Klerofašisti idu dalje: „Očekujemo da ministar Bauk preispita predlog Zakona o životnom partnerstvu“

U HRT-ovoj emisiji "Govornica" 16. maja 2013. godine gospođa Željka Markić iznosila je potpuno suprotne tvrdnje onima koje iznosi danas. Tada je izjavila: "Nije poenta u zabrani. Poenta je u tome da se govori istina o stvarima onakve kakve one jesu. Istina jeste da je brak zajednica žene i muškarca. Zajednica ili veza dvoje ljudi istog pola, vi je možete nazvati kako god želite. Možete odrediti proceduru - kako, što je vrhunac te zajednice ili tog para, ali brak se zna šta je".

Danas je svoju reč pregazila i ponovno pokazala koliko drži do istine. U intervjuu za Večernji list kazala je: „Očekujemo da ministar Bauk preispita predlog Zakona o životnom partnerstvu". Time se direktno pozicionirala kao ozbiljna pretnja ljudskim pravima u Republici Hrvatskoj.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 8. novembra ove godine jasno je kazao kako je civilno partnerstvo ljudsko pravo. Civilna partnerstva za istopolne parove postala su tako zakonska obaveza za države koje su ratifikovale Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda među kojima je i Hrvatska koja je Konvenciju potpisala 5. novembra 1997. godine. Potpisivanjem Konvencije država potpisnica priznaje nadležnost Evropskog suda za ljudska prava da prima zahteve bilo koje fizičke osobe, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca koji tvrde da su žrtve povrede prava priznatih u Konvenciji.

S presudom Evropskog suda za ljudska prava slaže se i Ustavni sud Republike Hrvatske koji je 14. novembra 2013. godine nedvosmisleno kazao: "Eventualna dopuna Ustava prema kojoj je brak životna zajednica žene i muškarca ne sme imati nikakvog uticaja na dalji razvitak zakonskih okvira instituta vanbračne i istopolne zajednice u skladu s ustavnim zahtevom da svako u Republici Hrvatskoj ima pravo na poštovanje i pravnu zaštitu svog ličnog i porodičnog života te svog ljudskog dostojanstva".

Željka Markić tako je direktno kazala kako ne poštuje nadležnost Evropskog suda za ljudska prava, na čiji se legitimitet više puta pozivala u javnim nastupima. Sada je jasno da to nije činila iz intrinzične vere u demokratiju, već zbog vlastitih dogmatskih uverenja koja nastoji nametnuti čitavom društvu.

Ovim je pokazala kako ne mari niti za Ustavni sud Republike Hrvatske koji je jasno kazao kako ova izmena Ustava ne sme imati nikakvog uticaja na Zakon o životnom partnerstvu.

Ipak, najproblematičnije je to kako Željka Markić i fašistička inicijativa koju predstavlja naprosto ne drže do istinitosti kao osnovne pretpostavke za demokratski dijalog. Istaknimo još jednom, iako je u maju govorila kako ‘zajednicu dvoje ljudi istog pola možete nazvati kako god želite i odrediti proceduru', sada zauzima potpuno suprotan stav i od ministra uprave traži da tu istu proceduru ‘preispita'.

Ono što bi svakako valjalo ‘preispitati' nije Predlog zakona o životnom partnerstvu, već legitimitet delovanja ove inicijative koja svakim danom sve više otklanja sumnju kako se zaista radi o paradržavnim, protivdemokratskim i antisistemskim strukturama s jasnom tendencijom daljnje fašizacije hrvatskog društva.