- 20 Jul 2010, 22:08
#1922075
Razmišljanje tj. aktivni proces korišćenja mozga omogućuje nam da procesuiramo mnogo informacija za veoma kratko vreme. Veruje se da su najjači računari na svetu na nivou mozga dvogodišnjaka. Čak i kada ste sigurni da razmišljate na jednu stvar, vaš mozak procesuira stotine drugih informacija koje mogu biti dovedene u vezu sa objektom vašeg razmišljanja, pa čak i onih informacija koje nemaju veze. Iako tako moćno, razmišljanje nije savršeno.
Mozak ume da napravi greške u proceni, učini ih logičnim i prihvatljivim, a one se dešavaju svima bez obzira na rasu, poreklo, godine i intelekt. Do sada su pronađene hiljade takvih "grešaka", a ovo su samo neke od najčešćih:
1) Kockarska statistika - Većina kockara veruje da njihova mogućnost pobede veća posle poraza, iako je za pravo 50/50 kao i u svim drugim pokušajima.
2) Reakcija na posmatranje - Ljudi podsvesno reaguju drugačije kada su posmatrani, i to je nešto što niko ne može da promeni. U jednoj fabrici je testirana produktivnost ljudi pod različitim nivoima osvetljenja. Iako su istraživači očekivali drugačije, produktivnost je bila veća kada je svetlost bila prigušena. Razlog za to je što su radnici tada osećali manji pritisak tokom rada, jer je bilo nemoguće posmatrati ih u polumraku.
3) Pareidolia - potreba mozga da pronađe smisao u besmislenim stvarima. Tako ljudi vide svece u šoljicama kafe, Isusa spasitelja na koroziji branika kamiona i godinu 2012tu na prepečenom tostu. Istina je zapravo da mozak pokušava da pronađe smisao u besmislenosti, što je najlaške objasniti gledanjem u oblake i prepoznavanjem oblika.
4) Pozitivna proročanstva - Iako je dokazano da ni jedan vidovnjak zapravo ne može da predvidi nešto sa stopostotnom tačnošću, sigurno je da njihova predskazanja utiču na ljude. Jedna studija je pokazala da su ljudi počeli da žive mnogo smirenije, kvalitetnije i budu produktivniji na poslu (budu više plaćeni) kada im to predskazanje predoči naučnik koji se lažno predstavi kao prorok.
5) Mentalitet horde - Mozak mnogo lakše prihvata ideju ako je podržava okolina subjekta, ma koliko ona delovala besmisleno. To je odbrambeni mehanizam mozga koji se trudi da jedinku učini jednakim delom grupe, učini njegovu egzistenciju sigurnijom i smanji mogućnost konflikta. Poznajući ovu moždanu manu, njujorški dizajneri su plaćali popularnim osobama da nose njihovu odeću, znajući da će njihovi poklonici podsvesno to smatrati dobrim i kvalitetnim izborom.
6) Reaktivnosti - Ukoliko neku osobu ne poznajete dovoljno i ne osećate se sigurno u njenom prisustvu, šanse da učinite suprotno od onog što vam ona predlaže rastu iz sekunde u sekund. Ovo je posebno primenljivo kod dece, koja reaguju veoma impulsivno i nemaju veće prioritete pred sobom.
7) Hiperbola sredstava - Tendencija ljudi da između osrednje isplate koja se dobija po obavljenom poslu i bogate isplate posle par nedelja uvek odaberu osrednju ali trenutnu. Osobe koje žive u uslovima koji se bar minorno menjaju u kratkim vremenskim intervalima uz mogućnost totalne promene uslova (čitaj 98% planete) imaju tendenciju da u skoro 100% slučajeva odluče po hiperboli sredstava.
8) Placebo efekat - Iako još naučno nije dokazano zašto do njega dolazi, placebo efekat je jedna od najčešćih grešaka mozga. To je tendencija mozga da dovede telo u stanje samolečenja verujući da je samolečenje potpomognutom supstancom koja realno nema te osobine. Homeopatija je do skora smatrana placebo medicinom, dok jedna studija dokazala 100% učinak homeopatije na konjima i mačkama.
Ovo je jedan klastičan Copy-Paste ... ali mislim da mu je mesto na forumu jer je zanimljiv.
Zanima me da li je neko kod sebe primentio još neku "grešku" mozga?
Šta mislite o svemu ovom?
