Bootstrap Framework 3.3.6

[EYA]

Ljudi mogu postati zavisni od mnogo ?ega. Od duvana, alkohola, narkotika, televizije, interneta. Ali mogu postati zavisni i od drugih ljudi bez kojih se ose?aju izgubljenim i bespomo?nim, bez kojih im se vlastiti život ?ini praznim, besmislenim, bezvrednim.

Mnogi lako pobrkaju ljubav i zavisnost pa o veli?ini ljubavi sude po dubini zavisnosti od druge osobe. Ljubav i zavisnost se, meðutim, suštinski razlikuju jer je zavisnost, u kojoj ima mnogo više nesvesne prora?unatosti nego istinskih ose?anja, oblik iskorištavanja dok ljubav, naravno, to nije.

Zavisna osoba, naime, teži da u psihološkom smislu iskoristi osobu od koje zavisi.

O ?emu je ovde re??

Zavisna osoba je po pravilu osoba koja je iznutra na razne na?ine previše sputana i koja ne uspeva da se ostvari. Zato je prinuðena da pokuša da se ostvari kroz druge. Zavisna li?nost se jednostavno parazitski prilepi uz nekog, hrane?i se tuðom energijom, voljom, snagom, veštinom. Tuðom hrabroš?u, odlu?noš?u, kreativnoš?u, životnoš?u.

Zavisna osoba se ose?a praznom i o?ajni?ki joj je potreban neko spolja ko ?e je ispuniti, ko ?e dati pravac, sadržaj i smisao njenom životu.

Takoðe, zavisna osoba kroz osobu od koje zavisi pokušava da proživi ono što je u sebi potisnula i što je sebi zabranila. To mogu biti razli?ite stvari, sve zavisi od li?nosti o kojoj se radi i njenom specifi?noj listi zabrana. To mogu biti razmetljivost, nadmenost, ambicija, surovost, ali i razdraganost, vedrina, odvažnost. I da ne nabrajamo.

Zato susre?emo toliko na prvi pogled zagonetnih odnosa izmeðu suprotnih li?nosti, izmeðu samozatajnih i razmetljivih, obzirnih i bezobzirnih, sumornih i razdraganih, ambicioznih i ambicije lišenih, pokretljivih i inertnih, pitomih i surovih, preterano obazrivih i ludo smelih.

Kažemo da se suprotnosti privla?e. Ali to nije ta?no. Ne privla?e suprotnosti. Kod drugih ?oveka mami ono što i u njemu samom posotji, samo duboko zakopano, i što traži da se na neki na?in ispolji i iživi.

[Dina]

Ja sam imala neke oblike zavisnosti u odnosima sa ljudima, bilo da je rec o ljubavi ili o prijateljstvu. Nije bilo (bar se nadam ) kako je ovde opisano, ali neko mesanje zivota (obostrano ili visestrano) jeste. Prvo bude interesantno a posle zna da bude i prilicno bolno. Zato sad bas pazim i na svoje i ponasanje drugih ljudi. Ali ko zna da li cu uspeti, nekih se zavisnosti covek tesko oslobadja...

[Val]

Originally posted by EYA

Kažemo da se suprotnosti privla?e. Ali to nije ta?no. Ne privla?e suprotnosti. Kod drugih ?oveka mami ono što i u njemu samom posotji, samo duboko zakopano, i što traži da se na neki na?in ispolji i iživi.

Hmmmmm Posto ja pretezno "padam" na osobe koje imaju problematican zivot, da li to znaci, da ja zelim da zivim isti takav zivot? Da napustim sve ovo sto imam, kako bih postala ovisnik, zivela od danas do sutra ili sta znam sta?
Ili je to vise ona shema...zivela, prozivela, prezivela...e ajd sad jos nekoga da izvucem, da oseti delic srece, koju osetim ja? I to ne samo po pitanju ljubavi, nego cisto prijateljski... It's Your turn.

