Bootstrap Framework 3.3.6

[muzika86]

neki dan su gledali neku emisiju o ljudima koji su bili ozenjeni ili udati mnogo godina i sad se outavali da su gay ili lezbejke. dosta su neutralno reagovali na to, mama je rekla da ona razumije da je tesko "zivjeti za ono nesto sto nisi" a otac je bio sasvim ravnodusan isto ali opet je rekao da to ne treba prikazivati na TV-u tako javno.

[Instruare]

Savet: Svakako se prvo treba outovati osobi koja ce te razumeti i eventualno posavetovati. Prvi coming out je bar na mene ostavio veliki utisak.

[Rebecca]

Kad god sam se autovala nekoj osobi, vise nisu bile u stanju da pricaju ni o cemu drugom osim o tome. Kao da sam im rekla da sam zarazena, or else. Od tada, ne pokusavam nista slicno, ne iz straha da me nece prihvatiti, ili ne daj boze, agresivno odreagovati, vec prosto, pocinju da me smaraju glupim pitanjima tipa: a jesam li ti se ja svidela? Pa, nisam primetila da ti mene gledas tako (ako je devojka) i najinteresantnije: "Nemas cega da se stidis". A posle minut: "A kako je sve to pocelo?"

[mmiki]

Nikad se ne outuj.

Iz licnog iskustva.

[Dina]

Rebecca,
Pa mozda se te osobe nisu susretale sa homoseksualnoscu, mozda i sebe preispituju ili mozda nesto trece. Zasto im samo otvoreno ne kazes da ne zelis o tome da pricas, hoces da pricas o drugim temama? Ja opet mislim da tesko da moze biti bliskog prijateljstva a da se tako vazan deo zivota precuti. Moze, ako se bliskost u tom prijateljstvu zasniva na pricanju o knjizevnosti ili nesto slicno ali ako je neko druzenje koje obuhvata price o ljubavi (kakva su obicno prijateljstva medju devojkama) onda neoutovanje znaci automatski lazi... a onda se postavlja pitanje o vrednosti tog prijateljstva...

[Bombina]

i dobro sam postupila i krenem dalje ne zelim da neko mesa usput prema meni i da ne spominju vise o meni
saveti i to je najvaznije kad sto mozemo pomognemo i borimo se ,u koga trazimo i dati dobar savetnik ne treba da budu losi

[malecka]

Originally posted by Dina
Ja opet mislim da tesko da moze biti bliskog prijateljstva a da se tako vazan deo zivota precuti. Moze, ako se bliskost u tom prijateljstvu zasniva na pricanju o knjizevnosti ili nesto slicno ali ako je neko druzenje koje obuhvata price o ljubavi (kakva su obicno prijateljstva medju devojkama) onda neoutovanje znaci automatski lazi... a onda se postavlja pitanje o vrednosti tog prijateljstva...

ja to ne gledam tako. o ljubavi moze da se prica i sa ljudima koje ne znas tako dobro... ali o nekim licnijim stvarima/problemima/zeljama/etc moze da se prica samo sa prijateljima.
van ovog foruma za mene znaju samo sestra i gay drug i drugarica... neki od meni bliskih ljudi ne znaju jer jos nisam spremna da im kazem (ne zato sto nece prihvatiti, nego tripujem da cu drugacije da izgledam u njihovim ocima)... ok, jeste da ih lazem ponekad kad pricam o ljubavi i sl (promenim pol osobe o kojoj pricam), ali ne znam... strah me necega po tom pitanju (a ne znam cega)...
vrednost prijateljstva se moze posmatrati iz raznih uglova...

