Bootstrap Framework 3.3.6

[Blady]

Originally posted by _miki_


Kako da razlikujem balans od samozavaravanja?
Kako izgleda mentalni balans?Izmedju cega je?
I da li se balans razlikuje od kompromisa?

Ja,na primer,imam dobro misljenje o sebi.Ali u bilo kojoj situaciji u interakciji sa svetom,sa drugima,a narocito kada zelim nesto da uradim(bez obzira da li su 'drugi' prisutni li nisu),ja se blokiram.Ne mogu to da uradim.I cak na bilo koliko mali otpor naisao od strane nekoga,otpor koji bih mogao da savladam jednom recenicom,ja ne kazem tu recenicu.A nekada odustanem kada samo ocekujem bilo kakav,makar samo verbalni i ne veliki,otpor.Odustanem unapred.

Sama rec kaze, samozavaravanje, to znaci da preterujes, a balans je nalazenje necega izmedju.
Izmedju zelje i svesti.
Razlikuje se donekle, balans je vise proizvoljno, a kompromis moze biti nametnut.
Pre nego sto odustanes, za pocetak je bar jednom izgovori, a posle ces i sam shvatiti da li si trebao ili nisi.
Znaci napraviti prvi korak.. i ja u nekim stvarima ne mogu pa ne mogu, nesto da uradim, ali to nije stvar do mog samopouzdanja, vec do izgleda te situacije (glupavo) zato ni ne forsiram sebe da uradim nesto, sto bi kao trebalo..
Moras prvo razumeti svoje ponasanje, da bi poceo da reagujes na situaciju.

[loreenche]

Hmmm... Mozda ce zvucati cudno, ali ja sebe smatram samopouzdanim, dok ne dodjem u bliski kontakt sa personom

Bas sam primetio to kad smo prilazi zeleznickoj stanici na kojoj je stajao delimicni Inna cr3w... Medjutim, rekoh sebi, imam dovoljno samopouzdanja, nabacio osmeh na lice, sve ih ispozdravljao, i krenuli smo "u semu".


elem, kako ga steci? Ja sam do pre mozda godinu dana bio povucen u svom nekom svetu, sakriven od drugih, siguran, i niko mi nije nista mogao... A onda sam, na nagovor mog neurologa, krenuo u teretanu, radi povecanja doze terapije, bla bla.. I malo po malo, samopouzdanje mi se dizalo sa misicnom masom. Probaj tako

[nsc]

Originally posted by _miki_

Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

ma samo nauci da budes zadovoljan sobom i sve ce ti biti lakse
cim ustanes i krenes u kupatilo, pogledaj se u ogledalo i kazi :"Zdravo lepi!"
i uvek se trudi da budes zadovoljan (i kada nisi zadovoljen) i smej se i sprdaj sa svim i svacim
ignorisi denija, statusa i slicne ili im odgovaraj sa zajebancijama
don't worry, be happy

[bas bleu]

Originally posted by nsc

Originally posted by _miki_

Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

cim ustanes i krenes u kupatilo, pogledaj se u ogledalo i kazi :"Zdravo lepi!"

samo ne zaboravi, rushkin metod je najefikasniji u kombinaciji sa kegelovim vezbama.

[Ulix]

Originally posted by _miki_

Zanima me kako vi definisete sampouzdanje,da li ga imate,u kojoj meri,koliko je ono povezano sa sampostovanjem(i u cemu je razlika izmedju ova dva pojma)..?
A najvise me interesuje recepti za sticanje sampouzdanja,kako vi gradite vase,sta savetujete meni.
Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

Možda bih ga definisao kao svest o sopstvenim kapacitetima. Odnosno, poznavanje granica u kojima možeš bezbedno da se krećeš. To je malo drugačije od koncepta samopouzdanja koje se provlači kroz ovu temu, ali mislim da je korisno tako ga definisati pre svega zato što niko nema "univerzalno" samopouzdanje. Uvek postoje neke aktivnosti u kojima imamo manje, a u kojima imamo više samopouzdanja, a i to samopouzdanje dosta zavisi do situacije, tj. od konteksta.

Ako već patiš od nedostatka samopouzdanja, možda je dobar prvi korak da vidiš u kojim to oblastima imaš najviše samopouzdanja, a u kojima ga nemaš uopšte, pa da onda vidiš zašto je to tako i da pokušaš da iz toga izvučeš neku pouku i pokušaš da na temelju toga promeniš nešto. Jer svako ko kaže da postoji neki recept za sticanje samopouzdanja lupeta, nije to kuvanje pasulja, pa da pročitaš iz kuvara koliko čega je potrebno. Takođe mislim da ponavljanje kretenskih porukica poput "lep si" i "pametan si", "najbolji si" apsolutno nije put ka nekom stabilnom samopouzdanju, ali jeste put ka ubijanju samokritičnosti i ka beskorisnoj inflaciji ega koja izdaleka izgleda smešno.