[EYA]

u slucaju koji val navodi, ja mislim da je shema sledeca :

sagledali smo neke probleme koji postoje u nama.
onog momenta kada smo ih sagledali, tj bar uvideli da postoje, osecamo potrebu da nesto po tom pitanju i preduzmemo, tj da ih prvo sagledamo u celini.
posto su nama veoma nedostupni mehanizmi koji deluju unutar nashe psihe, lakse nam je da se ucimo na tudjim problemima, te tako trazimo, prosto privlacimo osobe koje pokazuju isto ili slicno problematicno ponasanje i onda pokusavamo da pohvatamo mehanizme, a istovremeno uporedjujemo sa onim sto se kod nas desava, i tako rastemo. POMAZUCI DRUGIMA, POPRAVLJAMO SEBE!

[Val]

E kako sam ja onda dobaaaaaaaaaaj!

*ebga, meni dusevna hrana, da pomazem drugima. Ko prihvati, prihvati. Ko nece, srecan mu trnovit put.

[SUNNY B]

eyoslava, da li mislis da ce ijedna osoba priznati prvo sebi a onda i tebi da je ono sto ona naziva ljubavlju, zapravo, samo ta zavisnost koju si opisala. upravo sam se zamislila nad time i shvatila da u mom slucaju trenutno nije tako.a verovatno je nekada bilo.ona koju volim nije sa mnom, i htela - ne htela cak i da je bilo te zavisnosti (koju tada mozda nisam uspela da prepoznam ili jednostavno nisam razmisljala o tome) do sada je , svakako, morala da nestane.ostala je samo cista , i apsolutna ljubav.upravo ona kad obozavas i njene mane koje te , istina, dovode do ludila.a sto se tih suprotnosti tice, mislim da u vezi postoje dve vrste suprotnosti. jedna varijanta je kada su osobe dosta razlicite ali su savrseno kompatibilne i upravo se tada privlace a druga varijanta je kada si razlicit, ali sustinski, sa tom osobom i to onda ne vodi u kompatibilnost nego postaje iritirajuce i dovede do raskida uz izvesnu kolicinu zajedljivosti i zmijskog jezika.osetila sam i jedno i drugo.

[EYA]

ne treba niko da priznaje nikom, bar ne ovde na forumu.
dovoljno je da se svi zapitamo u kolikoj meri nam se ova pojava provlaci kroz veze, bivse, sadasnje.. pa da mozda uspemo nesto popraviti za buduce !

[tramp]

Originally posted by Val

Originally posted by EYA

Kažemo da se suprotnosti privla?e. Ali to nije ta?no. Ne privla?e suprotnosti. Kod drugih ?oveka mami ono što i u njemu samom posotji, samo duboko zakopano, i što traži da se na neki na?in ispolji i iživi.

Hmmmmm Posto ja pretezno "padam" na osobe koje imaju problematican zivot, da li to znaci, da ja zelim da zivim isti takav zivot? Da napustim sve ovo sto imam, kako bih postala ovisnik, zivela od danas do sutra ili sta znam sta?
Ili je to vise ona shema...zivela, prozivela, prezivela...e ajd sad jos nekoga da izvucem, da oseti delic srece, koju osetim ja? I to ne samo po pitanju ljubavi, nego cisto prijateljski... It's Your turn.

a postoji i ona shema pri kojoj pomazes drugoj osobi da bi se sama osecala bolje - osecaj nadmocnosti sto si eto bolja od te druge osobe opija i polako postaje preko potreban osecaj nadmocnosti kako bi se nadvladala licna nesigurnost, kako bi se ucutkao taj dosadni glasic u glavi koji kaze da si mozda neadekvatna, da ti je zivot isprazan i besmislen te se smisao moze samo naci u drugome ciji zivot jos moze da se isise

oni koji zavise o nekome obicno nadju te kojima su zavisni preko potrebni za samoafirmisanje a zavisnoljupci obicno traze one koji su u trenutku pali ... scena iz filma "pada kisa, devojka se saplice i pada, kada podigne glavu vidi prizenu ruku, ruku prihvatii dok se dize gleda u nasmejano lice i smesi se... samo sto je ovo kraj filma i mi vec znamo da to nasmejano lice dobije poduze ocnjake kad ogladni"

ah da, da ne zaboravim

[Kittrie]

(b)leyo darlingu, mi smo nekada saolidno razvijale ovu tematiku, tak da znas gde je stojim.

