Sara

2000 J. T. LeRoy, 2003 Rende http://rende.co.yu/org/004.html

"Moraš vrlo pažljivo da slušaš kad si sa muškarcima koji vole da se preoblače", Paj gestikulira dok priča, graciozno mašući gore dole po vazduhu, kao da stavlja glazuru na tortu. "Možda želi da ti pokaže kako lepo izgleda u ružičastim gaćicama, i da diskutuje o tome koliko uživa kada oseti meki materijal naspram svojih intimnih delova. Ili možda želi da bude lezbejka i da vodi ljubav sa tobom, onako kako to žene rade sa drugim ženama." Paj izvija telo u elegantno S, pa se i njegov svileni kimono nabira, kao da nagoveštava dve žene koje vode ljubav. "Ili će gospodin možda želeti da ga oslovljavaš sa sisica i plačipička, da ga provociraš i ponižavaš na druge načine." Paj meša kukovima imitirajući seka-persu. "Često možeš da zaradiš ekstra, ako gospodina nateraš da plati i drugim 'bakulumima' da ga ismevaju." Klimam glavom i zapisujem beleške u svesku koju mi je Gled dao. "Gospoda ti obično ne kažu u šta vole da se preoblače. Moraš da slušaš i izvlačiš zaključke." Paj seda na veliki jastuk i gleda me pomno, a njegove blago kose oči naglašene su širokim potezima crne maskare. "Tvoj posao je da ukapiraš: da li žele da se pretvaraš da si potpuno žena, da li žele da budeš sladak i nežan, da li žele da si snažan i da ispuniš njihova gladna usta, da li žele zlostavljanje ili nežno rukovođenje? Što pre ovo odgonetneš, slavniji ćeš postati."

A Paj jeste slavan. Travestiti dolaze iz daleka, čak iz Antigve, da ga vide. Ali meni ne treba reći koji su dečaci najbolji. Dovoljno mi je da pogledam rakunove kosti oko njihovih vratova. Što je kurva bolja, njena kost je veća. Čuo sam da najveće kosti nisu prave, vec da Gled samo topi navoštenu zubarsku traku preko male kosti dok ne postane veća. Gledam u Pajovu kost i izgleda mi autentično. Velika i prava. "Spreman si za prvi sudar". kaže mi Gled posle dva meseca obuke.

(odlomak iz ''Sare'')

Džej Ti Liroj, dete maloletne prostitutke, već se u ranoj adolescenciji i sam bavio prostituisanjem po restoranima za kamiondžije širom američkog juga. Stigavši do San Franciska u svojoj četrnaestoj godini, pronašao je psihoterapeuta, dr Terensa Ovensa, koji mu je predložio pisanje kao deo terapije. Objavivši neke od svojih ranih priča u petnaestoj godini života pod pseudonimom "Terminator", Liroj je istog časa osvojio čitalačku publiku, dobio agenta i ugovor. Ipak, tek dve godine kasnije (2000) objavljena je njegova prva knjiga, roman Sara, koja je doživela neverovatan komercijalni uspeh. Grupa Garbage snima pesmu Cherry Lips inspirisanu ovom knjigom i posvećenu njenom autoru dok američki reditelj Gas Van Sant, dobitnik Oskara, otkupljuje prava za snimanje filma po ovom romanu. Već sledeće godine Liroj objavljuje i zbirku autobiografskih pripovedaka pod nazivom The Heart is Deceitful Above All Things čije je izdanje na srpskom jeziku izdavačke kuće "Rende" u pripremi. Liroj živi u Kaliforniji. Piše za NY Press, časopis Nerve, The Stranger, i londonski The Face.