[_miki_]

Originally posted by nsc

Originally posted by _miki_

Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

ma samo nauci da budes zadovoljan sobom i sve ce ti biti lakse
cim ustanes i krenes u kupatilo, pogledaj se u ogledalo i kazi :"Zdravo lepi!"
i uvek se trudi da budes zadovoljan (i kada nisi zadovoljen) i smej se i sprdaj sa svim i svacim
ignorisi denija, statusa i slicne ili im odgovaraj sa zajebancijama
don't worry, be happy

Lakse je reci nego uciniti da budes zadovoljan sa sobom.
Prvo sto mi pada na pamet sa tim "zdravo lepi!" jeste ono sto sam vec spomenuo-da li bi to bilo samozavaravanje ili kompromis sa samim sobom.
Bas nedavno sam citao jednu pricu Tomasa Mana, "Mali gospodin Frideman",gde junak ove knjige ceo svoj zivot sebe samozavarava da je srecan.Buduci da ima neki telesni deformitet,on se dobrovoljno izoluje od drustva,bavi se nekim trgovackim polsom,a zadovoljstva nalazi u knjigama,muzici,odlascima u operu,pozoriste,setnje po prirodi...
Ali,nekde oko njgeovog tridesetog rodjendana on jednim slucajem biva naglo trgnut iz te svoje 'srece' i shvatisi da da sve vreme samozavaravao on se ubija(zao mi je ako sam nekome otkrio kraj price i ubicu ).

Znam ja da se sprdam sa svacim i svakim.U Srbiji to barem nije problem.Toliko je inpsiracije!!!
A Deny i Status me ne nerviraju.Previse su nebitne i banalne teme kojima se bave da bi me iznerviralo tako nesto.Momci,nista licno!

Dosta ljudi mi prica upravo to sto mi ti kazes.Da se sa 'zdravo lepi' pogledam u ogledalo(neko mi je citirao i Rusku Jakic),da se nateram da radim neke stvari koje se ne usudjujem i da na taj nacin gradim samopouzdanje.
Neko mi je rekao da pocnem sa malim uspesima,koji ce da me ohrabre(a neko mi je rekao da nadjem devojku,jer to izgradjuje samopouzdanje,hihihihi).

Ali,opet,ja ne znam kako da izgradim samopoudanje.Od sprdanja svemu ja necu da polozim ispit,a kada ga okinem onda sampouzdanje kopa put ka Kini,na primer.
Imam cak i tih fizickih problema sa srcem i pritiskom,kada se forisram na bilo sta.

[Galateja]

Originally posted by Ulix

Originally posted by _miki_

Zanima me kako vi definisete sampouzdanje,da li ga imate,u kojoj meri,koliko je ono povezano sa sampostovanjem(i u cemu je razlika izmedju ova dva pojma)..?
A najvise me interesuje recepti za sticanje sampouzdanja,kako vi gradite vase,sta savetujete meni.
Da li postoje neki trikovi za sticanje sampopuzdanja?

Možda bih ga definisao kao svest o sopstvenim kapacitetima. Odnosno, poznavanje granica u kojima možeš bezbedno da se krećeš. To je malo drugačije od koncepta samopouzdanja koje se provlači kroz ovu temu, ali mislim da je korisno tako ga definisati pre svega zato što niko nema "univerzalno" samopouzdanje. Uvek postoje neke aktivnosti u kojima imamo manje, a u kojima imamo više samopouzdanja, a i to samopouzdanje dosta zavisi do situacije, tj. od konteksta.

Ako već patiš od nedostatka samopouzdanja, možda je dobar prvi korak da vidiš u kojim to oblastima imaš najviše samopouzdanja, a u kojima ga nemaš uopšte, pa da onda vidiš zašto je to tako i da pokušaš da iz toga izvučeš neku pouku i pokušaš da na temelju toga promeniš nešto. Jer svako ko kaže da postoji neki recept za sticanje samopouzdanja lupeta, nije to kuvanje pasulja, pa da pročitaš iz kuvara koliko čega je potrebno. Takođe mislim da ponavljanje kretenskih porukica poput "lep si" i "pametan si", "najbolji si" apsolutno nije put ka nekom stabilnom samopouzdanju, ali jeste put ka ubijanju samokritičnosti i ka beskorisnoj inflaciji ega koja izdaleka izgleda smešno.

Dodala bih samo da su potrebne i određene godine da se dođe do te samospoznajne tačke, a samim tim i do samopouzdanja.

[dukkehjem]

stice se vezbom, kao i sve drugo.
imao sam zescu socijalnu anksioznost, psihosomatske simptome kada treba ici do trafike, a kamoli nesto vise... onda poradio na fizickom izgledu (smrsao, poceo da vezbam), poradio na ishrani zdravijoj, poradio na mentalnom nivou (gurao sebe u neuobicajene situacije da bih ocvrsnuo)...
U medjuvremenu sam primetio da sam delimicno nespretan, pa sad radim i na koordinaciji (poceo sam da treniram).
Raditi na stvarima koje mozes da promenis, prilagoditi se onima koje ne mozes i nauciti da ih prihvatis.
Ono, cinjenica je da ces jedno pestso puta padatil, ali moras iznova i iznova da ustajes, i nek zvuci otrcano, ali tako je... nekada nisam mogao deset minuta lagane setnje da izdrzim, sada se skoro i ne zadisem od dzogiranja duzeg od toga...
Isto je i sa samopouzdanjem, a sto cesce budes uvidjao da si uspesno ustao - to ce i ono rasti, kada tako gledas stvari, cak su i sitni padovi uspesi jer doprinose napretku i konacnom, pozitivnom ishodu stvari.
Sada sam poprilicno samopouzdan (mada i dalje imam frku oko sopstvenog glasa, odnosno od glasnog pevanja/komuniciranja u vecoj grupi ljudi, ali i na tome se isto radi... eto sinoc sam se blesavio na nekoj zurci i ekstra se proveo, ni u jednoj sekundi mi nije bilo frka).
(E, i ne znam da li si razmisljao o radionicama sto se toga tice? To je super... ono 20-30 nepoznatih ljudi i dobije se zadatak da svako redom dolazi do centra kruga i pohvali sebe zbog necega, ili kaze "ja sam inteligentan, lep, vredan" itd., itd.)