CIN-CG: LGBTIQ+ osobe u Crnoj Gori i dalje bez jednakih šansi na poslu, mnogi ćute ili odlaze

Iako crnogorski zakoni zabranjuju diskriminaciju, LGBTIQ+ osobe se na poslu i dalje suočavaju sa predrasudama, neprijateljskom atmosferom i otkazima zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Do tog zaključka došao je Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) u tekstu koji je objavio dnevni list „Vijesti“.

Jedan od sagovornika je Luka (ime je izmenjeno), konobar iz Podgorice koji u ugostiteljstvu radi od šesnaeste godine i od punoletstva otvoreno izlazi na prajdove. Kada se posle trodnevnog odsustva vratio na posao, poslodavac mu je rekao da za njega više nema mesta: „Gosti svašta pričaju i bune se. Ovako je bolje i za tebe i za nas.“ Na prethodnom poslu svakodnevno je slušao od kolega da su homoseksualci bolesni i da ih treba lečiti, a nadređeni nisu reagovali, pa je na kraju sam otišao.

Danas, kaže, pre svakog konkursa mora da planira „300 koraka unapred“ i proverava kakav ga kolektiv čeka. Razmišlja i da posle studija napusti Crnu Goru: „To je posledica homofobije o kojoj niko ne razmišlja, a toliko mladih odlazi, između ostalog, i zbog toga.“

Prijave su retke, sankcija nema

Organizaciji Kvir Montenegro se u poslednjih pet godina zbog diskriminacije na poslu obratilo 12 osoba, ali iz organizacije upozoravaju da to nije stvarni obim problema, jer ljudi ćute iz straha od otkaza, autovanja i reakcije kolega, i zbog nepoverenja u institucije. Nijedan od tih slučajeva, koliko oni znaju, nije završen kažnjavanjem poslodavca.

Ni zvanične evidencije ne pomažu. Zaštitnik ljudskih prava i sloboda je 2024. zabeležio 105 predmeta diskriminacije u oblasti rada, a nijedan nije evidentiran po osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. U 2025. godini registrovan je samo jedan predmet u kategoriji koja obuhvata više osnova, i u njemu povreda prava nije utvrđena.

Istraživanje „Položaj i socio-ekonomska inkluzija LGBTIQ+ osoba na tržištu rada u Crnoj Gori“ Jovana Ulićevića iz juna 2026. pokazuje da svega 24,1 odsto analiziranih organizacija ima posebne politike zaštite LGBTIQ+ zaposlenih. Ranije istraživanje LGBTIQ Socijalnog centra i LGBT Foruma Progres iz 2024. navodi da je 87,7 odsto ispitanika doživelo diskriminaciju na poslu zbog seksualne orijentacije, a 39,4 odsto da je izgubilo posao zbog stvarne ili pretpostavljene pripadnosti zajednici.

„Moraš da objašnjavaš svoje telo, ime ili prošlost“

Vuk Adžić, mladi trans muškarac iz Crne Gore, kaže da diskriminacija retko izgleda kao otvoreno odbijanje: „Mnogo češće se krije iza pitanja da li ćeš se ‚uklopiti u kolektiv‘, kako će reagovati drugi zaposleni ili klijenti.“ Posebna prepreka su dokumenta koja nisu usklađena sa rodnim identitetom: „Čovek može da bude potpuno sposoban za posao, ali da pre nego što uopšte pokaže svoje znanje mora da objašnjava svoje telo, ime ili prošlost.“

Prema indeksu ILGA-Europe iz maja 2026, Crna Gora je 18. od 49 evropskih zemalja, iznad evropskog proseka, ali nije usvojila novi akcioni plan za LGBTIQ+ osobe, a reforma pravnog prepoznavanja roda za trans osobe je zastala. Kvir Montenegro poručuje da kompanije i institucije moraju da usvoje i sprovode posebne politike zaštite, jer zakon o radu postoji, ali niska društvena prihvaćenost se preliva na tržište rada. CIN-CG je pitanja uputio i Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava, ali odgovor do objave teksta nije stigao.

Izvor: vijesti.me (CIN-CG). Adaptacija: gay-serbia.com.