- 13 Apr 2005, 23:28
#263357
Ja o tim problemima imam za uzor engleskog aristokratu Edvarda Gibona koji je opisivao ljudske strasti kroz vekove Rimskog carstva i njegove careva, koji je isticao nepromenjivost ljudske prirode. I ?itaju?i ovu knjigu mislim da sam duboko zaronjen i u naše vreme.
Verujem u prevlast razuma u ljudskom bi?u i njegovu sposobnost da doživi sre?u. Lepe duše prevazilaze kob ekstremne ?ulnosti i bola.
Lepe duše se odri?u svog egoizma i zadovoljne su Jupiterovim darovima, nalaze bra?u u drugim ljudima i vrlinom prizivaju sre?u, ne dozvoljavaju?i ludosti da im je otme.
"Razumni sladostrasnik neprestano poštuje umerene naloge prirode i usavršava ?ulno zadovoljavanje društvenim opštenjem, vezama sa voljenima i blagim prelivom ukusa i mašte. Medjutim Heliogabala(govorim o caru tog imena) iskvarem mladoš?u, zemljom i sre?om prepustio se neobuzdanom žestinom najskaradnijim uživanjima, i ubrzo je usred zadovoljstva otkrio zgaðenost i zasi?enost. U pomo? su prizvane zapaljive mo?i ume?a: zbrkano mnoštvo žena, vina,jela i promišljeno šarenilo poza i umokaca poslužili su da ožive njegove slabe apetite. Novi nazivi i novi izumi u tim veštinama, jedinim koje je monarh gajio i potpomagao obeležili su njegovu vladavinu i preneli njegovu besramnost potonjim vremenima. Hiroviita rastrošnost nadoknaðivala je nedostatak ukusa i otmenosti, a dok je Heliogabala razbacivao bogatstva svog naroda na najluða rasipanja, sopstvenim glasom i glasovima laskavaca uznosio je duh i velelepnost, nepoznate pitomosti njegovih prethodnika."
Edvard Gibon, Opadanje i propast Rimskog carstva.
