[quote]
Originally posted by Anonymus
Nemojte me linčovati zbog rogobatnog naslova teme! Zaista nisam znao kako drugačije da nazovem ono na šta mislim, a što ću pokušati da objasnim. Ne znam da li je iko spominjao nešto slično, ako jeste, pa, ponavljanje je majka mudrosti.
Recimo na primer da čitate neku knjigu. Vi čitate i čitate, priča ide svojim tokom i radnja se nadograđuje. I onda dođete do poglavlja u kojem se otkrije nešto izuzetno značajno, nešto što je od ključne važnosti za čitav zaplet knjige. I kada ponovo pročitate knjigu ispočetka, naoružani tim saznanjem, određeni delovi priče dobijaju sasvim novi smisao i postaju jasniji kada ih uklopite u taj novi kontekst.
Nešto slično se meni desilo pre neki dan. Moja životna priča je došla do ključnog momenta tek u 22. poglavlju, prošlog leta kada sam shvatio da sam gej. To "saznanje" me je poguralo da razmišljam o svom životu do tog trenutka i, konkretno, o činjenici da se nisam nikada zaljubio.
Samo što sam onda shvatio da se ustvari
jesam zaljubljivao, i to više puta do sada, samo nisam bio toga svestan. Četiri puta ako ćemo precizno, barem sam toliko uspeo da razlučim zasad. U tom trenutku spoznaje sam se osećao veoma srećno, ne znam ni da objasnim zašto. Valjda mi je bilo drago što sam shvatio da sam uopšte sposoban da se zaljubim u nekoga, ako uzmemo u obzir da sam toliko dugo verovao da mi se to nikada nije desilo.
Najzanimljivije je što sam svaki put tu zaljubljenost protumačio kao neko oduševljenje ili divljenje prema dotičnoj osobi. Prosto mi je neverovatno, posmatrajući to iz ove tačke gledišta, kako sam uspeo sebe da obmanem i ignorišem svoja osećanja. I još sam se ja, jadan, pitao zašto uvek osećam to oduševljenje samo prema momcima a ne i prema devojčicama. Self denial is a powerful drug.
Jesam ga otegao i nisam ni siguran da sam postavio u pravi deo foruma, ali poenta je: eto, to je jedno apsolutno sam se osetila identicn pre5 godina.
U svakom slucaju ovo kao ja da sam pisala.
sa drugom iz odeljenja. 
