- 12 Dec 2007, 12:34
#983042
(Obzirom da potfolder "Nauka" više ne postoji, stavljam ovu temu u "Zdravlje", a moderator neka premesti ako misli da je potrebno)
Autori naučnofantastičnih romana odavno su pisali o vizijama budućnosti Zemlje koje su podrazumevale i ideje o različitim vrstama koje poprimaju slične čovekolike forme.
U stvarnosti, dogadja se nešto sasvim suprotno: ljudi evoluiraju mnogo brže nego u dalekoj prošlosti, uz što na različitim kontinentima postaju sve različitiji jedni od drugih, zaključili su naučnici.
"Odgajan sam sa idejom o savremenom čoveku, koji se pojavio pre nekih čertdesetak hiljada godina i od tada se nije drastično menjao", kaže Henri Harpending, antropolog sa Univerzitetea u Juti, dodajući da se izgleda dešava "upravo obrnuto".
"Naša vrsta nije statična", izjavio je Harpending u telefonskom intervjuu agenciji AP.
Ipak, to ne znači da možemo očekivati radikalne promene u sledećih nekoliko generacija, pošto je evolucija proces koji se odvija hiljadama godina.
Dr Harpending je sa kolegama proučavao DNK ljudi i šimpanza, naših najbližih "rodjaka", a rezultati su objavljeni u ovonedeljnom izdanju "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Zaključak do kojeg su došli je neverovatan: da se evolucija pre nekih šest miliona godina, u vreme kada se razvoj ove dve vrste razdvojio, odvijala današnjim tempom, razlika izmedju DNK šimpanze i čoveka bila bi 160 puta veća od postojeće. To ukazuje na činjenicu da je razvoj ljudske vrste u prošlosti bio daleko sporiji, objasnio je Harpending.
"Nagli rast populacije udružen sa ogromnim promenama u kulturi i eko-sistemu stvarao je nove šanse za adaptaciju", navodi se u studiji.
Ekspanzija rase
"Proteklih 10.000 godina obeležile su rapidne evolutivne promene ljudskog skeleta i zuba, kao i genetski odgovori na promene u načinu ishrane i bolesti koje su se pojavile u medjuvremenu", zaključak je ovog istraživanja.
Ipak, ono što je najinteresantnije je što se ove promene ne podudaraju u potpunosti kod afričke, azijske i evropske populacije.
Većina antropologa se slaže da je evolucija ljudske vrste započela u Africi, a zatim se proširila u drugim oblastima planete, dok se svetlija koža Evropljana i Azijaca generalno pripisuje potrebi za većom apsorpcijom vitamina D u manje sunčanim područjima sa hladnijom klimom.
Porast ljudske populacije sa miliona na milijarde u proteklih 10.000 godina objašnjava se činjenicom da su "ljudi morali da se adaptiraju na novo okruženje", a "što je populacija brojnija, mutacije gena koje su ključ prilagodjavanja su češće", kaže Harperding.
U drugom primeru koji se navodi u studiji, istraživači su primetili da u Kini i najvećem delu Afrike odrasli ljudi uglavnom nisu sposobni da svare sveže, neobradjeno mleko, dok kod Švedjana i Danaca gen koji omogućava varenje laktoze ostaje aktivan i u odraslom dobu, tako da na severu Evrope gotovo svi mogu da piju sveže mleko bez problema.
Ovo istraživanje, čiji je cilj objašnjenje genetske baze čoveka, ukazuje pre svega na ekspanziju ljudske rase u proteklih 40.000 godina
"I arheološki podaci o razvoju vrste ukazuju na različite pravce razvoja, u kulturnom smislu pre svega, ali formiranje migracionih struja u populaciji i osvajanje novih regija kakve su Arktik, Okeanija ili tropske šume, najverovatnije su takodje uticali na ubrzavanje adaptvnih sposobnosti ljudske vrste", zaključuju naučnici.
MONDO
Autori naučnofantastičnih romana odavno su pisali o vizijama budućnosti Zemlje koje su podrazumevale i ideje o različitim vrstama koje poprimaju slične čovekolike forme.
U stvarnosti, dogadja se nešto sasvim suprotno: ljudi evoluiraju mnogo brže nego u dalekoj prošlosti, uz što na različitim kontinentima postaju sve različitiji jedni od drugih, zaključili su naučnici.
"Odgajan sam sa idejom o savremenom čoveku, koji se pojavio pre nekih čertdesetak hiljada godina i od tada se nije drastično menjao", kaže Henri Harpending, antropolog sa Univerzitetea u Juti, dodajući da se izgleda dešava "upravo obrnuto".
"Naša vrsta nije statična", izjavio je Harpending u telefonskom intervjuu agenciji AP.
Ipak, to ne znači da možemo očekivati radikalne promene u sledećih nekoliko generacija, pošto je evolucija proces koji se odvija hiljadama godina.
Dr Harpending je sa kolegama proučavao DNK ljudi i šimpanza, naših najbližih "rodjaka", a rezultati su objavljeni u ovonedeljnom izdanju "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Zaključak do kojeg su došli je neverovatan: da se evolucija pre nekih šest miliona godina, u vreme kada se razvoj ove dve vrste razdvojio, odvijala današnjim tempom, razlika izmedju DNK šimpanze i čoveka bila bi 160 puta veća od postojeće. To ukazuje na činjenicu da je razvoj ljudske vrste u prošlosti bio daleko sporiji, objasnio je Harpending.
"Nagli rast populacije udružen sa ogromnim promenama u kulturi i eko-sistemu stvarao je nove šanse za adaptaciju", navodi se u studiji.
Ekspanzija rase
"Proteklih 10.000 godina obeležile su rapidne evolutivne promene ljudskog skeleta i zuba, kao i genetski odgovori na promene u načinu ishrane i bolesti koje su se pojavile u medjuvremenu", zaključak je ovog istraživanja.
Ipak, ono što je najinteresantnije je što se ove promene ne podudaraju u potpunosti kod afričke, azijske i evropske populacije.
Većina antropologa se slaže da je evolucija ljudske vrste započela u Africi, a zatim se proširila u drugim oblastima planete, dok se svetlija koža Evropljana i Azijaca generalno pripisuje potrebi za većom apsorpcijom vitamina D u manje sunčanim područjima sa hladnijom klimom.
Porast ljudske populacije sa miliona na milijarde u proteklih 10.000 godina objašnjava se činjenicom da su "ljudi morali da se adaptiraju na novo okruženje", a "što je populacija brojnija, mutacije gena koje su ključ prilagodjavanja su češće", kaže Harperding.
U drugom primeru koji se navodi u studiji, istraživači su primetili da u Kini i najvećem delu Afrike odrasli ljudi uglavnom nisu sposobni da svare sveže, neobradjeno mleko, dok kod Švedjana i Danaca gen koji omogućava varenje laktoze ostaje aktivan i u odraslom dobu, tako da na severu Evrope gotovo svi mogu da piju sveže mleko bez problema.
Ovo istraživanje, čiji je cilj objašnjenje genetske baze čoveka, ukazuje pre svega na ekspanziju ljudske rase u proteklih 40.000 godina
"I arheološki podaci o razvoju vrste ukazuju na različite pravce razvoja, u kulturnom smislu pre svega, ali formiranje migracionih struja u populaciji i osvajanje novih regija kakve su Arktik, Okeanija ili tropske šume, najverovatnije su takodje uticali na ubrzavanje adaptvnih sposobnosti ljudske vrste", zaključuju naučnici.
MONDO
mozda neki sledeci serijal otkrije sta je sa Srbima 
