- 13 Apr 2009, 16:25
#1444409
Ja sam se sa tim problemom susrela prvi put kad sam se zaljubila u devojku. Sva presrecna sto sam bi, startovala sam je jer sam mislila kad sam ja bi i ona je sigurno ( ako mi je za utehu imala sam 16 god )... Onda se ispostavilo da je doticna str8 i da je bila uzasnuta mojim predlogom
... E sad ta naklonost, blaga zaljubljenost u nju je tada postala opsesija. Spopadala sam je na svakom koraku, patila zbog neuzvracene ljubavi 
... Ko zna mozda sam i uzivala u tom mucenju... Bitno da sam se izbrukala za ceo zivot i to samo zato sto nisam mogla da se pomirim sa tim da ne mogu da budem s njom, da me ne zeli... To sto je bila nedostizna za mene nacinilo je od nje moju kraljicu... Uzas.
Najgore od svega je sto ni danas nisam pametnija, palim se na sve sto ne mogu da imam i tezim da osvojim one koje ne mogu. Sta reci vise za mene
Originally posted by mirthBlago tebi...
Nemam tih momenata.
Cak ne mogu ni da zamislim situaciju u kojoj mi je tesko jer zelim da budem sa nekim sa kime ne mogu da budem. Nekako bi mi to bilo skroz apsurdno, kao: sta ja imam od toga, zasto bih to radila?
Mislim da to ima veze i sa cistim sebiclukom, u neku ruku. Nisam u stanju da volim osobu koja mene ne voli. I divim se ljudima koji su to u stanju, kapiram da su njihove emocije daleko cistije. Ali, eto, ja ne mogu tako. Za mene bi to bio cist nepotrebni mazohizam.
Naravno, tu ne racunam oporavak od osobe sa kojom sam actually bila u vezi. To je, opet, druga prica. Mislim na te "nerealizovane" ljubavi.
A sto se tice uzivanja u onome sto ti je "ispred nosa" - pa, ukoliko mi je to ispred nosa zanimljivo, sigurno mi nece biti ni na koji nacin obezvredjeno cinjenicom da mi je na dohvat ruke. Tu je vec samo stvar toga koliko mi se ta osoba dopada ili ne. Nemam tripove tipa: sto neuhvatljivije, to zanimljivije.
Ja sam se sa tim problemom susrela prvi put kad sam se zaljubila u devojku. Sva presrecna sto sam bi, startovala sam je jer sam mislila kad sam ja bi i ona je sigurno ( ako mi je za utehu imala sam 16 god )... Onda se ispostavilo da je doticna str8 i da je bila uzasnuta mojim predlogom
... E sad ta naklonost, blaga zaljubljenost u nju je tada postala opsesija. Spopadala sam je na svakom koraku, patila zbog neuzvracene ljubavi ... Ko zna mozda sam i uzivala u tom mucenju... Bitno da sam se izbrukala za ceo zivot i to samo zato sto nisam mogla da se pomirim sa tim da ne mogu da budem s njom, da me ne zeli... To sto je bila nedostizna za mene nacinilo je od nje moju kraljicu... Uzas.Najgore od svega je sto ni danas nisam pametnija, palim se na sve sto ne mogu da imam i tezim da osvojim one koje ne mogu. Sta reci vise za mene
A i zasto bi?
I mislila sam da cu sa godinama da postanem zrelija ali bojim se da je ta vrsta zrelosti, ukoliko je to zrelost, mene mimoisla, pa je necu dostici ni u devedestoj... 