Bootstrap Framework 3.3.6

[_miki_]

Posle mnogo godina,predjenih kilometara,promenjenih psihijatrijskih kauca,razgovora sa prijateljima,citanja i promisljanja o sebi zakljucio sam da je moj najveci problem nedostatak(ili,cak,odsustvo)samopouzdanja.

Zanima me kako vi definisete sampouzdanje,da li ga imate,u kojoj meri,koliko je ono povezano sa sampostovanjem(i u cemu je razlika izmedju ova dva pojma)..?
A najvise me interesuje recepti za sticanje sampouzdanja,kako vi gradite vase,sta savetujete meni.
Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

[Mage]

Jako dobra tema

Znam tačno kako se osećaš jer sam i sam imao nedostatak samopouzdanja. Sticanje samopouzdanja je proces koji može da traje duže ili kraće u zavisnosti od osobe i okolnosti.

Nemati samopouzdanja ne znači da nužno nema ni samopoštovanja, mada je ponekad baš tako.

Samopouzdanje se stiče čeličenjem i iskustvom. Mislim da je to najefikasniji način.

[Speculum Columbae]

Ne znam šta da ti kažem.
Ja patim od istog problema.
Toliko ljudi koje poznajem pati od istog problema.
Uvek sam se divio ljudima koji mogu tek tako - da ne brinu i budu rasterećeni.
Ja nalazim stalno sebi mane i punim sebi glavu stvarima koje (možda) nisu istina.
Tako to ide - ko će ga znati.
Najveći problem od svega - ma koliko te neko bude hvalio i ohrabrivao i govorio ti lepe stvari, nećeš se osećati manje loše (nekada čak i gore).
Zapravo, znam po sebi - što mi više daju komplimente, ili ohrabrenja, to se gore osećam. Često dobijem i napade besa, plača, ili panike od toga, jer se osećam kao da me lažu.


''

[Blady]

Imam ga od kada sam rodjena, to je moj neki stav... i od tog stava mi je i nastalo samopouzdanje...
Sasvim umereno, nista previse.. a stice se nekim zivotnim uspehom i radom na sebi, valjda...

[KiWi]

Ja sam ranije imao nedostatak samopouzdanja u nepoznatom društvu ... sa poznatima sam bio na istoj crti.

A onda sam odlučio da to "lečim" time što sebe "bacim u vatru" i suočim se sa svojim "strahom" tj. problemom i neka ispadne kako ispadne ... i uvek ispadne dobro.

[_miki_]

Vidim da imam kolega ovde koji se isto osecaju kao i ja?

@Mage,da li bi mogao da malo pojasnis to sa 'celicenjem'?
Ja pokusavam da se n aneki nacin ocvrsnem,ali uvek neke stvari ostave utisak na mene,uvek me pogode,ma koliko ja na racionalnom,svesnom nivou znam da su to gluposti i udarci koje sam vec ocekivao,bio pripremljen na njih ili vec dozivljavao iste stvari na nivou osecanja,mene ipak to pogodi.
Kako si se ti ocelicio?I kako si stekao sampouzdanje?

@Dante,kazes "Najveći problem od svega - ma koliko te neko bude hvalio i ohrabrivao i govorio ti lepe stvari, nećeš se osećati manje loše (nekada čak i gore)."
Ja se potpuno slazem,imam ista iskustva.
Ponekad cak i kazem ljidima oko sebe da mi vise ne pricaju tekve stvari jer se od toga osecam jos gore kasnije.

[Speculum Columbae]

Pa da, to, mene to krene da zbunjuje i onda ne znam šta da radim i kažem i onda ljudi kažu da se ponašam čudno.

[KiWi]

Originally posted by Dante

Pa da, to, mene to krene da zbunjuje i onda ne znam šta da radim i kažem i onda ljudi kažu da se ponašam čudno.

Samopouzdanje je stvar prakse i uči se vremenom ... kao vožnja bicikla. Jednom kad naučiš, nema više sramežljivosti.

[_miki_]

Originally posted by Black Lady

Imam ga od kada sam rodjena, to je moj neki stav... i od tog stava mi je i nastalo samopouzdanje...
Sasvim umereno, nista previse.. a stice se nekim zivotnim uspehom i radom na sebi, valjda...

Koji stav?

Rad na sebi?Ali dokle?Ja vec dosta radim na sebi i bukvalno sto se tice fizickog izgleda,na primer,ali ma koliko se dobro uradio ja i dalje nisam zadovoljan i isto mi je kao i na pocetku.
Ili je dovolno da neko kaze bilo sta o bilo cemu ja imam pozitivno misljenje(makar to bio neki film ili knjiga),i meni je vec to dovoljno da mi pokvari utisak na taj film ili knjigu.Ma koliko ja znao da je ta osoba 'ogranicena' na intelektualnom nivou,sto mnogo puta dokazuje.