"Na izvanredan način Liroj uspeva da ovu jezivu priču ispreplete nežnošću i humorom. Iako nisu za one sa slabim srcem, ovih nekoliko sirovih stranica predstavljaju debi koji oduzima dah." Guardian

"Izvanredno... Liroj piše sa zapanjujućim instinktom i sigurnošću, što Saru zaista čini vrlo impresivnim debijem." Sunday Telegraph

"Sara ima jak zavodljiv kvalitet i nemoguće ju je zaboraviti. Lirojeva sposobnost da prikazuje traume i nežnosti istovremeno, u potpunosti je jedinstvena. 'Ova knjiga nije ništa manje od čuda,' rekao je Liroj. Moram da se složim." Spectator

"Sara je fantazmagorično delo neverovatne originalnosti. Lepo ali izopačeno... divno izvedeno putovanje u nepoznatu i nezaboravnu teritoriju." Big Issue

"Puna folklora i čuda iz Virdžinije, Sara se s vremena na vreme čita kao bajka. Ali ona takođe govori o zlostavljanju, zavisnosti o drogama i bola zbog majčinog odbacivanja: divna, strašna, tužna i zabavna knjiga." The Face

"Liroj neverovatno zapanjuje nepoznatim, prljavim pejzažima Zapadne Virdžinije i piše hladnokrvno, ali dubokoumno, o svom izvitoperenom detinjem seksualnom identitetu... neverovatna priča." The Times

"Izvanredan roman... mračno zabavan." Time Out

"Uznemirujuć, zabavan roman. Prisila kraljica pustinje sreće Vilijama Barouza." Esquire

"Opora ali predivna priča: trenuci samodestruktivnog drogiranja i ekstremnog nasilja nalaze se tu pored magije i smisla za humor sa mudima mladog "Sare" lično." Attitude

"Moderna verzija tradicionalne gotičke priče o seksualnoj represiji, zatočenju, zlim tiranima, begovima i progonima, postavljena naspram religijske osnove, sa dodatnim komičnim elementom... Sara je uzbudljiva, iskrena, zabavna i mnogo više provocira na razmišljanje nego što se to u početku čini; zaista je preporučujemo." Gay Times

Provokativna i tripozna... uznemirujuća koliko i kompulzivna... Veoma čudna, i veoma dobra." QX

Face o Džej Ti Leroju: Časopis THE FACE, 2001.

WHAT IT FEELS LIKE FOR A BOY

Od muške kurve do objavljivanog autora do dvadesete godine, on sakriva svoje lice na fotografijama ali otvara svoju dušu na stranicama. Džej Ti Liroj: iščašeni američki pesnički genij.