[Dina]

Malecka,
Ja to misljenje imam onako generalno ali svako odredjuje za sebe... Ja imam jednu prijateljicu koja mi je sad i kuma za koju dugo mislim (zbog raznih stvari) da je lezbejka, vise puta sam pisala o tome na forumu. Ali ona to nikad nije direktno rekla, niti ja pitam, samo sto se to odrazilo na nase prijateljstvo, bas kako ti kazes - mozemo pricati o ljubavi uopsteno ali ne blize. Sad smo se opet zblizile otkad joj ja pricam da idem na gay mesta i dolazim na gay sajt. Mogao bi se film snimiti o nama dvema ali ja bih nekad vise volela da su nasi razgovori manje filmski a vise otvoreni... ali sta je tu je

[Bombina]

i takodje imam kumu i za mene je prijateljstvo..ustvari mora da bude vezanosti

[Fallen_Angel89]

ja nisam nikome izasao,niti cu,jednostavno vise mi se svidja da svoj indetitet drzim skrivenim

[yregulus]

U mom slucaju to (hvala Bogu) nikada nije bio problem.

Osobno, mislim da skoro svaki roditelj (pogotovu majka) zna, ili ima makar neku slutnju, ako joj je dete gay.

Isto tako mislim da mnogi od njih iako naslute, ne zele da cak ni sebi priznaju da im je dete gay (zbog osecanja grize savesti, nelagodnosti, stida, sazaljenja). Smatram da odgoj, kultura, mentalitet i patrijarhalnost imaju mnogo udela u tome. A sto je zaostalija sredina to je i gore, meni je to jasno. Na primer, na Balknau ljudi mnogo vise paznje posvecuju tome sta ce reci okolina nego sto je to slucaj u srednjoj ili zapadnoj Evropi. Mojima bi, znam, pucalo uvo sta susedi (cak i rodbina) misle o njihovoj deci. Koga to briga!

Nazad na temu, ponavljam, siguran sam da vecina nasih roditelja vec zna da smo gay... mislim mozda cak i pre nas samih. Ako je decak malo vise zenstveniji nego sto je to oubicajeno, zar mislite da to njegova majka ne primecuje? A druga je stvar sto ona ne zeli da to prizna pred drugima, misleci tako da ostali nece primetiti i da ta porodicna 'tajna' nece izaci na videlo.

Mislim da su roditelji u vecini coming-out slucajeva vec donekle pripremljeni, ali da se uvek potajno nadaju ili da nisu u pravu, ili da ce se nesto mozda u medjuvremenu izmeniti, te da ce se gay dete "popraviti".

Da se razumemo, mislim da je coming-out za nepripremljene roditelje vrlo shokantna vest. Nikad se ne zna kako ce ko odreagovati na tako nesto, to je mozda delic minute kad ce iz njih izaci neka reakcija koju mozda ni oni sami ne zele. Oni roditelji koji znaju i razumeju kroz sta sve gay ljudi prolaze sigurno da zale svoju decu jer znaju da ce ih okolina cesto mrzeti, prezirati, diskriminisati, potcenjivati i povredjuvati, i da ce mnogi od njih veci deo svog zivota morati da se skrivaju i pravdaju. To je tesko. Ali kroz to se mora proci jer ne postoji alternativa. Moramo biti ono sto smo.

Jedno pitanje za sve: da li mislite da bi bilo lakse ako kazete roditeljima: "Mislim da sam biseksualac/ka", radije nego "Mislim da sam gay"? Da li bi to, po vama, napravilo neku razliku (ako ti roditelji uopste i razumeju sta je to i koja je razlika). U nekim kulturama je biti biseksualac sasvim O.K., ako se ozenis i imas decu.

Mislim da bih ja najpre pokusao da im dam neki znak, pre nego im se pojavim pred facu i otvoreno kazem za vecerom: "Mama, tata, ja sam peder!". Popricao bih sa njima o nekom filmu ili knjizi, i pokusao da izvucem neku reakciju. Ako bi bila negativna, pitao bih: "Pa zar biste vi mene mrzeli kad bih bio gay?", ili nesto slicno. No, mislim da ipak na neki nacin mozemo naslutiti kako bi oni odreagovali. Naprimer, ako znam da je moj otac prek, agresivan, i da je grubijan, najverovatnije mu ne bih ni pocinjao takvu temu (makar ne dok sam jos uvek u njegovoj kuci). Onda bih dao sve od sebe da odem iz te kuce i osamostalim se.