[horus.]

al' mi je legla ova tema, jer trenutno spremam ispite i osecam se kao da necu uspeti da polozim sve, jer nisam sposoban da apsorbujem materiju koja mi je krajnje nezanimljiva...
+ ucim da ucim, jer se ranije nisam oslanjao na znanje, vec na improvizaciju... sada se osecam nemocnim i patim od nedostatka samopouzdanja, jer sve zavisi od mene, a to ne volim... kako bih rado odustao i batalio sve...

[Speculum Columbae]

Originally posted by KiWi

Originally posted by Dante

Pa da, to, mene to krene da zbunjuje i onda ne znam šta da radim i kažem i onda ljudi kažu da se ponašam čudno.

Samopouzdanje je stvar prakse i uči se vremenom ... kao vožnja bicikla. Jednom kad naučiš, nema više sramežljivosti.

Pa neću valjda da slušam savete grešnika koji masturbira?

[_miki_]

Originally posted by KiWi

Originally posted by Dante

Pa da, to, mene to krene da zbunjuje i onda ne znam šta da radim i kažem i onda ljudi kažu da se ponašam čudno.

Samopouzdanje je stvar prakse i uči se vremenom ... kao vožnja bicikla. Jednom kad naučiš, nema više sramežljivosti.

Otprilike mi je to jasno.
Ali kako?
Sta bi ja trebalo da radim(sutra ujutru na primer)?

[_miki_]

Originally posted by horus.

al' mi je legla ova tema, jer trenutno spremam ispite i osecam se kao da necu uspeti da polozim sve, jer nisam sposoban da apsorbujem materiju koja mi je krajnje nezanimljiva...
+ ucim da ucim, jer se ranije nisam oslanjao na znanje, vec na improvizaciju... sada se osecam nemocnim i patim od nedostatka samopouzdanja, jer sve zavisi od mene, a to ne volim... kako bih rado odustao i batalio sve...

Ako ce da ti bude lakse(a znam da nece),i meni je faks znatno unistio samopouzdanje.Vremenom sam se sve redje usudjivao da izadjem na ispite,nekad acak dodjem na faks,sacekam profesora,a kada on proziva ja se ne javim i odme kuci.

[Mage]

@miki: baš onako kako je kiwi rekao: moraš bukvalno sebe da bacaš u "vatru". Mada sve zavisi od položaja u kome se nalaziš. Ja sam recimo bio strašno stidljiv, povučen i uplašen jadnik dok me životne okolnosti nisu naterale da to promenim. Moraš da osetiš na svojoj koži kako je to kad se opečeš i kada zaboli, pa posle shvatiš da to nije ništa strašno

Dokazivanje samom sebi je najvažnije: kada uspeš da ubediš sebe da ćeš posle pada ustati, otresti prašinu, i nastaviti dalje, znaj da si stekao samopuzdanje. Ne smeš da budeš pasivan jer se plašiš neuspeha... Nije sramota pasti, sramote je ne ustati kada padneš

Za dobro samopouzdanje je takođe potrebno biti i pomalo flegmatičan. Kada znaš da nema svrhe dramiti oko gluposti. Imaš svoj cilj, znaš šta želiš... hrabro napred i ne oklevaj! Nemaš šta da izgubiš

[horus.]

Originally posted by _miki_

Originally posted by horus.

al' mi je legla ova tema, jer trenutno spremam ispite i osecam se kao da necu uspeti da polozim sve, jer nisam sposoban da apsorbujem materiju koja mi je krajnje nezanimljiva...
+ ucim da ucim, jer se ranije nisam oslanjao na znanje, vec na improvizaciju... sada se osecam nemocnim i patim od nedostatka samopouzdanja, jer sve zavisi od mene, a to ne volim... kako bih rado odustao i batalio sve...

Vremenom sam se sve redje usudjivao da izadjem na ispite,

isti slucaj... onda, obecam sebi da cu u narednom roku ozbiljno sesti i uciti i tako umirim svoju savest na par meseci...

mislim da negde nedostatak samopouzdanja ide u paketu sa perfekcionizmom i prevelikim ocekivanjima... ne mozes da ispunis ono sto si zamislio kao optimum i zapadnes u hronicnu depresiju, jer se osecas bespomocno...

