- 14 Jul 2006, 23:18
#535531
Cao svima. Imam 18 god, ostale podatke necu ostavljati.
Osecam da ce mi biti tesko da napisem ovo jer uvek u trenutku kada treba da pricam o ovome svi argumenti "nestanu". Znam da nesto nije u redu i osecam potrebu da nekome to kazem (doduse nikako to da ucinim zbogg svojih roditelja sa kojima jakooo malo pricam, a oni mi ne veruju da imam nekakav poremecaj).
Naime, ja imam dosta problema sa novim drustvom iz srednje skole, jednostavno retko koja osoba mi je interesanta za pricu (sport ne pratim, niti se kladim, a to ispada da je jedino o cemu oni pricaju (ozbiljno
). Iskren da budem, stvarno volim donekle da se druzim sa ljudima koje interesuju neke druge teme od vecine ljudi. Sve vise me interesuju filozofija, psihologija, umetnost cheers
Dakle novih drugova vec dugo vremena nemam, a staro drustvo je postalo dosadno, jedino sto rade je da se napijaju ili ako pricamo mi pricamo nekim ljudima kojima se REDOVNO rugamo, ili neke bezveze teme. Recimo pre neki dan drug je rekao da voli da povredjuje slabe ljude ?!?! Ja cesto ne zelim da se spustim na taj nivo, nadam se da me razumete.
I tako sam ja ispao bez novih drugova. Ali da situacija bude jos gora sada sam ja poceo nekako da se otudjujem od ljudi jer nikako da mi se neko svidi.
Secam se da sam ranije, kao klinac bio, super imamo sam uvek barem 1. pravog druga, iskrenog (dok danas takovog nemam) i jos nekoliko njih. nikada mi nije bilo dosadno. imao sam cudnu energiju kada pricam sa ljudima, bio sma svakako privlacan, zanimljiv, brz, okretan, ...
Danas sam samo blaga slika toga ...
Spor, i kakav vec ne, stalno na meti drugih, stalno sebi postavljam pitanja tipa zasto ziveti kada nikada necu imati sve sto zelim ? ili sebe proganjam jer ne mogu dase radujem svim onim stvarima kojima se neki drugi ljudi raduju... tipa: cvrkutu ptica, prirodi, ili vemu vec ne ...
Dalje kada sam procitao simptome za poremecaje licnosti ( http://www.cpe.org.yu/o_por_licnosti.htm ) mogu sebe da nadjem u jedno 50% njih
Da ne preteruje malo taj tekst ?
Trenutno sam u fazi "Opsesivno-kompulzivni poremecaja li?nosti" jer sada razmisljam na fazon sve ili nista. Naime, sledece godine biram fax koji cu da upisem i trenutno sam u velikoj nedoumici. Resio sam da upisem FDU smer rezija. Zasto? Jer cu valjda tako izbeci one stvari koje vidim da moja mama, tata i ocuh mrze. Ocu da se bavim umetnoscu (da li treba da napomenem da od skoro nisam znao nista o njoj, cak idem u elektrotehnicku skolu ...), jer cu kroz umetnost sebe da upoznam, nadam se. (prof. likovnog mi je rekao da je umenost otkrivanje, da li je u pravu?).
Eto to bi bilo to, ako vidim da mi neko pomogne postavicu jos jedno pitanje, ako ne, jbg, valjda cu na pitanja odgovoriti vremenom ...
Osecam da ce mi biti tesko da napisem ovo jer uvek u trenutku kada treba da pricam o ovome svi argumenti "nestanu". Znam da nesto nije u redu i osecam potrebu da nekome to kazem (doduse nikako to da ucinim zbogg svojih roditelja sa kojima jakooo malo pricam, a oni mi ne veruju da imam nekakav poremecaj).
Naime, ja imam dosta problema sa novim drustvom iz srednje skole, jednostavno retko koja osoba mi je interesanta za pricu (sport ne pratim, niti se kladim, a to ispada da je jedino o cemu oni pricaju (ozbiljno
). Iskren da budem, stvarno volim donekle da se druzim sa ljudima koje interesuju neke druge teme od vecine ljudi. Sve vise me interesuju filozofija, psihologija, umetnost cheersDakle novih drugova vec dugo vremena nemam, a staro drustvo je postalo dosadno, jedino sto rade je da se napijaju ili ako pricamo mi pricamo nekim ljudima kojima se REDOVNO rugamo, ili neke bezveze teme. Recimo pre neki dan drug je rekao da voli da povredjuje slabe ljude ?!?! Ja cesto ne zelim da se spustim na taj nivo, nadam se da me razumete.
I tako sam ja ispao bez novih drugova. Ali da situacija bude jos gora sada sam ja poceo nekako da se otudjujem od ljudi jer nikako da mi se neko svidi.
Secam se da sam ranije, kao klinac bio, super
imamo sam uvek barem 1. pravog druga, iskrenog (dok danas takovog nemam) i jos nekoliko njih. nikada mi nije bilo dosadno. imao sam cudnu energiju kada pricam sa ljudima, bio sma svakako privlacan, zanimljiv, brz, okretan, ... Danas sam samo blaga slika toga ...
Spor, i kakav vec ne, stalno na meti drugih, stalno sebi postavljam pitanja tipa zasto ziveti kada nikada necu imati sve sto zelim ? ili sebe proganjam jer ne mogu dase radujem svim onim stvarima kojima se neki drugi ljudi raduju... tipa: cvrkutu ptica, prirodi, ili vemu vec ne ...
Dalje kada sam procitao simptome za poremecaje licnosti ( http://www.cpe.org.yu/o_por_licnosti.htm ) mogu sebe da nadjem u jedno 50% njih
Da ne preteruje malo taj tekst ?Trenutno sam u fazi "Opsesivno-kompulzivni poremecaja li?nosti" jer sada razmisljam na fazon sve ili nista. Naime, sledece godine biram fax koji cu da upisem i trenutno sam u velikoj nedoumici. Resio sam da upisem FDU smer rezija. Zasto? Jer cu valjda tako izbeci one stvari koje vidim da moja mama, tata i ocuh mrze. Ocu da se bavim umetnoscu (da li treba da napomenem da od skoro nisam znao nista o njoj, cak idem u elektrotehnicku skolu ...), jer cu kroz umetnost sebe da upoznam, nadam se. (prof. likovnog mi je rekao da je umenost otkrivanje, da li je u pravu?).
Eto to bi bilo to, ako vidim da mi neko pomogne postavicu jos jedno pitanje, ako ne, jbg, valjda cu na pitanja odgovoriti vremenom ...