Razmišljanje tj. aktivni proces korišćenja mozga omogućuje nam da procesuiramo mnogo informacija za veoma kratko vreme. Veruje se da su najjači računari na svetu na nivou mozga dvogodišnjaka. Čak i kada ste sigurni da razmišljate na jednu stvar, vaš mozak procesuira stotine drugih informacija koje mogu biti dovedene u vezu sa objektom vašeg razmišljanja, pa čak i onih informacija koje nemaju veze. Iako tako moćno, razmišljanje nije savršeno.
Mozak ume da napravi greške u proceni, učini ih logičnim i prihvatljivim, a one se dešavaju svima bez obzira na rasu, poreklo, godine i intelekt. Do sada su pronađene hiljade takvih "grešaka", a ovo su samo neke od najčešćih:
1) Kockarska statistika - Većina kockara veruje da njihova mogućnost pobede veća posle poraza, iako je za pravo 50/50 kao i u svim drugim pokušajima.
2) Reakcija na posmatranje - Ljudi podsvesno reaguju drugačije kada su posmatrani, i to je nešto što niko ne može da promeni. U jednoj fabrici je testirana produktivnost ljudi pod različitim nivoima osvetljenja. Iako su istraživači očekivali drugačije, produktivnost je bila veća kada je svetlost bila prigušena. Razlog za to je što su radnici tada osećali manji pritisak tokom rada, jer je bilo nemoguće posmatrati ih u polumraku.
3) Pareidolia - potreba mozga da pronađe smisao u besmislenim stvarima. Tako ljudi vide svece u šoljicama kafe, Isusa spasitelja na koroziji branika kamiona i godinu 2012tu na prepečenom tostu. Istina je zapravo da mozak pokušava da pronađe smisao u besmislenosti, što je najlaške objasniti gledanjem u oblake i prepoznavanjem oblika.
4) Pozitivna proročanstva - Iako je dokazano da ni jedan vidovnjak zapravo ne može da predvidi nešto sa stopostotnom tačnošću, sigurno je da njihova predskazanja utiču na ljude. Jedna studija je pokazala da su ljudi počeli da žive mnogo smirenije, kvalitetnije i budu produktivniji na poslu (budu više plaćeni) kada im to predskazanje predoči naučnik koji se lažno predstavi kao prorok.
5) Mentalitet horde - Mozak mnogo lakše prihvata ideju ako je podržava okolina subjekta, ma koliko ona delovala besmisleno. To je odbrambeni mehanizam mozga koji se trudi da jedinku učini jednakim delom grupe, učini njegovu egzistenciju sigurnijom i smanji mogućnost konflikta. Poznajući ovu moždanu manu, njujorški dizajneri su plaćali popularnim osobama da nose njihovu odeću, znajući da će njihovi poklonici podsvesno to smatrati dobrim i kvalitetnim izborom.
6) Reaktivnosti - Ukoliko neku osobu ne poznajete dovoljno i ne osećate se sigurno u njenom prisustvu, šanse da učinite suprotno od onog što vam ona predlaže rastu iz sekunde u sekund. Ovo je posebno primenljivo kod dece, koja reaguju veoma impulsivno i nemaju veće prioritete pred sobom.
7) Hiperbola sredstava - Tendencija ljudi da između osrednje isplate koja se dobija po obavljenom poslu i bogate isplate posle par nedelja uvek odaberu osrednju ali trenutnu. Osobe koje žive u uslovima koji se bar minorno menjaju u kratkim vremenskim intervalima uz mogućnost totalne promene uslova (čitaj 98% planete) imaju tendenciju da u skoro 100% slučajeva odluče po hiperboli sredstava.
8) Placebo efekat - Iako još naučno nije dokazano zašto do njega dolazi, placebo efekat je jedna od najčešćih grešaka mozga. To je tendencija mozga da dovede telo u stanje samolečenja verujući da je samolečenje potpomognutom supstancom koja realno nema te osobine. Homeopatija je do skora smatrana placebo medicinom, dok jedna studija dokazala 100% učinak homeopatije na konjima i mačkama.
Ovo je jedan klastičan Copy-Paste ... ali mislim da mu je mesto na forumu jer je zanimljiv.
Zanima me da li je neko kod sebe primentio još neku "grešku" mozga?
Šta mislite o svemu ovom?
izmena [size=-1]vodim[/size] napolje, [size=-1]tešim[/size] na njegovo mesto
). Osim toga, može li dvogodišnjak da izračuna npr. kako molekul proteina treba da se savije da mu energija bude svedena na minimum? 