- 14 Okt 2009, 20:45
#1658241
Evo jedne prilično korisne informacije koju sam odavno pokupila i koja se smatra nečim elementarnim u nutricionizmu, ali je još nisam našla na forumu, pa da prosledim. Može nekom bit korisno.
LINK
moj utisak je da stvari zaista funkcionišu tako. onim danima kada u sebe unesem slatkiše ili neku prostu testeninu, apetitu nema kraja...
zbog čega ne radi brojanje kalorija?? ono bi funcionisalo kada bi se izbacio taj emocionalni faktor želje kojeg pokreće upravo opisani fiziološki mehanizam i zbog toga je svima nama najčešće teško zaustaviti se na jednoj kockici čokolade, baš kao što je alkoholičaru teško zaustaviti se na jednoj čašici pića, pa nas neka hrana čini sitom, dok druga otvara rupu bez dna... prosto, u zavisnosti od organizma drugačije reagujemo i insulinski (žene dokazano problematičnije jer i estrogen pravi neki haos koji se kači za insulin), i tu nema prostora bapskoj priči "samo treba VOLJA". Potpisujem da sve volje i sva manekenska tela ovog sveta u sekundi padaju u vodu nakon jedne kockice čokolade smazane u pmsu!! (ono čuveno... ma okej danas, ali od sutra idem na dijetu!)
ovo posebno važi za žene u PMS-u kojima podivljaju hormoni tih dana (krivac je takođe pojačana insulinska reakcija. zato smo i gladne, dame....)
elem... zato je mnogo bolja, lakša i izdržljivija varijanta držati se GI tablice, nego brojanja kalorija!
eto vam... sad se odo dalje žaliti kako sam gladna...
proklete napolitanke...
Da bi govorili o Glikemičkom indeksu (GI) prvo treba da spomenemo glukozu - osnovnu energiju za najveći broj ćelija našeg organizma. To je tzv. "šećer u krvi" čije povremene oscilacije dovode do raznih fizičkih i psihičkih promena u organizmu, a hronične promene do bolesti od kojih je najprisutnija - dijabetes. A odakle dobijamo dotično gorivo tj. glukozu? Naravno, iz namirnica bogatih ugljenim hidratima - žitarice, voće i povrće, med... E sada, da li se svaki ugljeni hidrat ponaša na isti način kada dospe u naš voljeni želudac? Odgovor je ne! Pre svega neki ugljeni hidrati kao što je recimo saharoza (beli šećer) počnu razgradnju i ulazak u krvotok još u ustima!
Sada smo došli do centralne tačke naše priče: a to je brzina podizanja šećera u krvi u zavisnosti od vrste namirnica koja se konzumira. Tako su nastali pojmovi "dobri" i "loši" ugljeni hidrati u zavisnosti od vremena i brzine kojom povećavaju nivo glukoze u krvi i osećaja sitosti koja kod "dobrih" znatno duže traje nego kod "loših".
Da bi se znalo koji su "dobri" šećeri a koji "loši" uveden je pojam glikemički indeks - broj koji opisuje količinu i brzinu pojedine namirnice da podigne nivo glukoze u krvi. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemičkog indeksa utiče na mali porast glukoze u krvi zbog čega ne dolazi do velikih oscilacija nivoa šećera u krvi, a hrana sa visokim GI prouzrokuje suprotan efekat. Unoseći hranu visokog GIa, vrlo brzo povećavamo nivo šećera u krvi što izaziva povećano lučenje insulina a rezultat je: pad glukoze u krvi i pojačana potreba za bilo čim slatkim, što ponovo podiže nivo glukoze, pa nivo inslulina, pa opet slatko, pa... ma sve u krug.
Rešenje ovog problema je krajnje jednostavno: Izbor hrane niskog glikemičkog indeksa! Većina ove hrana je bogata i dijetnim vlaknima i posle konzumiranja dotične, skokovi šećera u krvi su blagi a osećaj sitosti dugo traje. Koje su to namirnice? One koje dobro poznajete ali se baš nešto i ne grabite da ih jedete: integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, voće i povrće.
Međutim, slika nije baš toliko crno-bela kao što je gore predstavljeno. Kada se razmatra glikemički indeks određene namirnice treba uzeti u obzir još nekoliko faktora kao što su prisutnost masnoća (masnoće kao i dijetna vlakna smanjuju glikemički indeks), kiselost (kiseljenje takođe smanjuje GI)... Zatim, tu je i način pripreme namirnice, pa način pakovanja... jednom rečju do glikemičkog indeksa možemo doći samo orijentaciono kroz tabele približnih vrednosti.
Kako najbolje iskoristiti informacije koje su gore iznesene?
Poznavanje GIa je odličan metod da se drži dijeta - bez dijete! Dovoljno je birati raznovrsne namirnice sa niskim glikemičkim indeksom i od njih praviti raznovrsne kombinacije. Ukoliko vam se jede neka hrana na visokim GIjem - jednostavno je kombinujte sa hranom sa niskim GIjem i... vuk sit i sve ovce na broju ;-)
LINK
moj utisak je da stvari zaista funkcionišu tako. onim danima kada u sebe unesem slatkiše ili neku prostu testeninu, apetitu nema kraja...
zbog čega ne radi brojanje kalorija?? ono bi funcionisalo kada bi se izbacio taj emocionalni faktor želje kojeg pokreće upravo opisani fiziološki mehanizam i zbog toga je svima nama najčešće teško zaustaviti se na jednoj kockici čokolade, baš kao što je alkoholičaru teško zaustaviti se na jednoj čašici pića, pa nas neka hrana čini sitom, dok druga otvara rupu bez dna... prosto, u zavisnosti od organizma drugačije reagujemo i insulinski (žene dokazano problematičnije jer i estrogen pravi neki haos koji se kači za insulin), i tu nema prostora bapskoj priči "samo treba VOLJA". Potpisujem da sve volje i sva manekenska tela ovog sveta u sekundi padaju u vodu nakon jedne kockice čokolade smazane u pmsu!! (ono čuveno... ma okej danas, ali od sutra idem na dijetu!)
ovo posebno važi za žene u PMS-u kojima podivljaju hormoni tih dana (krivac je takođe pojačana insulinska reakcija. zato smo i gladne, dame....)
elem... zato je mnogo bolja, lakša i izdržljivija varijanta držati se GI tablice, nego brojanja kalorija!
eto vam... sad se odo dalje žaliti kako sam gladna...
proklete napolitanke...
