Bootstrap Framework 3.3.6

[milan99]

...od kada sam shvatio ko sam i sta sam(citaj gay)mogu bukvalno reci da mi se u glavi svakodnevno dogadjaju praskovi koji rezultuju nesposobnoscu da vodim normalan zivot,bavim se muzikom koju obozavam,izadjem iz stana i pokazem sta znam drugim ljudima...i mnogo toga jos...a sve kao posledica mrznje koju osecam prema samom sebi,preziranju svoj(delimicne)feminiziranosti i ostalim sranjima koja idu uz homoseskualnost...
Recimo da sam se malo pomerio sa mesta i krenuo da prihvatam sebe priznavsi pre par dana drugarici da sam gay,al opet,nista spektakularno...i zaista ne znam sta da radim...do kada ovako?Do kada cu u glavi prelistavati svaku izgovorenu rec,pokret,gest u strahu da nisam najboljem drugu,u koga sam ludo zljubljen,otkrio svoja osecanja???
Voleo bih da cujem vasa iskustva oko prihvatanja toga sto ste...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

[blabla54380]

''

[bern]

To prihvatanje je nešto što traje, ali važno je početi

[simarrgL*]

Originally posted by bern

To prihvatanje je nešto što traje, ali važno je početi

razgovaraj sa ljudima, pomocice ti.

[Ulix]

Možda bi bilo pametnije da odeš u Studentsku polikliniku u Krunskoj, oni tamo imaju savetovalište za seksualnu orijentaciju.

Lepo je da čuješ i naše priče, ali internet neće učiniti da ti magično odjednom prihvatiš svoju seksualnu orijentaciju. Razgovor sa psihologom je u tom smislu produktivniji i konkretniji potez.

[Insorcer]

Originally posted by milan99

...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

Uživao u muzici i nauci, izgledao i ponašao se onako kako mi je u trenutku prijalo...silno se družio sa kreativnim i zabavnim ljudima....e baš te tvoje godine su meni bile najlepše u životu.



edit: u NS-u je u toku ciklus radionica grupe (samo)podrške mladim gay muškarcima..izbabraj ima li slično u BG-u..ili otiđi do savetovanog već psihologa.

[milan99]

slazem se,razmisljao sam o tome...i poslusacu te...

Originally posted by Ulix

Možda bi bilo pametnije da odeš u Studentsku polikliniku u Krunskoj, oni tamo imaju savetovalište za seksualnu orijentaciju.

Lepo je da čuješ i naše priče, ali internet neće učiniti da ti magično odjednom prihvatiš svoju seksualnu orijentaciju. Razgovor sa psihologom je u tom smislu produktivniji i konkretniji potez.

[Guion Nerville]

Originally posted by milan99

...od kada sam shvatio ko sam i sta sam(citaj gay)mogu bukvalno reci da mi se u glavi svakodnevno dogadjaju praskovi koji rezultuju nesposobnoscu da vodim normalan zivot,bavim se muzikom koju obozavam,izadjem iz stana i pokazem sta znam drugim ljudima...i mnogo toga jos...a sve kao posledica mrznje koju osecam prema samom sebi,preziranju svoj(delimicne)feminiziranosti i ostalim sranjima koja idu uz homoseskualnost...
Recimo da sam se malo pomerio sa mesta i krenuo da prihvatam sebe priznavsi pre par dana drugarici da sam gay,al opet,nista spektakularno...i zaista ne znam sta da radim...do kada ovako?Do kada cu u glavi prelistavati svaku izgovorenu rec,pokret,gest u strahu da nisam najboljem drugu,u koga sam ludo zljubljen,otkrio svoja osecanja???
Voleo bih da cujem vasa iskustva oko prihvatanja toga sto ste...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

Dobrodosao, Milane

U tvojim godinama ja sam "toliko bio u ormanu, da sam zapravo bio u Narniji." Dakle, rekao bih u jos nezavidnijoj poziciji od tvoje. Ovo sto si napisao mi zvuci dosta poznato.

Slozio bih se sa bern, simarrgL*i Ulixom. Mnogo brze ces sebe resiti tih unutrasnjih konfilkata razgovorom sa strucnim licem. To ti kazem i iz licnog iskustva. Mozda ti sad deluje strasno, ali vremenom ako radis na tome, prihvatices sebe.