[stefan19]

Ja sam se autovao mami SMS-om. Posto me je smorila sa pitanjima o devojkama, a ionako sam bio nesto smoren, na njeno pitanje "Da li sam se spandjao sa novom drugaricom", odgovorio sam joj "Daj mama, ja stvarno ne mogu da verujem... Pa ti se jos nadas da ja nisam gay???"
Hahaha... Doslo mi valjda... Prvo je zena prihvatila kao sve je Ok i td, glumeci liberalnu, modernu zenu... However, kada je uvidela da sam potpuno ozbiljan i da to nije "faza koja ce proci", prsla zena nacisto. Cak je i zvala manastir da im da moje ime da se mole za mene sto sam gay... Tuga... Joj, Boze dragi... Svega ima...

[artnow]

[quote]Originally posted by yregulus


Jedno pitanje za sve: da li mislite da bi bilo lakse ako kazete roditeljima: "Mislim da sam biseksualac/ka", radije nego "Mislim da sam gay"? Da li bi to, po vama, napravilo neku razliku (ako ti roditelji uopste i razumeju sta je to i koja je razlika).














Na Balkanu 95% roditelja bi isto podnelo kada bi im rekao: "Mislim da sam biseksualac/ka" ili "Mislim da sam gay"? To je na ovim prostorima, skoro pa isto za vecinu roditelja!? Jos ako su homofobicni, onda je nebitno sta i kako ces im reci!

[emo_haos_]

totalni offtopic ALI @yregulus:

jbt, kakav ti to avatar?!!!

wtf

[Burak]

kada je momak femy i nikad nije imao curu i stalno neki prijatelji da roditelji naslucuju da je gay, medjutim ja nisam nista od gore navedenog i nemam nikakvu ideju kako da im autujem jer bi ih to sokiralo, a cak mislim da bi oca i unistilo jer ima jako negativan stav o tome, stoga je moj savjet da SE NE OTVARATE RODITELjIMA jer bi ih to samo povrijedilo, a ni prijateljima jer se ne druze s tobom zato sto si gay ili str8 nego iz drugih razloga

[Burak]

..u ostalom, moja sexualnost je moja i samo moja stvar i moja intima; tako da sta koga boli neka stvar jesam li ja peder, biber ili strejt - mislim da je to ISKLjUCIVO MOJA STVAR!

[Nocturnal]

grubach-rs
a ni prijateljima jer se ne druze s tobom zato sto si gay ili str8 nego iz drugih razloga

Pa i ti se sa njima ne druzis zato sto su str8, ali oni nemaju problem da o tome stalno pricaju, o svojim vezama, avanturicama i seksualnosti generalno, zato sto je i to deo njih i zele to da podele sa osobama koje su im bitne sto je skroz normalno. Ne osecas se zakinutim po tom pitanju, zato sto ti moras da cutis i pravis se lud?

NOX

[malikico]

cao svima, novi sam ovdje i ovaj forum mi mnogo pomogao u vremenu kada sam se ja outovao mojim najblizim.
treba se outovati porodici ma kako oni to dozivjeli. u suprotnom sebe dozivljavas kao nekog bolesnika jer i porodica moze gledat na to kao na neku bolest. kada shvatis da je to dio tvog identiteta, da si takav od rodjenja, da to nije proizvod neke dusevne bolesti, da te je priroda takvog napravila i da to ne mozes promijeniti, koji bi te to razlozi sprijecili da to ne podijelis sa svojim najblizim ???

[Billy boy]

Ja imam neke malo kontraverze o tome.

