Autovanje roditelja iz dečije perspektive

Gotovo svi koji su gej pamte to posebno i jedinstveno iskustvo trenutka u kom se autuju roditeljima, sav taj strah i teskobu trenutka u kom ljudima koje voliš govoriš kako nisi ono što misle da jesi. No, šta je s roditeljima koji se moraju autovati svojoj deci?

To je priča koja se ne spominje toliko često, a na puno je načina komplikovanija. Iako su predrasude zbog drugačije seksualne orijentacije značajno manje poslednjih decenija, drugačije je kad se osoba autuje na početku svog odraslog života nego u trenutku kad već ima sopstvenu porodicu, piše The Guardian. Divno je i nužno živeti istinito, no šta kad ta istina razara porodicu, a njene posledice ostavljaju trag godinama, pa i decenijama nakon otkrivanja?

Kad je Gabriela Herman s 15 godina saznala da joj je majka lezbejka bila je zbunjena i uzrujana, a danas, gotovo 20 godina kasnije kao profesionalna fotografkinja snima portrete druge dece čiji su se roditelji takođe autovali.

Godine pune zbunjenosti i teskobe

Pre nekoliko nedelja Talia Herman pitala je kćerku Gabrielu je li joj konačno oprostila to što je ostavila njenog oca zbog druge žene."Nisam znala kako reagovati", priseća se Gabriela,"Teško je to pitanje i nisam odmah odgovorila 'Da', više nešto u stilu 'Ne znam'..Tada me ponovno pitala, a ja sam rekla nešto u stilu 'Da, opraštam ti naravno!' ili nešto slično, ali uhvatila me nespremnu".

Za Gabrielu, najstariju od troje dece, to je dugo bila bolna uspomena, a svoju teskobu i zbunjenost je zadnjih pet godina pokušala neutralizovati fotografišući ljude slične sebi. Pronašla ih je putem internet stranice Colage, koja je mreža podrške za decu LGBT roditelja, koju joj je otkrila mlađa sestra Paloma, takođe lezbejka.

Tek je s 29 godina Gabriela mogla izgovoriti "Moja je mama lezbejka". Čak i danas, u 34 godine, kad govori o toj temi postaje nesigurna i oči joj zasuze. Pričajući o trenutku koji je promenio njenu porodicu, govori brzo i reči kao da preskaču jedna drugu. S 15 je počela primećivati kako se spavaća soba njenih roditelja puni lezbejskom literaturom, brojne stvari koje nije primećivala postale su očite. Roditelji su se voleli svađati, ali ih nikad nije videla da se ljube.

"Ne pamtim neki odnos pun ljubavi između mojih roditelja, ne sećam se da sam ih ikad videla da se maze ili ljube. Šokiram se kad vidim da se tako ponašaju roditelji mojih prijatelja, to mi je neverovatno", kaže Gabriela.

"Gej situacija je postala bitnija od raspada naše porodice"

Kao dete je sve to racionalizovala i mislila da su roditelji jednostavno takvi. Čak joj se ni to što je na porodičnim odmorima s njima bila i majčina bliska prijateljica Robin nije činila neobičnim. Sve se to promenilo jednog dana kad je Gabriela suočila svoju majku s pitanjima oko lezbejskih knjiga. Tada joj se majka autovala i rekla: "Da, u vezi sam s Robin..", bilo je sve što je Gabriela čula. Ne seća se tačno svega što se nakon toga dogodilo, no majka se preselila na drugi sprat kuće i tamo je živela godinama.

Gabrieli je trebalo jako puno vremena kako bi svladala osećaj izdaje, a čak i danas nerado govori o tome. S trenutkom majčinog autovanja se nosi uz neku vrstu dobrovoljne amnezije i sve joj je to kao u nekoj izmaglici, gotovo nestvarno. Neko je vreme čak maštala o tome da ubija Robin, toliko joj je bilo teško. Ako bi Robin nazvala i želela razgovarati s majkom, Gabriela bi odmah prekinula vezu.

"Bila sam jako, jako zločesta prema njoj", priznaje. S 15 godina Gabriela nije bila samo zbunjena majčinim novim identitetom, nego i zatečena njenom neverom. Naposletku, da je Robin bila muškarac, njeni bi pozivi u porodičnu kuću bili smatrani bezosećajnima i nepromišljenim.

"Ono što sam čula od mnogih koje sam fotografisala za ovaj projekat, a s čim se i sama mogu složiti je kako je ta 'gej situacija' postala bitnija od svega ostalog, poput činjenice da je tu bila reč o preljubi, da se naša porodica raspala, da prolazimo kroz razvod, da naša porodica više ne postoji", priča Gabriela, koja smatra kako je veliki problem bio i nedostatak bilo kakvog sistema podrške.

Umesto terapije - katarza kroz fotoprojekat

Danas postoje čitave mreže podrške porodici koje se i same nalaze u sličnim situacijama i mogu podeliti iskustva, no 1996. takve podrške nije bilo.

"Osećam kako sam trebala ići na terapiju, kako mi je trebala terapija i užasno sam ljuta što je nisam dobila", kaže.

Umesto terapije, prošla je svojevrsnu katarzu kroz vlastiti projekat u kom je fotografisala i razgovarala s ljudima koji su prošli slično iskustvo. Neke od njih su odgajili gej roditelji, dok su drugi prošli ono što je prošla i Gabriela - jedan od roditelja se autovao. Kroz taj je projekat stekla nove prijatelje, ali i novi pogled na stvari. Za razliku od nje, neki su s radošću prihvatili novi životni odabir svojih roditelja. Usprkos tim pozitivnim iskustvima, ona je sama tek na početku mirenja s vlastitom pričom :

"Imam toliko pitanja za roditelje koje im nikad nisam postavila", kaže. Uskoro će joj se za to pružiti prilika, jer čitava porodica se okuplja na zajedničkom odmoru - braća i sestre, majka i njena supruga Robin, otac i njegova nova devojka, drugačija porodica od one u kojoj je odrasla. Zahvaljujući brojnim kulturnim i društvenim promenama u SAD-u ta porodica može slobodno biti takva kakva jeste, bez srama i tajni.

Gabriela je nedavno pričala o svom fotoprojektu, nakon čega joj je novinar rekao: "Moja bivša supruga je lezbejka, imamo dvoje odrasle dece i nikad nisam razmišljao kako je to sve uticalo na njih". Ispričala je kako joj je rekao da će čim se vrati kući prvi put s njima popričati o tome. To ju je zaista impresioniralo:

"Sama činjenica da sam uticala makar i na jednu osobu dovoljan mi je razlog za ovo čime se bavim".

Fotografije i priče iz Gabrielinog projekta The Kids možete pogledati ovde.