Kome je lakše, buč ili fem ženama?

Da li je život lakši lezbejkama koje izgledaju onako kako društvo očekuje da žene izgledaju? Ili žene skraćuju kosu i oblače se kao muškarci da bi im bilo lakše? Iako je na prvi pogled logično da je buč ženama teže, priča je znatno komplikovanija. Naime, buč žene na svojoj koži osećaju više homofobije, dok fem žene češće bivaju žrtve - seksizma. Na kraju je teško reći ko nosi veći teret u svetu koji vrvi od seksizma i homofobije.

Ako nešto izdvaja LGBTIQ osobe od pripadnika ostalih marginalizovanih grupa, to je mogućnost prikrivanja, tj. provlačenja kao strejt, mnoge lezbejke imaju mogućnost da se ne izlože predrasudama na osnovu svog izgleda. Međutim, neke lezbejke nemaju tu mogućnsot ili ne žele da je imaju. Kada govorimo o kvir ženama, ništa u društvu ne privlači više predrasuda od stereotipno muževne lezbejke. Iako je pogrešna predrasuda da bučice pokušavaju da se ponašaju i izgledaju kao muškarci, istina je da one ne žele da se ponašaju i izgledaju kao druge žene.

Nemogućnost da prođu kao strejt čini bučice čestim žrtvama diskriminacije. Za njih sve može biti traumatično iskustvo - šišanje na novom mestu, kupovina odeće, pa čak i upotreba ženskog toaleta. Većina bučica ima i poneku priču o poteškoćama sa predrasudama na razgovorima za posao. (Imam je i ja, o supervizoru na prvom poslu nakon fakulteta.) Unutar lezbejske zajednice često čujem da žene vole „žene koje izgledaju kao žene", što je izjava koja mnogo više od ličnog stava pokazuje da sve žene treba da izgledaju praktično isto. Kao da to nije dovoljno grozno čuti od homofoba!

Ipak, postoji i druga strana buč kulture koja umanjuje vrednost žena i insistira na muškim principima. Daleko od toga da kao bučica mrzim muškarce, čak naprotiv mnogi su mi simpatični. To je zato što me, izuzev otvorenih homofoba, muškarci tretiraju sa poštovanjem. Na prste mogu da prebrojim koliko puta su za mnom zviždali ili dovikivali. Bez obzira na rodni sastav grupe, moje se mišljenje ne ignoriše automatski. Nedostatak seksualne konotacije čini muško ženska prijateljstva jednostavnim za mene, a činjenica je i da muški sagovornici ne pretpostavljaju automatski da o temi razgovora ne znam ništa. Zapravo, prihvatanje ide toliko daleko da sebe moram da podsećam da kritikujem druge muškarce kad komentarišu žene seksistički, ili o njima govore kao nerazumnim i komplikovanim bićima. Što nije slučaj za femice, koje se često suočavaju sa grubim muškim komentarima, ali i sa muškim neprihvatanjem „Ja sam lezbejka!" odgovora.

Poznajem bučice koje umeju biti velike seksistkinje baš kao što poznajem femice koje uporno pokušavaju da „isprave" bučice u njihovim preterano maskulinim ponašanjima.

Kao i svuda i u svemu, ono što je dobro u jednoj, loše je u drugoj situaciji. Buč žena na koju se viče zbog upotrebe „pogrešnog" wc-a pri ulasku u ženski, lako može da uđe i na brzaka upotrebi muški. Femica može da prođe na intervjuu za posao u homofobičnoj firmi ali kasnije mora da krije svoj identitet i privatni život u strahu da će dobiti otkaz. Međutim, vredi porazmisliti i razumeti da je odstupanje od društvenih stereotipa o ženstvenosti veoma važno.