[Dina]

Ja mislim da ne moze da se ispravi sasvim tj od nesigurne osobe nikad nece ispasti jedna samopouzdana... ali moze da se poveca samopouzdanje. Cak mislim da je prvi korak prihvatanje sopstvene nesigurnosti. Ali to ne znaci da prihvatanjem dozvolis da odustajes i tome slicno. Npr ja znam da sam tremaros i nikad necu moci da izadjem na ispit a da nemam tremu, i uvek ce mi trema umanjiti ono sto znam. Zato cu spremati vise ali iako mi se cini da ne znam ili cak da nista ne znam na kraju necu sebi dozvoliti da ne izadjem na ispit ili da vratim cedulju... Ako budem cekala da budem zadovoljna koliko znam nikad i necu izaci na ispit. I slicno i u svemu ostalom.

[Heartkiller]

Hm...zanimljiva tema!

Lično, imam dovoljno samopouzdanja.
Keva me je učila da je to najvažnije u životu. Učila me je da je to nešto što se ne uči u školi, na tečajevima i seminarima, a vrlo je važno. Važnije od svega...

Verovati u sebe, voleti sebe...stajati iza svojih postupaka i verovati u sve stavke sopstvenog sastava vrednosti...kada to naučiš i postigneš (a to se uči svaki dan kroz život) niko ti ništa ne može...samo si ti svoj vladar...apsolutni gospodar sopstvenog života...bez obzira na sve ostalo u tvom životu!

[_miki_]

Originally posted by Mage

@miki: baš onako kako je kiwi rekao: moraš bukvalno sebe da bacaš u "vatru". Mada sve zavisi od položaja u kome se nalaziš...

Pre,jedno dve godine,me je preveliko ubacivanje u vatru kostalo malo zdravlja.Esktremno mi je skocio pritisak,isao sam kod lekara zbog toga,jedva sam uspeo da ga spustim.I,sada,kada god pokusam da se ubacim u vatru,meni pocinje da se dize pritisak.
Mislim na bukvalno,a ne metaforicko,dizanje pritiska.

[Speculum Columbae]

Originally posted by Mage
Nije sramota pasti, sramote je ne ustati kada padneš

Uprkos onome što nas uče instant grupe na fejsbuku, ne bih se složio sa time.
Nije sramota nikada ne se ne podigneš kada padneš.
Ponekada treba ležati, bez dizanja.
Ponekada ne možeš da se podigneš, ali dođe nekakav deus ex machina i podigne nas.
Eto, danas mi se po glavi dosta motala Virdžinija Vulf - ona je pala i uništila sebe, ali je ipak njen rad ostavio živu.

[maka]

Nemam tih problema. Cim osetim kod sebe da sumnjam u nesto sto radim,da necu uspeti ili slicno,odmah nateram sebe da razmisljam drugacije,da verujem u sebe i uvek sve ispadne kako treba. Sve je to samo u glavi.

[Mage]

Ja sam zbog "vatre" imao strašno mnogo muke i lečio sam se jedno vreme, ali na kraju izađeš promenjen: ili očvrsneš (očeličiš) ili postaneš krt i lomljiv. Ja sam odabrao da budem jak

[maka]

Originally posted by Heartkiller

Lično, imam dovoljno samopouzdanja.

Keva me je učila da je to najvažnije u životu. Učila me je da je to nešto što se ne uči u školi, na tečajevima i seminarima, a vrlo je važno, izuzetno važno. Važnije od svega...

Verovati u sebe, voleti sebe...stajati iza svojih postupaka i verovati u sve stavke sopstvenog sastava vrednosti...kada to naučiš i postigneš (a to se uči svaki dan kroz život) niko ti ništa ne može...samo si ti svoj vladar...apsolutni gospodar sopstvenog života...bez obzira na sve ostalo u tvom životu!

Mnogo si sladak,ali stvarno. Bas te pratim po forumu

[_miki_]

Originally posted by Mage

Ja sam zbog "vatre" imao strašno mnogo muke i lečio sam se jedno vreme, ali na kraju izađeš promenjen: ili očvrsneš (očeličiš) ili postaneš krt i lomljiv. Ja sam odabrao da budem jak

Sta si radio?I dalje si se bacao u vatru,predpostavljam + sta?

[jukie]

Originally posted by _miki_
Zanima me kako vi definisete sampouzdanje,da li ga imate,u kojoj meri,koliko je ono povezano sa sampostovanjem(i u cemu je razlika izmedju ova dva pojma)..?