[blabla54380]

mozes da probas ko nas dragi forumas sunce, da se ne skidas sa kurca 6 meseci, oce i to da pomogne u tim godinama.

[bern]

Mislim da je najbitniji element prihvatanja sebe kao homo osobe ne osjećati gnjev da ti nekom nešto duguješ (jer si "nakaza" pa moraš sa se iskupiš) ili, još gore, da tebi čitav svijet nešto duguje.

Znam da je možda suviše rano o ovome pričati, ali imaj to na umu. Jer od ovoga gore zavisi mnogo stvari.

[milan99]

i,kada si izasao iz toga stanja?

Originally posted by Banana

Originally posted by milan99

...od kada sam shvatio ko sam i sta sam(citaj gay)mogu bukvalno reci da mi se u glavi svakodnevno dogadjaju praskovi koji rezultuju nesposobnoscu da vodim normalan zivot,bavim se muzikom koju obozavam,izadjem iz stana i pokazem sta znam drugim ljudima...i mnogo toga jos...a sve kao posledica mrznje koju osecam prema samom sebi,preziranju svoj(delimicne)feminiziranosti i ostalim sranjima koja idu uz homoseskualnost...
Recimo da sam se malo pomerio sa mesta i krenuo da prihvatam sebe priznavsi pre par dana drugarici da sam gay,al opet,nista spektakularno...i zaista ne znam sta da radim...do kada ovako?Do kada cu u glavi prelistavati svaku izgovorenu rec,pokret,gest u strahu da nisam najboljem drugu,u koga sam ludo zljubljen,otkrio svoja osecanja???
Voleo bih da cujem vasa iskustva oko prihvatanja toga sto ste...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

Dobrodosao, Milane

U tvojim godinama ja sam "toliko bio u ormanu, da sam zapravo bio u Narniji." Dakle, rekao bih u jos nezavidnijoj poziciji od tvoje. Ovo sto si napisao mi zvuci dosta poznato.

Slozio bih se sa prethodnim postovima osim Sprinterovim. Mnogo brze ces sebe resiti tih unutrasnjih konfilkata razgovorom sa strucnim licem. To ti kazem i iz licnog iskustva. Mozda ti sad deluje strasno, ali vremenom ako radis na tome, prihvatices sebe.

[milan99]

ej,ako vec nemas sta pametno da kazes,molio bih te da ne pises,barem sto se tice ove teme...muka mi je od drkadzija kao sto si ti koje nista ne razumeju...

Originally posted by Sprinter

mozes da probas ko nas dragi forumas sunce, da se ne skidas sa kurca 6 meseci, oce i to da pomogne u tim godinama.

[deran]

pa ja ne mogu da kažem da je to kod mene bio proces koji traje-to sam znao odmah u pubertetu-i nisam se previše uzbuđivao-uživao sam i bio vrlo pozitivan...

...i bio zaljubljen-sretno...

[blabla54380]

Originally posted by milan99

ej,ako vec nemas sta pametno da kazes,molio bih te da ne pises,barem sto se tice ove teme...muka mi je od drkadzija kao sto si ti koje nista ne razumeju...

Originally posted by Sprinter

mozes da probas ko nas dragi forumas sunce, da se ne skidas sa kurca 6 meseci, oce i to da pomogne u tim godinama.

zasto bi trista pedeset peti put pisao nesto pametno? zato sto tvoju nevinu bulju mrzi da prelista 18 hiljada postova napisanih na ovu temu.

[milan99]

izgleda da ti je neko osim bulje probio i mozak,xxexexexexe
http://www.gay-serbia.com/forum/images/ ... lorado.gif

Originally posted by Sprinter

Originally posted by milan99

ej,ako vec nemas sta pametno da kazes,molio bih te da ne pises,barem sto se tice ove teme...muka mi je od drkadzija kao sto si ti koje nista ne razumeju...

Originally posted by Sprinter

mozes da probas ko nas dragi forumas sunce, da se ne skidas sa kurca 6 meseci, oce i to da pomogne u tim godinama.

zasto bi trista pedeset peti put pisao nesto pametno? zato sto tvoju nevinu bulju mrzi da prelista 18 hiljada postova napisanih na ovu temu.

[horus.]

ont: grow up, or die...

[milan99]

thanks man....
izgleda da ni medju pederima nema razumevanja,nazalost....

