Sadržaj:

1. Biografija
2. Kemp biografija
3. Filmovi Jeana Cocteaua

3. Filmovi Jeana Cocteaua:

Krv pesnika (La Sang d'un Poete)
(1930, 58 min, Francuska)

Film se smatra jednim od najuticajnijih avangardnih filmova svih vremena. Krv pesnika istražuje vezu umetnika i snage kreativne misli. Izgrađen kao kolaž autobiografskih spoznaja i zagonetnih slika, film nas vodi na putovanje pesnikovom maštom. Iako film stilski veoma liči na Bunuelove Zlatne godine, Cocteau je nazvao svoje ostvarenje anti-nadrealističkim kao i realnim dokumentarcem nestvarnih događaja. Freud je, verovatno zapostavljajući aspekt filmskog kritičara, rekao da je ovaj film kao pogled kroz ključaonicu na čoveka koji se svlači.

http://frenchfilms.topcities.com/nf_Le_sang_d_un_poete_rev.html

http://www.netcomuk.co.uk/~lenin/jean_cocteau_boap.html

Večni povratak (L'Eternal Retour)
(1943, 108 min, Francuska, Jean Delannoy)

Iako ga nije režirao, Cocteau je bio prisutan tokom snimanja ovog neizmerno romantičnog i skoro sanjarskog oživljavanja legende o Tristanu i Izoldi. Jean Marais glumi Patrisa, nećaka bogatog udovca, koji ugovara brak bez ljubavi između Natalije (Madeleine Sologne), prelepe devojke koju upoznaje, i svog ujaka. Nakon što Patrisov rodak, zli patuljak Ahil, podmeće Nataliji i Patrisu ljubavni napitak, njih dvoje postaju nepovratno privrženi jedno drugom, uzrokujući tako nepodnošljivu situaciju ljubomornom ujaku. Izgnanstvo, zabranjeni sastanci i surova ruka sudbine izlaze u susret mladim ljubavnicima. Zasnovana na Cocteauovom originalnom scenariju, ova poetična fabula o tragičnoj ljubavi podseća na još jedno njegovo ostvarenje - Lepoticu i zver.

http://frenchfilms.topcities.com/nf_L_eternal_retour_rev.html

Lepotica i zver (La Belle et la Bęte)
(1946, 92 min, Francuska)

Ova očaravajuća interpretacija čuvene bajke je raskošna nadrealistička filmska avantura opčinjavajuće ispunjena mitologijom i simbolizmom svojstvenim samo Cocteauu. Jean Marais pruža dirljivu predstavu Zveri pogođene ljubavlju, a Josette Day je prelepi predmet njegove naklonosti.

http://www.frenchculture.org/cinema/releases/cocteau/belle.html
http://frenchfilms.topcities.com/nf_La_belle_et_la_bete_rev.html

Orao ima dve glave (L'Aigle a Deux Tetes)
(1947, 99 min, Francuska)

Ova ekstravagantna i romantična melodrama je adaptacija Cocteauovog veoma uspešnog komada. U filmu smeštenom u 19. vek, glavnu ulogu pesnika/anarhiste obučenog u lederhozen (i dvojnika pokojnog kralja) tumači Jean Marais koji planira ubistvo prelepe kraljice (Edwige Feuillere), ali kada im se pogledi sretnu, rađa se ljubav među njima. Dosledno Cocteuovoj strasti za vezivanjem ljubavi sa smrću, ovaj par okončava tragično. Ovo je, verovatno, najslabiji njegov film.

http://frenchfilms.topcities.com/nf_L_aigle_a_deux_tetes_rev.html

Užasni roditelji (Les Parents Terribles)
(1948, 98 min, Francuska)