LM, da, smatram da sam bila prilicno pijavicno raspolozena, u odredjenim aspektima mojih odnosa sa ljudima. mada, to me je najvise drmalo u pubertetskom periodu; pocetne teze vezane za moju licnost su se kroz buducnost solidno menjale ili dopunjavale novim saznanjima.imala sam dovoljno iskustva, hrabrosti i mozga da to primetim, koliko je u mojoj mogucnosti i analiziram... donekle i da prevazidjem.

ali samo donekle. i dalje imam savrsen 'radar' za ljude koji su imali izuzetno problematican zivot (pa znas ceo onaj trip za 3 cice koje nisu imale oca !!), ili su prilicno pogubljene u ovom.
sto se prvog tice, tu se javlja moj marija terezija trip, izrazen u dosta aspekata u mom zivotu; a ovo drugo- mesavina 'spasitelja' i zelje da kroz to spasenje budem i sama spasena; tj dok pomazem drugom, pomazem i sebi, ili pomazemo jedna drugoj. tako da je to definitivno bitnije od bilo kakvog sputavanja, samo ili drustveno nanesenih zabrana koje sputavaju moje bice u svom samoostvarivanju.

i i dalje me cudi kvantitet i kvalitet potrebe prisustva u zivotu osoba koje , prepune straha, na izdahu snage, ne mogu ili ne zele priznati ni sebi ni drugima, ono sto je meni ( i okolini) cesto bolno evidentno. davno sam naucila da priznam sebi i drugima dosta stvari koje ne gode mom egu itd, ali ne stekoh vestinu sustinskog prihvatanja koje bi dovelo do pobede nad istim..zato i dalje bivam opsednuta pokusajima pomoci ljudima koji su prestraseni idejom da bi im ona dobro dosla, a ne daj boze da ce stvarno uspeti -jer sta onda kad se rana zaceli, problem resi, kad mozes napraviti korak dalje??? - opet , tu naravno mogu pronaci sebe... i sve u krug !! (tada je razvijen onaj sablon - reci cu joj/mu sve sto treba da kazem, uradicu sve kako treba - kao da govorim sebi, samo sto ja to sigurno necu poslusati, a druga osoba mozda i moze 'omastiti brk' uz pomoc 'mojih mudrovanja' - kao sto su na psihologiji najveci ludaci )

[Val]

Originally posted by tramp

a postoji i ona shema pri kojoj pomazes drugoj osobi da bi se sama osecala bolje - osecaj nadmocnosti sto si eto bolja od te druge osobe opija i polako postaje preko potreban osecaj nadmocnosti kako bi se nadvladala licna nesigurnost, kako bi se ucutkao taj dosadni glasic u glavi koji kaze da si mozda neadekvatna, da ti je zivot isprazan i besmislen te se smisao moze samo naci u drugome ciji zivot jos moze da se isise

Ali je ta opcija jako nezdrava i ne kontam, kako bi nekome uopste palo na pamet, da iz navedenih razloga nekome pomaze.
Jer, mislim da ljudi koji pomazu nekome ili iz iskustva znaju, kako se taj drugi oseca, pa mu pomazu da stane na svoje noge, (a nemaju afinitet da tu osobu vezu za sebe, niti da se osecaju mocnim) ili jednostavno jer se u njima budi "socijalni duh".
Znam, da je vrlo malo tih, koji eto cisto tako nekome zele da pomognu, jer ovim svetom vlada egoizam i podlost. Ali ih ipak ima...