Moja majka je malo krupnija zena:), mislim sta ce, bik skorpia, i mene strah da ce da reaguje prejako kada se ja budem outovao u neko vreme. Sta ako me izbaci iz kuce. Mislim, ja sma osetljiva osoba, i mene to sve nekako boli, kada drugi pate, posebno kada se setim nekog vlanka gde se neka zena outovala, a onda joj roditelji umrli jer su se prenerazili da je to njihova cerka. Uglavnom majka je dozivela slog i umrla a otac dozivotno neprokretan (od sloga). Sta ako se to dogodi mojima...Pa ja bih prs'o nacisto... Strashno... :

[Nocturnal]

Pa odmeri. Ako su tvoji roditelji stariji i bolesni ljudi i ako mislis da bi tvoje out-ovanje dovelo do pojacanog stresa i eventualnih medicinskih komplikacija, precuti. Mislim nije ti cilj da ubijes ljude (ili ako vec jeste, a ti se pobrini da sve prepisu na tvoje ime, pre nego se out-ujes ).
Takodje, ako pretpostavljas da bi reakcija bila izuzetno negativna zasto bi im rekao? Napravio bi samo problem sebi. Ako imas potrebu da im to saopstis u svakom slucaju, uprkos negativnoj reakciji onda sacekaj trenutak u kome ces biti finansijski nezavisan od njih.

NOX

[Billy boy]

Pa, ja ne namervam da ostanem na Balkanau ili gde vec, nego da idem da zivim u Americi. Odatle cu moci da vodim kampanje za ljudska prava, izmedju ostalog za prava gay za jednice. A pre toga sve to moram da kazem svojoj porodici.

[4ndr01d]

A sto pa moras?
Oni ce bas znati sta ti radis po U.S.A.

[ES-BG]

Moja prica je sledeca.
Proslo je petnaestak dana od kako sam se out-ovao, medjutim ...

mama je to prihvatila OK, kada sam joj tek rekao, ocekivao sam goru situaciju. Prvih par dana (2, 3 dana) vidjao sam je uplakanu, malo smo 'gutali knedle' a onda je sve to proslo i sve je bilo super. Do pre 2, 3 dana. Pocela je stalno da mi prica kako je 'usla u tematiku', cita knjige, itd. Kako misli da to ipak nije urodjeno, nego da su oni (ona i cale) nesto pogresili u vaspitanju, bla, bla ... rekao sam joj da ne razmislja o tome, da se ne opterecuje, jer svakako da nece da me promeni, i bolje joj je da se ostavi toga nego da trazi krivca u sebi i da se pita 'zasto', ' da li moze da se promeni' itd ... vec 2 dana ona uporno nabacuje neke price o psihologu, i prica mi price 'ne zelim da te menjam, niti imam problem, samo hocu da porazgovaras, da vidimo da li je uzrok tamo negde u detinjstvu, ili si takav rodjen' ....
Sve to me jako opterecuje ! Stvarno sam bio odusevljen prvom reakcijom, odsustvom shoka i histerije i svega toga, osetio sam se mnogo bolje, 'slobodnije', .... a sad je pocela o psiholozima !!!!!!
Ima li neko slicno iskustvo ??? Nadam se da ce je proci i da ce za mesec, 2, 3, 5 sve doci na svoje, jer u suprotnom stvarno moram da se odselim iz kuce da ne slusam vise te price !

[ES-BG]

Originally posted by yregulus

Osobno, mislim da skoro svaki roditelj (pogotovu majka) zna, ili ima makar neku slutnju, ako joj je dete gay. Isto tako mislim da mnogi od njih iako naslute, ne zele da cak ni sebi priznaju da im je dete gay

Meni je moja rekla da je par puta posumnjala (jer nikad nemam devojku) ali da se ipak nadala da to nije to ... dakle, u pravu si
Ipak, govori mi kako nikada nije zakljucila da sam gay iz mog ponasanja, gestikulacije, izgleda itd ... a ja bih sebe prepoznao da se posmatram 'sa strane', al mozda je to samo moje misljenje ili gay-radar.

Originally posted by yregulus
Mislim da su roditelji u vecini coming-out slucajeva vec donekle pripremljeni, ali da se uvek potajno nadaju ili da nisu u pravu, ili da ce se nesto mozda u medjuvremenu izmeniti, te da ce se gay dete "popraviti".

