Bootstrap Framework 3.3.6

[Macan86]

Ja nisam imao nešto mnogo problema sa mojima kuči kada sam izašao iz oramara...Dobro,jeste bilo onog standardnog šoka i malo svađe,ali se situacija brzo smirila.Veći problem sam imao sa prijateljima.Većina njih su se samo udaljili od mene,i to mi i nije baš tako teško palo,jer da su bili neki prijatelji ne bi pobegli od men zbog toga...Ali bilo je jedne drugarice koja je iz nekog razloga raspričala to svima.Naravno,ona je to protumačila kao da sam lezbejka pa je još i napakovala priču kako sam joj se nabacivalo.Napravila mi je neviđene probleme jer su me zbog njene priče neki momci proganjali i preko telefona i uživo pričama da samo treba da me dobro po*ebu da mi to izbiju iz glave.Skoro godinu dana su mi stizali mms-ovi sa porno klipovima,slikama muških genitalija...neki su mi se udvarali,drugi su mi otvoreno pretili...BIlo je čak nekih koji su se predstavljali kao devojke...Dobacivali su mi svašta i na ulici...A kad sam pokušao to da prijavim policiji dobio sam odgovor da nisu oni dužni da me čuvaju od udvarača već da imaju mnogo ozbiljnija posla!
Sva sreća,pa su prestali sami od sebe vremenom.

[Hys.]

[/url]... idu okolo po svijetu i propitkuju čovječnost svojih bližnjih

... nije mu lako ali tvoje outanje dalo mu je priliku da se pokaže čovjek... ili ne... lako je u dobrome dobar biti... malo ljudi ima priliku za drugu priliku istinskog suočavanja sa samim sobom... pogotovo u tim godinama...

Ovo je ono što je meni uvek na pameti kada je u pitanju autovanje, jako lepo si to sročio.

[*deni*]

[*deni*]

E, jebo vas otac, zar svi želite da umrete anonimni ?

[ZlatnaPtica]

2kune, da, u pravu si.

[Mali-Princ19]

ZlatnaPtico, autovanje je uvek prica za sebe za svaku porodicu.
Ja sam se uzasno plasio reakcije mog caleta.
Kad sam se sestri autovao pre 11 godina (sa njom sam najblizi), ona je to super prihvatila, ali je bila protiv toga da se posto-poto autujem mojima. Poslusao sam je.
Caletu sam rekao pre 3 god, kevi pre 2 godine.
Ironija je da sa kevom, sa kojom ne zivim vise od 18 godina, nisam imao problema, super je to prihvatila.
Cale je imao problema to vece, najduzih 10 minuta u mom zivotu. Takvu kombinaciju straha i naleta adrenalina mislim da necu ikad vise doziveti, mislio sam da cu se raspasti psihicki. On je u tih 10 minuta izgovorio sve ono cega sam se plasio, a sutradan ujutru je bilo kao da se nista nije desilo, pricali smo o svemu, samo o autovanju ne....
Ne lezi vraze, posle toga, malo-malo, pa mi dobaci nesto. Uvek se nadje nesto. Te svadje su rezultirale i cutanjem koje je trajalo i po mesec dana, u kuci smo bili stranci.
Bas u tom zadnjem periodu cutanja ja sam imao odbranu master rada, na koju on nije zeleo da dodje... I nije dosao. Najlepsi dan u mom zivotu, kruna mog dotadasnjeg rada, a njega nema. Svi pitaju gde je, a ja lazem da ne moze da izadje sa posla. Jbg.
Mislio sam da mu treba vremena da to svari i nisam insistirao. Vremenom smo sestra i ja pricali o momcima, a on to slusao. Prisao je prvi i ponudio primirje. Zapoceli smo iskren odnos. Sredila se situacija vremenom.
Nadam se da ce i kod tebe.
Ne znam sta bih drugo napisao.

[Horcrux]

@Zlatnaptica: I feel your pain bro. Same shit x2. Meni su oba roditelja kao tvoj tata.

Da citiram

[/url]Sami su saznali i autovali su me protiv moje volje. Po prirodi su dramaticni tako da je 6-7 meseci bilo gotovo nemoguce ziveti u kuci. Svakodvene svadje koje su trajale nekad i po 5-6 sati, uzasna vredjanja, pretnje ubistvom/ samoubistvom/ izbacivanjem iz kuce/ nasiljem, histerisanje, bacanje stvari po kuci, ukidanje interneta, policija, kuknjava, itd.

Pre nekoliko meseci su se malo smirili, pa se prave ludi da se nista nije desilo i non stop me ispituju da li mi se svidja neka devojka i pokusavaju da me nateraju da se muvam sa nekim ribama. Povremeno su i nezaobilazne moralne lekcije ukrasene "vesto" skrivenim metaforama o "bolesnicima", poroku i slicno. Naravno i predavanja o porodici, good vs evil, hriscanstvu (a od mojih roditelja nije bilo vecih ateista).

U svakom slucaju, imali smo disfunkcionalan odnos i pre autovanja, a sada je prerastao u destruktivan i nezdrav po sve ucesnike. Iskreno, jedva cekam da prodju ove 4 nedelje i selim se za Beograd. Muka mi je da vise slusam njihove beskrajne besede i predavanja o stvarima koje me ne zanimaju.

[ZlatnaPtica]

Maksi, ko da čitam svoje reči, doduše bez policije, za sad.
Dobrodošao na forum!

[Horcrux]

[/url]Maksi, ko da čitam svoje reči, doduše bez policije, za sad.
Dobrodošao na forum!

Hvala :*

[Kragi]

To sto me svi smaraju za decka.
Procitao sam topic sinoc i 24h pokusavao da se setim negativnih posledica o kojima u procesu outovanja nisam voleo da pricam istini za volju i ne mogu da se setim nicega sto bi bilo bitno za napisat.
Dva puta sam bio isprovociran u meri da sam se fizicki obracunavao i zbog toga mi bude malo zao. Ne zato sto je to ostavilo neke posledice na moj zivot i uz nekakav izgovor da sam bar jednom morao i da se branim, nekako mislim da sam morao biti dostojanstveniji.
Bilo je i par zescih svadja sa mojima, odnosno kevom, (mimo onih sitnih rasprava kojih je bilo mnogo vise) ali su moja ocekivanja prevazidjena naspram onoga na sta sam sve bio spreman kada sam usao u celu pricu.
Nesto slicno je i sa rodbinom, komsilukom, ljudima iz skola i sl.
Isto vazi i za dobacivanje na ulici. Sad, bas pre neko vece, pricam drugu uz smeh kako niko vise ni 'Pederu!' nece da mi dobaci. Svakog cuda 3 dana (ili godine) dosta.
Bilo je i nekih 'drugarskih' odnosa koji su se prekinuli ali sa ove vremenske distance nisam ni sam siguran da li su direktno posledica outovanja ili razlicitih zivotnih puteva i interesovanja.
I na kraju, sustinski svi ti problemi su proslost i daleko su od bilo kakvih (negativnih) posledica.