Bootstrap Framework 3.3.6

[unic0rn]

tesko je razdvojiti - nije to na klik pa samo prekanalishesh energiju na nesto drugo.

sto se fakulteta tice odavno sam oguglao na to da je to leglo idiota i da se idiotluk povecava sa zvucnoscu titule, pa se vise ni ne nerviram nesto puno, igram po pravilima i gledam da dodjem do te diplome sto lakse i brze.

sto se firme tiche licno ne nosim tamo, eventualno ako sam u nekom vecem zajebu i ne bih da mrachim nikoga ostanem i radim kod kuce, ali ne secam se da se to desilo. sto se tice odande ka spolja, taj deo nisam uopste izmasterovao. ponekad ako se desi neki zajeb ostanem namrachen i tesko sta moze da me odmrachi tu.

problem nastaje ako druga osoba ne moze shvati da tada uradi korak nazad jer imam naviku da svoje probleme reshavam sam, sto mozda i nije pozeljna stvar kad s nekim gradis neki dublji odnos, verovatno.

lakshe mi je da to reshim sam sa sobom nego da mrachim drugu osobu, a da se iskljucim kao da to ne postoji tesko.

sto se tice rada, podjednako pumpam i kad sam u vezi i van, to za fakultet i ovo drugo nije nikakav faktor.

[greek_lover]

posao jedno - ljubav drugo ... i tacka, nema spajanja!!!

[Garbo]

Ambiciozna sam. Karijera mi je neshto u shta sam godinama ulagala.
Verujem u pravu, istinsku, iskrenu i bezkompromisnu ljubav.
A zasto ustvari birati kad se jedno drugo nadopunjuju?!
Kod mene je uvek bilo tako i uvek che biti.

[hlaefdige]

mislim da to apsolutno nema nikakve veze jedno sa drugim

[mirth]

Kao sto neko rece gore, posao je moje drugo ja. Kroz to se merim. S druge strane, jako mi je bitan i emotivno ispunjen zivot. I ume to da bude nezgodno. Kako ljudi uklope tu jos i decu i sva ostala cuda koja idu uz to, meni nije jasno. :nezna:
U principu nemam problem da razdvojim ta dva, kad sam u downu zbog neceg privatnog, samo se jos vise fokusiram na posao i koristim ga kao kanal da se ispraznim. A i inace mi je tesko da razmisljam o stvarima nevezanim za posao dok sam na poslu, suvise sam fokusirana na ono u cemu sam tamo u datom trenutku.
Medjutim, desava mi se da zbog toga kako i koliko radim dodjem kuci suvise potrosena za bilo kakvu 'akciju' i treba mi puno vremena samo za sebe i sopstvenu regeneraciju. Pomoc oko odlucivanja ili resavanja problema mi je retko potrebna, pa u tom smislu ne opterecujem mnogo osobu pored sebe. Stres jako retko donosim kuci, ali umor da. Trudeci se da moje vreme za sebe i moj partner ne ispastaju zbog toga, cesto dopustim da ispasta moj drustveni zivot. Ali i to se da resiti uz malo organizacije, tako da je moj zakljucak da moze sve, samo se na kraju dana bude mnooogo umoran.
Kad tako postavis sebi prioritete i kada te tako organizovan zivot ispunjava, onda je sve ok. Napatis se samo dok shvatis kako zelis da zivis.

[m..]

Originally posted by жњ
Da li ste od onih koji su u stanju da razdvoje svoj emotivni zivot od poslovnog zivota: od obaveza, fakulteta i svega onog sto karijeru cini? Uspesni ljudi obicno nadju nacin kako da preseku nit koja spaja ta dva zivotna entiteta, dok neki... potonu.




Ja jos uvek za sebe ne mogu reci kada sam uspesnija. Da li je to kada sam u vezi ili kad sam solo - ne znam. Kada sam u vezi, nekako manje izlecem iz sina, lakse se mirim sa situacijom koja dolazi od prvog do narednog prvog u mesecu, ali opet - kao da revnosnije, poslusnije i odgovornije ispunjavam svoje obaveze. Nekako sam redovnija i pokornija (a TO ne volim!!!). Dok, kada sam solo, lakse stupam u rizike, ludja sam, pucam od ideja, cimam se na hiljadu strana, ali takodje i zabusavam. Nikako se pokopcati... ufffffffff

Sad tek kontam da moj odgovor i nema direktnu vezu sa postavljenom temom (bar onakvom kakvom sam je zamisljala)... rasplinjotina

Mhm. Kad sam solo redje kasnim na posao, jer u principu ranije lezem, a i nema onog da ujutro hocu da ostanem zagrljena jos malo, zajedno pijuckam tu kafu natenane, cavrljam i sve to, i duze ostajem na poslu, jer mi se ne zuri toliko da dodjem, da je vidim, da zajedno skuvamo nesto za rucak i sve to. S druge strane, kad nisam u vezi nekako sam emocionalno nestabilnija i raspolozenja mi vise i cesce osciliraju, i generalno sam losije raspolozena i sve to, tako da se i to u nekoj meri odrazava na motivaciju na poslu. Ali ne mislim da u principu to ne mogu da odvojim, i da na poslu budem fokusirana na to sto radim potpuno. Mislim, radila sam ja i dan posle raskida sasvim normalno, pa ne vidim zasto bi me veza u tome ometala, osim u smislu da mi negde oko 5 padne na pamet kako bih mogla da se pozurim da je vidim.