Adaptacija Cocteauovog komada, koju mnogi smatraju njegovim najboljim delom, Užasni roditelji su fascinantna psihološka tragikomedija o zamršenom klupku seksualnosti, roditeljskog rivaliteta i ljubomore unutar jedne nesrecne porodice. Cocteau stvara klaustofobicnu intimnost (samo dva seta, staticna kamera, puno krupnih planova, bez eksterijera), dok ova incestualno bliska porodica otvara svoju dušu. Yvonne de Bray je divna u ulozi dominantne majke, Jean Marais glumi sina, a Josette Day je žena koju on (i njegov otac) voli. (Naslov u SAD: Oluja u nama)

http://www.netcomuk.co.uk/~lenin/jean_cocteau_boap.html

Ljudski glas (The Human Voice)
(1948, 35 min, Italija, Roberto Rossellini)

Kao deo svog dvodelnog filma, L'Amore (Putevi Ljubavi), Rossellini je ekranizovao Cocteauov komad Ljudski Glas. Anna Magnani tumači ulogu žene rastrojene razlazom sa svojim ljubavnikom, koja u veoma ličnim telefonskim monologomu svog ljubavnika (koji se ni u jednom trenutku ne prikazuje ni oglašava) pokušava da ubedi da ostane sa njom.

Strašna deca (Les Enfants Terribles)
(1949, 107 min, Jean-Pierre Melville)

Prekretnica u francuskoj kinematografiji i snažan uticaj na Novi talas filmotvoraca, plod ove saradnje sa Jean-Pierreom Melvilleom predstavlja filmsku poemu o ljubavi i pometenom narcizmu brata i sestre, cija strast jednog prema drugome je toliko jaka da prerasta u razvrat i konacnu smrt. Interesantno je da je Melville, koji je i sam svojeglav autor, pristao da Cocteau prisustvuje snimanju, ali, da bi umanjio njegov uticaj, veliki deo fima je završen kasno nocu dok je šezdesetjednogodišnji Cocteau cvrsto spavao u blizini. Iako je dostupan na video kasetama u Sjedinjenim Državama, kvalitet snimka je prilicno loš; nadamo se da ce ovo ostvarenje uskoro biti ponovo objavljeno u kvalitetnijem izdanju.

http://www.netcomuk.co.uk/~lenin/jean_cocteau_let.html

Orfej (Orphée)
(1950, 83 min, Francuska)

Ovo sablažnjavajuće podsećanje na mit o Orfeju je opčinjavajući spoj prirodnog i fantastičnog, poezije i naučne fantastike, i smatra se najznačajnijim Cocteauovim filmskim dostignućem. Jean Marais igra lik uspešnog pesnika koji se zaljubljuje u Princezu Smrt, koja putuje između ovog i onog sveta u Rolls Royceu koji vozi šofer, praćena konvojem satanskih motociklista odevenih kožom.

http://frenchfilms.topcities.com/nf_Orphee_rev.html

Orfejevo zaveštanje (The Testament of Orpheus)
(1959, 83 min, Francuska)

Predstaviću striptiz u kome ću se osloboditi tela i obnažiti dušu.

Ovom izjavom Cocteau otvara svoj poslednji film, uzavrelu oproštajnu počast ekranu i svojoj umetnosti. Cocteau na sebe preuzima glavnu ulogu u ovom intimnom dnevniku koji razotkriva odnos umetnika prema svom radu i svojim snovima. On je Pesnik, koji luta predelima iz snova u kojima se pojavljuju njegovi prijatelji, kao i ličnosti iz njegovih filmova i slike iz njegove umetnisti. Ovo je lična, neki će čak reći i samoudovoljavajuća, retrospektiva njegovih avantura u umetnosti koju će najviše ceniti oni upoznati sa njegovim radom. Kao što Cocteau kaže pred kraj, pošto se vratio u život nakon što je proboden kopljem: Pesnik ne može umreti.

http://frenchfilms.topcities.com/nf_Le_Testament_d_Orphee_rev.html

http://www.netcomuk.co.uk/~lenin/jean_cocteau_ltdo.html

Uljez Tomas (Thomas the Imposter)
(1965, 93 min, Francuska, Georges Franju)