Džej Ti Liroj je superstar. Prvi roman ovog dvadesetjednogodišnjeg autora poreklom iz Zapadne Virdžinije, Sara, obavezna je lektira na Jejlu. Kortni Lav oduševljavala se njim na svom website-u, Širli Menson je napisala pesmu o njemu - 'Go, Cherry, Go' - za novi album grupe Garbage. Gas Van Sant, dobitnik Oskara za film "Dobri Vil Hanting", radi na filmu po knjizi Sara. Kultni američki autor Denis Kuper koristio je Džej Tija kao lik za svoju poslednju knjigu, Period, i stavio ga na naslovnu stranu. Tom Vejts ga je intervjuisao za Vanity Fair. Dođavola, čak se i pojavljuje u jesenjem katalogu američke odevne marke Abercombie & Fitch. On je superstar za koga verovatno nikad niste čuli; koga nikad nećete uspeti stvarno da vidite, i koji voli pažnju ali mu je gotovo nemoguće da se sa njom izbori. U vreme objavljivanja Sare završio je u mentalnoj ustanovi, a njujoršku zabavu povodom objavljivanja nove knjige, The Heart is Deceitful Above All Things, propustio je zato što je "odlepio". Džej Ti će pristati da se slika samo ukoliko je njegov identitet sakriven. Voli da nosi žensku odeću zato što je to "kao da nosiš odelo gorile, nešto drugačije od tebe samog". Kako je objasnio poslednji put kad smo razgovarali (FACE 46), "žudim za pažnjom, ali me i strahovito plaši... osećam se kao King Kong. Ljudi žele da me vežu lancima i izlože, da razotkriju misteriju - misteriju koju su sami stvorili." Iako je svo njegovo pisanje donekle autobiografsko, on mrzi da priča o sebi. Uzimajuci u obzir uvek ista pitanja koja Džej Tiju postavljaju - o zlostavljanju dece, drogama, prostituciji, njegovo disfunkcionalnoj porodici - teško da ga zbog toga možete okriviti. Ali trenutno, njegova slava i nevolje koje mu ona donosi daleko su od Džej Tijevog uma. Uživao je u današnjem fotografisanju za FACE, za koje se obukao kao školarica, "sjebana mlada" i Džodi Foster u "Taksisti" sa dečijim igralištem u pozadini. I sada, pola sata posle ponoći, on se smešta u svom stanu u Tenderloin distriktu San Franciska da ćaska o novoj knjizi svojim razvučenim južnjackim akcentom. Odabrao je da bude intervjuisan telefonom zato što ne voli da uživo prića o "mućnim" stvarima. A The Heart is Deceitful..., sa naslovom uzetim iz Knjige o Jeremiji, prilično je mučna. Napisana pre Sare (fantastične priče o dečaku-prostitutki - ili "kamenjarki" kako ih zovu na odmorištima kamiona u Zapadnoj Virdžiniji gde se knjiga odvija - koji uči trikove svog zanata), The Heart is Deceitful... je zbirka autobiografskih priča. Započinjući od njegove četvrte godine, kada ga je majka Sara preuzela iz hraniteljske porodice, knjiga se bavi seksualnim zlostavljanjem Džej Tija od strane Sarinih momaka, njenim krhkim kontaktom sa realnošću, njenom ovisnošću o drogama. I vraća ga na stajališta za kamione gde su i on i njegova majka odvajali mušterije. Iznad svega, to je studija o tome kako su bol i strah i potreba za privrženošću Džej Tija napravili osobom kakva danas jeste. "Ponosim se onim što sam napisao," kaže Džej Ti. "Drago mi je da je tu. Kad sam pisao ove stvari, bilo je to stvarno poput porasta temperature, napad pisanja bi dolazio kao povraćanje- bljueeergh - osećao sam kao da pričam o nekom drugom dok sam pisao. Moja životna situacija bila je tada tako sjebana. Još uvek sam bio na ulici kada je veći deo toga bio napisan." Možda jedna od najvažnijih stvari u vezi sa Džej Tijevom novom knjigom jeste da jedva prodire ispod površine njegovog života. Dok The Heart is Deceitful... opisuje detalje iskustva koje bi malo ljudi podnelo, njegov život sve do današnjih dana čudniji je od fikcije.