I ovo je tacno i moj je slucaj !
Rekla je da je bila donekle pripremljena da to moze da se desi, da se nije previse sokirala, ali i dalje se ''nada'' da ce mozda, jednom, za 20 godina, ... nesto da se promeni !

Originally posted by yregulus
Jedno pitanje za sve: da li mislite da bi bilo lakse ako kazete roditeljima: "Mislim da sam biseksualac/ka", radije nego "Mislim da sam gay"? Da li bi to, po vama, napravilo neku razliku (ako ti roditelji uopste i razumeju sta je to i koja je razlika). U nekim kulturama je biti biseksualac sasvim O.K., ako se ozenis i imas decu.

Ne nije bolje. Ja sam rekao 'ja sam gay - peder, zenska osoba me nikada u zivotu nije ni uzbudila ni privukla i ne nadaj se da se nesto moze promeniti, i bolje znaj sada u startu da neces imati unuke od mene, pa se posveti unuci (sestrinom detetu).
Zvuci mozda strasno ali je bolje da u startu postavis stvari na svoje mesto, da to prihvati kao takvo. Nego da kazes ja sam bisex, pa da te posle ceo zivot smara i ocekuje da se spojis sa suprotnim polom, da ostvaris potomstvo itd ... to je vece opterecenje i za nas i za njih ..... nadati se necemu sto se verovatno nece desiti.

Thats my opinion

[ES-BG]

Originally posted by burak-BL
..u ostalom, moja sexualnost je moja i samo moja stvar i moja intima; tako da sta koga boli neka stvar jesam li ja peder, biber ili strejt - mislim da je to ISKLjUCIVO MOJA STVAR!

Tako treba da bude ! Nazalost nije !
LJude ovde interesuju i gluposti tipa 'kakve gace nosis', 'gde si izasao', s kim, sta si radio, .... sta jedes ! Zasto, O Zasto si izbusio ovo ili ono, stavio tetovazu itd itd .... da ne pricamo kako te neko 5 minuta nakon upoznavanja pita kolika ti je plata, itd !

To su PRIVATNE stvari i u normalnim drustvima se ne pitaju (osim ako su osobe bliski prijatelji, pa sami o tome pricaju).

Prema tome, ako nekog interesuje kolika ti je plata i za koga glasas na izborima, interesuje ih i dal smo pederi ili nismo ! Ali sve to mene uzasno nervrira i obozavam one ljude koje ne zanima sta ko radi, kada, gde, s kim, ... sve to su MOJE STVARI, i sta koga ima da boli ***** za to. Narocito ljude do kojih mi nije stalo, i kojima nije stalo do mene.

[Milos92]

Originally posted by Dina

Rebecca,
Pa mozda se te osobe nisu susretale sa homoseksualnoscu, mozda i sebe preispituju ili mozda nesto trece. Zasto im samo otvoreno ne kazes da ne zelis o tome da pricas, hoces da pricas o drugim temama? Ja opet mislim da tesko da moze biti bliskog prijateljstva a da se tako vazan deo zivota precuti. Moze, ako se bliskost u tom prijateljstvu zasniva na pricanju o knjizevnosti ili nesto slicno ali ako je neko druzenje koje obuhvata price o ljubavi (kakva su obicno prijateljstva medju devojkama) onda neoutovanje znaci automatski lazi... a onda se postavlja pitanje o vrednosti tog prijateljstva...

Slazem se. Prijatelj treba da poznaje tebe u sustini, a ne ono za sta se predstavljas.
Meni je bilo mnogo lakse kada sam najblizima rekao da sam gay.
Ne moras vise toliko da se koncetrises na sve sta pricas i da uvek pazis da ne kazes nesto sto bi moglo da ukaze na tvoju seksualnu orijentaciju.