Georges Franju (Judex, oči bez lica) je izabran od strane Cocteaua da režira ovu filmsku verziju njegovog romana. Rezultat je upečatljiva vizija fikcije i fantazije stopljene sa realnošću u obliku nezaboravne lepote i terora. Smeštena u okrilje Drugog svetskog rata, priča prati borbe Gijoma, romatičnog i nevinog adolescenta, nećaka generala Tomasa, koji odlazi u prve borbene redove gde upoznaje princezu (Emanuelle Riva) koja neguje bolesne i ranjene. Ali njegovi zanesenjački snovi bivaju raspršeni pošto je ranjen.

Obervaldška misterija (The Oberwald Mystery)
(1980, 129 min, Italija/Nemacka, Michelangelo Antonioni)

Antonionijev rimejk Cocteauovog filma Orao ima dve glave loše je prihvaćen zbog sukoba filmskih stilova ova dva umetnika: Antonionijevog formalizma i internalizovanog otuđenja sa Cocteauovim kitnjastim, čak fantastičnim, pogledom na realizam. Monica Vitti tumači ulogu princeze srednjoevropske države na prelazu vekova, koja se krila od atentata na svog muža koji se zbio deset godina pre toga. Kada nailazi zgodni pesnik/anarhista koji umnogome podseća na njenog pokojnog supruga, ona mu nudi utočište. Oni, konačno, postaju ljubavnici, ali ona ubrzo shvata da on nije njen spasitelj već pre njen Anđeo smrti.

Jean Cocteau: Autobiografija nepoznatog (Jean Cocteau: Autobiography of an Unknown)
(1983, 56 min, SAD, Edgardo Cozarinsky)

U karijeri raspona od preko pedeset godina, koja, pored veoma originalnog filmskog stvaralaštva, uključuje i uspehe vezane za romane, komade, poeziju, crtanje i slikanje, život Jeana Cocteaua možda deluje kao san umetnika. Ovaj dokumetarac zalazi doboko u umetnikove kreativne procese, ali isto tako dozvoljava samom Cocteauu da rekonstruiše neobičnu umetničku scenu Pariza sa početka prošlog veka, gde su se velikani kao što su Picasso, Renoir, Nijinsky, Erik Satie, pa cak i Charles Chaplin, sprijateljili sa mladim Cocteauom. U ovom filmu bivamo opčinjeni ovim prepredenim i sjajnim čovekom koji, u želji da umetnost posmatra kao igru, nikada istu nije shvatao ozbiljno, ali je bio odličan u toj igri.

Iz:
Murray, Raymond. Images in the Dark An Encyclopedia of Gay and Lesbian Film and Video. Philadelphia: TLA Publications, 1994, str. 31-32.

Prevod: R&B Freak

Linkovi:

Cocteau i Marais (+linkovi. Na ruskom):
http://www.gay.ru/people/celebs/marais.htm

Cocteau-ove pesme posvećene Jeanu Maraisu (ruski):
http://yacht.zamok.net/Julia/j_marais.html

Filmografija:

http://www.netcomuk.co.uk/~lenin/Jean_Cocteau_F.html

http://www.studiocleo.com/librarie/cocteau/cocteau.html

http://www.brightlightsfilm.com/30/jeancocteau.html

http://frenchfilms.topcities.com/nf_jcocteau.html

Filmografija Jean Maraisa:
http://jeanmarais.free.fr/index.htm

Cocteau u prevodu na srpski:

Kokto Žan, Derlad / Stranputica (roman), Subotica : Minerva, 1957, str. 214.
Kokto, Žan, Toma varalica (roman) / Ljudski glas (jednocinka), Beograd : Kultura, 1962, str. 166.
Kokto Žan, Raspinjanja (poezija), Kruševac : Bagdala, 1966, str. 83.