Originally posted by horus.

ont: grow up, or die...

[Guion Nerville]

Originally posted by milan99

i,kada si izasao iz toga stanja?

Ne postoji jedan momenat na koji mogu da ukazem u kome se "sve razresilo", kod mene se to desilo vremenom, postepeno, kao sto su neki rekli.

Inace, ima jos slicnih tema na forumu u kojima ljudi pricaju svoja iskustva, mozes npr. da pogledas odeljak Coming out.

http://www.gay-serbia.com/forum/forumdisplay.php?fid=11

[horus.]

a sta tebi konkretno treba? tapsanje po ramenu? "bice sve u redu"?

[Ulix]

Originally posted by milan99
thanks man....
izgleda da ni medju pederima nema razumevanja,nazalost....

Ignoriši ih.

[milan99]

u pravu si ...

Originally posted by Ulix

Originally posted by milan99
thanks man....
izgleda da ni medju pederima nema razumevanja,nazalost....

Ignoriši ih.

[ChristianTroy]

Meni je 19. godina bila najlepsa i presudna sto se tice mog troumljenja sta sam i ko sam.

Savetujem ti da ne slusas previse gay svet, nego radi ono sto ti mislis da je ispravno i najbolje.

[Tungi]

Originally posted by milan99

...od kada sam shvatio ko sam i sta sam(citaj gay)mogu bukvalno reci da mi se u glavi svakodnevno dogadjaju praskovi koji rezultuju nesposobnoscu da vodim normalan zivot,bavim se muzikom koju obozavam,izadjem iz stana i pokazem sta znam drugim ljudima...i mnogo toga jos...a sve kao posledica mrznje koju osecam prema samom sebi,preziranju svoj(delimicne)feminiziranosti i ostalim sranjima koja idu uz homoseskualnost...
Recimo da sam se malo pomerio sa mesta i krenuo da prihvatam sebe priznavsi pre par dana drugarici da sam gay,al opet,nista spektakularno...i zaista ne znam sta da radim...do kada ovako?Do kada cu u glavi prelistavati svaku izgovorenu rec,pokret,gest u strahu da nisam najboljem drugu,u koga sam ludo zljubljen,otkrio svoja osecanja???
Voleo bih da cujem vasa iskustva oko prihvatanja toga sto ste...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

Reci samo da nisi vernik(religiozni).Posto sam znao tako "neke tamo" autohomofobe koji su se lecili i svoju seksualnost dozivljavali kao greh,isli redovno na psihoterapije.

[Kragi]

poslusaj ulixa i armanda

[AngraMaina]

Kao sebe da čitam sa 19 godina. Uz hiljadu muka sam se autovao najbližem društvu i imao sam sreću da su odlično prihvatili moju homoseksualnost. Najbolji drug me je zagrlio i rekao "nema veze, ti si mi najbolji prijatelj i ja te volim takvog kakav si". (I sad se vidimo svaki put kad dođem u Srbiju, on je sad oženjen, i njegova žena zna za mene.) To se sve dešavalo u četvrtoj srednje i na prvoj godini fakulteta.

Prva autovanja su jako teška, svako sledeće je sve lakše.

Dobra vest je da vremenom postane svejedno da li si gej ili ne, tebi i drugima, jer život počinje da se vrti oko drugih osovina.

[Mars]

Koliko sam shavtio gore - to je samo jedan deo problema.

Mislim da najviše treba da poradiš na prihvatanju sebe, a to ne mora nužno da ide preko outovanja i prihvatanja od strane okoline. Prvo od sebe.

Ja tu nekako stvarni nisam imao problem pa i nemam nikakav savet da ti dam.

[Dina]

Mozes da odes i kod psiholoskinje koja radi bas u savetovalistu za gay muskarce i besplatno je. Imas i temu o tome na sledecem linku

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=41384

Ja inace nemam i nisam imala bas takvu vrstu problema. Meni je najveci problem uvek bio da definisem ko sam, kada bih to uspela lako bih se prihvatila, problem je sto vec tu zastanem... Ali kao sto vec Banana rece, imas puno iskustava ljudi u forumu coming out, pa mozes da ih iscitas...

[milan99]

definitvno cu otici,hvala puno...