[Madonna]

Text I agree

[Tungi]

Originally posted by burak-BL

..u ostalom, moja sexualnost je moja i samo moja stvar i moja intima; tako da sta koga boli neka stvar jesam li ja peder, biber ili strejt - mislim da je to ISKLjUCIVO MOJA STVAR!

Aha,a da recimo nisi gay,da si straight,imas devojku,pominjes je ljudima kroz razgovor(a oni ne znaju o kome se radi),pa te pitaju,a ko je (nazovimo je Sanja),dakle :"Ko je Sanja?",ti bi sigurno rekao "Moja devojka"...Da li bi tako rekao i za nekog Marka(primera radi),"To je moj decko?"


Popey-evsk:Ormarushe:mirnatetko:

[Cupava]

ja nikada ne bih mogla reci mojim roditeljima ko sam .... prvenstveno sto ja ne bih podnela da se otac razocara u mene a znam da bi bilo tako. Rekla sam jednoj drugarici koja mi je trenutno najveca podrska i dve su same provalile . Neki sumnjaju al to je njihov problem ne nameravam da govorim vise nikome u skorije vreme...

[David1984]

Ja imam PROBLEM i treba mi savet, mada mislim da mi nema pomoci.

Naime, ja se palim na starije muskarce i zaljubljen sam u ujakovog najboljeg prijatelja (i prvog komsiju), koji je nekih 30 godina stariji od mene. E sad, o tome sam pisao na jednom drugom topiku, taj matorac me je jednom prilikom, u drustvu drugih ljudi, a opet neprimetno, stipkao za list leve noge, u dva navrata u razmaku od nekih 5 minuta, na sta sam ja reagovao smeskajuci se.

Inace, covek je oduvek bio prijatan prema meni, prema svima, a nekako sam uvek osecao da mi se smeskao vise nego drugima...lol...Dalje, jednom prilikom sam video da stipka i brata (ujakovog sina), ali to mi nije delovalo kao da je pokusao da sakrije od bilo koga, nego je to bilo ocigledno (bratu je bio rodjendan)...

Dalje, pre nedelju dana sam otisao do ujaka, znajuci da nikoga nema kuci unapred, pa mi je to bio izgovor da odem kod moje simpatije kao da vidim da mi tu nije neko od rodjaka. On me je naravno pozvao unutra kod njega, da nesto popijemo, ja sam naravno predlozio nesto "duze"-pivo. Malo smo procali, ja sam bio malo izgubljen, ali sam se trudio da se to ne primeti. Nije rekao nista sto bi moglo da mi bude signal za nesto, niti je uradio bilo sta (nazalost tako sam seo da nismo bili jedan pored drugog, niti mi je mogao prici od stola)...Kada smo se pozdravljali, rekao mi je da dodjem jos koji put, da mu je dosadno (zena je u inostranstvu veci deo godine, a on samo povremeno). Mozda je to bio znak nekakav, a mozda nista, mozda je covek samo ljubazan.

Uglavnom, ja celu narednu noc nisam mogao da spavam, a nisam bio ni u stanju da se samozadovoljim, neko neopisivo stanje. Jako mi je simpatican i hteo bih da se mazim sa njim...

Ja bih tako rado njemu rekao sta osecam, ali se bojim. Veliki problem je u tome sto je on ujakov najbolji prijatelj, sa njim se cesto napija...I naravno, bojim se da bi mu rekao u slucaju da mu se ideja da se mazi sa mnom ne dopada. Jednom prilikom je rekao, kad se pricalo o odlozenoj gay paradi, da mu je parada ok i da su ti ljudi ok, nesto tako.

Pored svega toga, ja sam imao jedan neuspesan coming out jednoj osobi, ali sa kojom nisam imao zajednickih prijatelja (profesor na fakultetu, ali NE sa mog smera)...To mi je ostala velika trauma, a ovde su okolnosti jos slozenije, od toga sam mogao pobeci, a bojim se da cu u slucaju neuspeha ovde, snositi posledice i to trajne.

Moze li neko da mi da nekakav pametan savet?