[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2523151#p2523151]Over_the_rainbow napisao:[/url]
Mislim da sam vec pisala.
Moji znaju vec skoro godinu dana, nisu me prihvatili, blago je receno da je sve to lose proslo. U trenutku kada sam im se autovala nisam bila punoletna, pa nisam ni odlazila od kuce, sto bih uradila da sam im se autovala sa 18-19.
Kontam da cu morati jos jednom da im se autujem, za par godina, pa ce tada birati da li ce me imati uz sebe ili ce me izgubiti skroz.
Neobavezan savet
Mislim da ne bi smela da budes toliko iskljuciva, premda ne znam celu pricu, i da bi bilo ok da sebi i roditeljima das sansu da budete porodica.
Ucenjivanje je skroz ok, ali gledaj da koristis situacije u kojima bi se postavila kao zrtva njihove homofobije i odbacivanja umesto sto bi isla logikom ili-ili.
Na nekoj velikoj porodicnoj svadbi na kojoj je osim svrhe iste bila ideja da se sakupi sva moguca rodbina ja recimo odbijem da odem. Posle svadbe kaze mi keva da su se svi pitali gde sam, a ja na to odgovorim:
- A sto nisi rekla da sam gay, da me se stidis, da te je sramota svog deteta i da kao neko ko nema podrsku a samim tim ni porodicu jednostavno nemam potrebu da glumim(o) familuju?
.... I eto je place, sto je meni bila pozitivna reakcija uvek.
Takvih primera i situacija ima koliko hoces u svacijem zivotu te i puno prilika da stvari okrenes u svoju korist ne bi li im stavila do znanja koliko su sebicni.
I inace, to prvo autovanje koje nije ok prihvaceno shvati kao olaksicu jer si najvecu muku skinula sa ledja. Sad bar nemas vise sta da priznajes, sto je iz mog iskustva najtezi deo posla.
Uostalom, ti si jos uvek jako mlada te, opet kazem, nema potrebe da srljas naglo kad vec neki trud moze biti isplativ pa makar to malo i potrajalo
za kevu
): 
sjebem se kad čujem takva iskustva. ali sviđa mi se tvoj stav