[EYA]

Originally posted by Kittrie
(b)leyo darlingu, mi smo nekada saolidno razvijale ovu tematiku, tak da znas gde je stojim.

LM, da, smatram da sam bila prilicno pijavicno raspolozena, u odredjenim aspektima mojih odnosa sa ljudima. mada, to me je najvise drmalo u pubertetskom periodu; pocetne teze vezane za moju licnost su se kroz buducnost solidno menjale ili dopunjavale novim saznanjima.imala sam dovoljno iskustva, hrabrosti i mozga da to primetim, koliko je u mojoj mogucnosti i analiziram... donekle i da prevazidjem.

ali samo donekle. i dalje imam savrsen 'radar' za ljude koji su imali izuzetno problematican zivot (pa znas ceo onaj trip za 3 cice koje nisu imale oca !!), ili su prilicno pogubljene u ovom.
sto se prvog tice, tu se javlja moj marija terezija trip, izrazen u dosta aspekata u mom zivotu; a ovo drugo- mesavina 'spasitelja' i zelje da kroz to spasenje budem i sama spasena; tj dok pomazem drugom, pomazem i sebi, ili pomazemo jedna drugoj. tako da je to definitivno bitnije od bilo kakvog sputavanja, samo ili drustveno nanesenih zabrana koje sputavaju moje bice u svom samoostvarivanju.

i i dalje me cudi kvantitet i kvalitet potrebe prisustva u zivotu osoba koje , prepune straha, na izdahu snage, ne mogu ili ne zele priznati ni sebi ni drugima, ono sto je meni ( i okolini) cesto bolno evidentno.

davno sam naucila da priznam sebi i drugima dosta stvari koje ne gode mom egu itd, ali ne stekoh vestinu sustinskog prihvatanja koje bi dovelo do pobede nad istim..

zato i dalje bivam opsednuta pokusajima pomoci ljudima koji su prestraseni idejom da bi im ona dobro dosla, a ne daj boze da ce stvarno uspeti -jer sta onda kad se rana zaceli, problem resi, kad mozes napraviti korak dalje??? - opet , tu naravno mogu pronaci sebe... i sve u krug !! (tada je razvijen onaj sablon - reci cu joj/mu sve sto treba da kazem, uradicu sve kako treba - kao da govorim sebi, samo sto ja to sigurno necu poslusati, a druga osoba mozda i moze 'omastiti brk' uz pomoc 'mojih mudrovanja' - kao sto su na psihologiji najveci ludaci )

za ceo text

prvi i najvazniji preduslov da bi se usavrsavali je sposobnost ogledanja (na zalost, ta ogladala su tako retka i skupocena, i cesto veoma iritantna pa i oni retki koji ih pronadju cim se pogledaju u njih prvo sto ucine je da ih razbiju, a samim tim to je i poslednje sto ucine da oslobode svoj zivot bola i patnje)
zatim je vazno prihvatiti.
odmah zatim, jos tezi zadatak, oprostiti (sam sebi) !
istog momenta kada oprostimo i prestanemo sebe optuzivati i kaznjavati (kriviti druge smo davno prevazisli u ovom slucaju) oslobodili smo se i konkretnog nedostatka... ali ni tada nismo resili mnogo!
na mestu gde je prethodno boravio bol, sada je samo praznina... e nju moramo popuniti uspesima, dokazivanjem, prakticnom primenom novostecenog znanja o sebi i svojim mogucnostima... sve dok, primenjujuci ih, ne naidjemo na novu prepreku.
sudarajuci se sa njom, dozivecemo novi bol, novo razocarenje i osecaj krivice... tada se treba prisetiti gde smo beshe ono zaturili magicno ogledalo i onda sve nanovo...
retki su oni koji ogledalo nose uz sebe i neperkidno se ogledaju (najbolje ogledalo su pravi i iskreni prijatelji!)