Originally posted by Dina

Mozes da odes i kod psiholoskinje koja radi bas u savetovalistu za gay muskarce i besplatno je. Imas i temu o tome na sledecem linku

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=41384

Ja inace nemam i nisam imala bas takvu vrstu problema. Meni je najveci problem uvek bio da definisem ko sam, kada bih to uspela lako bih se prihvatila, problem je sto vec tu zastanem... Ali kao sto vec Banana rece, imas puno iskustava ljudi u forumu coming out, pa mozes da ih iscitas...

[mrgud]

Originally posted by milan99

...od kada sam shvatio ko sam i sta sam(citaj gay)mogu bukvalno reci da mi se u glavi svakodnevno dogadjaju praskovi koji rezultuju nesposobnoscu da vodim normalan zivot,bavim se muzikom koju obozavam,izadjem iz stana i pokazem sta znam drugim ljudima...i mnogo toga jos...a sve kao posledica mrznje koju osecam prema samom sebi,preziranju svoj(delimicne)feminiziranosti i ostalim sranjima koja idu uz homoseskualnost...
Recimo da sam se malo pomerio sa mesta i krenuo da prihvatam sebe priznavsi pre par dana drugarici da sam gay,al opet,nista spektakularno...i zaista ne znam sta da radim...do kada ovako?Do kada cu u glavi prelistavati svaku izgovorenu rec,pokret,gest u strahu da nisam najboljem drugu,u koga sam ludo zljubljen,otkrio svoja osecanja???
Voleo bih da cujem vasa iskustva oko prihvatanja toga sto ste...kako ste izgledali i ponasali se u mojim godinama(19)???

mahom mrzimo ono cega se plasimo, a plasimo se onoga sto nam je nepoznato.
nemas ni jedan razlog da mrzis sebe i jos mnogo mnogo godina ces upoznavati samoga sebe, ne samo u ovom svetu koji si u sebi otkrio, vec u mnogim drugim stvarima s kojima ces se sretati.
shvati da si poseban, jedinstven, kao i svako drugo bice na planeti, i da te upravo to cini bitnim, da ne postoji niko poput tebe
ne postoje dve iste pahulje snega, ni dve iste travke, i to je upravo jedna od drazi zivota.
na svetu postoji toliko razlicitih kultura i poimanja morala i normi-sta je dobro a sta nije, sta je pozeljno, a sta ne, sta je istina, a sta nije, sta je jestivo, a sta ne, i tako u nedogled.
to sto trenutno osecas deluje ti strasno jer se ne uklapa u ono kako vecinu nas vaspitavaju. ali, da si rodjen na nekom drugom kraju planete, u drugacijoj kulturi, gde vaze drugacija shvatanja, ne bi imao tu mukicu, vec ko zna kakvu lupoglavku drugu

pregeldaj malo teme po forumu,
baci pogled i na ovo
http://www.field-archaeology.com/clanci ... /index.php

i, dobrodosao

[Anhedonie]

@mrgud: odlican post, svaka cast

Hm... Ne znam kako ti je jer je meni trenutno 17
A autovanje samom sebi... Hm... Koliko se secam (citaj "ne secam", uzasno slabo pamcenje) desilo se paralelno sa mojim najvecim uspesima u zivotu - osvajanje bronzane medalje na balkanijadi iz programiranja u 8. razredu, dobijanje stipendije za odlicnu privatnu skolu 400km daleko od svog rodnog grada i porodice kao i odlazenje tako sa 15. Meni su to bili najproduktivniji dani zivota.
Verovatno zato sto kad god imam neki problem, pogootvu ako je pronalazenje sebe deo tog problema, ja se poprilicno posvetim njemu. Iskljucim telefon, legnem u krevet, pustim muziku na najjace i razmisljam, pustim misli da lutaju, trazim razloge, smislove, uzroke, pitanja i odgovore, jednostavno mi taj problem postaje sve sto postoji u tom trenutku. To ume da traje 10-15 minuta, a ume i celu noc.
Probaj ovo, pomaze u svemu u zivotu, pa se nadam da ce biti i tebi od koristi

Takodje je neophodno da upoznajes ljude slicne sebi. Prijavljivanje na ovaj forum je odlicna stvar jer ne mozes svaki problem resiti razmisljanjem i zatvaranjem u sebe, lako se mozes da postanes asocijalan (nazalost provereno)

Dobrodosao