihvatiti i tudju i sada svet izgleda razumljivo !
sebicnost je kljuc razumevanja svega sto me do skora mucilo i izludjivalo, svih mehanizama ljudskog ponasnja koje nisam mogla da razumem.

ljubav je u svojoj osnovi sebicna jer i najcistijom ljubavlju prema jednoj osobi zelimo da je ucinimo srecnom samo da bi time sebe ucinili srecnim.

ponavljam: sebicnost nije zla ! zlo nastaje u procesu prikrivanja sebicnosti (makar i od sebe samih)

Volim... i volecu, iskreno i sebicno

[Tot]

@Eya, složio bih se s tobom da postoji mnogo srodnih duša ali mi se ?ini da je ta tvrdnja pretežnija kada su u pitanju prijatelji. Prijatelji nas oboga?uju.

Što se mita ti?e, mislim da ta bi?a nisu bili samo muško- ženski nego i muško- muški i žensko- ženski blizanci. To sam negde ?itao ali nisam imao vremena da sad kopam po literaturi i dokazujem ti ovu tvrdnju. Ovi drugi bili su bi?a koja su imala neverovatnu snagu. Pojedina?no tu snagu više nemaju i onda se traže radi upotpunjenja. Svrha traganja za ljubavlju nije zadovoljstvo, to ?e sebi priznati i najokoreliji hedonisti u ?asovima samoispitivanja ve? upotpunjenje, traganje za celinom i integritetom.

Mit dakle meni nije interesantan zato što neko u nešto veruje ve? zasto što ovaj mit, kao i mnogi drugi govori o jednom fenomenu koji uvek postoji, naše ambicije su vrlo visoke mada to sebi retko priznajemo. MI naj?eš?e stremimo ni manje ni više nego idealu.

Što se opaske o homoseksualcima ti?e pa ve? u ovoj temi bar jedna osoba nije homoseksualac.

Što se uzdržavanja ti?e, ono je deo života. Ne smatram da neko ttreba sebe da mu?i apstinencijom. Stvar je vrlo individualna. Umerenost bih u svakom slu?aju savetovao.

?ini mi se vrlo interesantnom tvoja refleksija o sebi?nosti. MIslim da neko ko priznaje svoju sebi?nost ima dovoljno samouvida i kriti?nosti. S tim što ja ne bih opravdavao tu sebi?nost ve? rekao da se radi o jednoj drugoj stvari. Naime kao što sam u svom odgovoru rekao kod ljudi, zbog materijalizma, površnosti itd ?esto vladaju odnosi iskoriš?avanja. Zašto bi mene ili tebe neko iskoriš?avao? ili ti nekoga?

Žalosno je da se to iskoriš?avanje prenosi u ljubav ali dešava se. I pošto su ljudi tome skloni, onda je ta "sebi?nost" jednostavno nužna samozaštita.

Zato je ideal ljubavi bitan. NJemu treba težiti. U pravoj ljubavi nema iskoriš?avanja, sebi?nosti, itd. Verujem da se tome možemo bar donekle približiti.

[Tot]

Originally posted by Franck Whitson
Poznajem ga dovoljno da mogu da kazem da ga volim onakvog kakav je. Ima stvari koje tesko prihvatam ili me ostave bez teksta, ali je sva draz u tome, u iznenadjenju, nepotpunoj predvidivosti.

Definitivno stav pod brojem 2.

Meni je drago zbog toga i iskreno ti želim svako dobro u toj vezi.

Originally posted by Dina

Hvala i ja bih sebi to pozelela A i tebi!

Ja sam isto sklona da tragam za tim "svim" ali bojim se ponekad da kad jednom budem sumirala zivot ne ispadne "nista" Pricala sam ti da sam se ovih dana cula sa nekim prijateljicama koje su napravile (cini mi se) velike kompromise sa sobom da bi bile sa nekim... U trenutku kad se sve to desavalo ja sam mislila da sam jako pametna sto mi tako nesto ne pada na pamet, savetovala ih da se preispituju i sl. Ali sad mi deluju naravno ne srecno, ali relativno zadovoljno. Daleko je to od nasih tinejdzerskih snova, ali kad pogledam ni moj zivot svejedno ne lici na njih, iako sam napravila mnogo manje kompromisa... Ne kazem da cu radi toga uci u promasenu vezu, da cu cak napraviti bilo kakav kompromis, samo razmisljam... Nadam se da ce dok ja tako razmisljam i ne verujem itd srodna dusa ipak usetati u moj zivot... bile bi mi resene sve dileme kako i sta

Razumem te. Stvar je u individualnosti, svi smo razli?iti ne zaboravi na to. Mislim da bi neki koji nisu sposobni za naš na?in života davno pomrli da žive malo duže sami kao ti i ja. Neko to zaista ne može, prosto mora da se uhvati za nekog pa makar nanosio patnju i sebi i tom drugome. Pri?a ima malo veze sa Eyinom temom o zavisnosti.