da si savladala sustinsku vestinu, sad bi bila na Tibetu il nekom drugom svetom mestu, meditirajuci i moleci se da ostatak sveta ne razbija ogledala, ili bar ne zaboravlja gde ih je sakrio, istovremeno im oprastajuci neznanje (jer si sebi vec sve oprostila pa moras preci na druge da bi i dalje rasla i sirila se sve dok ne obuhvatis ceo univerzum istovremeno pretvarajuci se u njega)

... al tu smo gde smo

[EYA]

Originally posted by Val

Originally posted by tramp

a postoji i ona shema pri kojoj pomazes drugoj osobi da bi se sama osecala bolje - osecaj nadmocnosti sto si eto bolja od te druge osobe opija i polako postaje preko potreban osecaj nadmocnosti kako bi se nadvladala licna nesigurnost, kako bi se ucutkao taj dosadni glasic u glavi koji kaze da si mozda neadekvatna, da ti je zivot isprazan i besmislen te se smisao moze samo naci u drugome ciji zivot jos moze da se isise

Ali je ta opcija jako nezdrava i ne kontam, kako bi nekome uopste palo na pamet, da iz navedenih razloga nekome pomaze.

nikom ne bi palo na pamet.
upravo u tome i jeste caka, svoju nesvesnost o pravim motivima odrzavamo na primer ovakvim mislima:

Originally posted by Val
Jer, mislim da ljudi koji pomazu nekome ili iz iskustva znaju, kako se taj drugi oseca, pa mu pomazu da stane na svoje noge, (a nemaju afinitet da tu osobu vezu za sebe, niti da se osecaju mocnim) ili jednostavno jer se u njima budi "socijalni duh".
Znam, da je vrlo malo tih, koji eto cisto tako nekome zele da pomognu, jer ovim svetom vlada egoizam i podlost. Ali ih ipak ima...

btw, egoizam i podlost nisu ni slicno !

svi smo egositi

podle su one akcije kojima pokusavamo da prikrijemo svoj egoizam.

[Tot]

Originally posted by EYA
Ljudi mogu postati zavisni od mnogo ?ega. Od duvana, alkohola, narkotika, televizije, interneta. Ali mogu postati zavisni i od drugih ljudi bez kojih se ose?aju izgubljenim i bespomo?nim, bez kojih im se vlastiti život ?ini praznim, besmislenim, bezvrednim.

Mnogi lako pobrkaju ljubav i zavisnost pa o veli?ini ljubavi sude po dubini zavisnosti od druge osobe. Ljubav i zavisnost se, meðutim, suštinski razlikuju jer je zavisnost, u kojoj ima mnogo više nesvesne prora?unatosti nego istinskih ose?anja, oblik iskorištavanja dok ljubav, naravno, to nije.

Zavisna osoba, naime, teži da u psihološkom smislu iskoristi osobu od koje zavisi.

Sa ovim se slažem sa onim niže što si napisala ve? malo manje. Motivi za povezanost mogu biti razli?iti ali se vremenom to iskristališe. Zavisni tipovi su užasan teret za bilo koga. Egocentrici traže obi?no podreðene osobe kojima mogu da dominiraju. Meðutim nedostatak samostalnosti i potraga za osmišljavanjem sebe kroz drugu osobu je naivno detinjasta ?ežnja. ?ovek može da se obogati u nekim osobinama s drugim, ali idealizacija koja vodi zavisnosti narušava odnos i besmislena je jer smo svi prah i u prah ?emo se pretvoriti.