Ja to vidim kao dve potpuno odvojene stvari. Samopouzdanje uključuje komunikaciju sa drugim ljudima, a samopoštovanje se odnosi na percepciju samog sebe. Recimo ako znaš da si sasvim OK osoba ali da imaš problema u borbi za svoja prava jer misliš da je rizik od borbe veći nego dobrobit koju dobijaš eventualnom pobedom, zato što su ne-OK osobe oko tebe previše moćne. Onda imaš dobro samopoštovanje ali malo samopouzdanje jer cvikaš da svoje sasvim dobro mišljenje izneseš pred drugima koji mogu da te napadnu. Primeri su recimo autovanje lgbt ljudi, ili kada se povinuješ mišljenju većine u radnom kolektivu

[Mage]

Originally posted by _miki_

Originally posted by Mage

Ja sam zbog "vatre" imao strašno mnogo muke i lečio sam se jedno vreme, ali na kraju izađeš promenjen: ili očvrsneš (očeličiš) ili postaneš krt i lomljiv. Ja sam odabrao da budem jak

Sta si radio?I dalje si se bacao u vatru,predpostavljam + sta?

Jednostavno skontaš da niko neće živeti tvoj život za tebe i da ćeš za svako nedelovanje imati samo sebe da kriviš. Nema izgovora tipa: ja sam slab, ja sam niko, ja sam imao ovakav i onakav život, mene niko ne voli, ja nisam lep, ja nisam pametan...ne! To su sve izgovori. Kada nešto STVARNO želimo, nema izgovora.

Kako kažu: bolje da se kajem zbog nečega što sam uradio, nego što nisam uradio (ovo nije uvek slučaj naravno, pomalo generalizujem ali nadam se da kontaš moju poentu )

Sledeći put kada nešto želiš, nemoj da se plašiš da kreneš za tim (ukoliko je nešto razumno naravno). Pa šta i da ispadneš budala, i glup, i ne znam ni ja kakav... Niko se ne rađa naučen, sledeći put ćeš znati bolje

Iskustvo, "trial and error"... Nema drugog načina. Ruku u vatru i drž se!

[_miki_]

Originally posted by Mage

...ali nadam se da kontaš moju poentu )

Kontam.

[2kune]

šteta... propustili ste 90te... najviše se samopouzdanja stiče ubijanjem drugih ljudi...
jebada je samo što to nije realno osnovano samopouzdanje...

[Blady]

Originally posted by _miki_



Koji stav?

Rad na sebi?Ali dokle?Ja vec dosta radim na sebi i bukvalno sto se tice fizickog izgleda,na primer,ali ma koliko se dobro uradio ja i dalje nisam zadovoljan i isto mi je kao i na pocetku.
Ili je dovolno da neko kaze bilo sta o bilo cemu ja imam pozitivno misljenje(makar to bio neki film ili knjiga),i meni je vec to dovoljno da mi pokvari utisak na taj film ili knjigu.Ma koliko ja znao da je ta osoba 'ogranicena' na intelektualnom nivou,sto mnogo puta dokazuje.

E pa, za pocetak trebas biti zadovoljan, i zahvalan na tome dokle si stigao, drugo "rad" na sebi - mentalno, ne samo fizicki... Moras da dostignes neki balans, koji ce ti mnogo pomoci da postanes psihicki stabilan( ako nisi) i da imas dovoljno samopouzdanja u zivotu.
A ti nemas ocigledno taj balans...

[svejedno]

skapirati da si car.

[_miki_]

Originally posted by Black Lady

Originally posted by _miki_



Koji stav?

Rad na sebi?Ali dokle?Ja vec dosta radim na sebi i bukvalno sto se tice fizickog izgleda,na primer,ali ma koliko se dobro uradio ja i dalje nisam zadovoljan i isto mi je kao i na pocetku.
Ili je dovolno da neko kaze bilo sta o bilo cemu ja imam pozitivno misljenje(makar to bio neki film ili knjiga),i meni je vec to dovoljno da mi pokvari utisak na taj film ili knjigu.Ma koliko ja znao da je ta osoba 'ogranicena' na intelektualnom nivou,sto mnogo puta dokazuje.

E pa, za pocetak trebas biti zadovoljan, i zahvalan na tome dokle si stigao, drugo "rad" na sebi - mentalno, ne samo fizicki... Moras da dostignes neki balans, koji ce ti mnogo pomoci da postanes psihicki stabilan( ako nisi) i da imas dovoljno samopouzdanja u zivotu.
A ti nemas ocigledno taj balans...

Kako da razlikujem balans od samozavaravanja?
Kako izgleda mentalni balans?Izmedju cega je?
I da li se balans razlikuje od kompromisa?

Ja,na primer,imam dobro misljenje o sebi.Ali u bilo kojoj situaciji u interakciji sa svetom,sa drugima,a narocito kada zelim nesto da uradim(bez obzira da li su 'drugi' prisutni li nisu),ja se blokiram.Ne mogu to da uradim.I cak na bilo koliko mali otpor naisao od strane nekoga,otpor koji bih mogao da savladam jednom recenicom,ja ne kazem tu recenicu.A nekada odustanem kada samo ocekujem bilo kakav,makar samo verbalni i ne veliki,otpor.Odustanem unapred.