www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Američki umetnik i nastavnik likovnog Braj Šarland (Bry Sharland) radi na projektu „Portreti ružičastog trougla“ (Pink Triangle Portraits), sa ciljem da naslika portret svake fotografisane kvir osobe koju su progonili nacisti. Do sada je završio oko 65 portreta, a procenjuje da bi ih moglo biti još do 700, rekao je za LGBTQ Nation.
Projekat nosi ime po ružičastom trouglu, oznaci koju su nacisti prišivali na odeću homoseksualnih muškaraca u koncentracionim logorima, a koju je LGBT zajednica kasnije preuzela kao simbol ponosa.
„Kada sam počeo, projekat je bio više dokumentacija i imao je mračniji ton“, objašnjava Šarland. „Bilo mi je teško da to radim iznova i iznova. Zato uzimam nešto što je izvorno bilo crno-belo, fotografiju sa prijema u logor ili policijski snimak, i dajem mu boju i njihovu radost. Pitam se ko su bili, da su imali priliku da nastave da žive svoju istinu.“
Uz svaki portret ide i životna priča, onoliko koliko je uspeo da je rekonstruiše. Sarađuje sa muzejima Holokausta i istraživačima, čita teško dostupne tekstove na stranim jezicima, a u retkim slučajevima razgovarao je i sa živim rođacima. „Za neke ljude nemam ni ime. Imam fotografiju, godine i logor u kome su bili“, kaže on.
Najbogatije priče potiču od preživelih koji su posle rata progovorili, često tek u osamdesetim ili devedesetim godinama. Šarlandov heroj je Gad Bek (Gad Beck), otvoreno gej tinejdžer iz jevrejskog podzemnog pokreta otpora u Berlinu, koji je skrivao ljude, nabavljao lažna dokumenta i raznosio pomoć.
Kada je njegovog dečka Manfreda, takođe Jevrejina, odvela policija, Bek je pozajmio uniformu Hitlerjugenda, ušao u sabirni logor i ubedio stražare da mu je Manfred potreban na poslu. Pustili su ga, ali Manfred nije hteo da napusti porodicu i vratio se. Svi su ubijeni u Aušvicu. Bek je nastavio u pokretu otpora gotovo do kraja rata, a kasnije je predavao, glumio i odlazio na Prajd u Njujorku.
Na sajtu projekta je i Valter Arlen (Walter Arlen), koji je umro pre tri godine u 103. godini. Pobegao je u SAD 1939. i, kako navodi Šarland, jedini je poznati preživeli iz njegove serije koji je dočekao ravnopravnost brakova i oženio se. Sa suprugom je proveo 65 godina.
Šarland je od petnaeste godine, kada je u srednjoj školi otkrio da Holokaust nisu trpeli samo Jevreji, znao da želi da se bavi ovom temom. Sa radovima putuje, organizuje izložbe i predavanja, i sve je besplatno, jer najviše želi da dopre do mladih kvir ljudi.
Podseća da je Berlin pre dolaska nacista smatran „gej prestonicom sveta“ i da je razumevanje toga koliko je brzo sve uništeno ključno i za današnji svet. „Važno je da pamtimo ove ljude, ali i da su pružali otpor i živeli svoje živote uprkos strašnim okolnostima“, kaže Šarland.
Izvor: lgbtqnation.com. Adaptacija: gay-serbia.com.