DŽEREMAJU LIROJA (njegovo prvo ime je biblijsko, a "T" u Džej Ti dolazi od Terminatora - šaljivog nadimka na račun njegove sitne grade) rodila je četrnaestogodišnja Sara 1980. Posle četiri stabilne godine u hraniteljskim porodicama, majka ga je odvela na američku odiseju, u potrazi za srećom koja joj je oduvek izmicala. Neprestano su se selili a jedno vreme život im je bio toliko besciljan da su birali pravac kretanja kola prateći iscepani delić pantalona Henrija Rolinsa koji je Sara zavezala za retrovizor ("Osećala je da je on bio jedini pravi muškarac, zbog svog njegovog besa"). U kojem god pravcu da su se Rolinsove pantalone vijorile, oni bi ih pratili. Džej Ti je proveo deset godina pokušavajući da održi ritam. Ponekad je Sara želela njegovo društvo, ponekad bi ga odbacivala, ponekad bi ga oblačila kao devojčicu i predstavljala kao svoju mlađu sestru, a ponekad bi ga ostavljala sakrivenog u kolima dok bi odlazila sa svojim novim dečkom. Delila je drogu sa njim ("Nije joj se dopadalo kada bih ja padao u san a ona bi htela da priča... zubi su mi okrunjeni od škrgutanja"), a ponekad i muškarce. Kada bi nestala bez traga, socijalne službe bi uskakale. Džej Ti je provodio to vreme u hraniteljskim porodicama, sa dedom i babom ili se sam brinuvši o sebi, odvajajući mušterije na ulici. Deda mu je ulio strah od Boga strašnim batinama i kaznama. Kada je Džej Ti imao četrnaest godina, njih dvoje završili su u San Francisku. Sara ga je ponovo napustila, i on stvarno više nije imao snage da je prati. "Živeo sam u hotelu sa njenim dečkom. On je želeo da ode i znao sam da ću morati nazad na ulicu. Stvarno sam želeo da izvršim samoubistvo, ali sam se zabrinuo da ću zbog toga otići u pakao. Zato sam počeo sa terapijom, nadajući se da ce mi tamo reći da je OK ubiti se." Njegov terapeut, Dr Terens Ovens. radio je u instituciji Child Crisis, i uvideo je koliko je Džej Tiju pomoć bila potrebna. Sada on tamo ide šest puta nedeljno. Džej Ti je uvek voleo da piše i čita. "Kada sam živeo sa babom i dedom morali smo da pišemo scene, znate - "Isus sreće Mojsija, napiši scenu..." Shvatio sam koliko je moćno pisati nešto što je već unapred oblikovano. A u školi - nisam dobro prolazio na ispitima, uvek je ispadalo da sam ometen pa bi me stavljali u specijalna odeljenja - ostavljali bi me samog i ja bih čitao." Ali Ovens mu je pružio priliku da pronađe publiku. Džej Ti je mrzeo one socijalne radnike koji su preterivali u pokušajima da ga sklone sa ulice, pa mu je Ovens savetovao da piše o svojim iskustvima za grupu studenata psihoterapije koju je vodio, da bi oni mogli da čuju kakav je zaista njegov život bio. On je postao zavistan od toga: "to je kao kad upališ svetlo i gledaš bubašvabe kako beže." Doktor Ovens je bio taj koji je saopštio Džej Tiju da je Sara umrla. "Imala je čir i nije vodila računa o njemu. Džankiji ne vode računa o sebi." U isto vreme, Džej Ti je došao do Denisa Kupera. "Kad sam imao četrnaest godina mladić s kojim sam se viđao dao mi je Try. Bila je to prva stvar koju sam pročitao a da mi je bila potpuno bliska." Toliko da je usvojio ime Zigi, ime glavnog lika knjige Try, dok je radio kao muška kurva. Tražio je da intervjuiše Kupera i njih dvojica su postali prijatelji. U isto vreme upoznao se sa pesnikinjom Šeron Olds preko prijatelja Dr Ovensa, inače izdavača, i započeo prijateljstvo sa Meri Gejtskil, autorkom knjige Two Girls, Fat Ant Thin. Svi oni počeli su da mu prenose svoje reakcije na njegovo pisanje. Kao sedamnaestogodišnjak Džej Ti je počeo da piše za NY Press i potpisao je ugovor za knjigu sa izdavačkom kućom Bloomsbury. Njegovi momci prekucavali su njegove rukopise - oblačili bi se kao sekretarice i on bi im diktirao (iako im nije dozvoljavao da prave "pauze za drkanje"). Skinuo se sa droga kad mu je bilo osamnaest zato što je u to vreme već živeo sa svojim dečkom i njegovom najboljom prijateljicom - oni su odlučili da imaju dete (sina kome je Džej Ti ponositi drugi otac). "Oni su bili u fazonu, kao, ako hoćeš da ostaneš ovde, moraš da prestaneš da uzimaš ta sranja. Ipak, ja nikad nisam bio džanki, samo sam hteo da me te stvari umrtve. Šta god što bi obavilo posao." Konačno je Bloomsbury-ju dao Saru kad je imao dvadeset godina.

