- 20 Jan 2006, 19:01
#426865
Nakon postavke u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, izlozba "Trajni cas umetnosti - novosadska neoavangarda sezdesetih i sedamdesetih godina XX veka" otvorena je i u Zagrebu, a izlozba ce posetiti i Grac, Bec, Ljubljanu, Skoplje i Beograd.
Koliko shvatam, kulturna reanimacija danas je nemoguca bez stvaranja linka sa onim pojedincima i grupama koji su stvarali u periodu sezdesetih i sedamdesetih godina, a pritom je novosadska neoavangarda nepoznanica za siru javnost. Ta umetnost se moze podeliti na dva perioda, na onaj do 70-ih, i onaj posle, a ova podela se vezuje za reagovanje drzavnih vlasti i za konacni obracun sa liberalnim krilom u Komunistickoj partiji. Izvestan stepen slobode u kulturi, medijima, politici i ekonomiji je izbrisan pobedom tvrdog krila u Komunistickoj partiji i na dotadasnju kritiku, koja je polazila sa razlicitih pozicija (anarholiberalnih, marksistickih, situacionistickih, trockistickih i maoistickih), drzava je reagovala. U prvom periodu, umetnost je komunicirala i provocirala socijalisticki estetizam, dok je za drugi period karakteristicno da umetnost postaje "intimna", gde umetnici ili napustaju umetnost ili odlaze u intimu, ne komunicirajuci sa drustvom koje ih je odbacilo. Kulturni krugovi koji su se zalagali za demokratizaciju kulture bili su, u Novom Sadu, okupljeni oko casopisa Polja, Uj Sympozion i Index, oko filmske kuce Neoplanta i oko Tribine mladih (prvi alternativni kulturni centar u bivsoj Jugoslaviji, prethodnica beogradskog SKC-a). Aktivne umetnicke grupe su bile Kôd, ( i ( - Kôd.
Kako meni umetnost, ipak, nije toliko bliska, zanima me da li ima ljudi (a mnogi od nas se bave umetnoscu, i teorijski i u praksi) koji bi mogli da nam malo vise ispricaju o novosadskoj neoavangardi, kao i o onome sto se paralelno desavalo u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu.
Malo o zaboravljenim delovima kulture na sajtu nevidljivih i zaboravljenih clanova drustva. Zajednicka sifra: represija.
Koliko shvatam, kulturna reanimacija danas je nemoguca bez stvaranja linka sa onim pojedincima i grupama koji su stvarali u periodu sezdesetih i sedamdesetih godina, a pritom je novosadska neoavangarda nepoznanica za siru javnost. Ta umetnost se moze podeliti na dva perioda, na onaj do 70-ih, i onaj posle, a ova podela se vezuje za reagovanje drzavnih vlasti i za konacni obracun sa liberalnim krilom u Komunistickoj partiji. Izvestan stepen slobode u kulturi, medijima, politici i ekonomiji je izbrisan pobedom tvrdog krila u Komunistickoj partiji i na dotadasnju kritiku, koja je polazila sa razlicitih pozicija (anarholiberalnih, marksistickih, situacionistickih, trockistickih i maoistickih), drzava je reagovala. U prvom periodu, umetnost je komunicirala i provocirala socijalisticki estetizam, dok je za drugi period karakteristicno da umetnost postaje "intimna", gde umetnici ili napustaju umetnost ili odlaze u intimu, ne komunicirajuci sa drustvom koje ih je odbacilo. Kulturni krugovi koji su se zalagali za demokratizaciju kulture bili su, u Novom Sadu, okupljeni oko casopisa Polja, Uj Sympozion i Index, oko filmske kuce Neoplanta i oko Tribine mladih (prvi alternativni kulturni centar u bivsoj Jugoslaviji, prethodnica beogradskog SKC-a). Aktivne umetnicke grupe su bile Kôd, ( i ( - Kôd.
Kako meni umetnost, ipak, nije toliko bliska, zanima me da li ima ljudi (a mnogi od nas se bave umetnoscu, i teorijski i u praksi) koji bi mogli da nam malo vise ispricaju o novosadskoj neoavangardi, kao i o onome sto se paralelno desavalo u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu.
Malo o zaboravljenim delovima kulture na sajtu nevidljivih i zaboravljenih clanova drustva. Zajednicka sifra: represija.