[tramp]

Originally posted by Val
Jer, mislim da ljudi koji pomazu nekome ili iz iskustva znaju, kako se taj drugi oseca, pa mu pomazu da stane na svoje noge, (a nemaju afinitet da tu osobu vezu za sebe, niti da se osecaju mocnim) ili jednostavno jer se u njima budi "socijalni duh".

niko ne moze znati kako se neko drugi oseca jer svako je razlicit i samim tim razlicito oseca - mi mozemo pretpostaviti da nam je situacija slicna ili da smo ranije bili u slicnoj situaciji i ako nam je bas bitno pomoci mozemo saslusati tu osobu i na osnaovu njenog objasnjenja pokusati podeliti svoje iskustvo ali ako krecemo sa pretpostavkom da znamo kako se neko oseca onda nikada necemo cuti sta ona pokusava da kaze jer automatski cujemo ono sto vec mislimo

a to za socijalni duh je eya vec odgovorila pa cu samo da se slozim sa ms.

Znam, da je vrlo malo tih, koji eto cisto tako nekome zele da pomognu, jer ovim svetom vlada egoizam i podlost. Ali ih ipak ima...

ovim svetom ne vlada podlost i egoizam nego povrsnost a moguce da "cistih" ima jer nisam upoznala svaku osobu na ovoj planeti samo sto sam primetila da oni koji su "najcisci" su oni koji su spremni priznati svoje motive a najgori su oni koji svoje motive ne mogu priznati ni samom sebi

[Ljudmila]

Originally posted by Val

Originally posted by tramp

a postoji i ona shema pri kojoj pomazes drugoj osobi da bi se sama osecala bolje - osecaj nadmocnosti sto si eto bolja od te druge osobe opija i polako postaje preko potreban osecaj nadmocnosti kako bi se nadvladala licna nesigurnost, kako bi se ucutkao taj dosadni glasic u glavi koji kaze da si mozda neadekvatna, da ti je zivot isprazan i besmislen te se smisao moze samo naci u drugome ciji zivot jos moze da se isise

Ali je ta opcija jako nezdrava i ne kontam, kako bi nekome uopste palo na pamet, da iz navedenih razloga nekome pomaze.
Jer, mislim da ljudi koji pomazu nekome ili iz iskustva znaju, kako se taj drugi oseca, pa mu pomazu da stane na svoje noge, (a nemaju afinitet da tu osobu vezu za sebe, niti da se osecaju mocnim) ili jednostavno jer se u njima budi "socijalni duh".
Znam, da je vrlo malo tih, koji eto cisto tako nekome zele da pomognu, jer ovim svetom vlada egoizam i podlost. Ali ih ipak ima...

I naravno,ti si jedna od njih.Majka Tereza.Oprosti,nista licno,ali ne verujem ti,pre svega sto to toliko istices. Sve cesce potreba da se nekom pomogne potreba je da mu se pruzena pomoc na drugi nacin uzvrati no,to nije tema,dakle vratimo joj se.
Zavisnost i jesam li bila u odnosu na dugu osobu ili vise njih zavisna,rekla bih da da,ali bih takodje mogla reci da se to desavalo iz straha,ne svesnog,od odsustva iste te osobe,a to opet nekao vodi do izvesnog oblika sebicnosti i potrebe da se osoba sto cvrsce za sebe veze kako ne bi osetili onaj bezgranicni prostor prepunjen bolom ili prazninu,sve je jedno. S druge strene zavisnost kao osecaj ne mora biti cista patologija ukoliko u odnosu na osobu naspram koje osecate ljubav imate jasnu misao da bez nje ne bi mogli,ali to naravno nije tacno,i mozda je surovo,ali koga nema bez njega se moze.Samo od toga kakva i kolikoj meri je zavisnost prisutna vreme dobija drugaciji oblik a to me podsetilo na recenicu Borke Pavicevic koju sam davno u casopisu "Vreme" procitala,a koja glasi :" Postoji malo i veliko vreme.Velikog postajemo svesni tek kada nekog izgubimo."
Jesam li bila jasna?Ne,ne..znam.I sta sam rekla,uh..ne znam:)