BILO BI lako otpisati Džej Ti Liroja uz dozu sažaljenja. Užasnuto odmahivati glavom na njegovu prošlost i smatrati da on zaslužuje hvalu samo zato što je naučio da piše. Ali time biste ga omalovažili. Sara je izvrstan debi po svim standardima, kako svedoče sjajne kritike i armija fanova širom sveta. "Ljudi su reagovali na nju," kaže Džej Ti. "U Terminatorovoj chat grupi (na Džej Tijevom website-u) nalaze se ljudi iz Norveške, pedesetogodišnja žena koja ima decu tinejdžere i piše mi; u Japanu imala je ogroman uspeh, tinejdžerke je obožavaju. Jedna žena piše disertaciju o njoj. Zvuči kao da se ne obraća širokoj publici, mada u njoj postoji toliko mnogo slojeva, potraga za sobom, odnosi sa porodicom. Ljudi koji nemaju nikakvog sličnog iskustva pronalaze vezu sa njom. Ima nečeg univerzalnog u njoj i ako joj pristupiš otvoreno možeš to da napipaš." I razumljivo je ponosan na svoje slavne fanove. "Razgovor sa Kortni Lav bio je kao prijem kod kraljice, a Širli Menson je čitala na mojoj promociji. Osećam se kao u Vejnovom svetu. 'Nisam toga vredan, nisam toga vredan'. Ali je super jebiga!" Posebno je blizak sa Gas Van Santom. "To je kao kad neko koga obožavaš postane tvoj dobar prijatelj. S njim je kul provoditi vreme." Širli Menson se dopisuje putem e-maila već godinu dana. "On je moja anđeoska bebica," kaže ona tepajući. "Čitanje Sare bilo mi je kao kad sam prvi put čula Bili Holidej ili Kurt Kobejna. Super hardkor - oborilo me je s nogu. Reagovala sam stomakom. On je bio prisiljen da sekcira dijabolične slojeve sopstvenog života i kroz tu ludu vožnju otkrio je prosvetljenje. Džej Tijeva volja za životom je fenomenalna. Sam je pronašao izlaz iz ponora u kom se našao." I, dok je The Heart is Deceitful Above All Things mračnija knjiga, Džej Tijeva spisateljska sposobnost dozvoljava onom lirskom u njegovoj prozi da njegove uvide izdigne iznad proste ispovesti. "Uvek sam imao svest o jeziku i ono što moj psihijatar zove hiperbudnošću. Mogu da ocenim situaciju veoma brzo za razliku od većine ljudi zato što sam morao da razvijem tu veštinu. To nije neka posebna inteligencija, već samo uslov za preživljavanje." Zahvaljujući toj veštini, momci koji napuštaju Saru opisani su sa neverovatnom dubinom; svaka scena je ispunjena zapanjujućim detaljima. I zahvaljujući toj veštini, on oživljava svoju majku sa potresnim saosećanjem. "Želeo sam da je načinim takvom da na nju morate da se sažalite. Mrzim kad ljudi pročitaju knjigu i u fazonu su, kao, 'Ona je ljudožder.' Ona to nije. To je mnogo složenije. Bila je samo stvarno sjebana. Tako je to s ljudima, tela im rastu, ali ako se emocionalno ne razvijaju, onda su se zakopali." To je jedino što se Džej Tiju nije dogodilo. Sada razi na knjizi sa Denisom Kuperom. Napisao je i filmski scenario za kuću HBO koji ce producirati Dajen Kiton i željno iščekuje pocetak Van Santove produkcije Sare. Uprkos svoj pažnji koju je dobio, Džej Tijevi snovi su neverovatno jednostavni: "Sopstvena soba; garaža, zato što sad moramo da parkiramo stvarno daleko. Mašina za pranje sudova. I ono što bih stvarno želeo je mašina za pranje i sušenje veša jer peremo veš jednom mesečno i onda okupiramo čitavu praonicu i svi bulje u nas. Mislim, secam se kad je bilo super samo imati krevet. Legao bih u njega i bio tako srećan. Voleo bih da se vratim na to." To je Džej Ti. Anti-zvezda sa zvezdama među svojim fanovima. Dečak po čijoj se priči pravi holivudski film, ali koji mrzi da se slika. Džej Ti Liroj je superstar. Možda nikad nećete moći stvarno da ga vidite, ali samo saznanje da je on tu negde je dovoljno.