Ja sam se nagledao promašenih brakova i toliko je tu patnje bilo, ?ak patnje za ceo život da se pitam šta je bilo pametnije tim ljudima. Ali ti ljudi verovatno kao što rekoh gore nisu mogli druga?ije. Zna?i kada slušaš tuðe savete, uklju?uju?i i moje, proceni kakav je to tip osobe, kakva je njegova psihi?ka priroda jer od toga zavisi koliko se njegov obrazac može preneti na tebe pa ni onda ne u potpunosti. Razmišljsj o svom dobru. Verujem da pozitivna iskustva drugih koji su napravili komromise mogu biti interesantna, onda dakle razmišljaj kakvi su to ljudi jer da bi se neka duga?ka veza potvrdila ona mora da proðe kroz neka iskušenja a ako proðe onda vredi pokušati nešto korisno izvu?i za sebe kao savet.

Mislim da nismo izgubljeni za ljubav i mislim da nas neka vrsta ljubavi održava u životu. Nismo nevredni za ljubav ali život je ?esto haos a ljudi doprinose tome. Ljubav je uvek ideal. Sa njom se može stremiti uvek više i više.

Naravno hteo sam da ti izmamim taj optimizam da ni ti ni ja nismo isklju?eni iz ljubavi ?ak ni onda kada smo sami. Hvala ti na lepim željama. Prijatelji su tu da nas isprave u ne?emu ali i da potvrde našu vrednost u ovome životu svojom simpatijama i dobrim namerama.

[weatherman]

Ja svakim danom sve vise mislim da sam zaljubljen u sam pojam ljubavi,sto verovatno nije dobro ali covek se najteze bori sam protiv sebe,protiv svakog se mozemo lakse boriti.
pored svih tih saveta o ljubavi,kako joj pristupiti,kako je negovati,kako ziveti s njom,kako je prepoznati...ja sam malo izgubljen,znam samo jednu stvar da je rec "Volim te!" i suvise cesta rec da bi za mene imalo neke tezine,smatram da je delo uvek veci pokazatelj od reci...i trudim se tako da se ponasam.
Trudim se da pokazem voljenoj osobi,da mi je stalo do nje,da moze da racuna na moju podrsku kad nije sve tako ruzicasto kao sto bi mi to voleli,a ono sto cenim jesu sitnice.
Mislim da su sitnice izgubile svoj znacaj u medjuljudskim odnosima,makar to bila i ljubav...ljudi primecuju samo velike stvari koje zasene sve te sitnice koje u sustini cine jednu harmonicnu vezu,jedan lep odnos...
Ne znam...nekima ce ovo delovati potpuno glupo i smejace se do besvesti ali ja verujem da moja srodna dusa zaista postoji,makar i na Antarktiku....

[Tot]

Hvala ti weatherman što si potvrdio moje mišljenje. I kada bi bio siguran da je ta srodna duša na antarktiku verovatno bih sve preduzeo kako bih tamo i otišao. Ovo je lep primer da je to naše verovanje nešto zaista jako.

Ljubav je naravno više postupak nego re? i onaj koji stvarno voli tu veli?inu ljubavi unosi u sve pa i u sitne postupke a mi je onda baš u toj sitnici prepoznajemo.

"Biti zaljublen u sam pojam ljubavi". Lepo re?eno.

[Wilhelmina]

Moje licno iskustvo govori u prilog tome da ljubav ne moze bez tih 'propratnih efekata' (volim te jer mi trebas, jer se uz tebe osecam sigurno, jer ne mogu da podnesem tisinu i samu sebe). Bar u najmanjoj meri. Caki da se ne jave odmah, javice se posle nekog vremena, kada se uljuljkamo u nasu mirnu ljubavnu luku i kada stvari postanu predvidljive i kao takve sasvim prijatne i logicne.
Bila sam svedok i Totove teze da ljude strah od starenja nagoni da po svaku cenu tragaju za partnerom, mozda ne strah od smrti, ali strah da nesto u zivotu propustaju, ili da nece stici da odgoje naslednike. Taj strah ume da bude toliko veliki da ljude gura u depresiju ili cak i nasilno ponasanje kad bivaju odbijeni.
Naravno, sigurnost u vidu komfora. Sigurnost u vidu materijalnih stvari koje nam se cine neophodne za normalan zivot.
Smatram da je izuzetno tesko rascistiti sa sobom o svim razlozima zbog kojih si sa nekom osobom. Ali verujem i da je spoznaja da nekoga volis ne zbog svojih sebicnih bubica, nego zbog toga sto on jeste i da ste spremni da celo svoje bice prepustite toj ljubavi, izvanredan.